| каже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се |
| беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од с |
| рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, |
| више газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добр |
| имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ће |
| ије могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје |
| , брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{ |
| ури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је рак |
| ман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гол |
| о понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па ка |
| овачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, бра |
| бице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за по |
| анем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се |
| ка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} |
| е путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије с |
| рло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако н |
| је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце к |
| дити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p> |
| о.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачет |
| ко силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— |
| слила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <p |
| ремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио |
| е још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, |
| ови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсиј |
| <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигур |
| нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, с |
| едник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— И |
| дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ |
| , како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>По |
| .{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каме |
| вијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар он |
| .</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њи |
| и да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо л |
| ка...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p> |
| ки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се |
| ...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напа |
| ешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало |
| је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их |
| т Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из бл |
| љаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије |
| стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг од |
| > <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се з |
| лисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говор |
| } Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: |
| S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео |
| то да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капет |
| па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, |
| осподин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре |
| мо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.< |
| идела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, как |
| ...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашик |
| је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о непло |
| еден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> |
| 4" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом п |
| исав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп |
| ли једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ н |
| нова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авл |
| си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а |
| моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зај |
| !</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кме |
| цом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Пр |
| нам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва |
| чувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада |
| /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — |
| да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, не |
| И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице |
| тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попив |
| о!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе |
| час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Ш |
| Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Св |
| све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена |
| мах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да од |
| авде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{ |
| мишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушиј |
| } У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним |
| ребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p |
| у Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</ |
| о је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом |
| Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде |
| драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Ве |
| дише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} |
| {S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно н |
| је Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи |
| , да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} |
| о.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спрем |
| рочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у про |
| ађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пре |
| апетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господин |
| не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, н |
| био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, у |
| се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да |
| му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и |
| ене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено |
| ш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан! |
| ба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без пор |
| онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; ч |
| ...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} |
| евара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само то |
| ако је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче п |
| Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— |
| >— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — при |
| се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Ј |
| ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Кр |
| каше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, |
| <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> < |
| </p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако по |
| али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде |
| n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би |
| људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташ |
| а кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону м |
| тасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље |
| Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку |
| не?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене па |
| рсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио р |
| ко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде |
| први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара др |
| но јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га доб |
| да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа |
| магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој |
| а не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?. |
| 124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто |
| ите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви |
| /p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном |
| .</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капе |
| олини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добр |
| 1" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сас |
| ати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у |
| нио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава |
| мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, |
| н орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалиј |
| <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим а |
| толе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} |
| и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; вел |
| <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, сво |
| страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противит |
| ђутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи обла |
| .{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се |
| а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш |
| ше.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за |
| е, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од с |
| и?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољ |
| деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али |
| Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адв |
| зиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није по |
| а је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газд |
| бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо д |
| гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Марин |
| на, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насре |
| ан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господи |
| нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по п |
| коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S |
| сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе |
| и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га |
| све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и њего |
| вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало |
| егов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају |
| ?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> |
| рбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним |
| га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и з |
| руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним поглед |
| ицом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" |
| томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна мо |
| осла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чеп |
| лио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, ко |
| а, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад |
| пштинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могл |
| рче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мело |
| ају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима |
| тењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изг |
| , Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто |
| ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е |
| кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</ |
| — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о по |
| мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Гос |
| реме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} |
| ад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело |
| ога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, та |
| љали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку |
| лова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до.. |
| о марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> |
| јанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што |
| , он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, к |
| ти да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> |
| е, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У та |
| звони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, |
| оздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напо |
| едва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у ме |
| есеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао М |
| ово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у |
| ново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ ка |
| огом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба п |
| о, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S |
| иле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; |
| ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је у |
| ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину. |
| /p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно |
| по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} З |
| а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пез |
| оме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчан |
| н Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је вид |
| рош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умо |
| црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта |
| , и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и к |
| о, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи |
| чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш сл |
| пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало |
| нчић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, По |
| отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, |
| риво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Те |
| бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја |
| кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> |
| ави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чу |
| оју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} |
| буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то зна |
| о оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином прат |
| ема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, вол |
| т ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога |
| по нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> < |
| <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ни |
| ма, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму |
| и њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности |
| е помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, |
| ро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!< |
| беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево |
| о, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим не |
| ц није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим |
| ушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— |
| ено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше |
| текару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’ |
| само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника к |
| гне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки сво |
| порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ га |
| ано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да с |
| ели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски |
| анијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, |
| готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</ |
| } Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви с |
| а плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан |
| , капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини б |
| а неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни по |
| > намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио ка |
| >— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, |
| ара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубљ |
| ко потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, |
| е — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам |
| о си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај |
| т Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас |
| к из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та п |
| а само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и п |
| да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А ж |
| .{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми по |
| а ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповед |
| петан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаш |
| меја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар т |
| рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.< |
| ...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре свану |
| ем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.< |
| р им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> |
| — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На т |
| гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да им |
| се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти м |
| мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајн |
| ече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не |
| о сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пуст |
| тањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...< |
| ци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису |
| ланине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то жив |
| о ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрет |
| ну и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p> |
| мет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш |
| , рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то р |
| адила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени доб |
| увани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога мла |
| сом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, ни |
| једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж! |
| ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да |
| и орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан нек |
| ко нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро |
| уби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, |
| но из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њ |
| Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S |
| ожемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа |
| Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p |
| и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, |
| а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А |
| ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капета |
| отињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ног |
| и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не |
| p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио |
| ка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она |
| кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p |
| ад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Ј |
| тојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, С |
| амишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље р |
| ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га ум |
| /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри |
| самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би о |
| осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беш |
| сам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана зва |
| , деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p |
| помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Пр |
| После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Је |
| то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до ка |
| и овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, |
| м.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Ст |
| <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више |
| </p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте.. |
| бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> |
| , као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је г |
| ги добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; |
| одаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="1 |
| — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда- |
| ме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмет |
| мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео |
| бити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> < |
| ше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твоји |
| си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати |
| е, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече к |
| ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који |
| расна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</ |
| н често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Ав |
| а знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које |
| и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — пи |
| као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђују |
| {S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје |
| !... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S |
| {S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа |
| да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш |
| и претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног |
| ве је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога ј |
| дан по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> |
| , на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви |
| оџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове п |
| пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико |
| морална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву |
| доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, вез |
| , Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти сла |
| штица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{ |
| } Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} |
| и, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а |
| тан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit |
| мун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И |
| , попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу. |
| браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје ст |
| ружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> < |
| ека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за др |
| и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Авр |
| у!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учи |
| ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао д |
| , мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и ме |
| } Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема |
| т од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— |
| ву злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; |
| емљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па |
| р Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду о |
| е и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви ра |
| ва, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“ |
| нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p> |
| мо ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кув |
| рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за |
| </p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ћ |
| <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш п |
| је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p |
| рија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, |
| рота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи... |
| ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од мој |
| љу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="1 |
| ?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p |
| .</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволски |
| био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти чов |
| морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да |
| е погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео б |
| тра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!... |
| , чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капета |
| , смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, |
| огао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} |
| иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши и |
| , Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се |
| ет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, к |
| } Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p> |
| се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудн |
| начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је л |
| са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бац |
| од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту ц |
| оте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурав |
| .</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— |
| му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у |
| — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</ |
| у?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде |
| вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачи |
| да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... |
| напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Ј |
| инула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Авра |
| шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то |
| е пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни б |
| лас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ват |
| сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећи |
| ље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а им |
| везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је |
| мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да |
| о завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато |
| </p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, с |
| о је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два |
| инкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу. |
| авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаш |
| ао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јонч |
| куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново |
| ве, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена |
| а Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу |
| ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан |
| сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он |
| аш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми |
| го тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих река |
| , да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а п |
| г, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је |
| ашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији |
| } Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из в |
| беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је |
| и...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао |
| уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, |
| де на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} |
| p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прош |
| у господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још д |
| но додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је запове |
| ина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у |
| доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — |
| нко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако ј |
| ами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађуј |
| лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближу |
| и, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уз |
| Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина п |
| нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> < |
| — Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та |
| е, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а |
| {S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, |
| лио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погл |
| ље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — |
| } Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо |
| p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p |
| — Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— К |
| и!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а |
| н је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим |
| не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да |
| оже, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одош |
| сне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну |
| оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже |
| преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb |
| а прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка зн |
| у и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, ма |
| не су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним |
| еда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јау |
| вала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг н |
| се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!... |
| ати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетан |
| Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капета |
| о, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих |
| ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже |
| маче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није |
| живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па |
| баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па |
| где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, |
| ј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Ма |
| се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} |
| а је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: |
| е доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, |
| проси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се |
| седниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> |
| су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у |
| е седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да |
| ново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде |
| е — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме р |
| , летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Он |
| , није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестин |
| е, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милости |
| лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље |
| ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, |
| а иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — |
| а!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш |
| Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, к |
| турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, |
| бук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо |
| бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан |
| !...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно |
| је Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једн |
| одај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још |
| ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трг |
| , гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте д |
| а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрсти |
| погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред |
| и прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мет |
| еветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а ос |
| зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет |
| беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле |
| то, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно б |
| остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и проси |
| живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, |
| ше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло |
| а.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и доте |
| оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из |
| да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</ |
| могао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мра |
| и и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вел |
| кну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, |
| , него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није |
| вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред д |
| ?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зо |
| 51" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црв |
| е вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на |
| поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видет |
| те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчу |
| ој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина |
| Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови км |
| on" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т |
| је, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: |
| цу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зл |
| : засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико |
| својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше по |
| ено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а пор |
| је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати |
| газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, |
| "133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити.. |
| Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Ла |
| тивити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p |
| оћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у |
| .{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!. |
| } По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јаха |
| а-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи |
| нцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим г |
| /p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле по |
| нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, си |
| солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — ре |
| е то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се |
| и баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице! |
| и сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, т |
| е чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!.. |
| си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај н |
| у.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајт |
| све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје |
| место да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пуш |
| паше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у р |
| их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направит |
| дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ он |
| нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p |
| м, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гл |
| год оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} З |
| овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — А |
| је опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не мо |
| е вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="15 |
| ропаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио |
| им сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече |
| а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је |
| па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од ус |
| <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад |
| и.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити |
| е кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>И |
| акви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и к |
| ; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива |
| е ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису бил |
| ти у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и |
| веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари М |
| роневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, |
| са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије |
| на тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?.. |
| вала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мо |
| е, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и суз |
| у“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица о |
| на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} П |
| о ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право |
| моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао са |
| ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам |
| свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> |
| — Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу |
| лила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд |
| а још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траж |
| </p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и тв |
| и вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја |
| о селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За |
| неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А жел |
| и, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви слож |
| е знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господ |
| ан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како |
| ску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеж |
| ебује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Ј |
| је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже |
| и имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као с |
| <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи |
| ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милис |
| воја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме |
| ео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стат |
| Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узв |
| еху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb |
| ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сеља |
| ек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке |
| иле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуња |
| мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му |
| моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, |
| n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Та |
| знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија веш |
| л’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће |
| :</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Е |
| , опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} |
| да тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселиј |
| ом у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најче |
| зузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један |
| Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест п |
| њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S |
| ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивови |
| <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама ба |
| Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио |
| без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, г |
| целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у |
| /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и госпо |
| е то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што |
| S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си пр |
| рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га ни |
| хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, пр |
| о; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело |
| елити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочит |
| S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој |
| ин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур ка |
| год на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Уто |
| } Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, кој |
| е провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много п |
| еш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. |
| етана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих |
| рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па ко |
| ле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта |
| је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише |
| црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који |
| овалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се |
| руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним поглед |
| оле!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва |
| блаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подн |
| зивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> |
| лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недоди |
| шила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.< |
| ако се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али |
| љка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више < |
| мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад |
| е баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајич |
| али прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</ |
| зну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и х |
| целаријским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као |
| е се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у свој |
| S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... |
| су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, |
| } Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да не |
| а не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хај |
| баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, |
| је се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао б |
| збојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста т |
| ана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави прип |
| ти починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто вре |
| <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба |
| кога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чич |
| " /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} С |
| а навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служ |
| дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, |
| ошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грд |
| ата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Авра |
| коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је |
| иш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина. |
| се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту м |
| места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутња |
| елом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, |
| арницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — ре |
| о гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да км |
| алим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{ |
| Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко |
| unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и с |
| а јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, |
| ти од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали |
| ави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглоб |
| стаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, р |
| , и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много. |
| о соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу н |
| андур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним оч |
| нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, |
| својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> < |
| збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову. |
| ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милова |
| то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!. |
| им гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често |
| ваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Треба |
| је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога |
| и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лу |
| иља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту све |
| у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојк |
| т-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb |
| кији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико л |
| ћу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> |
| е Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет |
| ала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата |
| чима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имад |
| ебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат |
| ољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешк |
| , онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад б |
| амо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и |
| него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте |
| са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове |
| ...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, |
| {S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, б |
| ло подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше |
| га сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, х |
| заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред |
| сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељак |
| е: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} |
| че Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Т |
| у.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су |
| нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, |
| шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао |
| је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза |
| ујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> < |
| одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну |
| ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, |
| ужи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с |
| ј мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу ра |
| остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да ут |
| би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пу |
| и?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — те |
| аменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа |
| ланину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нера |
| ?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича И |
| } То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} |
| потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заје |
| — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га |
| јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али ст |
| Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је в |
| у љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред |
| аниш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-М |
| </p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп споме |
| уо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ло |
| p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога ста |
| комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га |
| ро?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне прог |
| т пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, |
| ога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да |
| е да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песн |
| ма, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лаз |
| ра готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише |
| Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наз |
| и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?.. |
| у пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликам |
| .{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крм |
| , запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе по |
| лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетани |
| това, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан |
| ундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шу |
| кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Бо |
| кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и по |
| тинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле |
| у момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли |
| да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> |
| ком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мал |
| алошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазит |
| пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, б |
| не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом сп |
| ости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла |
| Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брај |
| .</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илиј |
| о не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Та |
| распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако |
| ао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час |
| оликом упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капета |
| Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по ре |
| се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала |
| Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{ |
| зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p |
| S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се завер |
| омак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља ов |
| во, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, оп |
| му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву! |
| </p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући |
| као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с н |
| ким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с |
| ци.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је |
| е мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— |
| А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако буде |
| </p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p |
| /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, м |
| p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— |
| у код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече км |
| она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе д |
| и попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, |
| гова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не к |
| кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и |
| >— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> |
| следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио |
| /p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао шт |
| ко ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пу |
| је било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали |
| су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико |
| хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-т |
| поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа к |
| ра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p |
| рема његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупиш |
| ла, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала. |
| ад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се |
| > Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали о |
| е, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!. |
| право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга |
| је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календа |
| ђу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеном |
| b n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад |
| помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право |
| вор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се по |
| руго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој по |
| груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само |
| } Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћ |
| ина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механ |
| ас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави |
| он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милиса |
| ово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} |
| /p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као ка |
| њ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — св |
| се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па з |
| није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му |
| Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, ста |
| прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, сва |
| тила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Или |
| пава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће |
| г, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путе |
| огледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записа |
| сестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како г |
| о, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Ја |
| т човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>О |
| ди, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, вид |
| је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоко |
| о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Н |
| аш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-М |
| ривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али |
| p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, ус |
| али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалц |
| танову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе о |
| а-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Мило |
| де, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена вра |
| жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> |
| ћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди |
| исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра |
| је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протеп |
| рикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљ |
| је?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове пе |
| обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо |
| несе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме тво |
| </p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онак |
| налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си м |
| !...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, |
| будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла |
| качући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га к |
| {S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за |
| пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим пер |
| .{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, |
| код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — |
| по и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!. |
| ње спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм |
| p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари љ |
| Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> |
| а коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само за |
| -Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не |
| , превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} |
| а сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом |
| о?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{ |
| рашни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турс |
| иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди |
| „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред к |
| Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква |
| S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не |
| акону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет! |
| а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — до |
| из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мис |
| ну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, А |
| е умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и |
| екипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени љу |
| Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, кл |
| тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твој |
| ле кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пр |
| н-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су |
| да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су |
| укло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Мил |
| ури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуц |
| аринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, |
| кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава |
| атре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му |
| едведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Мари |
| ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар |
| , да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине |
| лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, моли |
| p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном заг |
| додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вешт |
| хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Ил |
| вне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у |
| јој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођо |
| на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метан |
| и!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— |
| ру, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само |
| а још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Сми |
| обре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко вели |
| иш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш |
| и ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепш |
| исати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и |
| } Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава гл |
| образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота |
| !{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо |
| ана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, уч |
| дом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, госпо |
| мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је |
| кине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— З |
| ало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шт |
| какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; ота |
| , исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</ |
| јим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> |
| едва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш |
| а, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш |
| а!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко |
| ехану...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, |
| илика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али м |
| о је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па |
| подине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — р |
| ако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, к |
| е, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали |
| Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на |
| Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одгово |
| " /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси |
| дник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да је |
| а ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши. |
| мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажит |
| кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад |
| био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с |
| што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели пок |
| баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, |
| ака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се стар |
| а други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продива |
| ћ — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb |
| Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а |
| и и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, |
| ...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчур |
| стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос ко |
| зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и |
| ’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је |
| ча-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошли |
| ет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, д |
| у више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој |
| анице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, неср |
| е људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он |
| с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама |
| о загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумов |
| деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, не |
| шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другог |
| кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са |
| а они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кме |
| лаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — ре |
| ти, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла не |
| овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша |
| шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{ |
| ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сеш |
| е јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једн |
| де право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихват |
| д механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, |
| шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркава |
| мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам послед |
| {S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чич |
| то већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} |
| {S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђо |
| помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Мил |
| дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више оку |
| а једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајућ |
| гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће |
| но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи п |
| бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе |
| p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка |
| уо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру |
| ође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбо |
| па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на в |
| уже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у ха |
| и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натра |
| цкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p> |
| и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је |
| Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у |
| ма мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} |
| у руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је |
| а онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, д |
| кали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку по |
| е.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!.. |
| Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ ли |
| апутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрају |
| и узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте т |
| ију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, ре |
| старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да |
| да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му |
| град...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, |
| их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сам |
| ара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, син |
| уди...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш |
| ерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше. |
| е, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И |
| } Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће |
| ко не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати |
| је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер и |
| уку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Т |
| рази и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и по |
| ..{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у јед |
| S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, |
| се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало к |
| есан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него |
| ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором |
| } Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— |
| па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда |
| , господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод им |
| етра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p> |
| ута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш к |
| и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ |
| о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из |
| ш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чи |
| } Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С јед |
| аветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас |
| нате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, о |
| о, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} |
| само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и поп |
| чо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш дру |
| е људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и |
| се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} |
| да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја |
| ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајк |
| док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте ч |
| у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</ |
| питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није |
| Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова т |
| чините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, н |
| оје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар |
| мисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе |
| кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, гос |
| ићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{ |
| S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трг |
| такнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети |
| ује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</ |
| е, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{ |
| другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још по |
| некада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и плани |
| а и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме |
| <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то |
| ју — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити. |
| уцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе С |
| се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, ал |
| !</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — |
| да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n= |
| рекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је при |
| дсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Т |
| дустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— |
| /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} |
| ари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-М |
| та ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно |
| а, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар |
| ма проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, |
| и се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није примет |
| се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стар |
| рвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб. |
| ене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуч |
| <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј |
| на викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{ |
| а изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе р |
| је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету ве |
| и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, |
| та лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, уда |
| це и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако без |
| „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, |
| алакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само в |
| .</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обо |
| хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, |
| хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Ме |
| едио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана! |
| ! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућн |
| ет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунто |
| ба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не буд |
| ило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја и |
| а дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али за |
| о капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па по |
| ар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама на |
| док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му оти |
| пколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да |
| и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb |
| ер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке м |
| вио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, |
| гли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дођ |
| да и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту |
| адницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву! |
| Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извор |
| и неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сироти |
| пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, к |
| ајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} |
| јку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај |
| и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и он |
| шташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози с |
| трос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје вре |
| чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаниц |
| ти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, |
| скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од стр |
| дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштр |
| оворити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> < |
| н; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p |
| {S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — ку |
| ијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што с |
| е окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо |
| поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете |
| рбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и |
| а...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} С |
| мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а |
| не стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим ма |
| н-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добр |
| изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, по |
| етана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару глед |
| опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p |
| лот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако |
| не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из |
| попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чи |
| n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, |
| Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен |
| па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад та |
| претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвоји |
| је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу! |
| недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разгово |
| инко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се до |
| њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господи |
| атерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, н |
| м, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} |
| мати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што |
| те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S |
| е болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} |
| промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ |
| аве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува |
| нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахал |
| гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан |
| ело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што |
| е:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!... |
| а напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гата |
| енички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато пр |
| ио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни |
| како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та |
| као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од т |
| говачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сир |
| илима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S |
| једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, |
| стих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж п |
| ате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људ |
| и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онам |
| 26" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана |
| ина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада |
| мо да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролећ |
| скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича |
| нице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине! |
| но скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, от |
| е, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови. |
| ја и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — |
| е муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће |
| .{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та л |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се ди |
| : од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} |
| као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тог |
| још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће и |
| 4" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да |
| и кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупил |
| онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али ни |
| <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само |
| јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов.. |
| да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетан |
| о по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пре |
| који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те ода |
| а је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене ј |
| </p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} |
| дине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n= |
| ве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p |
| еде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо бело |
| вити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S |
| !...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-А |
| аче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја |
| а је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајк |
| иже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а |
| јте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима пом |
| ма да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А С |
| Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтед |
| на, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као шт |
| тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Ст |
| само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна |
| S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Ми |
| ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да |
| — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} |
| ане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо мари |
| } Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му ук |
| доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а |
| и, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додад |
| , старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се |
| атимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, па |
| , па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој н |
| су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара... |
| ајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и |
| рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе с |
| е све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан |
| ити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја со |
| клопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу с |
| све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из рук |
| ују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке |
| радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту лом |
| жу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, по |
| т донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чи |
| шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му |
| верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу виш |
| ?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најмато |
| итога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу стр |
| аш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кев |
| та; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у |
| ваново Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, |
| ом Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> |
| у ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{ |
| па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничи |
| е их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председни |
| ецо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапс |
| атинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мац |
| њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скин |
| ете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Да |
| едник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или |
| петану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине |
| помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прек |
| } А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу |
| Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!.. |
| да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p |
| Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, т |
| ора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно |
| а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си |
| парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шар |
| и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мисли |
| се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један г |
| еда Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла б |
| ку, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, нека |
| љине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу |
| е; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> < |
| једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постеп |
| никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Милован |
| оседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову |
| уташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Сто |
| Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> < |
| , Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха |
| обро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да |
| што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмирка |
| аном десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да ка |
| ли, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја с |
| ма, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да с |
| нило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш |
| е овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ |
| тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење |
| ованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући ј |
| е, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па |
| иља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њо |
| се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири ду |
| утра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њем |
| а вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечера |
| Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сл |
| опадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Ни |
| нтовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: ви |
| црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p |
| чким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити |
| ико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове рак |
| илисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мал |
| сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, |
| ена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме нећ |
| вукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрч |
| Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће |
| е је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, |
| јан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мр |
| н. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S |
| S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми |
| кривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи ту |
| ам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хвата |
| а, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њено |
| је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, |
| ме споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је ј |
| ивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Си |
| а те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула ниј |
| на момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још |
| учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ у |
| .{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У |
| Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Ј |
| ој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујућ |
| ок још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, |
| та си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му сева |
| <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као н |
| упе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, |
| ад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, |
| дне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре |
| а пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брж |
| , ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</ |
| ..{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На њ |
| , попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{ |
| ндур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече |
| . — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „В |
| — Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш |
| и волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнув |
| одине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него ц |
| да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стој |
| ала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракиц |
| ко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога |
| нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све бе |
| удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; |
| пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики н |
| на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за |
| во.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— |
| ут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није ви |
| Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испо |
| полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало |
| сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подн |
| јке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од гу |
| само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— |
| <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као т |
| > из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село |
| по, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш ј |
| лој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и п |
| муло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, ал |
| дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђ |
| ...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mil |
| <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, г |
| e unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред |
| о.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула |
| то му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, ка |
| емој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону |
| ије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, |
| иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме мом |
| илисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да ј |
| врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој кол |
| лота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118 |
| о, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — |
| p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} |
| своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да б |
| чицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим |
| , он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Мил |
| а кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се |
| тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да зн |
| хала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти |
| — Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти поп |
| о?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p> |
| очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, |
| о, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме по |
| од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p |
| ластима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} И |
| /p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одгово |
| то:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због не |
| че је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био |
| , и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале |
| ла Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе ка |
| умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће меши |
| и наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, |
| е, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, оп |
| ругоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врда |
| оје је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, до |
| боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} |
| Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је после |
| /p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се с |
| обали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај он |
| регрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана д |
| ва био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени љу |
| S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не |
| нце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима |
| не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-И |
| идим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, г |
| Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбо |
| , бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, |
| за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капе |
| ио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догоди |
| ари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то |
| p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш ни |
| е засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, п |
| ојој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, |
| ајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило м |
| их послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду.. |
| измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу |
| ош једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме |
| , у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључа |
| че.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупн |
| то да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу н |
| вац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима зак |
| е отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам. |
| зице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; |
| е око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и |
| , али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше |
| , није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на |
| стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а |
| мо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли он |
| на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као с |
| у, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што с |
| који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— |
| напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — реч |
| сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> < |
| видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи |
| је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе |
| кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А |
| <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она |
| едседник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу |
| ти из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и |
| сто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више н |
| , сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису ба |
| ррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> пос |
| пковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде не |
| .</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нем |
| то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јарећ |
| етану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина. |
| рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, |
| е он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било. |
| кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је |
| -три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остру |
| рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кр |
| -Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попади |
| камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкив |
| закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и наче |
| е, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бес |
| milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у мал |
| <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда по |
| штена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> |
| ш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} |
| ш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, стар |
| е деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, реч |
| е они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се т |
| а иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајк |
| , Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је |
| вадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Рт |
| па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући |
| ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба |
| зала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином |
| <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су м |
| н, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога к |
| , онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала |
| рихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да |
| S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њи |
| диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, |
| најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песа |
| како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отво |
| зу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Ј |
| а мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је мл |
| нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није п |
| нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из |
| рв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући нит |
| молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шт |
| а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, о |
| >„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послов |
| А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо |
| ...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону |
| момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо |
| ра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а спољ |
| кинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га |
| рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} |
| та је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, го |
| и Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, |
| овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други до |
| е га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу... |
| а прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у |
| о посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црн |
| а плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, |
| су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчиде |
| ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> < |
| га књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту роб |
| во, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, |
| а заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама |
| анџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја |
| p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељ |
| ош једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— |
| ча-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не |
| им гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> |
| еј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из |
| је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „ |
| н, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја |
| ичи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синк |
| S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Х |
| има записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига |
| S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда- |
| а бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, у |
| треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е |
| овек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама прил |
| ога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— |
| баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не |
| та, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господин |
| а баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радоз |
| здрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па к |
| ру суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, ш |
| омче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га н |
| ше не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју а |
| ва?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стеван |
| ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је |
| чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{ |
| ао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— |
| ристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми н |
| се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ра |
| оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — дос |
| нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; |
| нула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после |
| и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа у |
| лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нароч |
| ехану, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па он |
| извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n= |
| аље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек |
| а се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, |
| но осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добр |
| уди не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувш |
| <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцела |
| ручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеж |
| поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који |
| дом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, |
| ка, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника т |
| пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици |
| јде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим |
| сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простир |
| онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, |
| м, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пра |
| а још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана |
| амо ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тиш |
| /p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на теб |
| ову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци н |
| /p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су љу |
| бро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је виде |
| ави калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што ј |
| на, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је ова |
| ао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То ј |
| Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, бле |
| и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јов |
| готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало к |
| у сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наме |
| па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није ист |
| Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И о |
| је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а |
| мо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Ју |
| а.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком |
| постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад |
| сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте ко |
| пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> < |
| господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечера |
| , својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, |
| и на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, |
| нко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукан |
| то се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из |
| {S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Се |
| о, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је |
| .{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из |
| ао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га |
| госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио |
| тру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, |
| ван?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{ |
| ли, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш |
| једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те |
| ј је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угу |
| и мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> < |
| бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> |
| мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити |
| је знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита |
| га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, у |
| ко близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари |
| {S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, с |
| <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Камен |
| ћност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у свом |
| е сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву |
| !...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у р |
| вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу |
| чићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви с |
| е псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар |
| <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али нека |
| сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ ни |
| ачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није мог |
| љају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело сел |
| у беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако |
| ао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, |
| ..</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном бла |
| ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете мој |
| ети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на |
| ајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то |
| од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вере |
| Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, н |
| да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</ |
| ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испро |
| оследњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што |
| никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој забор |
| тало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што |
| прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и |
| е, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што |
| p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Г |
| оћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n= |
| узе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно нећ |
| ало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> |
| том се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, т |
| ченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, о |
| еленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо |
| збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, ка |
| S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш |
| ва сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, п |
| дражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" / |
| а.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и п |
| ом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу до |
| } Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} |
| А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах ч |
| о? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам |
| же.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се јо |
| и знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракиј |
| јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добав |
| где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезев |
| рева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта в |
| ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете |
| ила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добро |
| еда у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> коми |
| екај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа ма |
| ире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротн |
| из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, д |
| утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неко |
| гова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} |
| га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгуб |
| ва филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, |
| .. — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на с |
| ем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у та |
| миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако |
| ..{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина в |
| ици и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и н |
| попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; |
| ше лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити |
| </p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба дец |
| {S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — |
| шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> |
| ајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p |
| мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> |
| аринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кмет |
| ли већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде.. |
| узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> < |
| , Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисл |
| ћу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Он |
| оле; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разгов |
| појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога |
| това...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, сам |
| Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се |
| ве што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!... |
| а је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки к |
| ..</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед к |
| стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао. |
| твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она |
| а долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков |
| једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим |
| у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим вариј |
| Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општин |
| — Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, н |
| им побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива |
| , али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке |
| уташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, |
| о и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај н |
| у страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен о |
| а настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази до |
| </p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је ос |
| е мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји |
| ао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужа |
| ћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бо |
| p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире с |
| p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За |
| и учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе |
| , ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, |
| ржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли о |
| врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Нитков |
| о главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још да |
| убљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љуба |
| >— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обич |
| о малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је у |
| ... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p |
| ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, д |
| 146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, б |
| лова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то з |
| тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?. |
| био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> |
| после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротко |
| нда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у |
| есницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позив |
| вереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао |
| ујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не |
| чиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича |
| ико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!... |
| иком ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај н |
| га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па о |
| >— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{ |
| Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је |
| еда и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!.. |
| како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цел |
| и баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да |
| своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га го |
| о; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац |
| чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; не |
| <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине |
| пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазил |
| д ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, |
| е жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p |
| снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учи |
| баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, ње |
| {S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} |
| саве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, |
| д ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, |
| настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чем |
| о да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаг |
| ом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба пом |
| р, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, р |
| тећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, ка |
| на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљава |
| ако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> < |
| лону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широки |
| ицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „тргова |
| ше се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички |
| менцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{ |
| се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</ |
| едни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> < |
| , брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по м |
| , задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту. |
| ици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, |
| ријих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва |
| Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута г |
| !...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао прав |
| Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево |
| и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и |
| ругога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољуп |
| н слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима так |
| ико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука м |
| киром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним |
| хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Сл |
| } Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих љу |
| председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу р |
| апетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авр |
| ократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај |
| човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јо |
| онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете ск |
| ло смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно |
| и ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спрема |
| ачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно |
| <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасн |
| а-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао кура |
| ву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире с |
| S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење корак |
| о је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му |
| у дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном |
| ази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на астал |
| тртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, |
| кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, ма |
| ко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то |
| леда пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:< |
| Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак једа |
| е паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњ |
| t="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собо |
| ападу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који п |
| еђутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ |
| му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> < |
| лићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамак |
| ="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадил |
| вратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића п |
| жао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет. |
| своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цел |
| послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете |
| оме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, |
| пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весел |
| а срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламе |
| је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за зна |
| синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, |
| чидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, ш |
| а ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> |
| је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем |
| ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме упл |
| 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премери |
| ом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне к |
| имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газд |
| амо ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не |
| и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај |
| несе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и он |
| асти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта сто |
| е!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек по |
| тио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ак |
| то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без порук |
| ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} По |
| <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подруг |
| те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, |
| ао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презрив |
| изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, х |
| ави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко |
| n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога |
| вори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се н |
| прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, нај |
| е изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свако |
| ашљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као |
| па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, ви |
| уо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа |
| кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно м |
| те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкај |
| одсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; |
| јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто |
| Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милиса |
| едну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, |
| моћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кул |
| јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут бе |
| не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n=" |
| ко му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Ј |
| си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је по |
| ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим п |
| м основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то |
| од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те |
| е већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану |
| кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измо |
| к’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он ј |
| <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а |
| та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добр |
| ве.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга м |
| ј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за |
| о гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима |
| рио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, |
| а им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте |
| ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га |
| p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— О |
| у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново |
| наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морил |
| орђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше |
| сом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чуј |
| господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим зној |
| л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама |
| с? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p |
| да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра ка |
| , па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p |
| се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; |
| еће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, |
| ко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна коми |
| који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав ис |
| утра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола. |
| о што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није з |
| } Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори ч |
| ше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p |
| да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше |
| си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти ј |
| кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног |
| едва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрд |
| а:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао |
| ече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комис |
| ави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — |
| — Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, б |
| туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људ |
| капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јов |
| а пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у |
| нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих |
| раду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хте |
| вори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеос |
| еби дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!. |
| еван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, покл |
| е мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што |
| ија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при |
| >Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет |
| капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви |
| обро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вр |
| екире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у |
| т-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Ј |
| ш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију |
| е мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-М |
| .</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда при |
| умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше ја |
| p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами |
| аш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јо |
| н вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, |
| </p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа |
| били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S |
| ин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мал |
| а га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-М |
| а онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А дана |
| жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком бр |
| ветом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друг |
| синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSecti |
| веном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сирома |
| мета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним |
| а што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} |
| .{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно |
| и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једн |
| и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку |
| ко неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бањ |
| му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који с |
| аја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десн |
| ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам |
| ти, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} |
| или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш |
| ко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њи |
| који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не з |
| и кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} |
| а пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се коми |
| 740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да т |
| беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија доне |
| лавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваз |
| ам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, |
| у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Н |
| е, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у |
| дом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капет |
| ко њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту с |
| грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Н |
| облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — пита |
| А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао б |
| помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукоб |
| а не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело глед |
| терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век |
| огао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А |
| ући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене |
| егова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе |
| м и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, ст |
| еког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умире |
| оји је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гад |
| , он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Км |
| ош већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта |
| уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{ |
| аченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити мој |
| , а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам |
| њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пс |
| } Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми ј |
| а би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p> |
| им?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, х |
| би, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се |
| авога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим с |
| лас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли |
| осним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те с |
| оји при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођ |
| носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди |
| ањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила |
| га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба |
| си, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, о |
| мешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и дв |
| вим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече С |
| се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До |
| даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, |
| овите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, |
| — Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју пл |
| ао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му с |
| о, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку с |
| а сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога м |
| облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection |
| ледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, ок |
| снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.< |
| лободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о |
| не дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо с |
| а је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи приз |
| је могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, |
| , од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример |
| си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се |
| тино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изглед |
| да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се на |
| овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађ |
| е сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове пре |
| ули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос... |
| оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим ве |
| и.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде си |
| о, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам да |
| ру, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> мук |
| тови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине.. |
| оле дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа зас |
| да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је |
| , шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па |
| и шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, |
| аци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича |
| спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позив |
| још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо |
| ојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека.. |
| с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке |
| ..{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јес |
| ој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече |
| а комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости по |
| Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.< |
| а, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћута |
| рисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро доша |
| у ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, ш |
| уде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сач |
| та шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; ал |
| стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопи |
| е се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме |
| говац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шал |
| и и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSectio |
| ити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула |
| раћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упо |
| не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га |
| дно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Ст |
| сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — |
| Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ј |
| о је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само |
| да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је |
| та тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, па |
| е ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милиса |
| нити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и |
| pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу сток |
| а кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док нис |
| </p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</ |
| начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, п |
| и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — д |
| ију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p |
| же Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и |
| у тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Ка |
| е село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пиј |
| о своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете б |
| <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на |
| Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова ма |
| , а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А м |
| и казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p> |
| го се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара м |
| ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} |
| е знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, в |
| пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела св |
| ко огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдури |
| за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од |
| љиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа к |
| о суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капета |
| дахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изи |
| аш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други |
| а да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула |
| дно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне |
| ко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно |
| оклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим немо |
| p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на |
| од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо |
| се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, у |
| н...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{ |
| ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова сино |
| етови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати ча |
| са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и га |
| је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или |
| га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милиса |
| Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми |
| ан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> |
| и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина |
| Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим |
| себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко |
| — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи |
| поведа.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник |
| даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу |
| љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су |
| , у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет |
| срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је преша |
| ер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је |
| они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је ка |
| петана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примат |
| а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира |
| , сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вр |
| танове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> < |
| ...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па д |
| о!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пуш |
| каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не св |
| о мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је р |
| мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi> |
| толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове |
| пина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девој |
| вица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан ј |
| сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а зб |
| ропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога |
| и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не с |
| бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она |
| е, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учите |
| p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је |
| ојим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео. |
| јим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури кр |
| } Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се б |
| влију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрди |
| е?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Је |
| Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног в |
| неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо |
| {S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} |
| {S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је до |
| ; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, |
| па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топч |
| ј ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко |
| ти је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или п |
| 6" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати |
| ?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, не |
| >— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без |
| И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а |
| Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде с |
| рвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</ |
| а, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, |
| га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p |
| ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Љ |
| спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чаш |
| губити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> < |
| ...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с |
| .{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Ка |
| ов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} |
| ачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци ску |
| дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен |
| Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с |
| долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај |
| е.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-кап |
| Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једв |
| љиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају пар |
| ј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме |
| а дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар из |
| Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан.. |
| лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гле |
| ох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да с |
| {S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал |
| није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим |
| ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!< |
| ељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се |
| Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове |
| > <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, п |
| га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под но |
| е могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје у |
| } Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек |
| господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!.. |
| из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њег |
| .{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра |
| — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јо |
| арно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Су |
| а то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода |
| е врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему |
| во у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="1 |
| кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за б |
| p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом предсе |
| н је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кмето |
| и; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S |
| да-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви с |
| p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе... |
| мао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па ј |
| тимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетано |
| е, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој |
| етан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваш |
| ветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет |
| нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он ула |
| никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — до |
| не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше |
| о; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, д |
| дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрз |
| еља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпи |
| евари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтед |
| ину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе |
| и Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, ка |
| длазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћ |
| ћу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> |
| гушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да мол |
| уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</ |
| >— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чека |
| , зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас |
| де.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се |
| е падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се |
| мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стој |
| то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{ |
| тељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једн |
| љо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота |
| ребаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан шт |
| годило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ј |
| Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише к |
| ушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће |
| хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач |
| ојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном |
| лео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га пог |
| не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко прол |
| ћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже |
| о мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у |
| баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајк |
| , сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају забо |
| ота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису |
| но мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату |
| па, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле |
| лизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S |
| — Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближ |
| ираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печењ |
| амога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту |
| та Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поп |
| у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господин |
| аше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштено |
| о ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши п |
| суза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе |
| Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, |
| вађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Ме |
| а!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја |
| подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> |
| ео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код |
| снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој |
| нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, |
| ца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као |
| уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свеж |
| асни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина к |
| комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци |
| ође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на биров |
| мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре |
| у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, |
| .{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пу |
| и!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао пар |
| ћ и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богос |
| мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кме |
| лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</ |
| заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-кап |
| и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај пос |
| а иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе |
| и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!. |
| ићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око ку |
| ћ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека... |
| и кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — реч |
| с’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваес |
| Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подру |
| њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они друг |
| је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија? |
| овори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећ |
| два сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чу |
| ће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио |
| ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толик |
| наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{ |
| ако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} |
| се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачува |
| } Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — реч |
| Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, |
| -Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек им |
| ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb |
| па застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено м |
| о се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и су |
| сао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно прем |
| усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под бе |
| рчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечк |
| </p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — |
| са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа |
| ха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — |
| ..{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни он |
| зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, |
| > <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, |
| ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — |
| је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је |
| ма и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пус |
| ти најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; |
| да та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, |
| као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам |
| о очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уве |
| гло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек мо |
| о на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, |
| чару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу пос |
| знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек |
| епо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господи |
| капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднији |
| ичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, |
| сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, |
| ите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ |
| ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска |
| еца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му с |
| ега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити к |
| ам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш |
| д осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, м |
| <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — |
| м упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој |
| ушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А |
| ала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се ис |
| е хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије н |
| го се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, |
| га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он зан |
| ић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, ост |
| ца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ва |
| ко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а зл |
| тан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ по |
| нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су |
| кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим од |
| одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметов |
| д га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-п |
| рат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p> |
| а, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, |
| не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате ваше |
| етио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод |
| очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој н |
| јом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а |
| д? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они |
| па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, п |
| к и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав к |
| коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека |
| так, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од |
| p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину |
| четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једн |
| м дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му |
| толе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Б |
| о, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога |
| ред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, |
| тан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, |
| нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари |
| је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислил |
| т!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти |
| и ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђају |
| -Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хај |
| једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару |
| с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође |
| белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља |
| уда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја бр |
| уре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} |
| бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником |
| о, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="1 |
| рукче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она |
| ише смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канц |
| ше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колиби |
| се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се |
| оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован |
| више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и су |
| им радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочул |
| лована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па |
| p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту |
| е! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме зак |
| ти, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, р |
| је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим ц |
| волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, |
| о жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, ско |
| има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу са |
| ше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као |
| моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе р |
| ети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећн |
| 28" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не г |
| рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Су |
| чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, |
| .{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се |
| онда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета са |
| едаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху.. |
| е попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи.. |
| дарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у |
| и удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим |
| н тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара |
| мала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се с |
| е читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала |
| ри, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају сво |
| /p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, прес |
| ра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то м |
| е, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се |
| еним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Мар |
| си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учи |
| и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко |
| {S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, |
| као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развија |
| л’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву |
| а, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет сам |
| убави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> < |
| рите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу р |
| у столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му |
| да-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав |
| нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...< |
| рова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина к |
| нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запи |
| читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посав |
| Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар |
| ћа.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> |
| доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мал |
| рата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан за |
| мести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у |
| у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом ш |
| обрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, св |
| мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, и |
| једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— |
| на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га |
| м, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и в |
| не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио ш |
| едао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> < |
| ан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се оп |
| ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије |
| у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би та |
| дава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два |
| чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> |
| а ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајк |
| S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинс |
| собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> < |
| Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</ |
| нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке |
| м креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, |
| ога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, как |
| ?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али оп |
| мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{ |
| ети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим з |
| .{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, х |
| але од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Ниј |
| иј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту? |
| а, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ бл |
| вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечи |
| ред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p |
| ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио |
| адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова |
| p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина |
| обро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, је |
| ијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и м |
| , а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, исп |
| ивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него ј |
| е опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова до |
| ти у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, и |
| стала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.< |
| баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње |
| сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси |
| — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад због |
| г жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса |
| о, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да зн |
| нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга |
| милуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; с |
| /p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Ст |
| ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова па |
| рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо |
| омисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мат |
| илисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, он |
| Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те н |
| .. — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, м |
| сом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-М |
| оле, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је да |
| молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе д |
| после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанов |
| пет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишл |
| ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте |
| , биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клеп |
| апетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни к |
| а све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренул |
| Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се |
| се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мо |
| риса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем |
| ине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да |
| дака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладе |
| ти он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па ш |
| пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упор |
| мао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо |
| грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије! |
| >Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом |
| </p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно |
| напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету |
| од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко ј |
| , она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шу |
| и ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, |
| вајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење |
| сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић |
| p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљ |
| гао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја дв |
| и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па с |
| смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да |
| о.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на |
| ла је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да м |
| {S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног |
| не; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Ст |
| као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али с |
| ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="# |
| и њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича |
| ло што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав |
| као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што |
| је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало |
| који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје посло |
| амо вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Ш |
| тају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p> |
| осетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне а |
| } Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; ве |
| .</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти |
| зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, п |
| јд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на опш |
| а дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали ста |
| ре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомиња |
| мах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на та |
| у:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће |
| subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди |
| е она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} |
| еко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове коч |
| у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он |
| е врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пако |
| , шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n=" |
| це; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за поја |
| че пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше |
| .{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло |
| амеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{ |
| свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше гор |
| .</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још |
| ћи по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти ка |
| Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешт |
| ворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су |
| у л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бес |
| мој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у ми |
| једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како с |
| кра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Ј |
| вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћ |
| аш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а ба |
| приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у |
| синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.< |
| ко се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком п |
| те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да врат |
| до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће |
| села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово |
| чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара |
| старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} |
| у и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p> |
| равајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{ |
| што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> < |
| осподине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се |
| ш поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p |
| хвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе г |
| е једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да |
| својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, б |
| чи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слем |
| је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беш |
| </p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли. |
| смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан |
| ца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз њего |
| смејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајн |
| > <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Сми |
| ој сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка |
| маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Св |
| га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних ск |
| т си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено гус |
| памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: бе |
| читељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича |
| оја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Ка |
| еше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник ком |
| ш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па |
| ди.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, |
| призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то |
| хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави. |
| инко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старци |
| ку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да прого |
| освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све п |
| оворити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то ис |
| а Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти |
| pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а |
| а коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, к |
| ма и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде |
| соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврам |
| у курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбе |
| и.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати п |
| ног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <mile |
| чена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и |
| и...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова прибли |
| дух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набр |
| апољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни. |
| имо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{ |
| > <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, |
| у, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, |
| Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шт |
| } Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ так |
| службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и |
| ивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мис |
| ш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</ |
| се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од сте |
| а“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна сто |
| вдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине |
| хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даљ |
| {S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а са |
| ришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет |
| љачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138 |
| ве по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стој |
| аш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта |
| ет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Ми |
| у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у |
| узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!< |
| љу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан |
| ајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> < |
| сни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде |
| ве поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу о |
| лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, п |
| , господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провал |
| е Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не |
| екаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у |
| аснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила о |
| остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимц |
| чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а го |
| имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко |
| благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погл |
| {S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} |
| оваца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу стран |
| људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{ |
| рат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јес |
| бо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа |
| Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те а |
| не, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она стра |
| ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три ча |
| у...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, |
| ници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, д |
| аке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} |
| } Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да с |
| S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!... |
| ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, |
| да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} Посл |
| им озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, м |
| о поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече |
| чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је б |
| што на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Сла |
| а-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да |
| и.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђ |
| ајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, |
| нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовнико |
| цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили |
| — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него |
| це и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} |
| ед судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од |
| ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо виде |
| могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново |
| е му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> < |
| и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислит |
| сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, |
| и га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-М |
| моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може |
| :</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако |
| а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капе |
| {S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било д |
| а говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јов |
| ну избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са |
| , — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке не |
| амне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлост |
| , ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{ |
| тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, |
| ко које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то пре |
| ђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој гов |
| што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претв |
| дрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта |
| му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их чове |
| о да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво |
| баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушк |
| лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за на |
| <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам доврат |
| После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи |
| шају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после по |
| а он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би |
| {S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?.. |
| ли пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни св |
| откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — ри |
| {S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и о |
| >— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несре |
| д је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај с |
| ободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле |
| ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око ра |
| ђа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку стол |
| осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти |
| говим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образ |
| ратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, к |
| че попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта |
| еп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута |
| е наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у њего |
| о прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаве |
| арио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Ст |
| ану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, шт |
| и, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кућ |
| им кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота пост |
| ло, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је |
| ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се М |
| зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га |
| ита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> |
| отовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> |
| сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим |
| а.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, к |
| еки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одша |
| ог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него св |
| видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алево |
| .{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — |
| дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голуб |
| и се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из дал |
| што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву след |
| ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да се |
| о; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="sub |
| а ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} |
| .{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ |
| м лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и н |
| ан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, |
| елене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију |
| ратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, ник |
| етету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљ |
| то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комиси |
| и, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама против |
| у! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидо |
| ија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотр |
| едан, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, |
| а-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, р |
| ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа белом |
| саветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну по |
| осле прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> |
| синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, |
| али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пу |
| } А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека с |
| следњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и у |
| хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пу |
| </p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама д |
| ад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капет |
| ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је |
| ке, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја так |
| осподине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби |
| ашни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га |
| му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Та |
| А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пре |
| и ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> < |
| у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће |
| квим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што б |
| о, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, к |
| чевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често преки |
| ирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{ |
| као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је |
| ро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака |
| .{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја |
| а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, с |
| уци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> |
| егде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих план |
| подине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, |
| нске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да |
| останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Мило |
| , узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, |
| } Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош |
| , чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено: |
| баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза |
| ла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју |
| о, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам |
| уднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан д |
| што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:< |
| две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринк |
| ам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Ка |
| арија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој |
| Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господин |
| ..{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} |
| тајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не б |
| лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донес |
| p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом |
| погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чи |
| капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ћ |
| због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, |
| џерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал |
| бри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с |
| све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, |
| енцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управ |
| ајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S |
| Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, дед |
| овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да в |
| уги?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, |
| ао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако |
| млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога! |
| спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару |
| да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али ве |
| {S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојч |
| но, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, |
| Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, па |
| радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинс |
| ес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опко |
| а сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зр |
| а сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док ј |
| !..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће |
| сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом пл |
| опин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису |
| пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладн |
| д тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је |
| сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p> |
| ину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га уби |
| господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке с |
| ..</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да |
| кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?. |
| е на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није п |
| сподине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се д |
| ође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си |
| ницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од своји |
| ти и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!... |
| пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна те |
| <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану.. |
| силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и по |
| {S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</ |
| , људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајк |
| p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а д |
| слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на |
| пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракиј |
| н узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига |
| бу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи |
| и простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необич |
| ја, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово |
| — Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а |
| сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као |
| ете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!. |
| аде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По ова |
| ан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним кр |
| , — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас |
| о и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-д |
| {S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео |
| е, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— С |
| чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу |
| га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то сур |
| ше газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри |
| били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је раз |
| нио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то |
| аш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољ |
| да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јеца |
| богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави п |
| атити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала |
| — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> |
| ан; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судни |
| само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га гл |
| ора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, |
| на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога свет |
| војка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељ |
| е...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{ |
| и да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p |
| >А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер |
| стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село |
| другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али |
| сејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и |
| } Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипко |
| да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p |
| живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, С |
| ла, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пит |
| из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеј |
| ј се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, |
| авом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове |
| а...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ з |
| ао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Неди |
| Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари мех |
| це обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где |
| мет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грозни |
| елики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у |
| иде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груд |
| ти, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто уч |
| е најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, |
| грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек ј |
| доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховито |
| и ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p |
| навао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком |
| " /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чи |
| отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p> |
| миља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не ум |
| господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!.. |
| метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; |
| у јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинул |
| чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што |
| аптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управ |
| реба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, дола |
| {S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога |
| таше посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђош |
| излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он |
| планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле |
| о сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и о |
| и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за с |
| о пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитр |
| сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ |
| ен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с ча |
| д вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу |
| примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власт |
| ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот |
| <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше н |
| еси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окрену |
| били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе |
| а, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код |
| — Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека |
| а, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и о |
| је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете мо |
| за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе |
| о се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај м |
| може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Кап |
| ако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" / |
| чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад к |
| Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му |
| <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе оста |
| !...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — р |
| ву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</ |
| аменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашт |
| ејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа |
| ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> |
| ме, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Н |
| ече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан д |
| а да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму |
| а, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!... |
| ћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћуте |
| главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови |
| исам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним |
| а, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Кап |
| а је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и |
| клегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S |
| вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — |
| атили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} З |
| ети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, |
| није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не |
| оручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, ч |
| ку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, ш |
| нове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n= |
| ом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у цело |
| етски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, |
| а; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у |
| горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мис |
| да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисм |
| колико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика! |
| талим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — ре |
| и, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш |
| бијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је |
| рамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше и |
| -Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш м |
| мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших ку |
| благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мал |
| сле се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{ |
| .{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— |
| о:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек х |
| браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са непра |
| нко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па |
| Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, |
| батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нис |
| он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да |
| бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док |
| кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени |
| ив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, н |
| се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} П |
| } Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и ка |
| и своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па м |
| је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бит |
| им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> < |
| Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази! |
| етан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, шт |
| ја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и м |
| рђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла |
| кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав ба |
| его у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи. |
| овек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шуруј |
| — И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку См |
| ош пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић д |
| ако те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да |
| , ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> < |
| {S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да ј |
| n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите |
| што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње |
| ко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа |
| угу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са свој |
| се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покри |
| ећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, |
| , употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадн |
| <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{ |
| ?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на пот |
| , сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по |
| в, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после бац |
| девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени |
| да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале. |
| одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило |
| е у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки своји |
| у спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би по |
| људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време п |
| м десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемога |
| му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуш |
| ова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S |
| /p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене б |
| нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро п |
| етанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А |
| неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћ |
| те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње |
| апетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак |
| у посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Не |
| онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се |
| оштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Госп |
| а ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Б |
| кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да и |
| сија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још |
| л?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Ж |
| поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га |
| о њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад ј |
| да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег уг |
| ности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!< |
| о, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p |
| АЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу с |
| љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти |
| кори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, наср |
| огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и |
| н се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде св |
| латну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну ј |
| а:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је зн |
| а је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено сме |
| о корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} |
| итегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и о |
| н седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала |
| ео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао |
| на?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесе |
| да-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сиро |
| после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћут |
| оцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Див |
| воја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија је |
| {S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ног |
| ресија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за п |
| куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, |
| ецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш |
| и своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован |
| илован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?... |
| аспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — до |
| ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад |
| Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блат |
| м, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва с |
| ти право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо дес |
| мет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> |
| орезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газд |
| кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Сед |
| није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек јед |
| нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама |
| А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и о |
| , — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се |
| аху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драг |
| ене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте |
| иле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као м |
| , само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу |
| те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако |
| рела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџе |
| ивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао |
| соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, прип |
| је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био |
| нпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљ |
| ше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе |
| /p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао |
| баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучи |
| руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше |
| о се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још |
| е, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} |
| >– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>К |
| е строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже д |
| вом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се сн |
| ом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш |
| S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Мил |
| , иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један |
| знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</ |
| ама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли х |
| ш једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринк |
| ли грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову. |
| еш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш! |
| његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако н |
| ав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! |
| > <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја |
| олико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корит |
| Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ра |
| ине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево ув |
| попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто |
| кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Мар |
| на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?. |
| у, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет т |
| .</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у |
| капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, б |
| ључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више |
| а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се |
| , мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, неср |
| це, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> |
| де...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p> |
| нашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капет |
| а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке |
| , — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На том |
| <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до |
| и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у план |
| ка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада С |
| , а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради св |
| а, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекр |
| на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, а |
| наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} |
| зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од |
| а ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој ку |
| се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога |
| етљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли |
| капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку из |
| е пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и кора |
| видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва п |
| тави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју м |
| се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића. |
| </p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја љ |
| н, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу |
| апи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу |
| обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је |
| господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па он |
| итар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих об |
| који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} У |
| не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсм |
| епо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш |
| имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше из |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало |
| а-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоће |
| с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, наг |
| једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене к |
| ине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Из |
| рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, |
| пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни б |
| p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S |
| забрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и |
| шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али к |
| оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљај |
| таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ст |
| је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном |
| си!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...< |
| пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве |
| нио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</ |
| де са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није с |
| Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Ш |
| се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим неб |
| их гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Д |
| у се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још т |
| p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, м |
| ћи испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи с |
| ку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, син |
| о је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах |
| зити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човеч |
| ва пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме |
| p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капе |
| ио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њи |
| је му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погле |
| загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук г |
| погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедал |
| Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он |
| азили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а |
| сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гл |
| војом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> |
| сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударат |
| е са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се т |
| езали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p |
| ко будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone |
| Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не з |
| ревалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> < |
| овица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем |
| му и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и тргова |
| лиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p> |
| прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знај |
| он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, ба |
| вовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље |
| ер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... |
| е уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео |
| Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково |
| и.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а |
| те: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети |
| ћине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, висо |
| о смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушк |
| велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су... |
| нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мисл |
| ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај на |
| ди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. П |
| власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А т |
| т-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш |
| — Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је п |
| з који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се р |
| S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како |
| p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила |
| ана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање свој |
| , ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, |
| Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече предс |
| о у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попад |
| а трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</ |
| облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад |
| говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очи |
| као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је саж |
| кају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечит |
| ас, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгл |
| рачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапут |
| и спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вета |
| хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дош |
| пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он |
| аше густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се |
| овори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет |
| ицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, |
| <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво б |
| и су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још |
| кад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по |
| ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све ви |
| шљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи |
| p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Сми |
| а да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> |
| коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним |
| /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се гу |
| ринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га |
| кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, |
| а нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено |
| у пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Мил |
| но, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине |
| а га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господ |
| мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ни |
| </p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Ј |
| а идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а как |
| међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— С |
| е капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво с |
| окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутр |
| n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици |
| !</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка |
| } Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{ |
| ако насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нек |
| добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред го |
| !...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако тр |
| лица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је |
| је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесе |
| Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је п |
| ....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} |
| уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господи |
| ва:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен |
| . — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не пла |
| је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, |
| </p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав К |
| бе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини |
| оносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Ми |
| , о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је |
| > <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се |
| си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди |
| ти, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, д |
| сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, бра |
| да као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тог |
| планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" / |
| , који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више |
| ажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас сло |
| сти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад км |
| сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него с |
| сподина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у |
| је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, п |
| доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по |
| мљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се |
| страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле вод |
| ше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима см |
| раховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чу |
| о сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напољ |
| оворим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао с |
| е га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао пр |
| ва није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто |
| еше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се |
| p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p |
| ди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, |
| {S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако л |
| да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Сто |
| ао закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито |
| дупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста |
| ка.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становн |
| узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; п |
| у је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројин |
| S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра |
| а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је |
| рњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> < |
| {S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку |
| а моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о |
| евога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погл |
| му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те зна |
| здрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим |
| зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек |
| Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему де |
| га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа р |
| рнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Марин |
| вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од |
| Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S |
| не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, д |
| S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не |
| е по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетил |
| ен шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p |
| е, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јо |
| је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> |
| .</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се |
| е око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куц |
| Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> < |
| , како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа г |
| кољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри |
| /p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја |
| ам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, |
| Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, г |
| помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, |
| стима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца и |
| ао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а ка |
| и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, |
| ина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, м |
| к пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, по |
| и нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час ок |
| ело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годин |
| м неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмог |
| рџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакр |
| реко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Сп |
| и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој с |
| н се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде каза |
| е, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове заве |
| ла, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, |
| селији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, г |
| м младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабо |
| ицу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То |
| д се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP187 |
| уће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози |
| га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господин |
| Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздр |
| ју, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мир |
| откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по |
| , и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгле |
| тају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} |
| ло кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово |
| је заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није и |
| ласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао д |
| господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине! |
| ара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашо |
| и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим |
| ру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури |
| нити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим г |
| сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од |
| погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисија |
| а хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу |
| а својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умот |
| лу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо! |
| а баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, |
| закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, |
| маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе М |
| ..{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p |
| и је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Ст |
| сији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га с |
| људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече |
| те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, а |
| а никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојц |
| ..{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи. |
| и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба не |
| ро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на поли |
| е тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призив |
| ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као к |
| , сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, |
| х!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо |
| застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован? |
| лико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Б |
| и на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар! |
| и л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милис |
| м ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника |
| ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а к |
| ан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко по |
| то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капет |
| уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</ |
| p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; |
| unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да и |
| > <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, |
| етану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад с |
| анас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. < |
| А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало ког |
| ата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног с |
| {S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав |
| иди!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... |
| се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код оно |
| рсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> |
| ао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, |
| , Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, д |
| тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебе |
| ечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?.. |
| сле уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе |
| e unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, ц |
| жи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој провод |
| 52" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, |
| S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу |
| слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако |
| , не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p |
| ут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћу |
| > <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’! |
| е гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S |
| -Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо |
| у су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: |
| Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати т |
| /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасви |
| намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио кача |
| да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше С |
| ану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се мож |
| езаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја х |
| бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваки |
| естовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће б |
| зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се ба |
| .{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="1 |
| никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не зна |
| !...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</ |
| е је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме ј |
| >— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за госп |
| > <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није к |
| о знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање |
| — Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што пр |
| предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво |
| мају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њо |
| да, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж п |
| ић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подг |
| иљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него |
| <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преин |
| сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред |
| и забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа |
| е г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовиц |
| 163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде ко |
| S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Мож |
| и; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— К |
| У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верм |
| Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио |
| богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигну |
| дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попад |
| Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И ка |
| што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парни |
| петан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он к |
| а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} |
| , данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе |
| а ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја н |
| уво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!... |
| , кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина |
| мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опана |
| а тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља пл |
| , чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па |
| и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљ |
| по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе де |
| мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа не |
| н!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, о |
| м, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јо |
| а дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто |
| да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p |
| ом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p |
| s"> <note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, |
| ник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: |
| !...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, |
| !{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А т |
| /p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те сп |
| махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, |
| елим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи игра |
| њенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако ди |
| ворити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, |
| данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, |
| овца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, ка |
| и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p |
| {S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије сток |
| ла је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, |
| и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из |
| {S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш н |
| ој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, |
| једно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Марин |
| је покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци об |
| ви.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, г |
| ено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мо |
| ек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами |
| но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, С |
| S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, св |
| <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах з |
| ј се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, в |
| е батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на |
| рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стева |
| начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао. |
| ?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</ |
| p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и зла |
| .{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то |
| којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n=" |
| ароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све ле |
| о пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} И |
| а турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и ште |
| а уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине св |
| којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед |
| бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек на |
| ..{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та |
| еће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S |
| <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривиц |
| па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали п |
| говаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Под |
| {S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, |
| Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за он |
| ди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе н |
| S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Нева |
| о; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зај |
| >— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривиц |
| ж, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone un |
| умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога све |
| Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави |
| о!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, |
| д нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, ни |
| нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; каж |
| давао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из н |
| ни не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича |
| S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p |
| здан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</ |
| чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа |
| Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио |
| оји су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала |
| акође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у нај |
| е куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Вл |
| .{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, у |
| Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојо |
| дбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писм |
| После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека в |
| цу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="12 |
| Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се мог |
| него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна з |
| буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као |
| Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам гос |
| его ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселиј |
| орних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, |
| и Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улаз |
| отови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да за |
| Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра |
| миљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S |
| ека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом н |
| то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сир |
| бе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада зна |
| друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се ка |
| арених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка |
| алајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видет |
| , што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добр |
| , да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, |
| учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по ре |
| > <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, |
| као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господ |
| бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гл |
| је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је |
| ојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате |
| ричекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову со |
| } Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје |
| да-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржав |
| стан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ј |
| рој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, |
| и било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и |
| ј Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже |
| сав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио |
| кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице.. |
| ?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао. |
| ам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало ве |
| њ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p |
| пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, чове |
| о сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости |
| .{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сеља |
| баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једа |
| варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже |
| баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а нап |
| пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом до |
| стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледе |
| будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гом |
| не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши с |
| <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи |
| , те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео б |
| пођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, р |
| } Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> са |
| {S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Де |
| го, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, |
| се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече го |
| е да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко је |
| ја се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам |
| нео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> |
| па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А н |
| јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а су |
| нко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодар |
| одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено |
| је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, си |
| p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што |
| </p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао св |
| у; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све на |
| поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, по |
| инише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свако |
| пољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стоја |
| зјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина |
| гледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Ниј |
| се му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те з |
| моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, к |
| знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, |
| черамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit |
| >— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покуп |
| јим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а т |
| о, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} |
| ије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не о |
| уго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их |
| овор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, |
| мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком |
| о исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, реч |
| посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, |
| е је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на гру |
| могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја |
| рдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко С |
| едом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са |
| ди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најма |
| ачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о ш |
| и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњи |
| јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, |
| саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо п |
| жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђе |
| е мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче |
| ?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Са |
| тарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не поме |
| у, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да зај |
| :{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} |
| људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним |
| два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта |
| ли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да |
| ој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И п |
| томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши не |
| плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; |
| ну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весел |
| ре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на про |
| — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> |
| о је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашо |
| подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, б |
| лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми |
| ир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се |
| чију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пр |
| је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудн |
| се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упреп |
| егао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четвор |
| а, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељ |
| тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није п |
| у него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се км |
| S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре |
| к комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руц |
| та, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре |
| .{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>М |
| ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Милован |
| <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло ма |
| срећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова |
| ца затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљи |
| један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као шт |
| ленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!. |
| тера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда о |
| и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече |
| у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У |
| ном, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>С |
| а вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити |
| џана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју |
| кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутр |
| о и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је мал |
| а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке м |
| ане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, |
| се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме з |
| лити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, |
| тину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у меха |
| > <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зов |
| Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим у |
| ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је |
| p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а м |
| причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима пр |
| штенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, |
| ила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, гос |
| и.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је ма |
| њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, |
| ја!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, |
| да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао стр |
| -Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек |
| баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога |
| качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, |
| один је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур |
| ине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— |
| наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најс |
| одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, клим |
| обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој си |
| да у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит чо |
| p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вар |
| врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које |
| али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да |
| се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148 |
| намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе |
| умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али |
| сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да |
| уо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко б |
| ој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А тр |
| Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе |
| .{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде |
| ознавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуко |
| м снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и |
| ко будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви |
| Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подиз |
| потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена |
| е!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде. |
| едан дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запр |
| <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у |
| ше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — |
| е пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> < |
| никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских |
| идоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и |
| е, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да |
| годило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то вла |
| а и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone uni |
| и га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав |
| S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?. |
| беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око ње |
| видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му |
| аменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, упр |
| досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајеч |
| и попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не св |
| он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још ка |
| вињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај |
| љина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко |
| е вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, ка |
| <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је ка |
| људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде |
| снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено |
| ад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} |
| еко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје |
| чијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господи |
| ..</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде |
| ш мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше м |
| е помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — |
| Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и |
| !{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе |
| ве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали јед |
| таре мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така п |
| попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем |
| у никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заб |
| по, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу ис |
| чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, до |
| ше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се с |
| пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад |
| у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да каж |
| него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— До |
| Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето |
| боли од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, |
| ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Марин |
| у... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру |
| о и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па |
| з, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка |
| у за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, в |
| противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледо |
| ладо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, из |
| .{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!. |
| а у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а има |
| ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Вид |
| дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бир |
| ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> < |
| {S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, |
| нпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Ав |
| ко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S |
| таде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе н |
| Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којека |
| а је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’ |
| аместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда |
| "126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капета |
| је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је поз |
| {S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — |
| } Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ отк |
| осподин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој др |
| озовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма сл |
| путале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова |
| е сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и станов |
| /p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У |
| мета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и |
| ја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гон |
| о, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав оп |
| Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав |
| ље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре |
| , сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад |
| ада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Или |
| се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш |
| парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} |
| иде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Ст |
| ати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, п |
| попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и гос |
| у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не р |
| ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857 |
| мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Мар |
| е је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне |
| нде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи |
| на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а |
| ла за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Стол |
| ћ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово |
| се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе |
| љно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо? |
| не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, п |
| тивнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Ј |
| гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и |
| ти, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не |
| озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му н |
| тојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао |
| је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, каж |
| глав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p> |
| толе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајк |
| едном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачк |
| може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер мо |
| лу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, м |
| ала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога прим |
| е се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p |
| етала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је |
| т и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презр |
| куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широ |
| ем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одв |
| >— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p> |
| син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Мали |
| у, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати д |
| јом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ |
| баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види |
| Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се гру |
| еко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше... |
| Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао |
| ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} |
| н, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, нарав |
| и, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, |
| ...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотека |
| Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти |
| о; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи |
| е у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Б |
| а?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да |
| јан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p> |
| деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче |
| оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калаб |
| у нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјах |
| > <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти |
| то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, т |
| дом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудн |
| дин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијо |
| тогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>У |
| ете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова гла |
| ћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старин |
| и не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-М |
| и капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} В |
| ну — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, |
| е, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Су |
| ече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправ |
| се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми |
| иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а |
| о сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко |
| ђе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лоп |
| <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, |
| могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— |
| прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit= |
| јгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стид |
| тави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде |
| ојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срц |
| ит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јог |
| ешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича |
| ати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, |
| па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке о |
| врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек |
| ет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква |
| аново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво пос |
| milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, ка |
| јим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по окр |
| > <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за кап |
| оран, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка |
| о је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да |
| ла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — пит |
| Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме плани |
| ј је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим |
| , дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, |
| г, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јај |
| апетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је с |
| то си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечег |
| те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле |
| и се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно |
| , знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161 |
| ног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако |
| тре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А зн |
| а, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> |
| ’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином |
| и изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, |
| лу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, с |
| агази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на |
| наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додад |
| децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте |
| ака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али |
| ес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p |
| о се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни |
| ору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: |
| лука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин |
| а...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ н |
| ене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно |
| наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час м |
| анцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, ка |
| ори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S |
| ај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у |
| незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечуве |
| ва мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија |
| волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То |
| Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти |
| трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у с |
| ве наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Са |
| ном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом |
| га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете |
| вету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</ |
| здаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена |
| , паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по |
| му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb |
| ај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирот |
| мо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва |
| кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једни |
| лоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је |
| ред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту... |
| нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{ |
| ..“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он про |
| -Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води с |
| са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву |
| е мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што п |
| етан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко |
| асти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та |
| а га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, |
| — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дат |
| се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га |
| ет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, |
| је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ оп |
| омак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, ру |
| ењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада |
| тојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи све |
| е нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, |
| рајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После |
| , синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си шт |
| е дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, |
| пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.< |
| они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљан |
| оване!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, д |
| а!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, |
| ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection |
| аху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у г |
| ..{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <mil |
| ут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру рак |
| те нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинам |
| е кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>К |
| рах, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је н |
| нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да ид |
| ије био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора би |
| шта није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем п |
| , јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину |
| орба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој нав |
| не од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурн |
| ењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут! |
| одирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час с |
| желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро |
| Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Н |
| бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жи |
| оше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> |
| н обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном же |
| је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да |
| кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуд |
| ма, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље |
| десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у |
| Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали гл |
| ече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме ј |
| аве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p> |
| умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прст |
| је, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, уз |
| ењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљи |
| а гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учини |
| ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с |
| зити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу м |
| ајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи |
| /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га |
| ло и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан. |
| аручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} |
| и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јов |
| p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p> |
| слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу ци |
| нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S |
| рни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, н |
| ајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав од |
| трах, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш |
| дрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и н |
| оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледо |
| нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> < |
| сподине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лакс |
| авље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попуш |
| ну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капе |
| о додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у |
| ата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па ка |
| о те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не |
| ad> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горост |
| раш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још |
| ога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" |
| сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му |
| му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њ |
| е више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена к |
| ? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, |
| то га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, про |
| > <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Ре |
| крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласо |
| ио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка |
| грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и |
| са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, |
| приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, је |
| реме се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у с |
| ије далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узиц |
| етан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му н |
| <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја |
| је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, р |
| мо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Ј |
| кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p |
| врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна |
| сто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — |
| да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, |
| — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из |
| да га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љу |
| оле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, в |
| ну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, |
| мах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толи |
| о због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се п |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, поми |
| беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној кол |
| чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-М |
| уша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, п |
| адне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним |
| мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну ок |
| а превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p |
| </p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од бр |
| нај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вече |
| би се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш |
| о сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кме |
| жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни |
| } Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а св |
| шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче |
| че порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није |
| е...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— М |
| ваљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што |
| ја, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже |
| начио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стиг |
| ана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио |
| , па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, стр |
| дно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} |
| онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, как |
| сав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног |
| </p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио |
| омисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости почин |
| мак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом з |
| бави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, ш |
| ма се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="1 |
| е дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сирот |
| е се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био ч |
| за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше с |
| {S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, се |
| рипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: |
| ред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише |
| луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише |
| огледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?< |
| н добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена в |
| Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> |
| а ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим да |
| о чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепа |
| овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала.. |
| зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, из |
| што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити |
| есто једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у |
| тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те ст |
| а добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан |
| , а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капе |
| > <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мр |
| едина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубин |
| > <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши |
| т Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, не |
| мачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, доб |
| цама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{ |
| огледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао с |
| омоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати |
| </p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и |
| је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p |
| , хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га |
| а-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p |
| > <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да |
| риви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи |
| о што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— |
| ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да |
| им пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Сто |
| ва, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, п |
| м дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена бу |
| лада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике |
| сположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек |
| залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га ве |
| миљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо |
| апетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље гово |
| гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а |
| м, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Сто |
| } Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан с |
| све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— |
| Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне |
| S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, |
| крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепав |
| прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јо |
| а говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше чов |
| нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, |
| ажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено н |
| дали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јо |
| ога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву |
| } Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекид |
| ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другог |
| има се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој там |
| на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{ |
| ите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од |
| „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p> |
| Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови |
| ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена |
| гоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, го |
| , да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест |
| ова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви о |
| RP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ |
| /p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> |
| ко би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпу |
| ећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога сте |
| њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде |
| анични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега ду |
| е отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и ут |
| дмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш |
| а ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, |
| Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат- |
| чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је |
| о, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јо |
| ћеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и ра |
| је нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас г |
| као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо! |
| ве најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људ |
| сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо |
| е један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о |
| , а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а |
| велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју ме |
| и, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а |
| оубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?. |
| ук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порез |
| поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га |
| нда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту |
| леда га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, б |
| p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини |
| Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат |
| а натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа |
| .{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам |
| лавом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их |
| тари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране к |
| ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан ку |
| ова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, |
| оди са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи |
| туј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послуш |
| Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и с |
| ли?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, |
| већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Ј |
| p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и |
| бљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— |
| које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одма |
| м рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, син |
| начајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, гос |
| то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?... |
| сам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се |
| Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„У |
| квог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да |
| . — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје |
| уј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква |
| уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она н |
| тани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господ |
| <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све нав |
| пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати.. |
| о, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та |
| у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и |
| нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јо |
| њах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда |
| Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Ку |
| стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ниш |
| око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за |
| што друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, |
| То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богослови |
| ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за С |
| м!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледал |
| право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; |
| Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а |
| бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни д |
| је старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајеч |
| а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја |
| ди?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе |
| оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше |
| али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном |
| ку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ж |
| ици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти. |
| ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски с |
| вети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, с |
| а столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у с |
| ле, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} П |
| ут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Авра |
| о за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А ова |
| лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а |
| инко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— |
| шека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да м |
| ле сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p |
| >Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за |
| фу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На окр |
| име о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, |
| те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; |
| вицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њени |
| дом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, љу |
| турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету |
| <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за госп |
| к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? |
| са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је в |
| {S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућ |
| добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.< |
| гли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој н |
| ра.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љути |
| тио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат- |
| 143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако м |
| рого лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му з |
| а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освет |
| момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, С |
| Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече ка |
| по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледа |
| <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се |
| {S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било. |
| морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно пи |
| p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава.. |
| ипретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису |
| дан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га покл |
| Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако у |
| а му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али |
| о лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нис |
| ру Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p> |
| брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини кап |
| руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, |
| ди поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="16 |
| ри, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније |
| већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора д |
| 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радо |
| ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја н |
| и не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре |
| им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је би |
| канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његови |
| ...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb |
| с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, ш |
| , Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, |
| рију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки |
| им очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен |
| шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, |
| све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од |
| а на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом не |
| ат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе мес |
| дића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ен |
| т — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изед |
| онише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механи |
| сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Стол |
| ре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођош |
| а пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit |
| орена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ |
| беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препре |
| е две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто |
| његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Г |
| цом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он ј |
| грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напр |
| не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине |
| >— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Ш |
| чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и |
| гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, де |
| } Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз кој |
| ца, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што |
| е се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, |
| зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то? |
| ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И |
| је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикр |
| , док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, ве |
| прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам дода |
| нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} |
| ог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја |
| ни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти |
| јко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога |
| литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрв |
| >— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, при |
| деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но леп |
| било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да ид |
| ецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, |
| ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам |
| овац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кме |
| те не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Ил |
| ри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо |
| } Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало |
| код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Св |
| ула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: |
| ћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници. |
| н и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник |
| ош ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто с |
| тра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — |
| питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је спољ |
| вај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, |
| са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јов |
| p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посл |
| Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто п |
| марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> < |
| кару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, |
| о шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се |
| га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам |
| ека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, п |
| куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах |
| единицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе |
| рбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето ка |
| е трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па |
| !...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинск |
| ав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато |
| аше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поште |
| је, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и |
| бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљ |
| .{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе |
| да...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ |
| и су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико |
| ас: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете |
| ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ј |
| кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат ов |
| ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега.. |
| продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, ка |
| осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у је |
| амом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из |
| прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље го |
| ћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш |
| м и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу глав |
| и, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> |
| без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пан |
| Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко н |
| сподине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у |
| — Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије |
| .</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, |
| ити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> мор |
| ме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли до |
| Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана мол |
| заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непоз |
| стављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породиц |
| ато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-М |
| су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају |
| етаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, |
| ник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апо |
| ао да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта |
| ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод |
| .{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их |
| , скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога |
| ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је о |
| , узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрт |
| и се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да б |
| оја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест |
| ..{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као |
| а, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, госпо |
| ао на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте |
| .</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капет |
| убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она с |
| у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} |
| г снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Ст |
| ш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несре |
| вицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, |
| примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је т |
| није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — |
| реседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једв |
| па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По груд |
| мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па не |
| Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препечениц |
| а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је |
| е окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p |
| метом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао н |
| ече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p |
| о, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>К |
| ин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из |
| , и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, д |
| и сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то п |
| зи добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред |
| отице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, г |
| од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја |
| сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја |
| па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих |
| .{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{ |
| ити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умир |
| суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта |
| ави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја |
| а, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после пос |
| пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа упла |
| до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина |
| оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је уш |
| е сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсу |
| знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</ |
| ст читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме н |
| д куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и пом |
| ше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на св |
| о и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна |
| диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је |
| ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А д |
| ндур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој |
| капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од ба |
| — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно... |
| ви...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, |
| још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава! |
| вао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је |
| без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</ |
| еда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник св |
| бљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су су |
| аци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчк |
| м страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p |
| дељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветр |
| ити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— |
| огао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје ужив |
| о није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S |
| н је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{ |
| о није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази! |
| ога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додад |
| бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га поглед |
| ирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборав |
| мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, н |
| ација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Е |
| и, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капе |
| аву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао |
| сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим |
| , час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према и |
| > <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — ре |
| <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то |
| S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, |
| та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, че |
| ...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато |
| о сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод но |
| љаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љу |
| аца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Т |
| ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана |
| ек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} |
| и крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући |
| , немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога кл |
| то приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Мн |
| е љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, |
| } Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, |
| .{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а |
| разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што |
| ј!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда |
| ка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о |
| и мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ |
| везујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, сме |
| д си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илиј |
| ородица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова |
| ме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, с |
| очинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обра |
| ако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је п |
| ога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне |
| рапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, |
| то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго л |
| ="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног |
| на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди и |
| кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падал |
| еде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворно |
| ј беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> |
| ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њено |
| ниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну |
| да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто |
| нина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је |
| евши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговор |
| девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава |
| ако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> |
| и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми |
| > <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, уми |
| <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бит |
| се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, |
| ио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га |
| ечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рука |
| е цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, |
| стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад |
| <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју |
| пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се нан |
| га половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асу |
| и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца |
| уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутр |
| х, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> < |
| је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срце |
| черас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред госп |
| исто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхтали |
| дин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима |
| роговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича- |
| мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се с |
| Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембран |
| ења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стоја |
| дно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе по |
| ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да |
| довољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много |
| рмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јо |
| икад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта |
| — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — |
| да скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаш |
| једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и |
| ости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје де |
| биљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим у |
| едом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут д |
| сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отид |
| ли, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете ј |
| ушо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти |
| } Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се |
| диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S |
| те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми |
| е. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта |
| ата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— |
| јње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је |
| одинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капета |
| S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— |
| .{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С |
| т на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина |
| глав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а |
| уке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— |
| е кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без гро |
| бра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али |
| е светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се |
| љ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наж |
| ата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за неж |
| инио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хл |
| као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p |
| забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му с |
| ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жуб |
| овори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласн |
| љуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине |
| .</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ва |
| {S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запит |
| пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насме |
| рдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеј |
| би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су |
| кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Доб |
| утао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p> |
| д је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даљ |
| и сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздр |
| Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне сво |
| ?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поз |
| онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочека |
| нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто |
| су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно ск |
| ме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се |
| ро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— |
| изнао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа през |
| им послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Аврам |
| , да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p> |
| о, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и нев |
| ио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јов |
| : и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу. |
| пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а о |
| кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, ш |
| га грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше н |
| се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те па |
| е ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича- |
| /p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још ве |
| не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш |
| ј колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах |
| ока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у наш |
| ешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу про |
| гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве |
| Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлег |
| {S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богосл |
| {S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубљ |
| те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на |
| , скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кор |
| е, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану де |
| же дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде |
| да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> |
| осподин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту панд |
| е подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено обори |
| чеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да |
| ајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нис |
| е са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не |
| ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они |
| на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учин |
| ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та |
| као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко С |
| ко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те |
| образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А посл |
| ћи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, |
| што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се с |
| начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има |
| ештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме |
| подине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> < |
| је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто |
| о?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злоч |
| ер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пи |
| p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ет |
| талицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си |
| Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помис |
| Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли.. |
| !{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p> |
| расно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Че |
| ам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му тре |
| па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није и |
| ави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији В |
| ватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у |
| вај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као н |
| у пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, жу |
| онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува ми |
| попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убије |
| ави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, |
| пс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом |
| рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушк |
| у беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на |
| а, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> |
| неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се оки |
| наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после |
| а!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, д |
| а зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећ |
| е чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући |
| p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, ве |
| број вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а о |
| ем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те |
| вео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати и |
| — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу пом |
| одине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она с |
| ино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на |
| сподине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с м |
| е тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светл |
| јом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у |
| ?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград.. |
| да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво из |
| им механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакл |
| не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, к |
| капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, |
| ујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, госпо |
| велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се |
| ечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, |
| да у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни |
| :</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре? |
| .{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треб |
| је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!... |
| онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица |
| шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши ка |
| а свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, сме |
| дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишњ |
| лати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пу |
| ...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару |
| нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марам |
| .{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пуш |
| којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој |
| нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врат |
| у, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој |
| е оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.< |
| својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним |
| је дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, |
| наћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту н |
| али назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемаг |
| пред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он заст |
| главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету |
| добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са |
| одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше нек |
| , можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрив |
| учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а |
| аше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Жив |
| и, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се |
| о? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетано |
| што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господи |
| ри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али с |
| оше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле б |
| Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с |
| на не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом |
| угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем. |
| и, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, |
| је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све |
| </p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, бра |
| војој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица |
| т година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за пов |
| и:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одг |
| е, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му |
| ојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су |
| нати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка |
| Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом о |
| у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје шир |
| то се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Не |
| , вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије |
| ви: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пр |
| тра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова ма |
| /p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљив |
| Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе |
| .{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо. |
| нога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се к |
| тан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>С |
| измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласо |
| ати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{ |
| гледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит |
| ошу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, |
| ина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разл |
| на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загр |
| ли окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљ |
| планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што м |
| нају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, в |
| /p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, кој |
| .</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш |
| ..</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој пос |
| ..</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању л |
| Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улази |
| Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба |
| шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба |
| личи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капета |
| е, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господ |
| ти?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо? |
| ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се с |
| је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми м |
| и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> |
| в десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти п |
| ланину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га |
| ућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се з |
| ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринк |
| сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао |
| ва лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево |
| у.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га н |
| окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начи |
| ...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> < |
| .{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо |
| људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би па |
| су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је |
| се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрен |
| погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колут |
| ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су св |
| уо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, |
| се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не |
| лу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; треб |
| на канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и т |
| ра-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они н |
| га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учит |
| {S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, |
| , те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Ј |
| .</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој |
| па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, |
| > <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све |
| ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одла |
| моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја каж |
| беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} |
| n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ |
| кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу п |
| аћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице.. |
| ако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и |
| есело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> |
| дио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, к |
| лица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и к |
| илово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p |
| је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да с |
| кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћута |
| је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Х |
| ружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падал |
| <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је о |
| И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде |
| ом трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по во |
| ође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мра |
| иву начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су |
| >— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине |
| , а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу в |
| ече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ не |
| ме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани с |
| ју, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него |
| се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја с |
| {S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били |
| јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је |
| у!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p> |
| оше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушак |
| обије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> |
| и.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се за |
| о време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је |
| да послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} |
| мила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу |
| <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина |
| знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хв |
| здрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Мари |
| — Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више не |
| врама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака бра |
| ритворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај |
| Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у д |
| тва и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас н |
| руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према њего |
| ину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л |
| на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме |
| оје што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом: |
| ак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самом |
| е, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, д |
| ћи.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, |
| у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку сво |
| <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што |
| рним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припрет |
| гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је за |
| па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема |
| немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли |
| итом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају нем |
| чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{ |
| S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Мога |
| доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> |
| тари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с г |
| шља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме бол |
| ије се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n=" |
| .{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе дим |
| стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у т |
| — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећ |
| уцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узб |
| Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Алекса |
| је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматр |
| и, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки шта |
| ветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од |
| , гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хл |
| лио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велик |
| е сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; ал |
| рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом за |
| а, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи |
| и у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа |
| ватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изаб |
| више расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв расп |
| >— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста |
| а да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешен |
| се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— К |
| очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, д |
| ратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="s |
| одно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака. |
| , учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш |
| и кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје к |
| Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојур |
| S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" |
| т Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако |
| нчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као |
| /p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То |
| сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако ок |
| с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> |
| евог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лаган |
| га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се |
| </p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столиц |
| и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе |
| трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, заду |
| <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код |
| p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако дру |
| уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од |
| чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споме |
| одина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — |
| ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву |
| и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, г |
| на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену |
| нама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и |
| /p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледе |
| д својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га на |
| >— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> |
| чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту |
| ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кне |
| , журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p |
| господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже панд |
| је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Ко |
| и остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и |
| S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> |
| биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викн |
| проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је на |
| ересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба јед |
| е — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем |
| ајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, ду |
| павицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лиц |
| баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше. |
| чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођ |
| ан дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запрем |
| дине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија |
| умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник |
| гледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те |
| нко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л |
| Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да |
| S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде бр |
| те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут |
| идело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на уси |
| ?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тиг |
| је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега |
| м нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх т |
| мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кош |
| ети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а друг |
| половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре. |
| арије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим груди |
| јаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набу |
| по, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зе |
| апетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није з |
| жи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта |
| аринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чув |
| ла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам |
| и онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читав |
| вао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из нед |
| д’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то |
| су их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снаж |
| е, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, н |
| с беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у п |
| ао кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапс |
| здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој мл |
| Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко до |
| тао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непрот |
| грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p |
| премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p> |
| } Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!.. |
| стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече госп |
| егоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџиј |
| И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан |
| овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу ј |
| дмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече |
| и кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у |
| а једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, |
| и коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </ |
| аш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капе |
| и у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се. |
| јан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и при |
| ац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би н |
| будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у |
| су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на |
| /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће |
| ан, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. |
| ш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; |
| /p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало |
| n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви |
| то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде бр |
| са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Заје |
| <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у |
| p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин |
| лом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже може |
| тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да |
| уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S |
| ћу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађ |
| > <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!.. |
| ов, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стој |
| му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек |
| ски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти |
| :</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да данг |
| е да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Ил |
| ..{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње |
| о се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> |
| мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> |
| идети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, ста |
| премимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, |
| е притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, |
| о да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да г |
| } Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим |
| p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћ |
| ш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, |
| матраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога к |
| у, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се боја |
| ки насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да |
| Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, уж |
| {S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат- |
| ојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти нем |
| о на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћу |
| позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јо |
| је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Бр |
| Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А може |
| ..</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су |
| то.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обви |
| ваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколик |
| </p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше понов |
| аљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да мол |
| и не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</ |
| м хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немило |
| .{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира |
| танисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клеп |
| } Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове |
| еш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље за |
| ија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али |
| во питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Ка |
| .</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} |
| ачелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука. |
| n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је |
| </p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пан |
| о писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је оп |
| се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и |
| пет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапу |
| } Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Ма |
| ас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме ис |
| обро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са испл |
| а скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постариј |
| сту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб |
| о с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каме |
| S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, |
| у учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ ј |
| Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји |
| ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, |
| ава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше сваки |
| а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да |
| хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру с |
| е отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго пре |
| хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него |
| и, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казива |
| е, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!.. |
| т!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу |
| нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> |
| сподина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, |
| Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, |
| се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, п |
| има помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака |
| а, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, |
| } Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не веруј |
| ве пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p> |
| /p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће са |
| тана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или |
| кије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетан |
| огнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} О |
| , па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> |
| с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Ка |
| где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко оти |
| , око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} |
| а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је |
| јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро де |
| ан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао. |
| из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> |
| испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је сто |
| Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, |
| ... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капет |
| аза, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица |
| а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га |
| <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у |
| те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу |
| упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему |
| читељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, |
| <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми с |
| и се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, |
| ли главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и |
| уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам д |
| /p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, д |
| ази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Ав |
| толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — |
| о испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не пошту |
| као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је и |
| испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући |
| саву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерам |
| испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извад |
| гама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо |
| } А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — |
| не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погод |
| колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и |
| а, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наум |
| је пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у меха |
| , после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— |
| кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а |
| ори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. |
| ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Н |
| о, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико |
| е кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто |
| бота сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на |
| оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућам |
| " /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану М |
| законика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?. |
| сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве |
| је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле |
| е?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; ум |
| аслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо при |
| у.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетко |
| езана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капе |
| е кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — пит |
| панак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, |
| л’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави ч |
| } А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мо |
| ољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друг |
| на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђ |
| о.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш... |
| /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој |
| дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирот |
| </p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> < |
| у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говори |
| а, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше |
| рим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, |
| да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, си |
| Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досад |
| јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну про |
| та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, |
| ше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом прен |
| , а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, |
| ла је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше |
| људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу п |
| } Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви |
| ше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-М |
| где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном |
| је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — |
| по, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпо |
| мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а н |
| аљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га |
| хаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога |
| ш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио |
| и већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако д |
| кине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „тргова |
| це му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све нек |
| осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродо |
| >— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац |
| кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он |
| тен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукн |
| вде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p |
| е погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад |
| че:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, |
| — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уоста |
| е, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа См |
| и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђ |
| p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао |
| прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота |
| р ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад |
| м га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — |
| ма, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браник |
| воје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих |
| миљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже |
| Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама б |
| а у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио |
| уће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога ви |
| ору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступи |
| <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да |
| м ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше |
| у на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> < |
| брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како |
| о може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом |
| за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у п |
| само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила |
| е видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме |
| Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина- |
| ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се св |
| ловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика- |
| на Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где ид |
| а његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме |
| сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио |
| >Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од |
| клопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући |
| оје пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови м |
| д стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бада |
| т посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — р |
| b n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети |
| ад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чин |
| омени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је |
| јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта ле |
| а их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, |
| > <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне дв |
| дан Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова т |
| А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад м |
| а и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... |
| ..</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Ст |
| да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та де |
| ажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмач |
| а онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} |
| {S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, |
| у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, он |
| погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} |
| онесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако т |
| Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако на |
| рији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помеша |
| вра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако |
| ринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на |
| госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се |
| уги сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до |
| нко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!. |
| акрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће поча |
| вник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мра |
| оваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну сп |
| адикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам госпо |
| S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад |
| к, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <bac |
| ...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чич |
| инко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдук |
| .{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, км |
| почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А |
| , седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не ост |
| о, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник |
| а врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за |
| ..</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а |
| и ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стра |
| ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту |
| арактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Оту |
| ге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање |
| ми Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неу |
| и жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} |
| , што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он на |
| насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало |
| {S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих воле |
| то чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он |
| времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— |
| да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој и |
| е ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Ис |
| аке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхт |
| рисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка |
| >Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука нег |
| ом покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, кој |
| слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Мил |
| ретрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а по |
| и и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како чов |
| ојима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да за |
| рно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p |
| ала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка |
| } Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, зд |
| једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; |
| ртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо |
| то говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало г |
| ко је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, |
| .{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Ве |
| њући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгле |
| отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о поја |
| х заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Госпо |
| ли...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку н |
| нове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је |
| они.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, з |
| није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим у |
| и су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски н |
| неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа |
| емо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и |
| нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, на |
| сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А гд |
| а нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана |
| ове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— |
| Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје де |
| ни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они |
| егове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинс |
| Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> |
| ан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> |
| ’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао |
| а томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беш |
| они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сва |
| га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров зал |
| ди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>М |
| а, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Ал |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако р |
| {S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне |
| идео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и |
| рао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо до |
| и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са |
| аканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође ц |
| ће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и не |
| Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосн |
| и саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да |
| аскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> < |
| е признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа |
| загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих неда |
| у слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, |
| зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} П |
| ли своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кув |
| се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ |
| капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као |
| — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и дед |
| катио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један |
| у се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је п |
| ет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после њего |
| ема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но |
| } Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и са |
| — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, |
| ин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чаши |
| S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам |
| — Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће |
| <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице |
| -Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p |
| дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле |
| обогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу |
| што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри |
| сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</ |
| Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас |
| ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што |
| ом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их п |
| ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{ |
| ...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стој |
| нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да |
| е мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши |
| , деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив |
| ди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, и |
| /p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољак |
| уку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да |
| Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погл |
| копан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Под |
| љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и ч |
| <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица |
| Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> |
| .</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</ |
| сула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није |
| рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, |
| ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом |
| окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>С |
| Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше ле |
| јаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p |
| је био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет тв |
| е звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака ди |
| ам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Мари |
| една комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко |
| , па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па |
| ведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био б |
| аш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најста |
| .{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на у |
| и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је п |
| е нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ |
| епено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао |
| м...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би из |
| мка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n |
| ашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>К |
| иром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се |
| ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваља |
| бично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пе |
| , не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче ј |
| уша...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у к |
| ше.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпу |
| медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а |
| его ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и |
| ! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, бо |
| некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном |
| глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капет |
| у.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам ј |
| прича ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам |
| с код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ј |
| ва хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако |
| е, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — |
| ље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Н |
| им; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, в |
| ди, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као |
| стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим леп |
| рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S |
| а, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај |
| уг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ о |
| и га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у је |
| ме прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момк |
| ва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у меха |
| логлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има |
| ицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не по |
| ео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта |
| ли од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, л |
| а појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</ |
| тиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си |
| -Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, |
| ад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрав |
| е.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и |
| ише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред п |
| ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, пл |
| месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим |
| ицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у пон |
| о водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу по |
| ађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стењ |
| поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад |
| ђу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, |
| ући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је н |
| ече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S |
| ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао изл |
| у везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p |
| начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они |
| ланина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни р |
| баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао зн |
| оње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас д |
| ромови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијани |
| да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да |
| они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене сво |
| бог некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се поко |
| „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна з |
| господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, |
| p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у |
| апетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, о |
| лоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирни |
| устоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар |
| Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, |
| раховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а к |
| ије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и и |
| ула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, каж |
| е, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним па |
| .</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику |
| > <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост |
| узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу |
| тао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како |
| кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, чове |
| гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> |
| ао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — реч |
| поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако н |
| е, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међути |
| .{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да ј |
| је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, ис |
| ли то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Неде |
| ротепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако ње |
| вори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Мило |
| све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној |
| „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, |
| ако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојног |
| а које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је гриск |
| мејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба |
| ме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на |
| уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно |
| — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p |
| ваху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима за |
| мене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а по |
| а згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, |
| сно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је слад |
| и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благ |
| опа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече |
| страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака |
| ..{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте н |
| мерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, |
| уца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па н |
| " /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере |
| шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред |
| ?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Ј |
| а немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну |
| е лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше |
| у, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</ |
| не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да |
| вде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине |
| сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним б |
| ођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — ре |
| у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А |
| ’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље |
| те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешк |
| није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дуг |
| се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сирома |
| одмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не в |
| никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невес |
| ! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов |
| оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механ |
| ћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— |
| унђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински те |
| е бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се оти |
| а онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, п |
| ало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>А |
| момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда |
| ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џ |
| преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село |
| рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво |
| клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад М |
| е рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као зако |
| муче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</ |
| гама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном л |
| ено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала ј |
| е светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао ви |
| а сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: тр |
| ас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ г |
| аље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим |
| } Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; |
| } Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не |
| једанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине |
| се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни са |
| . </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ак |
| а“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, к |
| .</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, |
| ту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад |
| и.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Ника |
| увши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; |
| није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погл |
| p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ак |
| ..</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити |
| м питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Ме |
| и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи ни |
| -Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, мл |
| округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који те |
| арости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, л |
| гда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она ње |
| а врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљен |
| p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убиц |
| је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава! |
| он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{ |
| ном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, ис |
| ежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} |
| ад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће стр |
| есио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је с |
| тко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави |
| те, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по з |
| Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стој |
| а!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко и |
| ш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!. |
| p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, два |
| ешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто |
| господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше из |
| >— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже |
| и скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово |
| етана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те |
| S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, п |
| ник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има |
| <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се зам |
| /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пун |
| >Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој |
| уку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом |
| и!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, |
| сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај |
| p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништ |
| ије то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, |
| етлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на |
| вест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — ре |
| одинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као |
| Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:< |
| затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А д |
| ле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом баја |
| лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о |
| 5" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђ |
| мешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, го |
| и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Зл |
| p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јов |
| осподин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Д |
| >— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господи |
| — Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе |
| <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златн |
| е, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, |
| в је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио ј |
| ра, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он |
| Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рек |
| д комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{ |
| нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мо |
| и.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{ |
| јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капет |
| , рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако |
| >— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{ |
| <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устр |
| одаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да |
| ла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једв |
| Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, |
| .{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ов |
| и наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче нан |
| /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана прев |
| ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га пр |
| најем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се по |
| p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест г |
| черас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још |
| .{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S |
| као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окрену |
| у ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита |
| диле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а |
| ри лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p |
| а, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затво |
| Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем |
| те скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да од |
| сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости |
| ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и |
| моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, |
| на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p |
| петану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, беса |
| ека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш |
| ушек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека с |
| : или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — паз |
| чела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.< |
| но девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико |
| м и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу |
| ом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштен |
| у осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p> |
| ам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га |
| p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па ка |
| таше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.< |
| едан корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, |
| и; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито шт |
| Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш |
| <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хте |
| досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је з |
| p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да |
| ик све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па |
| о и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милис |
| к комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и |
| л из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit |
| уди зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне м |
| је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из в |
| ислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка |
| ...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и к |
| — А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишља |
| вета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, ре |
| {S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и |
| да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чич |
| ени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!. |
| , зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те |
| осподара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама не |
| шао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па |
| ..{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> < |
| по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан |
| иле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мрта |
| н је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, голог |
| ало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш на |
| ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакри |
| е когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што |
| сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом др |
| ао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на с |
| дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и |
| , гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе |
| ш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао |
| ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Са |
| у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— |
| ?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комиси |
| тков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и |
| али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами |
| за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p> |
| е да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} |
| ра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће виде |
| бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ |
| , неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њен |
| Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чу |
| знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој су |
| анина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се |
| p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов гла |
| <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — св |
| ољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет |
| и с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан с |
| евенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине |
| к Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан |
| тим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна |
| {S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча пр |
| аш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се каког |
| тите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> |
| ричека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одм |
| укама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто ма |
| ји је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сому |
| бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува с |
| ридружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, |
| } Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Ка |
| звом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, ког |
| вати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизац |
| ава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да |
| .{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из дал |
| > <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило |
| чала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> |
| ва, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p |
| lestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каља |
| <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљ |
| агла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; он |
| <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ |
| е боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни |
| /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа |
| т-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па |
| /p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отва |
| ча-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гат |
| а посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Т |
| поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се |
| овели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гл |
| Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се ме |
| је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, |
| ћући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако ј |
| се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомила |
| е на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољ |
| глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отв |
| , до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе |
| е после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручиц |
| > <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне к |
| ="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Милов |
| једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здрав |
| ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догод |
| вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико трену |
| једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га |
| аквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, |
| , и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, |
| ...{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чи |
| >Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће |
| тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Мил |
| још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са |
| а пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако |
| вади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="12 |
| ов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и |
| , њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од пос |
| </p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ће |
| ме месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то |
| не јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим ве |
| ...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не |
| p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?... |
| строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко |
| а ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у |
| </p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— |
| баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и к |
| "117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незвани |
| гра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p |
| мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја ј |
| димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p |
| оља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко |
| капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, |
| ограду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учи |
| <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде |
| о хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим |
| овек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, к |
| те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше |
| рам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоће |
| .</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на прост |
| по ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми ка |
| јд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ују |
| па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуг |
| по, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а |
| будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно забла |
| амо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео! |
| сетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имад |
| ало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе дру |
| ошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, |
| — Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше к |
| Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти |
| памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у к |
| не! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу. |
| , ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— |
| њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме: |
| имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> |
| <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на стр |
| ја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће |
| з дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, по |
| о разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, |
| брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше п |
| овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, н |
| ојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда |
| тко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше п |
| кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшиј |
| сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући |
| и ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, |
| увши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} |
| је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али |
| деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p> |
| па, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, |
| зиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки ра |
| Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они |
| кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видел |
| p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки да |
| Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— |
| е у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, на |
| а што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> < |
| аше; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="1 |
| ноћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо |
| ном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој |
| у ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} |
| > <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, |
| што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p |
| главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’ |
| јпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и пос |
| решите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си до |
| ан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше б |
| чувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препече |
| ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не |
| нако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Авра |
| , сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му ка |
| ича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и |
| и Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно в |
| рачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ |
| на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да см |
| о...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је к |
| ас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу |
| ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћ |
| авши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд с |
| дур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту |
| а себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p |
| вши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју баш |
| к, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу |
| /p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић |
| те моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га пр |
| и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</ |
| ко неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му |
| зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} |
| расноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p |
| јена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S |
| А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су |
| познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина п |
| ожда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је се |
| да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?.. |
| пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, к |
| дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па |
| знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Ј |
| уцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја с |
| епетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је |
| настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, |
| не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јов |
| ом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> |
| ја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти |
| м одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, нико |
| лота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, бр |
| смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има |
| ојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, |
| крете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— |
| Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени |
| е прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је |
| оље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е |
| е и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, с |
| орачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове |
| , мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и |
| нтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдук |
| оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, бр |
| човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спреми |
| и беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога |
| ству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; |
| Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта |
| сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Ста |
| има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами н |
| ојекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="12 |
| <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој варош |
| Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд |
| >— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} |
| е, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не б |
| {S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</ |
| д своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо |
| су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће д |
| и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов оса |
| урну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру |
| </p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— |
| у лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb |
| но.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо о |
| сле тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се о |
| клони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чел |
| подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кров |
| дише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, |
| јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше |
| мах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а |
| било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све |
| довољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је |
| оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиште |
| ње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вун |
| рној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планин |
| ти и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} |
| се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у |
| ивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> |
| , уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзи |
| парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан тр |
| >Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурни |
| слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се ч |
| да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, |
| " /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и ми |
| ао да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и |
| уди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познава |
| је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S |
| се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сирома |
| нко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, |
| авши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и ку |
| е смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се дв |
| тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као |
| час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да |
| сматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него |
| бра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> |
| ре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој го |
| сива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!. |
| , непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— |
| ј љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети |
| У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути гл |
| дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред закон |
| кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, он |
| сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал |
| одиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и км |
| но! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу |
| енутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице |
| се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показу |
| ишта!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да ид |
| о што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом |
| по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопадн |
| >И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода... |
| ледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Ми |
| ио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, з |
| бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се |
| S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пиле |
| вљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена |
| мерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац |
| еним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата ш |
| гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим нога |
| гових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастир |
| имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S |
| а бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарени |
| ђе унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, о |
| њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и |
| ко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан ве |
| угу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде |
| оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" |
| Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише. |
| на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{ |
| диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред |
| је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се п |
| ен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје ку |
| би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{ |
| </p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S |
| >— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их |
| и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упи |
| сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће т |
| м својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је |
| гаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, |
| утњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, |
| ислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно с |
| анини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи |
| tion" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је |
| ни, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како |
| ироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} И |
| деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе: |
| неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се |
| мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| </p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на |
| ените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо из |
| и, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А |
| ветлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче |
| огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у |
| Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о |
| <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} |
| азликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, ч |
| петан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а |
| омисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко панду |
| о у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="1 |
| те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су |
| ion" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа н |
| Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влаш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајеч |
| уди? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окре |
| сари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га о |
| </p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски |
| 162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме может |
| осподине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули гово |
| прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем. |
| ове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, ш |
| ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелни |
| жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника |
| о, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; јед |
| м и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све ст |
| мој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си |
| сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, |
| зиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га про |
| ди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један чо |
| /p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, гос |
| подине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем од |
| ајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — |
| етаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Т |
| видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих |
| гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се два |
| S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, |
| амо много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље вре |
| које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови |
| ло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-М |
| ла у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидај |
| ао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и о |
| омоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} |
| ви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако ст |
| в, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се т |
| ућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави к |
| т-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред |
| в одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље |
| неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p |
| , седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре с |
| ла се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела б |
| матраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Мило |
| ов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом |
| би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, љу |
| ош навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нер |
| лубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па он |
| д су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — пит |
| сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како с |
| демо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота |
| бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја |
| еници, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја |
| еше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је |
| сподину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p> |
| ку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Ј |
| кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче гр |
| хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђ |
| некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове |
| а „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p |
| колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила.. |
| кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још н |
| су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви с |
| ости.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, |
| ам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као б |
| би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и н |
| оја је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други поља |
| .</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све т |
| а само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери |
| у и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро |
| на, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове мет |
| > <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми слав |
| стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала |
| ом милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари в |
| образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, п |
| летео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p> |
| , плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну к |
| еханџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, |
| нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се |
| вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубо |
| а. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSect |
| јка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо х |
| како стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљи |
| ле вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасу |
| ушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> < |
| Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у г |
| л’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А |
| , да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му од |
| истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп на |
| ратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше |
| одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, к |
| алосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, |
| ачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат- |
| /p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима |
| широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема к |
| ; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну |
| м судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} |
| говори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја н |
| , па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђ |
| таше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене д |
| > <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али |
| ="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова ма |
| ма његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та |
| сних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље ј |
| благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, а |
| орко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, |
| <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда |
| огунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Е |
| ја, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кук |
| <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, км |
| ђи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено |
| подине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, |
| ту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом |
| њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти |
| а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном |
| изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е |
| атерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у |
| виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, к |
| ча-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ |
| ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </bod |
| вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије |
| дена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господ |
| !...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, неће |
| хану, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> |
| бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону за |
| јега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би |
| поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пушта |
| ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, па |
| ке; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости са |
| иље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља |
| у...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капет |
| знога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов п |
| је и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p |
| челника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао... |
| , вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што |
| , не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајеч |
| они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Т |
| у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илиј |
| Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је |
| p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гле |
| и смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем мл |
| /p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мат |
| е; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом н |
| што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само |
| кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...< |
| се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође |
| ини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и |
| У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе |
| ш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква |
| њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те |
| и.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} |
| што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај |
| ..{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око с |
| ила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но |
| шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, |
| је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да к |
| е — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је ма |
| да-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,... |
| че, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и |
| далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, |
| га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећ |
| ник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све |
| већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са |
| асти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па |
| а своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој виш |
| ћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата |
| се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно че |
| ао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не ск |
| с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџак |
| оштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не |
| нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи поп |
| мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ј |
| м благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђ |
| ction" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешк |
| че, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмеј |
| не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих п |
| било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и |
| {S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па с |
| t="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с пресли |
| не улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три |
| аш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пуш |
| ду било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} |
| а <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину |
| } Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, ха |
| лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења... |
| ти; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p |
| на врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се г |
| хане оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сест |
| мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару |
| о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге стол |
| , на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, зах |
| ка се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кн |
| двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле |
| а паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више |
| ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије |
| кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — пи |
| а се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> |
| имали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је тако |
| је погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тв |
| едео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва с |
| ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима |
| во, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека |
| ...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и |
| з далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је св |
| чу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, |
| деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председ |
| чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису има |
| се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе |
| усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— |
| ш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— |
| и:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не |
| ица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у |
| се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је г |
| Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином |
| резове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко |
| } Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемаж |
| де сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових в |
| } Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, д |
| идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> < |
| <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као |
| сје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало |
| би!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p |
| гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на ва |
| погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" / |
| земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени |
| бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде закл |
| е то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам |
| алајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> |
| и чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже |
| ш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти м |
| , па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} |
| би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича |
| ем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати |
| лоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крај |
| ло од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на нога |
| — Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрд |
| рсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="s |
| а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешт |
| — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме |
| > <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезо |
| , довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио |
| Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване г |
| ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на |
| p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао узд |
| вакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејућ |
| ари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, ку |
| оре.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљав |
| спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем |
| ајпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело |
| ле су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном р |
| тигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, |
| а, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, |
| ија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудр |
| ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за |
| тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам б |
| ра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p |
| о и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на |
| .{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али мо |
| са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао о |
| добраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и са |
| куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице м |
| рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се |
| нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како |
| то ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и ве |
| мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попов |
| лој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка ниј |
| уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е |
| био?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад с |
| дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-М |
| а за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, т |
| ет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди |
| } Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме |
| енула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразгов |
| > <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!... |
| S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на |
| ре ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још |
| тије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на своји |
| а се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти ј |
| ина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од з |
| огођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том про |
| .{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме п |
| ије тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао |
| е, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости с |
| он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматр |
| учили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бада |
| јним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господи |
| ко се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је |
| ?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ |
| се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а по |
| је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. |
| ољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред |
| ти него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— |
| он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> |
| :</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> < |
| ају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, |
| парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми |
| мејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} Т |
| ра бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута |
| аше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, ми |
| } Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Ми |
| елу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, |
| та:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаест |
| сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља |
| ... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{ |
| мо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и |
| ежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Гр |
| ије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псе |
| тана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то |
| рдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку нес |
| пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро раз |
| дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p |
| продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш н |
| ...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, |
| е с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве |
| , чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао |
| оје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен |
| target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за ј |
| клиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| ише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пе |
| довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колиб |
| у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све |
| .{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом |
| 1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </ |
| његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њо |
| , гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са |
| лака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у |
| и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздо |
| сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама |
| метица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му јед |
| кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! |
| сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„ |
| <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи ка |
| а је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да |
| какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједн |
| зицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— |
| ибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа |
| сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, См |
| лим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован |
| ла очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је в |
| аса на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> |
| огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадн |
| омагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одо |
| ао поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован в |
| Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му ј |
| начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S |
| пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забр |
| а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узор |
| ; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради |
| ом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече |
| ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у л |
| ео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Д |
| даше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мал |
| .{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, дов |
| досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије по |
| и није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се ст |
| још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сен |
| и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко |
| овечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледа |
| гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почива |
| лио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да |
| ланину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, ком |
| један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а ка |
| стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне |
| су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планин |
| у догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и |
| чамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га |
| је куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем? |
| љућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежа |
| га:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, |
| ти:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј |
| лован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слаб |
| оши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепш |
| , а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се на |
| но нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе |
| а бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— |
| тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и |
| за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако |
| и чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, с |
| капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — З |
| е, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце н |
| , а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, прич |
| ромеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те |
| а два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија један |
| ошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, |
| сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је пис |
| рихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{ |
| тале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова но |
| , заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих св |
| аши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка |
| јим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" / |
| еће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p |
| младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца по |
| <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</ |
| ше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти |
| лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} С |
| шом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу каза |
| ран и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако п |
| доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколик |
| ила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отет |
| } Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе зам |
| ас по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, т |
| се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, |
| тојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стар |
| , једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Д |
| ед раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у |
| , хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину слани |
| ла.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине д |
| еза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, |
| њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи |
| питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па |
| а онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Ми |
| то, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а |
| ао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не |
| га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом! |
| о ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији |
| х, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, |
| моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к |
| > <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаш |
| итељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совр |
| ?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу |
| а миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кме |
| ије!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним глас |
| } Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да по |
| у му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га о |
| ’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!. |
| , Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Зн |
| врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немо |
| како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан |
| кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капет |
| де ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, |
| ље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојк |
| ...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица доби |
| она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> |
| .{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међ |
| очитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учи |
| шије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, н |
| грића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с |
| Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у |
| чинио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, к |
| таше и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан по |
| ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} |
| ли у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан у |
| ће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаш |
| дер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, |
| /p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p |
| га млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли |
| та у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и с |
| , па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропаст |
| је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја |
| па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако |
| код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и л |
| </p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} |
| ко стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им |
| том смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи |
| ..{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и п |
| >— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, |
| Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чу |
| огледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ра |
| , као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да прог |
| планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја са |
| се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових |
| ла одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носит |
| завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела |
| оте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Мили |
| и у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су |
| за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише |
| о посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. |
| алендар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, поп |
| ао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, |
| зговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она гла |
| ва мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Ст |
| тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов... |
| {S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету |
| {S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми. |
| зила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о |
| крачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши |
| разговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па |
| братиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече дед |
| јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то |
| јке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевин |
| дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то |
| е по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, |
| изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, |
| lestone unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушоб |
| ућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а |
| > <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође |
| олету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p |
| Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донес |
| ав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој |
| м, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог |
| {S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов |
| > <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је понов |
| а не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубље |
| на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана ниј |
| >— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да остан |
| , Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — К |
| p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио п |
| час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па ј |
| нина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Мар |
| клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече |
| е то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, ма |
| што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам |
| еко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, |
| , Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p |
| ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{ |
| што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан с |
| дара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више ни |
| >— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, ма |
| ила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као д |
| ојих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је |
| ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па |
| мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p> |
| p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p> |
| Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако |
| де осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе |
| а, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{ |
| су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око |
| S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ с |
| S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, к |
| ад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види стр |
| му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватр |
| а, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћерета |
| део поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је |
| горца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на ко |
| е у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од судни |
| канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капета |
| ње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{ |
| и и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован каз |
| који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му |
| м зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, |
| нова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Ма |
| баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно |
| — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога! |
| све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели |
| Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, |
| едним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме |
| /p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринк |
| Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте |
| да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека! |
| помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беш |
| ш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, по |
| оље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред |
| бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти |
| p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зе |
| кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јест |
| ија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја отк |
| е наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, |
| сте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо до |
| говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече |
| рти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбиј |
| тресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} О |
| Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, с |
| нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Ве |
| </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и с |
| д, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде |
| {S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, ув |
| о до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила сте |
| азговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што |
| по, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у |
| механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове веч |
| е неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што |
| а чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— П |
| у...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ |
| , да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти |
| изу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне |
| стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чаш |
| апетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} |
| каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> < |
| нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане о |
| даџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда |
| уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— |
| и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Ње |
| после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p |
| иш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посе |
| , на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сам |
| ом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу |
| видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља |
| Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала! |
| вру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{ |
| ву сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> |
| т-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од ста |
| а, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде д |
| ne unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с |
| д кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њ |
| шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичиц |
| нке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</ |
| p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши св |
| ликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— |
| војој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде |
| с’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин- |
| образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n= |
| /p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутр |
| зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, н |
| слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну |
| ног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабал |
| > <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чаш |
| /p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ с |
| по, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и |
| нко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: к |
| е једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, п |
| , чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу |
| > <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, |
| и:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> |
| у псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође. |
| ш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ћ |
| реба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...< |
| и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама |
| збио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те |
| дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер |
| S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде |
| ко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док |
| о убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А т |
| ина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{ |
| агу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зор |
| али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би б |
| > <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракиј |
| ’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref |
| наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у |
| {S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њим |
| м повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју |
| -капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало |
| ли с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да |
| Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све |
| дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твој |
| Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори |
| шке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не мог |
| а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Ме |
| е је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је оста |
| ....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим |
| батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и к |
| оступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него |
| ригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом |
| И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо |
| орака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако сте |
| шлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, |
| ко друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на |
| н долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, |
| Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, |
| седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на аста |
| е са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А |
| <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, д |
| нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти |
| , кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, |
| мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам врем |
| тру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађав |
| е на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћ |
| би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио |
| <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само ш |
| да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...< |
| миља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом |
| оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапу |
| а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је поб |
| <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зл |
| <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојано |
| еш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ. |
| њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији за |
| ...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{ |
| Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад |
| Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, |
| ици; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грох |
| у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, зати |
| ако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред |
| х, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и |
| нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p |
| м расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — |
| е је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи |
| крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на ј |
| е!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јаро |
| т настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, |
| дила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јес |
| ити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И |
| S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси л |
| ац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.< |
| а, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је г |
| шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — |
| д некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ з |
| А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај с |
| :</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога |
| творо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне п |
| да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само |
| и баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, |
| ј мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио |
| а се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи |
| ћи се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, с |
| нуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман ме |
| тојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је М |
| је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки |
| припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Д |
| та ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је уб |
| бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S |
| гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да |
| га госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки т |
| торија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је |
| боју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети |
| м, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека о |
| богом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, |
| нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали св |
| јка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло у |
| инио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако не |
| оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар г |
| пет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може д |
| лу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свињ |
| нице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине |
| е мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што |
| Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} |
| ..{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> |
| етаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капе |
| творена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече |
| , ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p |
| Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — р |
| и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговор |
| и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватр |
| и управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из |
| ом водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, |
| вољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а |
| вадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени |
| је догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хај |
| мој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она |
| е!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отвор |
| послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, ш |
| ван, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} |
| ?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте нес |
| {S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из |
| ене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам |
| говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> |
| дели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му по |
| к, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере |
| ац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све дол |
| уде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће би |
| и је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Мар |
| ојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насу |
| <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капет |
| рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас |
| бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница при |
| адовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си о |
| и, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} |
| итицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на р |
| горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под који |
| јој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако |
| јаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекив |
| а то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састав |
| могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, нем |
| искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, |
| д је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно |
| ала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жести |
| добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много |
| .. до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, |
| то свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не зн |
| <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича |
| покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, нарав |
| <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, |
| ане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два про |
| рзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами |
| перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болесн |
| чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одм |
| >И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стојан и |
| stone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилов |
| > <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, |
| кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта |
| еше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би |
| он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је |
| ича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса п |
| ј твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест |
| дин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milest |
| е мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, |
| дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— |
| ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капата |
| венк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечк |
| вода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве! |
| еже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све от |
| тински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапор |
| да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер |
| ка.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватим |
| ме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си |
| ћ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А гд |
| а се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима милова |
| рку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и |
| зати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, го |
| аде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима |
| ојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу |
| и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у рук |
| /p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, к |
| ни кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати к |
| е, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, |
| ше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" |
| је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин- |
| етњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, |
| навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерат |
| та је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј |
| ра, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву с |
| уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и |
| ..{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку |
| и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, не |
| , пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати! |
| -Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И т |
| ве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу |
| осподине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И он |
| на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некак |
| овчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће |
| м се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако те |
| аше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S |
| љу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, а |
| ју, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него с |
| е.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно жи |
| хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмеј |
| д овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су |
| ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи |
| је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А С |
| рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити! |
| ат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p |
| дно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко |
| ик комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окр |
| ко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Бело |
| ицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по |
| сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, ст |
| {S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана |
| е, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, нек |
| нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>См |
| није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашиц |
| p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује |
| ту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — дода |
| егдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право ј |
| !{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ ј |
| > <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стар |
| хангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p> |
| знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{ |
| не, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за ње |
| ујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} |
| ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, |
| ти, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, |
| самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је к |
| ио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове |
| стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механ |
| син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} |
| господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се |
| ...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чест |
| гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити ка |
| ш те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже св |
| е капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прик |
| у погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</ |
| , бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} |
| ио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Сто |
| p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега. |
| -Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} |
| <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додад |
| азирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јас |
| а, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине |
| гао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за |
| ...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но прит |
| капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом гос |
| нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па |
| Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — приша |
| х сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Сте |
| ам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и |
| азглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три |
| арајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, |
| жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор |
| 148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чу |
| /p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> |
| одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало п |
| тојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.< |
| време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — д |
| и, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’.. |
| е гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је |
| у не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на |
| ало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сиро |
| ов — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо |
| ну, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капета |
| је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да |
| ан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овак |
| како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога по |
| стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде |
| шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си н |
| а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чу |
| хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би |
| , а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, |
| еку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? |
| д, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљ |
| воје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? |
| и се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А |
| , а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту |
| ар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажн |
| ек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојано |
| једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је запо |
| одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спр |
| ле“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка |
| летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву |
| којни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом |
| напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало рас |
| јајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар оног |
| немажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио |
| ере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије за |
| мојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и д |
| ринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетан |
| кајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— |
| у, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива св |
| нак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на |
| и зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својо |
| о повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчк |
| Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богм |
| бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допад |
| не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан с |
| Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењу |
| ве се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скуп |
| еница и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио |
| а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нис |
| једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не |
| онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га |
| ако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш о |
| тим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње |
| кин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канце |
| > <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћ |
| еба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{ |
| езању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара о |
| од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p |
| изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још ј |
| > <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те |
| ...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле |
| таше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, |
| Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несре |
| ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придру |
| > <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се л |
| ење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се пос |
| брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их з |
| ....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, |
| ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина |
| и и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и |
| ича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се |
| назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати |
| и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на з |
| на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</ |
| , има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече |
| ао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?.. |
| але.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>См |
| миљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако вез |
| о него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вра |
| зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p |
| Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из ус |
| тиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, |
| p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p> |
| , стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, М |
| о!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад |
| Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} |
| >— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећ |
| , драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" |
| } Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, |
| би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а |
| м дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није мог |
| /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лага |
| чи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- С |
| верљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Дос |
| гоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</ |
| га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматра |
| елику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш гос |
| тепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирот |
| иља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела |
| па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на но |
| них скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како |
| на кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препр |
| а...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је |
| све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешт |
| страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки |
| о, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда ј |
| ра бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао |
| , остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече вес |
| ицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице |
| Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, |
| пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— |
| ћи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чи |
| љо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S |
| два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића |
| > <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то в |
| то су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опе |
| о, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао |
| никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подс |
| пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb |
| се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите г |
| пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао |
| олину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки |
| све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће |
| ...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећ |
| је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко |
| о каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда |
| а и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша своји |
| макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала гр |
| га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар |
| разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, ш |
| ном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао |
| вци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш |
| својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, п |
| е остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ра |
| а: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.< |
| љи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, по |
| , причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Нај |
| ом, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу |
| тојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о са |
| ... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи он |
| ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе |
| се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пла |
| ?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} |
| што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — пр |
| раши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај ло |
| удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љу |
| ала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ вр |
| ате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ј |
| <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси п |
| аринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’к |
| у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ма |
| нији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удуб |
| уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, д |
| де, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили |
| од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хо |
| троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не сме |
| је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Сто |
| и, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — пита |
| кат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам веш |
| суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; |
| по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако |
| е Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где |
| оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <p |
| е, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па |
| а и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, |
| нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> прок |
| дравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Сми |
| >— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јест |
| , која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће д |
| мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свако |
| <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а мом |
| атеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе с |
| ...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози д |
| риво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, св |
| е, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?.. |
| ћама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде к |
| ци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро св |
| ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни |
| авио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, дана |
| , што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио наче |
| ор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, з |
| трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи |
| ћи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> < |
| {S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. |
| а, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена |
| е нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све н |
| мисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљењ |
| о на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можем |
| трого председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћ |
| лакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха |
| лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај |
| најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S |
| о, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога о |
| ом пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} С |
| бледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари |
| > <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљ |
| чин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом |
| .</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би |
| ше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{ |
| јан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац ум |
| жну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, |
| Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девој |
| оља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} О |
| том у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада |
| дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, би |
| је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне н |
| ве опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су |
| ногих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана т |
| постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{ |
| е кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, |
| а у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би |
| па и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> < |
| н, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен ил |
| н и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председн |
| арим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљ |
| баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ ид |
| били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> |
| као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчев |
| у!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки ру |
| мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу |
| ан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко п |
| ан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздравља |
| } Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћер |
| ... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајн |
| ада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="15 |
| шинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом ди |
| уде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати |
| Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три |
| ромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за веч |
| , јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — ре |
| p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смеше |
| ао да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала |
| ко лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном преп |
| 45" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви ост |
| ас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145 |
| али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ н |
| везан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председн |
| а, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, |
| пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то |
| — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господ |
| /p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо |
| } Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шунд |
| га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се н |
| век!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре |
| неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео |
| ш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтед |
| } А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели |
| страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручи |
| о, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и |
| он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је |
| .{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Сми |
| <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли < |
| опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би бил |
| а целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Л |
| Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!.. |
| идети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те ц |
| мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>П |
| ре мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така про |
| груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, в |
| p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља р |
| во, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, |
| с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому |
| лио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој |
| ао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, |
| и, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакати |
| .</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Је |
| чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати. |
| о ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто дру |
| га гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га са |
| а широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?... |
| ца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!.. |
| о, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти.. |
| ти...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, |
| говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешк |
| о?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром од |
| Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право. |
| <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика д |
| , и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров |
| Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, се |
| добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме дет |
| .{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више |
| и жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, а |
| "118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све д |
| ножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе |
| ово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти |
| /p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Сов |
| аном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} С |
| .{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> < |
| војче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше ру |
| </p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њом |
| а на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вел |
| љивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли к |
| е.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S |
| , ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" / |
| Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, см |
| воју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, с |
| де се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на |
| е, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелоди |
| се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недиц |
| го он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га ј |
| е иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од те |
| с’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину |
| само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено |
| ј, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?... |
| аповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га т |
| и с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, и |
| е неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му |
| гли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиро |
| ол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка! |
| еже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад |
| жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је |
| /p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободрава |
| то пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало п |
| госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — р |
| е, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром. |
| } Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размиш |
| посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече |
| аном нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека о |
| Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет м |
| ћ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у меха |
| , ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи |
| али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он |
| улучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси и |
| упави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још п |
| овест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — р |
| — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумел |
| тима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси |
| меду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али |
| у и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се с |
| смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо и |
| !...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових под |
| после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове |
| моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиљ |
| ло.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем |
| говац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p |
| ш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по сел |
| тићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад мол |
| раш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb |
| ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти |
| си више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та за |
| рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разум |
| не! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њег |
| ницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбано |
| да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његов |
| S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују |
| господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, м |
| са, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице |
| /p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живет |
| ним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и доб |
| мо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом |
| и, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, по |
| и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p |
| ије погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страх |
| мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка |
| >А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ов |
| алека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца |
| ече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону |
| сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу |
| то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обв |
| у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити ма |
| жу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, |
| ; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се |
| на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју за |
| је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остал |
| — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле по |
| као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> < |
| га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Сто |
| е се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово |
| је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине |
| /p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирот |
| се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је ку |
| воју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше |
| ана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.< |
| за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира шт |
| што необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, ка |
| кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богослов |
| етанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим с |
| сав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича- |
| ућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га |
| га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на |
| ом, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} |
| , па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан ј |
| а, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако |
| ину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Ум |
| p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама |
| а у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гом |
| дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапута |
| ча Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пас |
| качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ак |
| у уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смеј |
| S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрл |
| S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јов |
| ена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да |
| p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а |
| досно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, |
| ... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>О |
| лико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиром |
| и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила |
| вонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако |
| Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p |
| ли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на |
| е приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је ве |
| т, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} |
| ом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у п |
| тојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетан |
| се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна дев |
| па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не б |
| старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод об |
| осле се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним |
| и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Мар |
| p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Але |
| Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од ра |
| о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут п |
| > <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче нож |
| <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p |
| тојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипе |
| Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав |
| а мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањени |
| гао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила жи |
| ара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише |
| не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{ |
| , зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну ч |
| , него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га пове |
| е и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — |
| па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако |
| и казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана |
| акви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролаз |
| е из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осме |
| Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо < |
| ако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако у |
| сну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посм |
| уморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се так |
| оју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње.. |
| ана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је о |
| ости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки |
| ио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, д |
| , — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мал |
| осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси |
| ући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је |
| сео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Даде |
| дан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћ |
| крилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на ве |
| тора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је |
| е видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на |
| д капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се |
| е друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се |
| хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је у |
| ељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет |
| господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е |
| ече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан. |
| о ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан |
| Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и д |
| чар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан |
| а извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожал |
| ледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хлади |
| <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом р |
| емишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми ве |
| деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, |
| Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан |
| у...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набуси |
| S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те |
| паја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим |
| ао на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суд |
| е, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила |
| вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се |
| у светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно дево |
| и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} З |
| удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе |
| После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!.. |
| чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко ку |
| ед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презрив |
| етећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— |
| ет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их |
| те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капета |
| рига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обар |
| ице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора сел |
| S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ к |
| А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш |
| су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p> |
| ву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није пого |
| аринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте н |
| !</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао |
| а.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, |
| цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи |
| отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је? |
| а не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо |
| ена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љуба |
| ивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p |
| густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су к |
| Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак |
| сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле |
| усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти неде |
| > <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, на |
| село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу |
| она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у к |
| или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака |
| ишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен вета |
| господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јо |
| ичанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивот |
| тице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од ј |
| јажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> < |
| ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, поју |
| рош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити... |
| свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеш |
| ле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича- |
| и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> |
| учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слаби |
| нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова |
| остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав |
| ан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!.. |
| али ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом |
| ва...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљин |
| ко вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, |
| в и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а по |
| но љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо |
| еше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на ком |
| господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! |
| и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас неви |
| и механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с глав |
| дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио д |
| ала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од |
| ицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан ст |
| оша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него прит |
| окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила р |
| и!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто мех |
| онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догод |
| слити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила п |
| ећ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изи |
| , израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> |
| у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никад |
| у то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем |
| ије дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стар |
| ни, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га |
| , час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази |
| бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже |
| л’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом |
| блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим |
| у још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све |
| се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно ос |
| се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је |
| миркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече кап |
| , на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И пок |
| затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви |
| , а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаш |
| јко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те |
| ти.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу |
| и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: зас |
| тарци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро |
| ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред |
| и ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљи |
| оде; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и как |
| >— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се. |
| ди, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем т |
| мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> |
| , видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, г |
| } О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А си |
| ве више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко |
| е?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и пр |
| т Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање |
| гар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кљ |
| иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи... |
| ао, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром |
| у!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, |
| више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога М |
| киде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува |
| обила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не |
| и парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми |
| уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје гост |
| аринске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; |
| {S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S |
| Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим |
| ко гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p |
| чке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за ас |
| м, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну |
| в. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече ст |
| етлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети |
| и она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну. |
| <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седе |
| то из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно с |
| да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, не |
| аме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, |
| ом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ак |
| оштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну |
| аклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, |
| равих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек ид |
| А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле пости |
| ше и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања |
| ла дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и о |
| Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек |
| ај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p |
| ој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> < |
| и са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те |
| езана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав ј |
| мо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збун |
| че кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободн |
| м путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уз |
| ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, с |
| се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пош |
| е још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Ш |
| миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше кр |
| беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега бил |
| што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— |
| } Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све бил |
| ва нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом |
| месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану. |
| м.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони н |
| ајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближ |
| м погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гла |
| само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не м |
| вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села |
| ши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p> |
| ле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" / |
| ао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши |
| и, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и |
| ед зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече км |
| ка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету |
| а је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе си |
| дроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно г |
| дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчестит |
| је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио тако |
| заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Сто |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу |
| Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна кру |
| , гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мал |
| се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али с |
| } Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, к |
| ибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну... |
| зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима |
| едом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није |
| не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб изра |
| >— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи |
| м гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, |
| а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, |
| , можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добр |
| и...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао ш |
| у!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се |
| S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти м |
| ..</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p |
| гинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, |
| а кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад д |
| а-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да |
| т Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсм |
| те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео бра |
| би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> |
| а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стоја |
| његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле |
| аде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, |
| је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари ч |
| , осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, |
| едео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а |
| S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да |
| ође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за |
| љи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га о |
| Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља |
| во!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућ |
| ово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</ |
| ам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е |
| весео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше |
| иже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, |
| ице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући |
| ших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} |
| дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу! |
| унцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, с |
| д крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.< |
| У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним п |
| м добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, |
| капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, |
| бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни |
| ком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, пр |
| што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, д |
| Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ови |
| пова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и |
| ожда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.< |
| и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу |
| тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господи |
| етан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p |
| аринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке |
| екога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, |
| вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> < |
| мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p |
| ла, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нек |
| аш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ак |
| ..{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} |
| е Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, |
| о, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па |
| драви с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} |
| е?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притисну |
| </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш л |
| не капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муц |
| госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си г |
| и сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним г |
| реми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко |
| аш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— |
| n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, |
| ио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разу |
| — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти |
| S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да на |
| потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кн |
| улу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, в |
| тра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича |
| ко ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти |
| цу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, |
| ге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији ј |
| а тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S |
| ке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с |
| а ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капет |
| стивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, уп |
| показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, са |
| p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина ост |
| стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну |
| уо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га пон |
| , господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше |
| е!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, ми |
| !</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, |
| пет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас од |
| си ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас |
| да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p |
| зврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није ск |
| једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да |
| м нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Мило |
| pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са по |
| нко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Ште |
| лед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — |
| људноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи |
| а Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p |
| авеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најрумени |
| ци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Ст |
| ш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи |
| ећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе гу |
| марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и |
| век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{ |
| а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад |
| пом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, |
| .{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извук |
| есрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — |
| д...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p |
| ег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, дон |
| е бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" |
| на учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају д |
| > <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова |
| т, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, он |
| покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, |
| на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим |
| л’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} |
| ад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапн |
| у, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи |
| сталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Је |
| хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Вла |
| тана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он |
| <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ |
| вио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, м |
| им добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи |
| Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дош |
| .{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, |
| но подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разгов |
| чере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" / |
| Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, го |
| је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Т |
| да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан |
| иједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, |
| о место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледа |
| и лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни |
| , над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајућ |
| ан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, го |
| у је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен ст |
| је одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци при |
| брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе |
| отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, |
| иким ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара биров |
| али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, з |
| задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на ве |
| а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ т |
| 9" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</ |
| и доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села |
| илован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се |
| Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда |
| времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у р |
| д је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p |
| ва мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је |
| тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј |
| прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> |
| шу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито |
| тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, памет |
| ало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила |
| .{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> |
| ољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза не |
| дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p |
| е, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Г |
| га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово |
| ин природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малини |
| S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му |
| ак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљив |
| тари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледели |
| и.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао |
| тарац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, с |
| А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испли |
| .</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости. |
| ише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме |
| Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем |
| м опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ т |
| а, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактер |
| трењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Б |
| ...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, д |
| ију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе з |
| Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општин |
| е, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Т |
| ан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти г |
| p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржат |
| од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> |
| <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће |
| ан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им |
| куд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} |
| е за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола |
| брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} |
| Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за |
| и, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун |
| коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у |
| {S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме к |
| — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да н |
| — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p> |
| и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, С |
| о мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти н |
| чито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у проти |
| би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p |
| <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, |
| ма је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба |
| пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где |
| о, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо на |
| , откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирот |
| плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу |
| — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашч |
| Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, нећ |
| а?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла |
| ко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се |
| село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све б |
| њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле |
| вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћет |
| один-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе |
| к...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n |
| о!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти к |
| каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато |
| ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, |
| то помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној једин |
| чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?... |
| p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S |
| е, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Ј |
| мешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја |
| м.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те ј |
| о, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не |
| нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети |
| слила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и мо |
| су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу оп |
| дустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се каја |
| е га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља |
| и дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе прек |
| ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хо |
| вца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини |
| е, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучи |
| ле, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они |
| азвукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича- |
| да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме |
| она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: |
| S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! |
| не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш о |
| г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан |
| е Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане! |
| крач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ва |
| из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та пор |
| омози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — |
| наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капе |
| ро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих се |
| нко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} |
| осаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога |
| узе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањ |
| , те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и к |
| > <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> |
| огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисат |
| .{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} |
| Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде |
| сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одм |
| је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се испра |
| валимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!. |
| А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— |
| ок се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма |
| гонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А |
| да-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, |
| д ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све м |
| ницом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јо |
| ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш је |
| тином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у к |
| ава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нара |
| више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га |
| ле, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p |
| А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, |
| ко не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачк |
| p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог сп |
| сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за |
| рхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путов |
| S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, |
| та, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите |
| угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" |
| метови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у се |
| као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно с |
| свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за |
| али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него с |
| та, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио |
| one unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме |
| ремена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме |
| имо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Та |
| и дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, пог |
| ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба |
| хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из |
| ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шт |
| едну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би |
| с вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми кав |
| <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!< |
| Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добр |
| им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p |
| , да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а |
| — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> |
| >— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, б |
| баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она р |
| ђа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, реч |
| о, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна |
| е добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је позна |
| аљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} От |
| не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Мил |
| “</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочи |
| ћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама |
| и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа |
| </p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао бат |
| ахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужас |
| етан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина предс |
| то за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— |
| ао комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него |
| ашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!... |
| груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није |
| <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за г |
| } Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си б |
| о на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} |
| — Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — |
| — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ |
| сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здра |
| ота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде |
| по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> |
| те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе го |
| ао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и ос |
| та мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто |
| .{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Ч |
| е увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је по |
| а постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо |
| а ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам ј |
| дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђо |
| Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, |
| ад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у ка |
| ло:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Об |
| ло као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш |
| Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после њ |
| ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућ |
| е би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из |
| рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{ |
| јечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, |
| штају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ћ |
| а, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде о |
| ито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, |
| лавом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, ре |
| S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, |
| човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш |
| цима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јо |
| је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички уз |
| </p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речен |
| леда, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет |
| прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се |
| ану...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па мак |
| омињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одо |
| о ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови |
| <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{ |
| ела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у вета |
| ва из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с |
| и да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загуш |
| једио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је ст |
| оне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра |
| у, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њ |
| ана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гро |
| игао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо он |
| да...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се п |
| оји је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Мар |
| амо Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка ј |
| ојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди |
| е кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, |
| p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; |
| а својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маг |
| .</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је |
| бледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па |
| љи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Ј |
| е.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одг |
| па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила |
| а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и па |
| и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани вик |
| иметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари уг |
| петана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је |
| ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави в |
| и се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не |
| дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— |
| ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако |
| презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, |
| мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} |
| нији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и |
| Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао |
| е у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бо |
| <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те |
| Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије... |
| хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} |
| а господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу рак |
| ову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само о |
| је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, |
| а звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— |
| је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гла |
| Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је и |
| огами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капе |
| сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако |
| оку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми |
| што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућн |
| ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Ј |
| рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој |
| кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на р |
| товцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе нек |
| ..{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезво |
| валија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако не |
| то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Пр |
| обро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе! |
| ше <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти на |
| је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће |
| аиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се нак |
| господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с р |
| асред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— |
| има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле дим |
| од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова |
| ка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој |
| ), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, |
| — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог |
| Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што п |
| јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ак |
| кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају с |
| {S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рек |
| ан знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, ка |
| је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући |
| док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p> |
| о је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детет |
| Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и |
| Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приб |
| уном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <p |
| икрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Сми |
| аоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више кр |
| захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кун |
| p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се |
| одиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуца |
| одине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, п |
| дно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђош |
| а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и |
| S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, с |
| не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајт |
| Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, |
| .{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климал |
| не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљив |
| га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?... |
| га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А |
| подину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{ |
| ган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — дод |
| и и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да |
| ису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капет |
| но вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone |
| у парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео |
| Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће б |
| ан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин- |
| дио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Де |
| аклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на д |
| е, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, голог |
| и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да пла |
| дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и да |
| ли хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Кам |
| толе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p |
| сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак ос |
| од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, |
| јашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине |
| {S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше нек |
| м одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</ |
| његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужиће |
| е тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— С |
| д ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци |
| ш с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај |
| тељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, |
| окорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми |
| пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође |
| на девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега |
| њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> < |
| зрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, |
| капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове св |
| лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, |
| и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" |
| наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук од |
| ом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући др |
| ; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе дед |
| ога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди д |
| — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених љ |
| ата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потреб |
| > <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климн |
| веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сирот |
| /p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече С |
| о, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме ог |
| чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе |
| вићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.< |
| њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда м |
| ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваља |
| пут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плака |
| укобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече |
| о.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с |
| к за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, та |
| омљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одр |
| е може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре не |
| а и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче пор |
| болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у |
| на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у р |
| а.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ру |
| кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно п |
| } Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види |
| мела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи п |
| упаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, |
| руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе пад |
| мет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти нес |
| заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треб |
| воје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после М |
| ганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просец |
| ну, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда |
| S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ |
| љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, |
| , Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Ч |
| а кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од |
| у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биро |
| уку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Мари |
| ч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, |
| >— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’ |
| жна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} |
| ка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и јед |
| ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни о |
| ш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види по |
| } А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, т |
| та и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја п |
| и, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране каме |
| рнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господи |
| — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојан |
| опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чува |
| рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Ка |
| о очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костиј |
| ..{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, |
| одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, |
| ш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се т |
| ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треб |
| бљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на |
| гло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и |
| е, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх |
| е нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико п |
| а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто |
| ако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео |
| да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они |
| јка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, у |
| и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју не |
| , која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и ча |
| соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга по |
| се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто ст |
| зарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која |
| јку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало ј |
| господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Беогр |
| наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име |
| енутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:< |
| свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења х |
| вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с |
| то је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb |
| нутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p |
| ц, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мег |
| Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Ил |
| /p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лопт |
| Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом |
| авијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нис |
| ва проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и поб |
| /p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да |
| и људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости |
| ubSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, п |
| знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, |
| вши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узе |
| и орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођ |
| којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају |
| е је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да н |
| ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те тв |
| рини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-чети |
| ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Ал |
| оји је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао. |
| гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је до |
| угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и |
| ну: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближ |
| пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у |
| ву се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па |
| Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли в |
| ..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} До |
| о?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено д |
| е неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и оп |
| {S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p |
| а он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха |
| S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" |
| та отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...< |
| Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и за |
| , нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули ст |
| ајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела к |
| инцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...< |
| ине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот |
| ио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око мо |
| богом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као |
| илисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире.. |
| руди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, |
| је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} |
| — Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред |
| ови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>По |
| мо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како |
| <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти |
| и?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... |
| бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, п |
| али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, зна |
| када на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говори |
| људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо има |
| иле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капе |
| челник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапа |
| > <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено т |
| вољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строги |
| цало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, |
| <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што и |
| <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> |
| и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми о |
| е надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" |
| ши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху |
| тне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов |
| сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да |
| .</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ниш |
| од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој ду |
| о?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, н |
| етан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а |
| опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми |
| застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мица |
| Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истре |
| миљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубу |
| твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја сре |
| /p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право |
| вно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, с |
| онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, |
| е замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} |
| господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда- |
| рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца н |
| дим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак. |
| наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад |
| се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну г |
| гдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро за |
| е Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто |
| на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и со |
| ова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како т |
| Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{ |
| е се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним по |
| му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други пош |
| је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и т |
| <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га |
| <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{ |
| е се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину... |
| и капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао ко |
| рескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у См |
| Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не сти |
| е бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, |
| видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појури |
| никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са св |
| екоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што |
| ан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле |
| огоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови |
| у реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, |
| које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је би |
| — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у |
| ико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми прет |
| мљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се |
| е или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљиво |
| Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој сво |
| оћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белигра |
| обави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је |
| авиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везано |
| Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — пи |
| ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан ј |
| поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па де |
| дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је |
| а је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узверен |
| стави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После то |
| не, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Мило |
| глу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш л |
| се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ |
| ове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две |
| ако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари. |
| е белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Мил |
| n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ва |
| !...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе и |
| д је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само пла |
| појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено |
| агледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју |
| !...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем |
| м у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало |
| ... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да та |
| а, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Мил |
| ио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши н |
| ова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеж |
| че слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— В |
| чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, она |
| ланину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете де |
| <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призив |
| нде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овд |
| сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стего |
| одио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Сто |
| те с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тра |
| !{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је доша |
| говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p |
| мо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет па |
| близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари ора |
| ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> |
| } Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно |
| као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепа |
| си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те нево |
| и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешил |
| беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован тру |
| ма, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, д |
| а:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у |
| у (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сва |
| еп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким г |
| у — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова |
| ва те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, си |
| менац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, |
| у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде прав |
| снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S |
| че чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивал |
| законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на с |
| Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господи |
| изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испр |
| Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p |
| мљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, ле |
| спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одрон |
| оја, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са н |
| за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред меха |
| е, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</ |
| овом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо мо |
| ; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! |
| јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да в |
| а иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господи |
| што и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онд |
| м; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као |
| дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зи |
| пом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стој |
| е — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, |
| тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу |
| } А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, |
| осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} |
| пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам |
| еше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кри |
| ојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стој |
| е горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику го |
| дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још о |
| вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обе |
| д.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам ј |
| никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А кап |
| унца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у гус |
| загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је |
| га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би |
| се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада... |
| ироке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим |
| , ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још |
| ући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече б |
| ање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, ника |
| , браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, |
| глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, ст |
| је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И пос |
| загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Он |
| иш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом р |
| лити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али |
| селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па |
| p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки м |
| ти, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, ка |
| стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Д |
| ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, |
| p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, |
| {S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Мил |
| продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му гово |
| толе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, |
| Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; са |
| не? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао |
| о...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече |
| сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’ |
| замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко |
| је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званиц |
| — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме г |
| ати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, за |
| је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чи |
| м парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се с |
| де, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осуди |
| агнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наред |
| Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад св |
| ича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, |
| вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како на |
| колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе |
| >— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо |
| на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погл |
| до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, |
| ти, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p |
| иташе сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио |
| иромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћ |
| атине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који д |
| кидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, |
| ше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и |
| , презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <p |
| се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пуст |
| адох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, н |
| о, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — уг |
| палио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подл |
| .{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако |
| Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприч |
| Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам |
| а живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога нап |
| — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и плати |
| се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Ма |
| , да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине! |
| се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ак |
| ино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукос |
| а, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука |
| невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— |
| не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут ре |
| >— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људ |
| дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Ми |
| <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио! |
| р онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— |
| ј наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри |
| Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад |
| И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.< |
| је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стој |
| га Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с вод |
| ом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а |
| ију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожело |
| тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које п |
| отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је та |
| тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћут |
| ао из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубље |
| та, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац баба |
| p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им ј |
| подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама боров |
| деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви ск |
| раме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану ка |
| несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је |
| ало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, уз |
| под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њих |
| има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама. |
| , кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, ниј |
| и није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у вис |
| p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p |
| ен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
| грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали с |
| кну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговор |
| </p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само |
| маше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, |
| илице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака.. |
| се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба |
| стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n= |
| еба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ на |
| рговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе |
| је оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, го |
| а ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме |
| ар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкал |
| хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али зал |
| и ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко |
| механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Ил |
| наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курја |
| га нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!.. |
| апетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милов |
| Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угур |
| а ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака |
| ин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да |
| ундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, |
| о села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам в |
| е детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, С |
| го код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може |
| :</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом дет |
| > <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина ма |
| тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало пораз |
| т’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, |
| мотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошл |
| цем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија |
| о и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмет |
| ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје л |
| о те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па |
| ?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по км |
| p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А |
| > <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан |
| чке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромаш |
| аш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде |
| Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поз |
| ву, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било |
| џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове. |
| ља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак ха |
| Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Х |
| а голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек где |
| собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за астал |
| попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко |
| , гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а |
| Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао |
| ила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дн |
| скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, ни |
| шка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погл |
| , као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч по |
| Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’ |
| бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме |
| тресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — |
| сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} |
| је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крма |
| га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, с |
| ри путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; |
| о за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господи |
| аховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају |
| ама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих |
| че, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље |
| ...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— |
| p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу |
| Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, |
| травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курја |
| да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти |
| ледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је н |
| е, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пу |
| о, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p> |
| ушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а |
| а...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом ч |
| <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће д |
| ше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и |
| {S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Д |
| јан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче. |
| крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у |
| — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније |
| стане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је |
| Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на |
| S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} С |
| Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: |
| апетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућ |
| тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је |
| ли, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова к |
| ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чује |
| , сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи н |
| , где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу но |
| свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени |
| ни, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађег |
| <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не запл |
| е чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша доброд |
| је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова н |
| <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у к |
| ише приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљанин |
| у, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да с |
| омах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари г |
| чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој виш |
| ађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би д |
| а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се так |
| ц хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} |
| ората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!... |
| о му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку проч |
| еле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, пос |
| опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа п |
| месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Ш |
| оје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њ |
| га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочит |
| уга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како |
| да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринк |
| ом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет са |
| милу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где |
| го.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" |
| о, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи |
| а по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет- |
| ина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље |
| е у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом о |
| , кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка |
| Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад |
| сом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у ум |
| ако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, с |
| нскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, п |
| га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смеја |
| е ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да |
| ала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је ми |
| е, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му |
| ојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати |
| надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још нав |
| аслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут м |
| нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... < |
| , све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капета |
| зраз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је |
| има ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; |
| дним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Из |
| ечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико ни |
| S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то п |
| м да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом мл |
| о у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши у |
| у стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама пл |
| прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притвор |
| јим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си |
| <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа |
| , пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, п |
| p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није |
| </p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њен |
| живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, з |
| мак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остал |
| И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваља |
| обина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју |
| неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не уми |
| науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невинос |
| љану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сиро |
| она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, раду |
| S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на с |
| тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада |
| и, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре |
| рпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па тре |
| ак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на |
| заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село под |
| се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у |
| кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, |
| ; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снеби |
| потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и т |
| ..{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту |
| у Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскор |
| вај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па |
| а са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, |
| Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p |
| етове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринк |
| а ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} |
| омах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити |
| ову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, |
| да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељ |
| у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зач |
| ј ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана мој |
| на врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат |
| Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу п |
| овим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пеги |
| да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечи |
| о да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отво |
| а, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану п |
| е парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, госп |
| се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе |
| , сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрз |
| у пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико по |
| рете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров |
| Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S |
| а не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини |
| иповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер г |
| нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то |
| , тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у |
| ав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву див |
| ић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је треб |
| слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му |
| ах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам из |
| аности починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто |
| епречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући |
| , сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{ |
| S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова |
| а за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарост |
| ="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, м |
| очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном дес |
| љиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— |
| ; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви |
| да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, |
| ан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате в |
| — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, |
| зјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад |
| напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрт |
| мрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а |
| Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није са |
| ореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата |
| да се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смеши |
| пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, |
| лећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку насло |
| S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је мн |
| ринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан |
| сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу |
| } Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тре |
| девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се |
| м гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрач |
| ну гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено дево |
| , притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови |
| амо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши |
| се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{ |
| део.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог |
| је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости |
| е црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, ко |
| му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, |
| ео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже. |
| и двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Мари |
| громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усија |
| наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мај |
| оћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, |
| ушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно |
| ајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам |
| уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко |
| ко сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо о |
| војим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" |
| ла попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе |
| љацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни криви |
| редседник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на |
| дале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном |
| ви се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто |
| ради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је |
| кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, с |
| руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у |
| и.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— |
| м?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парниц |
| ћ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мал |
| на слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутр |
| јана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, госпо |
| схићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена |
| ше не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га ни |
| ела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и |
| олико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде ма |
| богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благи |
| p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара |
| Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, |
| ци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе |
| у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бив |
| стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — ре |
| планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p> |
| гледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима |
| 0" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> |
| ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, д |
| т, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на т |
| — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{ |
| е?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па |
| ти је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова |
| , шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде прав |
| је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо |
| со раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... |
| оји нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> |
| илован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукме |
| било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Ујед |
| е...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено па |
| етан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај |
| очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, |
| у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали. |
| ..{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на па |
| </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци |
| А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p |
| удим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом |
| еханички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, в |
| — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка |
| н, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствен |
| аринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, |
| чекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве.. |
| га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је стр |
| {S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, шт |
| !...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ј |
| е л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милис |
| p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада н |
| у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мрт |
| </p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осв |
| <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све п |
| капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беш |
| сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и |
| <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који ж |
| p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— |
| уги поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити |
| л’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је. |
| служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко |
| е препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} |
| а, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом |
| /p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да |
| приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа |
| ми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, |
| ем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p> |
| ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да |
| оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стој |
| ајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{ |
| p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај |
| верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш |
| ио чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо |
| унчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе п |
| ебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пра |
| <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора |
| е мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи хр |
| ритиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си наум |
| {S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, с |
| ; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} |
| у, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?. |
| досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S |
| {S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова |
| сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад с |
| м погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, |
| лепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, |
| и је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Ба |
| ка.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> |
| , да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, ова |
| релу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које ј |
| вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачн |
| не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бог |
| аше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га там |
| дети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњ |
| страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му вод |
| рце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мал |
| сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупа |
| огу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру |
| , ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Ст |
| сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комши |
| оворити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зли |
| смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него ле |
| два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они до |
| о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак |
| у авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ј |
| њи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан |
| нама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан с |
| порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе |
| <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</ |
| одом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баб |
| рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући |
| — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, с |
| дуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу! |
| ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече п |
| ј навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, у |
| иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> |
| сна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, |
| у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на н |
| уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} На |
| исава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори пече |
| насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича- |
| неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме с |
| то проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом |
| пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну кр |
| но, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за он |
| пљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јас |
| стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често |
| p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па с |
| изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, |
| .{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не в |
| и први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш |
| кушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Марин |
| уда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцају |
| како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Пода |
| цу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе ок |
| ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике |
| анију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним |
| ! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле |
| е и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која |
| од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокр |
| молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} |
| .</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па |
| есни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасј |
| ајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило |
| бановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њи |
| ио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите п |
| о доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо |
| кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом см |
| ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за неде |
| 0_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> |
| ољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога поглед |
| ан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шап |
| л. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Пор |
| ж задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је |
| малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, |
| } Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда |
| дило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власт |
| додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати. |
| {S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи |
| окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле би |
| Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући |
| ило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучил |
| Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догна |
| а више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиља |
| дрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нис |
| је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бун |
| на, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, |
| љуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Мом |
| к, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али |
| господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скину |
| оћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је |
| ожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је чи |
| чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удеш |
| p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, |
| не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим |
| рила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дува |
| тео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањен |
| /p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, разм |
| и и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Мл |
| густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је та |
| м говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам |
| з гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мра |
| иванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S |
| „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, к |
| е мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш |
| вен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, |
| ија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не |
| p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно пи |
| </p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са с |
| приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стој |
| вом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S |
| , рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула |
| {S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, н |
| ежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемаг |
| ажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело |
| то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме ј |
| а, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и л |
| ако грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S |
| е: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милов |
| S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас од |
| а идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А |
| > ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има |
| ети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по ко |
| ета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији |
| ш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{ |
| заном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је |
| } Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p |
| она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што ј |
| рмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се изди |
| е, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си мома |
| да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше. |
| — Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па шт |
| асом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли |
| , муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је екс |
| м. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно |
| забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, |
| } Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича |
| орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, ш |
| се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад к |
| пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, |
| ...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне б |
| и се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа ре |
| рио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забри |
| ао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у |
| ра, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром |
| м нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је |
| рзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> |
| и очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у зас |
| мет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом |
| рај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих обр |
| мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто кр |
| nit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју |
| је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} На |
| ричувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима прог |
| дговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну |
| риса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син |
| .</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он |
| Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше |
| донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћ |
| а свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А з |
| па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав по |
| веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, |
| е о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, |
| ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, |
| о у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном распол |
| учених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовим |
| нини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијација |
| е Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је |
| ну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе |
| > <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан |
| паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по п |
| ази му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, |
| ланинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушк |
| <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:< |
| а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.< |
| И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господи |
| оје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} |
| авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> |
| орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путов |
| Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покара |
| и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, с |
| аш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа ма |
| да ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не |
| шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелник |
| <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, См |
| Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш |
| ницом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остад |
| ’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогун |
| тише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, |
| — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чис |
| е гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — |
| о завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страх |
| камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се |
| и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понек |
| ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако бол |
| ...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли |
| орац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хо |
| оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ож |
| су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p> |
| /p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не |
| јну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?... |
| читељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељаци |
| , погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p |
| p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним |
| духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, |
| замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали... |
| <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, о |
| ’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински ра |
| у са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат |
| есрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је ур |
| а малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву р |
| ло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све |
| че слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај |
| <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стре |
| о гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А |
| ливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога в |
| тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| шка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и |
| "116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери |
| ара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толи |
| ини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро |
| много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="1 |
| ах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још |
| ра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стоја |
| војче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава пад |
| остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш дв |
| , кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац |
| Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори |
| срећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то |
| Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, н |
| е, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> |
| Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ |
| другљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, пог |
| к ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро |
| ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb |
| е још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причу |
| висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у с |
| м благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан т |
| за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те с |
| ом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, |
| ојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јов |
| ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — |
| н ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово |
| е грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је та |
| да презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Си |
| и, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по П |
| логлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Марин |
| а кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, п |
| смо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би г |
| петана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— |
| можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господ |
| ица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с р |
| ља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па |
| оту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од кар |
| књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију |
| јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са о |
| </p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пре |
| омили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао |
| оле, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и нев |
| ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне |
| долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеш |
| етана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од барда |
| Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бит |
| будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о |
| Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојн |
| пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно нег |
| ом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ |
| соношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад веза |
| есен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subS |
| даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, какви |
| ку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, п |
| S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, |
| учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> |
| <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што |
| миљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао р |
| и, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабр |
| је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете |
| ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милиса |
| p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често |
| да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога ср |
| аш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из з |
| а или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој з |
| киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се |
| , који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се к |
| кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону мој |
| у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је з |
| ромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и |
| у кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се |
| кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, |
| баше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, |
| ом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на љ |
| нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде п |
| е је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и |
| у, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушк |
| не, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је су |
| е расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаље |
| S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоц |
| дине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Н |
| тојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око ње |
| д ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше |
| ићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно |
| умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере п |
| них планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, шт |
| ..{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</ |
| се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам по |
| p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све |
| рамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit=" |
| сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече ч |
| Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?... |
| {S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме |
| се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> |
| и, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све |
| моме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је крив |
| бом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме гос |
| ећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био т |
| — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у |
| а узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} К |
| аде ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{ |
| убље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је |
| могао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у |
| још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа |
| нко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богм |
| оклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим мех |
| је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> < |
| ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, |
| пет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га |
| после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстар |
| >— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</ |
| а га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим |
| че.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, д |
| е, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — |
| га дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице |
| право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десети |
| те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди изви |
| ица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме гос |
| опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се н |
| дицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> |
| а...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом ник |
| мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирот |
| ао добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин |
| ме те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки |
| осетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар |
| ане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да |
| х, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не |
| „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, |
| ег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Н |
| е скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капет |
| а, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе л |
| м, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија |
| бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно пе |
| око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покр |
| аде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, п |
| механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} |
| ..{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{ |
| ило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоћ |
| башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, п |
| рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и |
| ок, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед к |
| ој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред |
| а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, |
| ги, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинил |
| ест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаћ |
| а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухв |
| <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{ |
| постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, реч |
| е јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како |
| тојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — м |
| p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, к |
| н, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свако |
| а на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побрати |
| како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — |
| обри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после |
| , у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним п |
| сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.< |
| та ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, |
| е са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њи |
| о дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало. |
| глед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово |
| енога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="12 |
| и погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а посл |
| {S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно. |
| а, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на |
| неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза п |
| ију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, а |
| к у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи |
| е, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не р |
| а и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кне |
| ку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, ба |
| е ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрља |
| , што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше |
| мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је прат |
| у, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p> |
| ао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете |
| ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш там |
| обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, |
| трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</ |
| еда још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> |
| Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено р |
| е здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не |
| н од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце |
| ру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако |
| сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако |
| .{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> |
| погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p |
| другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, закло |
| ом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мн |
| ово шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посма |
| кад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са своји |
| ам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасној |
| .{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па |
| машној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, си |
| је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда |
| у дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз |
| је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљ |
| м успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округ |
| очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз ч |
| и га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче |
| Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> < |
| ј чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ |
| </p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из кан |
| Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једа |
| ли се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:< |
| дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Стол |
| миљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној |
| понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад |
| .{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикуј |
| рам памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле |
| анин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред |
| орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом |
| ла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепал |
| {S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпу |
| жу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањ |
| е вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} |
| во, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо |
| ди, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, |
| ине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> |
| тан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...< |
| ме застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако б |
| Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше г |
| умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особин |
| ја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо |
| 7" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прил |
| Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штог |
| једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши |
| изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред т |
| ми, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича |
| епо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; уч |
| дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком ж |
| врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине? |
| го и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође |
| l:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.< |
| м вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p |
| агаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у |
| да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!.. |
| зда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хв |
| газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дођ |
| ...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> |
| то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да до |
| капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зај |
| , опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањ |
| , помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, б |
| </p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину |
| ицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео |
| унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{ |
| } Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку прили |
| , остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу иска |
| капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима изл |
| у и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, |
| его запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зли |
| ову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са |
| ај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</ |
| раничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће по |
| но, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код |
| венео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна |
| а, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када вид |
| Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— |
| жи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа |
| тру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} |
| а твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, |
| а, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо |
| остоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као |
| се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а посл |
| наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља х |
| зите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом |
| же.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кме |
| > сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби |
| н долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврат |
| и су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> |
| е читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и |
| } Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плак |
| ан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад |
| овем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слуш |
| наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у се |
| ходи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана |
| ја додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо |
| ије детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, уме |
| да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине |
| је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, |
| нце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} В |
| ичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, |
| мо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у план |
| ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, до |
| рилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртиц |
| баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, |
| <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и |
| о читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> |
| — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се |
| тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у та |
| невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах |
| ујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љуба |
| !</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова |
| невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— |
| о све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Сто |
| их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе нап |
| S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ују |
| више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, |
| олела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То н |
| а га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, |
| е већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти н |
| ати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали |
| па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и о |
| имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се |
| етан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То |
| аше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а о |
| акијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што |
| се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, |
| Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведи |
| а га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куд |
| и ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, |
| се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што |
| ља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Н |
| утра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је пр |
| санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их |
| мак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да зап |
| м!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ва |
| охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбам |
| !{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само |
| <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дак |
| Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је мног |
| викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> |
| шан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по пла |
| орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком |
| S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није |
| али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају |
| перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим |
| а вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гла |
| } Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут про |
| срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде п |
| плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забрину |
| хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо |
| ена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет |
| е, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> < |
| ne unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и ж |
| } У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — п |
| т Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод пом |
| е у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раз |
| } Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{ |
| није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, исп |
| миљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутр |
| тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је |
| Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, |
| је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <miles |
| си л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. |
| p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече |
| је!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јов |
| ојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није вид |
| >Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти ст |
| ло, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне но |
| p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ би |
| општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S |
| тањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, |
| ечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, поглед |
| бити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и |
| <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур н |
| рам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кне |
| !</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скин |
| Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од ње |
| већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на |
| наш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши |
| ринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пс |
| e unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у пл |
| кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милис |
| и својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још мога |
| коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се |
| ело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и н |
| песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту |
| ама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лав |
| >Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асу |
| жи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{ |
| ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Ка |
| пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на |
| ину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</ |
| ку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о ште |
| збиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не |
| па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} |
| у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни оти |
| се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио |
| и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, уч |
| азао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кме |
| ад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Ка |
| , бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од |
| рати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, б |
| ом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој т |
| ш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, |
| у отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не сме |
| е и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли М |
| атори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад ј |
| шао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви |
| .{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде |
| е као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живопис |
| рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они гов |
| си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкај |
| } Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако |
| с сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка вел |
| , синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па |
| је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направи |
| него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у к |
| д као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим пл |
| p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше |
| аднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида |
| не!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p |
| p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p |
| апетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом в |
| жете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише |
| та се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта с |
| ву.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не |
| {S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да |
| коше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јес |
| ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите |
| ој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, |
| апетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се ма |
| заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посра |
| м ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> < |
| те деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја |
| ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у утор |
| иримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако |
| па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим п |
| рет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и з |
| окојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов |
| чуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} |
| ти <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p |
| ломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута |
| и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јо |
| рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то рет |
| ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Ве |
| е још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана не |
| дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако в |
| н Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а д |
| ћ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, |
| исам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</ |
| до лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Милова |
| тала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</ |
| мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, к |
| а својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја |
| ритиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На тр |
| ете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног уда |
| > <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше |
| свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p |
| укметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху |
| рви газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газ |
| се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти вел |
| S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ус |
| ише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелат |
| у подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред кап |
| о се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људс |
| ца му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растег |
| ше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шк |
| .{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за ру |
| петан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.< |
| вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, так |
| стива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} П |
| шла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше |
| Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави |
| Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са |
| ли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у плани |
| ено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши с |
| ца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као ра |
| миљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су ј |
| се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: |
| болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скину |
| девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капета |
| пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, не |
| лаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго врем |
| а му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан |
| миљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да |
| е издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кне |
| љака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— С |
| крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има |
| што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit |
| Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз |
| е га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— |
| ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S |
| ан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер д |
| дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, |
| , он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у З |
| ису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је |
| од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, |
| оле је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у рук |
| е брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</ |
| а се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој д |
| оду, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом пита |
| аше.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја з |
| ан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А |
| , човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама п |
| ест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени |
| е унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који ј |
| дио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља |
| турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А |
| о ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта |
| ојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме |
| д урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример ра |
| ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо в |
| ем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је но |
| агим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало.. |
| не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити з |
| свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p |
| шу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци |
| кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, |
| т, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити та |
| „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред г |
| ћи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако |
| се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налип |
| уката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, госпо |
| а.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л |
| у га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, ра |
| и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхт |
| сподин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усниц |
| поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} П |
| му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат |
| глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е |
| стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине |
| а проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чи |
| је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што с |
| ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су маза |
| о момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да г |
| Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је п |
| ојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш ка |
| <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје |
| руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> |
| це преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело с |
| Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са н |
| .</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом пре |
| , Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> |
| ирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одреш |
| тења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпут |
| прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, |
| на и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на в |
| p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на мл |
| еларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сеља |
| {S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Ремб |
| ашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећ |
| оран је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички км |
| нуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— |
| а!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек |
| више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у мој |
| види; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама |
| p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овд |
| ..{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти |
| ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, |
| а, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди са |
| ика ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш |
| .{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све |
| , Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; |
| о, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак |
| , јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се усп |
| сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n=" |
| лав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесени |
| ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти љу |
| слиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном с |
| ао обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, |
| се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати |
| огледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</ |
| е чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој |
| ташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а |
| еченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби ос |
| јаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“... |
| деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какв |
| д тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако |
| попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, ни |
| ована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и |
| ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, вел |
| ајстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не п |
| ш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ен |
| малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> |
| а-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— К |
| врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта с |
| ј лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку л |
| на!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да уб |
| ложења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Ст |
| иници...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <p |
| ме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> |
| ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је |
| ти на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухвати |
| .</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе |
| очинио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а |
| ?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође кли |
| ј дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међут |
| о, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:< |
| дуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа |
| </p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а |
| ивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у |
| опова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Сте |
| лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу |
| ову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужа |
| уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе |
| за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, |
| реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да |
| а је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба |
| лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развук |
| задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Мно |
| ао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим |
| ине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{ |
| ек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича М |
| и имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} П |
| и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја |
| другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, св |
| p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господ |
| ло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основа |
| едан од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче пер |
| поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> |
| е беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже |
| о његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крај |
| ећ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: |
| ише никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са |
| /p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мора |
| толицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не |
| и спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донес |
| ждеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то т |
| д те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, је |
| ти и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и ко |
| добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p |
| воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, |
| у крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже |
| е мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} |
| ћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{ |
| да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Ав |
| , никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, ш |
| ари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да т |
| о су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, |
| >О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши |
| ним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природ |
| сађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више |
| бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хај |
| </p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да |
| ну — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Авра |
| вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капет |
| лу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек она |
| > <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао да |
| и одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и |
| да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у гр |
| аповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — |
| баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више |
| е био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и |
| испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, |
| мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милис |
| ао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, |
| је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш |
| таде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p |
| и се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— |
| ајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по ова |
| е све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору С |
| сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видел |
| ан она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, |
| {S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:< |
| огледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> к |
| храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада ве |
| тање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само п |
| карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; руме |
| авих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, не |
| укавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — к |
| х је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у м |
| миљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После с |
| и!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази в |
| крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела. |
| аса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је |
| једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у ку |
| исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече |
| ега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, и |
| } Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из лу |
| p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега |
| , па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвај |
| ати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— |
| вој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде свој |
| зданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах |
| ји су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу |
| одаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ |
| > <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би п |
| ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те в |
| ца добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац |
| је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено |
| ротивноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом |
| а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се б |
| спизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле |
| дерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, |
| ка, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?.. |
| о, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, г |
| , или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — |
| ао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв |
| ко усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а |
| мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био ка |
| и! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, ре |
| да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва т |
| хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, |
| ину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном бл |
| ога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури зн |
| влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ |
| ма тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шт |
| руке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p> |
| ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разл |
| је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зло |
| ад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, гос |
| гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Ми |
| р из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је |
| оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у л |
| осу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који ј |
| је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и пре |
| еше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега |
| иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Мило |
| то мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за со |
| био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на |
| да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; преста |
| што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: |
| нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на друг |
| е, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} |
| о, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу |
| ам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да де |
| > <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!.. |
| /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а |
| ово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћор |
| {S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су |
| ан глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...< |
| p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сеља |
| и јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, |
| ре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно |
| у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним ру |
| ледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се |
| и је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{ |
| суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> < |
| вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти |
| мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас л |
| ји залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!< |
| о вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, |
| етушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле |
| а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с |
| ле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на |
| p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колиб |
| акости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Ал |
| Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, л |
| еба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S |
| м дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а |
| борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да он |
| о није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на |
| ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком |
| којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако с |
| браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, |
| , да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри |
| , ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александа |
| ипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парн |
| него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакос |
| рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S |
| својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужи |
| ; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју |
| њазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђеви |
| ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, при |
| или.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекр |
| м ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, |
| иво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, си |
| ибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда |
| ано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си |
| чупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у |
| о ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S |
| , али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила ју |
| оштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који с |
| да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје. |
| етан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сиш |
| си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега: |
| ечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Бата |
| ане, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелнико |
| је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се |
| да Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пре |
| лу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам |
| апетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јонч |
| , жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, оно |
| p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Н |
| дила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибај |
| ј ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јеча |
| е гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава |
| пљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам г |
| >— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудира |
| <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а |
| рска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А гд |
| а отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела ј |
| а капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде |
| од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу |
| у:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јов |
| тету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију њег |
| Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али |
| в плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан |
| ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота |
| за совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а с |
| ти, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти шт |
| ан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али ј |
| ве на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— |
| дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p> |
| дин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету. |
| љу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она д |
| Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> < |
| а!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао чи |
| </p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара је |
| е кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, |
| ав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак до |
| дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала |
| ...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар |
| ше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе |
| <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи |
| дине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим наст |
| /p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нек |
| ану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка |
| и.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, |
| p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу д |
| — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а к |
| ово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа |
| те, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, поче |
| орцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, |
| уљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Прву |
| та.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ј |
| p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече бр |
| кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и пос |
| ступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у неврем |
| ко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу в |
| о трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и |
| нство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчи |
| покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — |
| сподину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога |
| , какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} |
| томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бл |
| о у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> |
| ађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај св |
| ече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</ |
| шу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим |
| Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свеч |
| а узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљ |
| мах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — |
| гођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба сум |
| разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше п |
| тних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> < |
| нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир |
| о даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а ве |
| Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде з |
| ни, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну сам |
| ла јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, |
| d> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у т |
| .</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу |
| ђе ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим. |
| о цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гор |
| </hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> |
| колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, св |
| <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Ми |
| екао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код о |
| р може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки пог |
| пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека л |
| о корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камен |
| састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећућ |
| време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко п |
| S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја ни |
| велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да |
| амен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере м |
| 39" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вуку |
| дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ев |
| је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја |
| тићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>М |
| син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће |
| и, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам! |
| ења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја доб |
| ење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакн |
| потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник сумо |
| суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокрече |
| а.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је |
| пира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, коко |
| рда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику |
| у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, п |
| чувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: |
| ан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад |
| зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинс |
| ле гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим н |
| ча-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту наша |
| својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти |
| ко је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову тре |
| о мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице |
| ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као |
| по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда и |
| не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница |
| је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забр |
| обро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Ка |
| вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што |
| а му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вере |
| рова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Км |
| бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>С |
| анцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а бра |
| по све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} |
| таше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова дола |
| брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мо |
| Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досе |
| ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало |
| само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну |
| истак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није |
| е то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, госп |
| уго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се ни |
| идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> |
| , и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући граб |
| њче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај ша |
| > <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У т |
| <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти ј |
| војче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним ос |
| се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, у |
| и мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе |
| ише пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Ниса |
| уго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, з |
| ела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на захо |
| -Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их |
| д господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, нем |
| даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; |
| сту маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се о |
| се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са з |
| Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован |
| ута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут ур |
| кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци с |
| но време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш прек |
| те, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стоја |
| зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирот |
| држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу |
| па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p |
| .</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разлико |
| p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у |
| дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућут |
| .</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару |
| пут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нис |
| а и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па ка |
| етски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Х |
| p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљав |
| аш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена.. |
| урка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо |
| шу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} |
| кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, про |
| ’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђ |
| ет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, |
| а заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која |
| о јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А |
| и остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мил |
| ча-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, му |
| !</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, |
| и, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> |
| апетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћ |
| председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што |
| их усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице |
| одо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти љ |
| тари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, бра |
| о.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и ост |
| ше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <mile |
| Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтел |
| записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, к |
| онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе |
| Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, А |
| аћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, о |
| {S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:< |
| уника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да |
| ише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Би |
| аваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јо |
| сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њени |
| господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете мла |
| . али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај погл |
| же Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јов |
| ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима неш |
| а.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опе |
| м новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, г |
| е њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, д |
| етан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мириса |
| ко <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе |
| /p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бриз |
| тојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци |
| и.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су он |
| љубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, ч |
| ти.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јес |
| аслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Ш |
| мисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих? |
| није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише стр |
| је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSe |
| ови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, |
| ила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јов |
| је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, ни |
| гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се |
| b n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло мале |
| едан човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што |
| премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав л |
| којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме обл |
| у о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима не |
| ицо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није |
| } То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} |
| и излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Миха |
| е!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки да |
| , море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од |
| шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, |
| , сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} З |
| су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича |
| и, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; |
| овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је о |
| ин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам с |
| миља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— |
| д има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако |
| се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са ч |
| је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано леп |
| старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко |
| из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерни |
| оме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосн |
| у могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места м |
| пет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом ре |
| ти још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац |
| Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —< |
| доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као шт |
| , домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село К |
| а помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мај |
| кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију |
| лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— |
| е...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као |
| воје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучени |
| начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да |
| ...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на б |
| у, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капет |
| ; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта м |
| и, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном |
| ше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с р |
| лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а ч |
| побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојано |
| о! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио св |
| на.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пре |
| {S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало |
| на радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{ |
| тан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напи |
| не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке ч |
| ринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сва |
| о претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти |
| јаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, ре |
| е сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа... |
| ти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та ка |
| е из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> |
| абогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изоби |
| би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чи |
| вакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, ка |
| увај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног |
| >Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у ме |
| ка него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-к |
| ла; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди сто |
| а, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је |
| упио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко |
| елника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по |
| ле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном д |
| ару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и га |
| > <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтед |
| ји се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, |
| ... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова М |
| вала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала |
| вим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густ |
| о ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и |
| ветлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се тру |
| а само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме биј |
| >— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> |
| ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а к |
| /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених |
| на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти нис |
| ину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{ |
| и...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S |
| дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} |
| о, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта ч |
| ла: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, И |
| лука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао то |
| орумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слуш |
| ку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ни |
| е у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те |
| же!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па |
| ћ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође |
| ’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: ос |
| ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, с |
| ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво ук |
| петанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву |
| тре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави |
| н трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</ |
| заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замо |
| љу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} |
| однија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, |
| ући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} За |
| и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, |
| капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше |
| ћемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:< |
| У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак |
| {S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега |
| во није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са |
| /p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> |
| јд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео |
| а теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но оп |
| и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи м |
| пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца де |
| То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора |
| ко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за св |
| , да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а |
| ћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на с |
| , погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p |
| и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празнико |
| гледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, |
| екога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда- |
| ; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> |
| случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке |
| ..{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на |
| >Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све виш |
| ти о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа |
| тал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом |
| уди!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде к |
| скави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је |
| ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па о |
| а; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, ок |
| ди, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге |
| > <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти |
| да, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — з |
| бе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и само |
| де, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољ |
| не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћ |
| та ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да |
| черу спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што ск |
| мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева |
| мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али |
| ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије |
| о механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим г |
| Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов б |
| а Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија |
| /p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби |
| с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а кап |
| али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбу |
| ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p |
| .</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, један |
| ubSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ве |
| Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, на |
| де право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, |
| ота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одго |
| се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и |
| мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дет |
| мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе м |
| .{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, |
| Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, |
| де — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p> |
| требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, |
| д баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, |
| <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота С |
| но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — |
| пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — ле |
| S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.< |
| ав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо нап |
| е кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>К |
| ујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на г |
| ебало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он уд |
| мо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина нач |
| каних образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} |
| аћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p |
| јте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина |
| <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере |
| азлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је |
| ни други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам |
| .{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Милова |
| > <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, тру |
| Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Св |
| опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} До |
| есе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ј |
| камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, |
| мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за прод |
| ’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то |
| застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао |
| че мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни м |
| ; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад |
| <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих мог |
| к на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам ка |
| е стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S |
| ави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како |
| >— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председни |
| ор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за ве |
| е доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су ка |
| људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као |
| ча-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам б |
| </p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону де |
| ећ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су клад |
| ад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</ |
| -Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко |
| е асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе н |
| је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} |
| цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручи |
| а, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зај |
| и видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</ |
| ајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети. |
| <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну |
| ...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те неср |
| срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{ |
| ди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови дру |
| белу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, х |
| стадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, не |
| Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело |
| ва, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакон |
| рочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Н |
| већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се ст |
| .</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загл |
| ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p |
| убав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смеју |
| па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, п |
| ану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, |
| ј глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и н |
| кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И |
| о, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину а |
| ак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, руко |
| , дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не о |
| извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти |
| ..</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Ј |
| .{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Миловано |
| окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мрш |
| е то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и гд |
| аву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити |
| и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милис |
| врама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, |
| јд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?... |
| о у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у |
| ако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буни |
| ме је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао |
| ру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозо |
| поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону |
| вала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи д |
| ош поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У тр |
| а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— |
| зи сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, |
| тарче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самом |
| >— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, |
| ction" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у ру |
| S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошк |
| о малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ниш |
| м у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Проз |
| оме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} |
| , више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љути |
| н не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, п |
| жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; |
| ала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у х |
| Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у вр |
| старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао ни |
| Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није |
| шкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S |
| е покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ни |
| ћа поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капет |
| сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам |
| и дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљ |
| ка, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, м |
| а, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина |
| е овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капета |
| биља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи |
| укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фр |
| а зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега |
| писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за |
| p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Бео |
| у у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш пу |
| , што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја |
| ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, о |
| Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали |
| господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рук |
| е!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стој |
| крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља. |
| дине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медв |
| ...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су |
| е председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправда |
| амо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p |
| господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовц |
| бост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуч |
| оту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузд |
| во, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудил |
| лије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети |
| о!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо |
| ељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, м |
| >Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, о |
| Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је |
| {S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више н |
| после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме |
| просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Авра |
| дано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око з |
| угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ та |
| и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неко |
| љина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини |
| ; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако че |
| /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, проп |
| ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.< |
| Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам |
| ући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</ |
| ела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву |
| х, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одла |
| рви мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дрти |
| да-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али п |
| о, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које |
| их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од |
| о парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше за |
| ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедај |
| аш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознал |
| !...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачува |
| да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кр |
| онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће |
| нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, |
| .{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле |
| , да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, |
| чинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду |
| p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на |
| и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, бога |
| е од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, г |
| исам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милис |
| више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке |
| а белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање |
| и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit= |
| н га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— |
| ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читав |
| ни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што нап |
| вићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не |
| законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви ст |
| видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} |
| А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и |
| ича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуд |
| нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ за |
| нуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!... |
| е по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, |
| е!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, с |
| тала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, |
| јасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| зао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину. |
| ово шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заис |
| м, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са |
| јој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед |
| запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — п |
| и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан |
| учи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, п |
| би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим оч |
| обледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву нијед |
| сности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бит |
| не жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити |
| оље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чув |
| ецу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни |
| јруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива |
| ?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од п |
| први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{ |
| дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари К |
| дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је |
| омиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразил |
| апетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни |
| раме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако |
| мислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласо |
| , <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу |
| бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића н |
| Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни |
| Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била |
| ише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} |
| често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што см |
| ељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то проч |
| дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, |
| ко шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на |
| пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматр |
| редседник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, кази |
| ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета ци |
| да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ни |
| , ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се врат |
| </p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврам |
| пили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си |
| и крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут д |
| га насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена |
| ше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Т |
| неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око с |
| аринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јо |
| ати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по |
| тана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога |
| ов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и |
| да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а н |
| начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и |
| у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао |
| ловија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Сов |
| о, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?.. |
| је?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже |
| и, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сиро |
| ав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћу |
| ...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капет |
| казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Ав |
| и дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах |
| , брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба ка |
| оред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах с |
| мо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба см |
| недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="n |
| трпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо |
| и доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседам |
| а тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадим |
| "subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју мал |
| о мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их п |
| велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, ста |
| ...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, |
| ћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по |
| то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква по |
| м Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у сре |
| евешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуст |
| е крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Мило |
| будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.< |
| ...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се |
| га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер.. |
| p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све п |
| а?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од нек |
| де и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густи |
| као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се |
| , још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не |
| га, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно |
| је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је оста |
| судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде |
| та се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, |
| рне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко |
| ош једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кр |
| гим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио |
| аш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спу |
| во Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад |
| Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</ |
| ада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмен |
| загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде наср |
| Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у |
| Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијаш |
| доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу вика |
| ончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! < |
| ати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{ |
| , почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните |
| у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и вик |
| и и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе но |
| чкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му пом |
| огу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се |
| је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А к |
| ису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово |
| а зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђ |
| нда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па к |
| <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, |
| ишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{ |
| /p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Сто |
| ахвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стоја |
| ?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, |
| ?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} |
| ху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о |
| су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S |
| !“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече к |
| и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио по |
| бодном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву го |
| да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Д |
| пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме |
| че председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и |
| трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и |
| ан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о који |
| тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко н |
| као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто |
| е дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије |
| ше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начел |
| и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, |
| кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два |
| селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127 |
| гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од п |
| е нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p |
| д Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, нег |
| ко се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, |
| крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здрави |
| о не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао |
| крхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео к |
| умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и на |
| м на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p |
| и да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села поди |
| заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком |
| тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тиш |
| p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал |
| >Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> |
| /p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капета |
| господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да с |
| вши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у мн |
| </p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићево |
| о на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канце |
| сам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан |
| е ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Авра |
| одло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> |
| криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетан |
| игните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што ва |
| е по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јов |
| издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p |
| клети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова |
| ж’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се ви |
| тај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде чита |
| поље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракиј |
| Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па |
| посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше нап |
| .</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те |
| председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Сто |
| великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, зна |
| се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао она |
| азивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио |
| мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија н |
| са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У дес |
| ета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не |
| а нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p |
| вајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком |
| е доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Н |
| ете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> < |
| дећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет |
| а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од пл |
| уди, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео н |
| вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, |
| укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Ч |
| Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем тк |
| аравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде |
| љен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мор |
| не планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се јо |
| <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p |
| . а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S |
| е?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, реч |
| ван казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да |
| а и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици |
| вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опаз |
| људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике ис |
| близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве? |
| во, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, не |
| p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше св |
| зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани |
| Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се |
| дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чи |
| руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин п |
| оред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред п |
| мислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан об |
| ка, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, |
| мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — ви |
| ељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— |
| се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је о |
| иснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одго |
| да-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шу |
| па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, су |
| Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је виде |
| руго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на кам |
| ам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — |
| стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, |
| сти облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује ни |
| земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, |
| шташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па |
| } Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mileston |
| Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне п |
| е мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар |
| Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!< |
| !...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћ |
| а комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да ј |
| али страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да |
| како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{ |
| рвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, св |
| о нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће |
| свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капе |
| ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин п |
| чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да |
| или смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом дома |
| он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква ко |
| о у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра |
| бљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с тако |
| х, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари госп |
| послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — |
| ни, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно |
| вим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, г |
| вши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио |
| во, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, г |
| ном, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљи |
| останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан |
| то казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо |
| упиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби |
| тање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: |
| ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледа |
| је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Н |
| онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је власти |
| тан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p |
| па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким |
| а вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне |
| а, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју буд |
| b n="115" /> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p |
| на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из с |
| леди, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{ |
| овник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као |
| к пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разг |
| у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање |
| и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и к |
| су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капет |
| ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, |
| адну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорел |
| p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет- |
| и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.< |
| јан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце мо |
| тојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Сми |
| </p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који |
| е таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету |
| — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а |
| сто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као с |
| у пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само о |
| ицо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лаган |
| p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету |
| е мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом доб |
| браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу пр |
| што ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се за |
| онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда |
| тојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше нај |
| љалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на ње |
| зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лут |
| дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с бели |
| а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу нест |
| ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо не |
| "154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, |
| , докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту |
| е онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на сво |
| ојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друг |
| а некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p |
| радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као |
| де, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач је |
| Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплаш |
| преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и |
| ше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-к |
| жи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и |
| ле!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можд |
| <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} |
| ота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним поглед |
| !...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јаро |
| сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а г |
| у се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, |
| дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну рук |
| а, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од стр |
| ам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих |
| низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек. |
| се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју д |
| еше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, ба |
| p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p> |
| ци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори бе |
| ра за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била |
| з обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе ми |
| ла кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да |
| , брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— |
| Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушк |
| на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сир |
| и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} |
| еселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добил |
| крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже. |
| рно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче |
| у, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи го |
| кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> |
| да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капе |
| Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје к |
| же Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом. |
| ином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез с |
| је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов |
| на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расеја |
| а крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у д |
| јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...< |
| подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срб |
| тали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у |
| и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пр |
| ош попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се |
| ише неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто т |
| е, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} |
| у је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако ј |
| аси јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> < |
| ед комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац |
| врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> |
| ује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Ј |
| лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се |
| е да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим с |
| и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— |
| о чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан |
| еже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу |
| ђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме |
| чамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — |
| {S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, |
| — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи к |
| ..{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај уг |
| испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећн |
| ова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па |
| да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо |
| јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан б |
| утем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза с |
| цима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час |
| на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на |
| ар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити к |
| его целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљи |
| се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица б |
| а.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Уте |
| адесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у |
| p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!.. |
| зу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — |
| е браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гла |
| раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога |
| н климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господ |
| Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови |
| .</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па |
| ш само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задо |
| кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на |
| еокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од к |
| звалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима |
| /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење |
| ио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин |
| /p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне суз |
| у се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> |
| на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на то |
| најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв |
| Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што по |
| илован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, ид |
| капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин кап |
| не, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах |
| све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имај |
| нине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да |
| ука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буд |
| а му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли км |
| као батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не |
| да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више прен |
| леноме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, |
| нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуч |
| p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт |
| ени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу гу |
| сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала |
| анде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под њ |
| лањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина уз |
| оиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?... |
| — Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, |
| абим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Ср |
| е до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно о |
| ш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, госп |
| и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прв |
| ве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опа |
| је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p |
| it="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако |
| ве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му ј |
| утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а |
| рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом н |
| одинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, |
| е живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала. |
| се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је сто |
| грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, |
| сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку нас |
| инац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхта |
| трицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S |
| тир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срн |
| кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на |
| тима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и пра |
| чеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, |
| а дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Облаци с |
| о да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не п |
| > <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и ст |
| онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, ма |
| у је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, ч |
| у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осака |
| ат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си |
| ако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже |
| планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда |
| ш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред оп |
| ас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу |
| и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад |
| игла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадил |
| ам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, с |
| /p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло |
| вде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чаш |
| вију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старач |
| дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонит |
| ...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, |
| путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву |
| <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом |
| тету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} |
| спод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим |
| , те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала |
| судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво г |
| ви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку д |
| n" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чини |
| ојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на |
| те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао |
| ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред |
| извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, |
| ка ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је |
| ес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} |
| једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се к |
| , а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух |
| ветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</h |
| т и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а гд |
| а је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерли |
| да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим цр |
| о људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа др |
| ј поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим г |
| и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се љ |
| који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка |
| аш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, син |
| љивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа |
| она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа |
| дин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е |
| ше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за с |
| м ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, |
| p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није |
| етовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учи |
| </p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, |
| у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху |
| живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави ниш |
| оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло б |
| остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али |
| бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — п |
| , зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" /> |
| управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то в |
| е!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| риђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ о |
| го сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на н |
| лаве, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице |
| ; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се зг |
| слонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му ј |
| е нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет н |
| ицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш |
| еђу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих да |
| је кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кро |
| да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху |
| и!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Н |
| одсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши |
| а да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, |
| човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И про |
| и господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што дода |
| своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан |
| е починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у |
| игла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није м |
| ару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови син |
| м тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због км |
| <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо |
| S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу наба |
| ри вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече |
| кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p |
| шиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и кав |
| вана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Марин |
| у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, |
| ом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, |
| ајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?... |
| — Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њ |
| ајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе |
| четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Иде |
| чију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p> |
| рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било |
| капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Мари |
| вије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраш |
| пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, п |
| ао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово |
| А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...< |
| му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му |
| /p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Ст |
| ! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p> |
| ино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи |
| че Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти ј |
| своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе |
| служавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ев |
| ћима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслони |
| од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заоста |
| угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га |
| мо Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не може |
| а, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога примет |
| коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, |
| донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта |
| довини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе ко |
| гло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини хр |
| о.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је ор |
| мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у не |
| једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, |
| p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста |
| дикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, из |
| е све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста |
| емљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојаж |
| еларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-А |
| све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја |
| е их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка |
| арија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже |
| сакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а з |
| лије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви. |
| ен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пу |
| те им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунт |
| акитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар н |
| еним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па н |
| } Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок |
| батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учин |
| зника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note |
| ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Н |
| пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p |
| ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку |
| га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од |
| ост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у |
| још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и |
| нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и са |
| се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} |
| и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’! |
| добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате |
| .</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија до |
| ; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасполож |
| ет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите |
| ВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти |
| азао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</ |
| орити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих |
| гурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно |
| рце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином |
| удима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, к |
| кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи |
| ојим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево |
| рата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с велик |
| , па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био |
| — Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан |
| обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упр |
| — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> |
| , али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се влас |
| шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, ал |
| м погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо |
| онудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми |
| оје што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> |
| мљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S |
| него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кол |
| очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S |
| едење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да иде |
| еше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — о |
| .</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кме |
| е пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше |
| да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде си |
| </p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! |
| n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! |
| ом...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипков |
| Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. |
| едео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био |
| ="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, |
| га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притишт |
| а неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима |
| а из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S |
| ено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвал |
| После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — |
| редседник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, |
| не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан.. |
| .</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n=" |
| кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам п |
| одина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кид |
| дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно |
| ан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кме |
| ви ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан с |
| тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба |
| умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за с |
| у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> < |
| ари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је на |
| књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то би |
| са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!... |
| </p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека |
| — Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били |
| p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, го |
| — Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шу |
| м, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав |
| проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој |
| а радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим д |
| та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити чове |
| </p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе |
| и крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, М |
| ило да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S |
| и.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за |
| сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се |
| Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни ст |
| и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо. |
| рогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Теш |
| ани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса |
| <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и |
| могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попади |
| анина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас |
| p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, |
| .</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном гово |
| ="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало |
| им срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за жи |
| него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај мла |
| м, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, пор |
| , тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим |
| попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не зна |
| {S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу |
| ..{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме |
| ткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој |
| е, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним |
| <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов |
| га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, гор |
| На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, изр |
| ући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обас |
| <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли |
| туштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, |
| илаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима |
| а велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милиса |
| стих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као |
| али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаш |
| коме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је |
| живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги М |
| о мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе |
| уке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p |
| стругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на сов |
| ју у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне |
| капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљави |
| ка, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрен |
| једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, |
| ича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p> |
| ца...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се |
| и, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, не |
| и подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из |
| аци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кућ |
| у; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити.. |
| као до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако |
| зи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" |
| накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде м |
| >После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја ма |
| ену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задев |
| питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, |
| ом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, св |
| алабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је гос |
| скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити |
| де капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окре |
| ћи!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није м |
| рији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без ба |
| ће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије |
| о оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења |
| а њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом |
| изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канце |
| лакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, |
| <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, |
| вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, а |
| етану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{ |
| ле постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима н |
| амна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневај |
| сти...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни уз |
| у у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљина |
| љски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као |
| -Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти |
| седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за ра |
| <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чич |
| ивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, |
| н призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> |
| .. — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је др |
| ...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе |
| видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, н |
| орима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, |
| е, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за ку |
| како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — ал |
| а га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то с |
| </p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <p |
| и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студ |
| им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх |
| ме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но |
| иромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се врати |
| .{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске т |
| онио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господи |
| поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред |
| жавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још м |
| потакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм паме |
| .{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанов |
| ред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио |
| још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У |
| га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану |
| а...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p |
| ћне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, го |
| де својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, |
| ђа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Ма |
| ови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заор |
| јан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:< |
| с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, т |
| а се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} |
| ну, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је м |
| Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Треб |
| увај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље б |
| ана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јаро |
| 127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је пр |
| n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, |
| пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај |
| <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па |
| ану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наск |
| , могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, н |
| егову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко |
| – Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Шт |
| ко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се с |
| ет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, у |
| а миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Та |
| .</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне с |
| же, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближ |
| р Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општ |
| љивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматр |
| ри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, |
| све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!. |
| ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу |
| он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника... |
| ао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пс |
| же са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их ј |
| > <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</ |
| прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село |
| овој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави |
| све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величан |
| винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две |
| та, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохото |
| а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="1 |
| а ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А |
| она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да |
| овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко |
| синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, умес |
| Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку н |
| > <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки |
| ио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{ |
| чеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цеп |
| ет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свог |
| ика!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— |
| а, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој в |
| као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S |
| ко је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, пот |
| у плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиром |
| дравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очим |
| ујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећ |
| дним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кме |
| ку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, |
| дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће |
| one unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је |
| е бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење гор |
| бље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је је |
| он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили при |
| ашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> < |
| Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно |
| p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан под |
| ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у |
| та, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај раки |
| ада је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мај |
| .{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку пр |
| округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са с |
| капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мир |
| же нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може |
| ак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада ов |
| е, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају ни |
| астао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш н |
| кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p |
| p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипу |
| па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p |
| >Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; |
| ито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу |
| и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, згради |
| па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господи |
| че оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући |
| <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих пос |
| вас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па |
| га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без |
| ча, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је н |
| -три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах |
| , и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — реч |
| нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p |
| неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и |
| с опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После уз |
| .</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш |
| ли?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовн |
| бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза к |
| сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је с |
| грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућу |
| те моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан |
| Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, ал |
| а и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује |
| чо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, н |
| то су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати |
| амо дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво ша |
| ..{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брес |
| мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-А |
| ћи. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме раз |
| ном марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она изм |
| могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека |
| ка, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво |
| рт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Не |
| ишапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „ |
| p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то |
| ве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, М |
| узе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио рак |
| лио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко |
| е у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његово |
| , све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису ос |
| кије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су |
| совао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, п |
| S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болес |
| сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, г |
| ђе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, |
| су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој |
| мим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако ј |
| сада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаш |
| — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, |
| су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> |
| иров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево |
| лити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="15 |
| ти, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— В |
| /p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џ |
| чеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — вик |
| оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратил |
| мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи |
| ан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер |
| а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто к |
| ако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S |
| подин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћ |
| ладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе? |
| ..</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних пла |
| , а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим с |
| зан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, |
| и ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дођ |
| ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са ко |
| урује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи! |
| с’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госп |
| Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атл |
| раћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окан |
| заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази |
| лих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p> |
| ки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећ |
| е се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прис |
| Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија- |
| ц, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом |
| убока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљ |
| .</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дн |
| Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал |
| таше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, |
| сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; |
| , јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је |
| мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и д |
| Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, |
| еђу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он боја |
| ио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subS |
| <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио |
| покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обре |
| S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Са |
| а им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страш |
| синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штет |
| кочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљи |
| {S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћ |
| а ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други |
| но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и св |
| .{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде п |
| оврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Све |
| ошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове |
| па са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован |
| а полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о гла |
| боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи зако |
| уди не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакр |
| дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно |
| Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: и |
| S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане |
| толе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиш |
| „Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Зл |
| <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, п |
| а и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено и |
| е може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки поп |
| и се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{ |
| а-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта л |
| толету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек св |
| јка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби |
| слуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије |
| уди, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним т |
| тим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан сти |
| стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш |
| хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У ха |
| ло у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на нев |
| а село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вај |
| еше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јо |
| н, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</ |
| ољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова... |
| {S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан |
| шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са ка |
| ви други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора |
| варио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђав |
| зумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с |
| } Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Ал |
| ди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> |
| мотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, ко |
| еног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, неста |
| ко не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и т |
| од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, весел |
| а, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже |
| ачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али г |
| не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису |
| , никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи |
| p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...< |
| ајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на |
| противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, је |
| ац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> |
| гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p |
| итру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, ода |
| нила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али о |
| ну учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак. |
| ј кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назир |
| ворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај зго |
| него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет |
| ње да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!.. |
| могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, |
| ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S |
| бе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат мо |
| нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гла |
| закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гон |
| гови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зрак |
| ест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, д |
| {S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та к |
| естити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.< |
| амо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сиро |
| уше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ |
| Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће |
| механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан дола |
| ајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан? |
| ући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — |
| слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође уна |
| рли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред с |
| ио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се своји |
| умњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке |
| одинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, зап |
| гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса |
| чекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу |
| внијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес |
| попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, ч |
| ијих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> |
| тала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и по |
| p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се он |
| иреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао |
| мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче ч |
| ко поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{ |
| ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш коч |
| /p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>П |
| арник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ев |
| еш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристаје |
| учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! |
| ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, д |
| оставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> |
| нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно мест |
| {S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је |
| и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштен |
| је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љуте |
| вно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, бр |
| — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> < |
| како кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — реч |
| <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен ост |
| ти капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за госпо |
| на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Пра |
| ну, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, |
| док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак |
| о бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на п |
| ч, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Ц |
| руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само |
| а уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уз |
| ма згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобра |
| и неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, |
| ој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно вр |
| иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе? |
| је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} |
| Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од |
| нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је н |
| ђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и д |
| живите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, пору |
| на, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је т |
| ужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког |
| ао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Мили |
| позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако |
| Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако |
| еше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задр |
| идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, |
| дуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из ав |
| Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се |
| саве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, |
| е чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загр |
| о баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, |
| чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p |
| леће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, од |
| планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина |
| н с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, т |
| у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а |
| мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека он |
| пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађа |
| ако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страхо |
| е лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо |
| ећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдино |
| 131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, |
| као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама. |
| тојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плот |
| -Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, |
| тко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> < |
| поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа! |
| е, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где |
| та да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови љ |
| се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све |
| ују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, |
| , а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!... |
| де, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} |
| и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и по |
| > <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да |
| Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; |
| и га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и в |
| мету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да зна |
| саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учит |
| а смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И т |
| ј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око |
| — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова |
| ћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са с |
| канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, |
| је понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> шт |
| </p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стран |
| в и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судн |
| stone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака |
| брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се |
| S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection |
| е, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, |
| под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће д |
| утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу удари |
| асом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једн |
| пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Ист |
| требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајеч |
| Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам |
| трожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, л |
| а је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> |
| очио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, п |
| мејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, ид |
| сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му |
| љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како ор |
| b n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи |
| некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корача |
| једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: |
| иједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до |
| код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</ |
| !...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је б |
| ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му при |
| а!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу |
| ником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и са |
| у.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу |
| гове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грби |
| е, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити ки |
| <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то сасл |
| ем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости свој |
| n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољс |
| и.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече |
| ји су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви воле |
| } Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да иде |
| Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у |
| зи, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи |
| Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око |
| е ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио |
| озори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантов |
| рију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше |
| шла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све т |
| ано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада з |
| ио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} |
| S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд... |
| извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Мар |
| S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механи |
| , гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простир |
| дседник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем п |
| е је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, |
| евољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше |
| .</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви |
| ељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, о |
| ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слу |
| отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долаз |
| дем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| увати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml:id |
| ла гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, |
| и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капет |
| {S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао т |
| Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично |
| рота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те |
| ија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за поре |
| и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој баш |
| којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако ви |
| а своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су |
| > <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чек |
| препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си у |
| стави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у З |
| оћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изне |
| је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути |
| кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над то |
| аљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју с |
| оју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, |
| домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи љ |
| у догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други кр |
| рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} |
| они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје |
| окозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву |
| .{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља. |
| ао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> |
| После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до са |
| , која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се је |
| воме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада н |
| оба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на |
| стина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретк |
| подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Са |
| ло, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечуј |
| били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.< |
| пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} |
| тал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} |
| еда га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хај |
| , и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — |
| и Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукањ |
| и, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:< |
| даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво |
| нствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, |
| румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стисн |
| unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је да |
| и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина |
| је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То б |
| о парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи |
| разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</ |
| бљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледо |
| д здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а |
| да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима |
| .{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често п |
| на врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамен |
| у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} |
| је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, |
| подине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с |
| иже њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, ка |
| кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, |
| аше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим о |
| " /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — |
| оворити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било |
| одари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, |
| слата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њо |
| ајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако |
| — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком же |
| извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужн |
| се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} |
| е по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није ов |
| кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда |
| ога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, ст |
| заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ |
| ође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерај |
| ти, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, де |
| b n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати |
| subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а |
| је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у |
| и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је |
| ти...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не |
| едала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је |
| е нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, |
| арницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се |
| ном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке г |
| , што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="1 |
| м... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парниц |
| ан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се |
| ксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и |
| изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао |
| у...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?. |
| ала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради |
| ни се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану |
| тана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда |
| . — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче! |
| да-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председник |
| >А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је |
| их четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново п |
| Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав |
| баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— |
| у ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао п |
| p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш |
| пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирн |
| ред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном каши |
| е више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сир |
| жалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— |
| таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тр |
| игао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила |
| е разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, ш |
| вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрз |
| , да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— |
| ако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад ј |
| >А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на ст |
| лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка |
| сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа |
| је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и |
| реми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, |
| вље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, н |
| сподине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S |
| иташе брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, |
| кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси |
| о у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове |
| ова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јов |
| ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи |
| толе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као ш |
| адати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мал |
| {S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Сми |
| аће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што о |
| , умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људ |
| ају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метит |
| исије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци ниј |
| о, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре... |
| S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу |
| поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{ |
| л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</ |
| p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, ск |
| , лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу |
| мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш... |
| светиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало |
| порству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој во |
| и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави |
| има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру |
| е и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека јо |
| ају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда дево |
| , Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, д |
| а.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини ра |
| тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> |
| гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Ма |
| и га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј |
| амо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини п |
| ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој |
| ама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао н |
| , синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу ста |
| estone unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде |
| ога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете |
| кавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија |
| уди отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан до |
| ницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на в |
| уће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да д |
| ојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Ма |
| цу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледа |
| рно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} |
| у, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у ч |
| знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала |
| Section" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је бил |
| коше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог д |
| и...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила |
| гледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, го |
| има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслон |
| Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за |
| а не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не оста |
| развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри св |
| ава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, г |
| } А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то |
| понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p> |
| угачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим |
| он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> |
| спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Мари |
| рише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> < |
| у, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују стра |
| стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде ј |
| /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој п |
| ром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој г |
| /p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај |
| во?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога |
| .</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче |
| у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремен |
| на Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а |
| е Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, умор |
| мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни |
| е куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога |
| е та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p> |
| иромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на |
| нде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жал |
| а.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, |
| има показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало |
| то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напун |
| } Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестова |
| говору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уст |
| ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} |
| од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој |
| амргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче |
| де, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако веш |
| д њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, |
| кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, она |
| купе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p |
| Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац |
| с.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било |
| нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на пра |
| е Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око |
| оред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, б |
| веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Наро |
| ујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију |
| писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли б |
| е раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубље |
| димице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћају |
| те је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помис |
| х се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’м |
| о му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га јо |
| руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да пр |
| твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да з |
| tone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, |
| е мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито кр |
| цао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — о |
| сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмо |
| /p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као |
| ам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше |
| вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помол |
| опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене тр |
| понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чуј |
| вање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, |
| судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="1 |
| >— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим госп |
| во.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав |
| е Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницо |
| м стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Т |
| е што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и |
| иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису |
| е ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али дед |
| ен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне ст |
| а-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак приш |
| аш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта ј |
| ише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p |
| али никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовс |
| тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласк |
| >Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са о |
| ведала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђ |
| скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуж |
| подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше ми |
| ину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нераспо |
| ребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно |
| у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{ |
| ујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, о |
| није бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење |
| дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је |
| ладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, нев |
| му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Милован |
| , и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то тр |
| појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— |
| ије он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили |
| је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и |
| ...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{ |
| ичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога г |
| хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, ш |
| </p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да |
| ини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би |
| сподине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb |
| деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад |
| </p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледав |
| верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љ |
| о плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n=" |
| имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи |
| иково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— |
| су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капет |
| ризивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, нег |
| Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га |
| да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко п |
| ...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде |
| у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} До |
| 53" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити. |
| <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> < |
| Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</ |
| на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, за |
| инућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главо |
| и чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у го |
| лук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да с |
| ..{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад |
| твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој И |
| ашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље уву |
| сли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} |
| амоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса д |
| вено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а |
| рила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је |
| рже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> |
| пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лоп |
| ше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је м |
| се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају з |
| менцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошт |
| ледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице к |
| ве поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први м |
| ете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала т |
| подине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p |
| p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих |
| ати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, |
| ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ниш |
| о покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном во |
| без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам |
| препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацају |
| , вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза |
| аљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право с |
| ош само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица п |
| p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три кора |
| } Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" |
| </p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мај |
| у чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p |
| да мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твој |
| времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, вре |
| ути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што ј |
| бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац |
| ан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, |
| асније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Ка |
| ..{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, |
| н заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Д |
| равити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!... |
| !...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, |
| вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Ст |
| мисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањ |
| знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зли |
| од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован |
| дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну прогово |
| видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти |
| дељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо |
| аш хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш |
| <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да ос |
| ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, б |
| те ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на ле |
| као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, |
| смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> |
| ст, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је гла |
| ом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их нек |
| , нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати |
| едну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвене |
| уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека |
| p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова |
| шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на |
| с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији |
| и угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је |
| а леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громки |
| шком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, |
| кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао |
| строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне м |
| n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде |
| илисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страс |
| опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новци |
| дине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, |
| и су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јо |
| ило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, |
| да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине |
| ни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о кој |
| н.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSect |
| на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погл |
| ша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се св |
| } Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...< |
| е одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву |
| {S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком мили |
| Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко |
| све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о |
| мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, с |
| ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види! |
| вај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до по |
| не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна вра |
| е Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци.. |
| догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то |
| много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаће |
| провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаш |
| две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па сед |
| {S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у |
| ице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна преско |
| после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p |
| Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом б |
| икну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он |
| Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капе |
| > <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским см |
| ио, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, т |
| ије на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже |
| /p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао |
| /p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149 |
| } Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако |
| очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрож |
| ој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене д |
| је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једв |
| будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| реба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone |
| {S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p |
| ременом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде п |
| ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куц |
| ед собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p |
| у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза |
| } А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</ |
| сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта ни |
| р, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S |
| кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, ос |
| ту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Мил |
| што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књ |
| /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спај |
| {S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у |
| пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово |
| није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда в |
| лас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" |
| .</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан |
| удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бл |
| еш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разуме |
| усито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због |
| ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подер |
| ва, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како |
| {S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које п |
| у једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака |
| ле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео раз |
| ушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после |
| анас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми |
| некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — |
| Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан |
| ине 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници прем |
| ником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пр |
| опа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи стар |
| необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, |
| је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Мар |
| као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жми |
| грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу |
| еле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати. |
| — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она |
| уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој |
| ему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцр |
| ... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише јо |
| з чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну |
| њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљ |
| Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</ |
| .{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер м |
| додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> < |
| де право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао те |
| већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном поч |
| p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштова |
| си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прего |
| е подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један кора |
| у само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о в |
| о листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац н |
| , довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисиц |
| и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— |
| вом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разго |
| су пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми |
| огу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо |
| а, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујућ |
| } Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пу |
| а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом |
| , баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p |
| рима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми? |
| је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му |
| , око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то |
| p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја ве |
| Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ам |
| и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу |
| Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> |
| Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, |
| и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... н |
| </p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стој |
| им небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху |
| ан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи |
| еданпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и с |
| ацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, |
| е више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанств |
| ар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе |
| ет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гол |
| ке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, |
| Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> кради |
| На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, ум |
| У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела |
| , — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало |
| атови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као |
| и?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то |
| варају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се |
| тара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте ј |
| } Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те |
| кав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован сед |
| да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та с |
| себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, |
| растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вече |
| чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће С |
| дравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?< |
| те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илиј |
| ити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се |
| јка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету |
| стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И |
| дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али |
| >— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га н |
| вој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи же |
| !{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, ниј |
| осподин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој |
| тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вре |
| "135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од о |
| уком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју |
| аручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с ме |
| ло, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачућ |
| а камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало |
| ре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску |
| у покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересиј |
| де весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Нап |
| ха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <p |
| им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамо |
| озвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, |
| и дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија |
| имовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завид |
| — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мор |
| еч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и в |
| S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети б |
| /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па о |
| рао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупк |
| де се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врл |
| окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са |
| му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се |
| ад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; |
| нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично зави |
| не недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поре |
| асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</ |
| ло срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад |
| note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од л |
| е помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден |
| sr"> <text> <body> <pb n="115" /> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из г |
| ну!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subS |
| .</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која |
| , руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме чове |
| пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећ |
| ! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! < |
| ра; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледал |
| ашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на |
| ио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада |
| знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" |
| head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци |
| асом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То ј |
| ише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> го |
| ова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обрис |
| рише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а |
| ст и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она дв |
| аше; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...< |
| : док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако |
| апоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је о |
| мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и њ |
| уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трп |
| оред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од |
| у вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се |
| еко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошени |
| доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице |
| по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из По |
| м га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено ме |
| д његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p |
| а-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој ма |
| , после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са ч |
| де само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-М |
| се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p |
| ле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?.. |
| де те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без |
| } Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Камен |
| али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Х |
| е старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра |
| боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јеч |
| двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је пл |
| чију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверит |
| Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину ка |
| епелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, д |
| петана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од ј |
| /p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и |
| е исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче |
| ом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, д |
| в?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Ник |
| , хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здрављ |
| {S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш ис |
| овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од |
| S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и |
| моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе |
| е лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} |
| , — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину к |
| !{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А |
| јеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, |
| нде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је о |
| </p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту |
| ним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, |
| ош дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p |
| а.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> |
| о иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе |
| ловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо м |
| ите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше кру |
| , матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А ка |
| пио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, ч |
| Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже ча |
| } Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта с |
| ба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно |
| е као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сир |
| Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начел |
| днога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио нек |
| матраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет |
| а крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила |
| ти моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>С |
| дан, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану по |
| атром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане! |
| ве поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Сми |
| хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја п |
| ка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{ |
| становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш |
| ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу п |
| м, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да |
| ижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те ј |
| /p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде п |
| на мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је т |
| ову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озл |
| , додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с то |
| оваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни |
| усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!... |
| је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Сто |
| че господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то |
| , поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Ст |
| знао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш. |
| а онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељ |
| некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у д |
| весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу |
| ла подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао |
| е Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, |
| у и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у |
| терати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се з |
| ију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше |
| ...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина |
| се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Кам |
| иже капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} |
| му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто |
| ..ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан до |
| учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p> |
| идите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривај |
| акије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је |
| је дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> |
| во удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после узд |
| ј кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи |
| <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> |
| брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је |
| тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача |
| чар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не да |
| н мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове |
| да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, са |
| ше:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога с |
| ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо |
| ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш |
| мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руц |
| ете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити |
| лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Сто |
| рбији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизал |
| нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: г |
| света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане са |
| , радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога |
| S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за |
| као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити. |
| радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и |
| низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, д |
| смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави.. |
| шању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми |
| крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гл |
| ињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногам |
| тојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Мил |
| м; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је |
| еном...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде прав |
| ори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби ј |
| ђемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговор |
| да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по |
| А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту с |
| ао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним вити |
| S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек ј |
| усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би једа |
| ба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован зна |
| и, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају.. |
| озна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се |
| ад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Сми |
| долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, за |
| ричекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p> |
| сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ о |
| осподина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не у |
| а не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, |
| ица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам гов |
| одина, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољн |
| . </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистал |
| јући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође к |
| видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, ј |
| ло, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина п |
| дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на к |
| итро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за по |
| , — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако длано |
| , те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га |
| кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пре |
| ечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми |
| дну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и |
| те вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзост |
| ао и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Ст |
| сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— |
| четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново позд |
| о то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} П |
| илисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па |
| {S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав де |
| ке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, |
| једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда |
| што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само м |
| својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту |
| вет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље т |
| аш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синк |
| ..{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним |
| у... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лиц |
| и.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задед |
| пио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.< |
| ичи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забун |
| ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна ма |
| ме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом д |
| ле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав За |
| , а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да доне |
| шли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази... |
| ш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{ |
| даде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— |
| де виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ |
| и су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си |
| теде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авр |
| онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Так |
| уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не |
| <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— |
| шт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи |
| ао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти вол |
| навао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њ |
| ш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица |
| >Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју |
| ад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, т |
| гела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>Пос |
| век, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p |
| , мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кме |
| скорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> |
| је!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па |
| а та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а ш |
| ело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даљ |
| {S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те |
| get="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једн |
| преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S |
| је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила пал |
| ој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица за |
| или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после |
| а тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци |
| ед затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад с |
| трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога п |
| -Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... н |
| а кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће по |
| утицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; |
| утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је п |
| ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан |
| уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетан |
| и је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, |
| Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, |
| у страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају |
| миљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и св |
| ..</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, ски |
| p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> |
| ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, нам |
| богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јо |
| б израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није на |
| али, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече |
| ш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разг |
| Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, дода |
| S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и поло |
| урну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У |
| фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је |
| је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подра |
| о псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сиро |
| а, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, |
| бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућено |
| господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити. |
| о?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизи |
| адија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наум |
| леда уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уре |
| у окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, |
| у чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, |
| н оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хл |
| еданпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унап |
| се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма пр |
| ице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћ |
| {S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S |
| збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј |
| зе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заи |
| чинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је за |
| љством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти с |
| да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те м |
| ишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене са |
| е заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— |
| још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> < |
| бића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n |
| а?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волел |
| онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не ос |
| оред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је све |
| аборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} К |
| ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнул |
| невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} З |
| хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге |
| } Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку |
| петан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказа |
| е на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је бели |
| , дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, ник |
| зати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну |
| , он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Воле |
| акога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као шт |
| а је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заист |
| су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу |
| ој малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљани |
| и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као |
| на капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни п |
| ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима |
| ад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му ве |
| же шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Не |
| } Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} |
| ом стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла |
| њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урок |
| пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда |
| ратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо |
| умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће |
| и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер |
| , како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовц |
| о су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива ср |
| у, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам |
| гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче |
| ритиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људ |
| своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама њ |
| те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговор |
| ште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепав |
| еља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, с |
| , дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка |
| а, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?.. |
| бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Мора |
| цу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, |
| Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго пож |
| ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, |
| моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окука |
| .{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек и |
| подине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија з |
| има излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула |
| ј јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</ |
| ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никак |
| диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатељ |
| вре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад је |
| да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> |
| > <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, госпо |
| посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S |
| > <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљ |
| Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строг |
| ви, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и |
| м брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздр |
| позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Л |
| чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качама |
| јка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p> |
| брен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу |
| /p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, |
| илован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} |
| <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао но |
| не изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим |
| p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; н |
| не, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти |
| вију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрв |
| а виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:< |
| на столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а заст |
| сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још |
| он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал |
| ћа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и р |
| } Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко |
| смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онд |
| сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p> |
| и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку прили |
| а.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко ра |
| но, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у ко |
| а њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима в |
| пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да |
| се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у |
| крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио |
| и...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, припове |
| е са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува мес |
| жавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока |
| неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово до |
| иђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, |
| ва меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да ве |
| ар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књ |
| ш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанп |
| кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да каме |
| one unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, п |
| p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у су |
| и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче н |
| {S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Ра |
| не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да |
| ху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> < |
| летера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дим |
| ле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пу |
| ле, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш у |
| д пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се |
| аш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, |
| .{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... а |
| здахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и г |
| х чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! |
| тао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и |
| дај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде... |
| ..</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не |
| ам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кр |
| учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамот |
| лице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p |
| pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилос |
| ао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте јед |
| зиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Марин |
| журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако |
| ега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што ср |
| господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљиво |
| алека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у |
| ам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта |
| воје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно зав |
| p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мил |
| би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су |
| о ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — |
| о Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, к |
| tion" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Ка |
| ко да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} |
| капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљив |
| га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и с |
| е уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, и |
| кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Бр |
| ; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне о |
| сик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и п |
| сле се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection |
| ше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једна |
| S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</ |
| евом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам по |
| де у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да |
| ужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе т |
| ибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсве |
| слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада |
| је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од на |
| ас је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било с |
| глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је |
| на, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ бе |
| умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим |
| 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лиц |
| могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћ |
| то слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући |
| Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, та |
| е од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма к |
| бука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добр |
| преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопов |
| Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се н |
| оше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и п |
| е!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро |
| вара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> < |
| елики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <mile |
| ="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</not |
| лаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и |
| врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људ |
| Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? |
| ејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је |
| се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} |
| је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, ста |
| p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси |
| ушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио |
| ви.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице |
| , — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Пр |
| 9" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде по |
| бав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:< |
| p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру |
| ли љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да с |
| е, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а |
| за сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној |
| , како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на ј |
| сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је т |
| давно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву рак |
| есрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија неш |
| мну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; |
| ју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само јед |
| е тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! |
| сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко на |
| гао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорни |
| ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе! |
| , но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима |
| сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоз |
| ину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овак |
| старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а |
| имо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако |
| штем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једн |
| : ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мал |
| у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у |
| осеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш |
| врдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се л |
| а видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, |
| е сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Неде |
| едну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мал |
| на страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, ал |
| ивају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаље |
| ецу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте н |
| еже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} С |
| нити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А |
| ма не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес |
| је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу |
| тан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми |
| чио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижни |
| Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више г |
| јана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет. |
| ест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— |
| е у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, за |
| емован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да с |
| рао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе |
| да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо. |
| а ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и |
| прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извр |
| ...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сиро |
| их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите? |
| , немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас |
| ану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине не |
| ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу со |
| Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, |
| ...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кро |
| њи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци |
| ј брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене.. |
| ође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p |
| е под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, |
| е!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знат |
| — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p |
| ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином ка |
| , да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре дв |
| те?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шунди |
| ћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори. |
| бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ра |
| годе заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје сумо |
| {S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите пров |
| иво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, к |
| једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> < |
| право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек о |
| са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем |
| ожен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и о |
| јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напр |
| ње горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— |
| пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је г |
| све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахн |
| {S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, ка |
| ђе лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Ми |
| /p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а |
| вапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наш |
| ије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро |
| ј други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, |
| ију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од не |
| S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Камена |
| петану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те ве |
| могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле л |
| да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, |
| је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши панд |
| ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплакани |
| S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако п |
| ију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим глас |
| рима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</ |
| инко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне |
| ћа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше о |
| су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и |
| , са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако уј |
| емљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати ж |
| он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацел |
| о се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили |
| /p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да |
| ојина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, пр |
| оме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се |
| и, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечера |
| шла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, |
| је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Ма |
| ила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb |
| Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: т |
| Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи п |
| да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Н |
| нда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чин |
| њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, |
| — Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио св |
| нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Уз |
| еде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, реч |
| ед собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао |
| е Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље у |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздраже |
| њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи |
| земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мал |
| олибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, н |
| едаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве ко |
| јим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гл |
| а прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад |
| ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљив |
| овалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у |
| као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим но |
| баци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је |
| Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по ов |
| неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта |
| дем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од ст |
| њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као |
| Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да умори |
| е одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се |
| мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам |
| ај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! |
| <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и са |
| <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — |
| а.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни |
| еже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Ут |
| p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, ј |
| </p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!< |
| ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мал |
| ва доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја |
| се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда |
| пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником н |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућ |
| /p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним г |
| воља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде. |
| лађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, |
| рео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} |
| а људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у |
| си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је |
| д поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне |
| га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на св |
| не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, |
| тропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па о |
| Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капе |
| и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију дов |
| ети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, реч |
| о.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој |
| по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрс |
| ом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у |
| била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиљ |
| крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који |
| јући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мо |
| ља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на |
| p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-тр |
| се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто нео |
| тила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, |
| о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао |
| — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у поднож |
| заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх |
| же Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала |
| ано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па в |
| ражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, пон |
| Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет |
| </p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице |
| етана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађ |
| мена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време |
| она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га ж |
| асно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јов |
| утито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео |
| е, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече предсе |
| о тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђе |
| ја, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих |
| и.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен |
| зи сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се о |
| да га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије |
| ..{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за те |
| .</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Ч |
| м викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— С |
| омаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да ле |
| да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на ко |
| !</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изу |
| е, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, м |
| крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцај |
| му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то |
| ојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, С |
| и, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што |
| очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће |
| ци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко |
| комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у |
| аху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, как |
| е Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који н |
| а до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пре |
| ни досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме ј |
| рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побл |
| ојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — |
| не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: |
| у, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; ме |
| по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је н |
| јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, |
| а је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Ми |
| омуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити. |
| видљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш |
| миљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће |
| е!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} |
| ди!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти |
| је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и |
| } А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмо |
| ано, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице н |
| м се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено |
| својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изго |
| и чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она |
| трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка бил |
| ен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена ј |
| етане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и по |
| ита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођ |
| а смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан |
| мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро до |
| апетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрив |
| доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обуз |
| лонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ |
| дну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — |
| је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно |
| ну лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе |
| ; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепи |
| оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{ |
| е каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> |
| ће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке |
| на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што |
| — Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милиса |
| испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-кап |
| ворио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, |
| ране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те |
| а овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не бој |
| тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио |
| остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сир |
| се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стар |
| мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је |
| адеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и н |
| , и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав |
| стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у бе |
| н је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме зе |
| ивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горост |
| и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечал |
| ечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као нек |
| арати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад |
| подина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво |
| обар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је |
| ветом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Е |
| ин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, з |
| {S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајд |
| нпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опа |
| а се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, не |
| Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130 |
| ћим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Је |
| и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Г |
| <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, |
| а покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, коли |
| собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође |
| ази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пу |
| 56" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погл |
| а оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела |
| ас му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта |
| исли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену гла |
| ра нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с |
| појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са тро |
| челником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и |
| чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој но |
| ва!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има ч |
| брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — |
| ала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мал |
| {S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обич |
| н је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Заје |
| рока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разбо |
| ога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсу |
| ласи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудн |
| а смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли |
| р Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле |
| у га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не |
| !{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну п |
| це — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај |
| } Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао |
| апетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?. |
| ју, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда |
| у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије |
| да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном |
| о, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који |
| лико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилости |
| невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше стр |
| ђутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбиј |
| осити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини вид |
| {S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и к |
| х могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ују |
| > <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви пошт |
| /p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али н |
| чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не пр |
| аше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепел |
| је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом... |
| овима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одо |
| ељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Сто |
| чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се |
| } Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио |
| сподина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро |
| толе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздиса |
| — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</ |
| и; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ |
| нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан оти |
| !...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не |
| , ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној дев |
| ати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради |
| озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад |
| то не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шт |
| а је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиља |
| Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћ |
| ростора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта |
| у се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше |
| зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме |
| прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p> |
| па, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} |
| комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде |
| лију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја не |
| бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — |
| крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није |
| у пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту |
| исала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужав |
| зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </tex |
| агрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело |
| капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, ка |
| о је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један к |
| па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, |
| томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некак |
| лони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви |
| у су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — |
| не!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал |
| то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим |
| а опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом |
| мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, ка |
| на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И |
| о, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладо |
| шку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погл |
| ни?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре |
| } Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-М |
| рам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, |
| .. — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити п |
| трану...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си |
| на, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари |
| — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они каж |
| нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па б |
| неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћ |
| сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која вр |
| ли добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-тр |
| лотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од њ |
| је се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради |
| понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће д |
| , сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, госпо |
| свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се |
| , капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p |
| ем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, |
| утра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— |
| и и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој |
| цајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, |
| ми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, кој |
| и, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, пом |
| у, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: до |
| <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>По |
| о прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивиш |
| вим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна |
| в и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се в |
| ама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама |
| ао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо? |
| т презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! |
| иму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом с |
| лици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави р |
| ета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморал |
| аиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и |
| .{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом ре |
| је веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Рта |
| рива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то |
| је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна пр |
| S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене |
| римаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њ |
| поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са севе |
| планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред ку |
| ма: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капет |
| ; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прс |
| голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; у |
| ти...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде с |
| а троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нис |
| сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, |
| деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутр |
| јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана |
| браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари |
| е му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада ни |
| ораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> |
| кога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечера |
| унтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> |
| сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Кап |
| свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по о |
| че брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Мил |
| јући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: су |
| и: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутр |
| оле доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} |
| ораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спр |
| -Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавај |
| сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости ра |
| ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми ње |
| спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије |
| тара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примач |
| ју, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на прим |
| а... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблис |
| даде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удо |
| а три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — ре |
| сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а з |
| атити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек |
| у.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипков |
| годило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он |
| А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да |
| пчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Ал |
| ло стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из је |
| „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у |
| јци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љ |
| е, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Зл |
| мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми п |
| {S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако |
| а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има г |
| Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако км |
| примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње ш |
| брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти |
| јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћер |
| х срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и мили |
| ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Су |
| сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче |
| згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— |
| да се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?.. |
| релим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин у |
| комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам |
| у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит чове |
| е да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет |
| ромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесе |
| ену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" / |
| ђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили |
| Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к |
| еве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што |
| отице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та |
| јка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тр |
| Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-кап |
| ...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан с |
| ..“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — |
| а, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву |
| тановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, м |
| доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} |
| ву казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о |
| који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, |
| ах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крма |
| /p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше б |
| добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше |
| једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврди |
| јгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осе |
| ек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Милова |
| к је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна мом |
| ику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> |
| , а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке |
| м:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, |
| весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{ |
| ла Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p |
| гала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете побо |
| } Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кул |
| ђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука д |
| гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано л |
| Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шунд |
| климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да и |
| м невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа |
| ли мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер |
| погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврди |
| о је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам |
| пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека каж |
| сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина кап |
| е, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не п |
| еба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, т |
| <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председни |
| је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па |
| ним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако |
| не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија |
| ред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капе |
| а хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутица |
| ога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се |
| није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљни |
| ни је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад зна |
| :</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вешти |
| тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином ка |
| виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не |
| тањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{ |
| е грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-М |
| ни прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да с |
| ешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио с |
| ених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка ј |
| љику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек к |
| ко не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" |
| {S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <miles |
| не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракиј |
| нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, |
| к иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде |
| пи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милов |
| ло, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никак |
| <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће по |
| , па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки ку |
| а, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се |
| камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби са |
| Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш ни |
| грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, госпо |
| коше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлил |
| а, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, |
| ази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не |
| окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други се |
| S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио |
| коро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим корако |
| к иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јов |
| по? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, |
| и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А о |
| снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и из |
| о, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мис |
| p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb |
| је...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·< |
| весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посе |
| <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сирома |
| а деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове |
| д ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; |
| двајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.< |
| ом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет |
| мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне из |
| ...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова |
| наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; к |
| дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо л |
| утове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде в |
| орито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, с |
| тим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци |
| о, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвок |
| ако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, ка |
| господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква ком |
| .{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глав |
| таломе, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту. |
| га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако с |
| , шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Н |
| азио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опрост |
| Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што са |
| ојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.< |
| ј се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недељ |
| ојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаш |
| ад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се ск |
| боље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на |
| ни!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л |
| е окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} |
| ља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, заж |
| и, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, |
| се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући |
| т Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само |
| одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, до |
| ла, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав госпо |
| е обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти с |
| брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим см |
| у:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; ч |
| хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S |
| ј млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и |
| , сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не о |
| а шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покаја |
| го с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слобо |
| њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} |
| е Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова |
| попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, г |
| о уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је |
| ости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њег |
| ојурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашен |
| о, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb |
| го је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдуч |
| усти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милис |
| апсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не м |
| ао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме |
| о, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и гото |
| де ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни см |
| ...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам х |
| ет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} |
| е!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи виде |
| влији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајк |
| ио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру. |
| , прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, вид |
| јај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не д |
| с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Нед |
| мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком |
| сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи |
| тра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађ |
| омљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака |
| гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се де |
| томе приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је |
| гледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан |
| знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му пада |
| ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови... |
| исија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али с |
| </p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној |
| све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, г |
| имце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судн |
| бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кме |
| на начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што и |
| то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе |
| /p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капета |
| каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, |
| p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па д |
| Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си м |
| поведио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капета |
| и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти |
| најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја |
| душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу к |
| и да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — |
| , да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, |
| бро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, |
| p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборав |
| господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p |
| е дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, |
| овац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме |
| треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован |
| те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чи |
| ме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да к |
| е то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко з |
| ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око |
| а као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је верова |
| ш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате |
| матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} |
| — Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Д |
| ш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу д |
| ута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе |
| !</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, |
| н се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, дед |
| спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="su |
| док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> |
| > <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Ј |
| гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да |
| </p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да ниј |
| ет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича |
| амен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопст |
| хну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла |
| и, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је с |
| борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> |
| друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се |
| кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нек |
| ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бри |
| синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су |
| ше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, д |
| воје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — |
| м гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— |
| , ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећ |
| окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кме |
| ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала? |
| > <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са свак |
| старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беш |
| на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме д |
| ејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и |
| ..{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико п |
| е да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је |
| о људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем има |
| сле чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ват |
| } Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S |
| мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путо |
| ростире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови си |
| изивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb |
| те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја |
| роводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па о |
| да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров |
| а била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, се |
| дићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше |
| орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лет |
| ча-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана к |
| че Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајц |
| скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше з |
| апетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ |
| ше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, су |
| писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило по |
| небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекив |
| глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да |
| капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се |
| ... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, п |
| , сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, |
| Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се ок |
| } Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, |
| ц:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше бољ |
| ше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки |
| он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладни |
| комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу |
| !{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него |
| , — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у ве |
| , — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко? |
| Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, ста |
| {S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?.. |
| гурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је пр |
| пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше |
| опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринк |
| {S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били |
| се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја уј |
| ну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах |
| абавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!.. |
| ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака му |
| доме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио! |
| ас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p |
| моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и |
| ови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господин |
| и можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, |
| нко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> < |
| упо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутро |
| адујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— О |
| {S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијт |
| а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти ј |
| ре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека |
| ши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме ме |
| ничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Ш |
| /p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш |
| ат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; з |
| оване! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у |
| не постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш с |
| јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дош |
| /p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чин |
| ро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Сто |
| те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немо |
| пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за |
| о, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у к |
| и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи о |
| помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, м |
| Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте |
| а лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље |
| — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ј |
| S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потр |
| .</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа |
| ораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Х |
| е страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што |
| м сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — ре |
| ело.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!< |
| Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без те |
| <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} |
| ри капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан |
| у нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, |
| верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, го |
| им за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>К |
| , везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Срб |
| вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загаз |
| есте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувш |
| ете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одва |
| а куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" / |
| .{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, |
| ле, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија |
| ...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убија |
| гога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињч |
| ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После |
| — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— |
| е дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не |
| газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити |
| а нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S |
| а се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а ка |
| се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бив |
| еданпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог |
| ају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, б |
| е...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, т |
| ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк! |
| па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошл |
| и се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна |
| па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Мар |
| тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> |
| , гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Ш |
| и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} |
| ли шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши |
| бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, |
| у, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет |
| ећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уст |
| а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро н |
| нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-кап |
| ити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p |
| а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како ле |
| и су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега с |
| опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... |
| дио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Ник |
| мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{ |
| се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, вид |
| че капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван |
| нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ |
| ка унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи |
| да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој |
| било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и н |
| S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци |
| кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да зајед |
| ...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се |
| га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав од |
| за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, веч |
| ђеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p |
| ах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разби |
| /p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се з |
| одужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни п |
| момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Ос |
| ле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Сто |
| те ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућут |
| у самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се кос |
| пствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони |
| ћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S |
| дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> < |
| да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно за |
| лдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је госп |
| {S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га п |
| господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које с |
| мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио |
| иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или ж |
| ареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде |
| нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздир |
| парав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет з |
| мамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и б |
| да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, |
| бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Уч |
| корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то |
| па.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S |
| ојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, д |
| в, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три в |
| зала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубав |
| p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.< |
| .{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да с |
| ти, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач |
| а плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други |
| миш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајеч |
| ерао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?... |
| е — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, |
| !{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поо |
| парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже |
| сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Ми |
| ову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије ка |
| ју!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И |
| ...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — |
| као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају мно |
| амо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваља |
| черао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти |
| о на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше |
| >— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми! |
| па. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} |
| јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чуј |
| гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом с |
| орити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мал |
| ле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им |
| о моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући |
| још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао па |
| сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</ |
| а се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је в |
| ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а о |
| аволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора д |
| ра да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час |
| за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излеп |
| } За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} |
| сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а об |
| вој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо |
| да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{ |
| .{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци. |
| а рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ |
| не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!. |
| њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћан |
| ичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, н |
| ак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зо |
| кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ј |
| леду и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану с |
| ши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ј |
| , као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљу |
| ав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп сп |
| је.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку б |
| не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?... |
| он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад |
| и.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чује |
| дају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> |
| Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде |
| тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!... |
| се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана |
| атре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора |
| ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S |
| ова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се |
| председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако т |
| лињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојан |
| заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Ј |
| одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пу |
| ују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...< |
| чери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе |
| пли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, н |
| , ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истеруј |
| .</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се |
| ама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, не |
| , ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да м |
| ије приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} С |
| кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај |
| м гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут дана |
| ра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!. |
| бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још |
| !{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на |
| знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми не |
| су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кме |
| а свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче |
| ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Ни |
| ам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му |
| рча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње.. |
| на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Ст |
| p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по |
| ојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} |
| њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо |
| <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај не |
| је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбам |
| Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господи |
| подина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у ме |
| е пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не забор |
| треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру.. |
| е и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео по |
| вори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ниш |
| ји је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — про |
| али, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} |
| ди; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенк |
| ваца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подго |
| Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>С |
| , добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" |
| га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра би |
| о, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p |
| ну ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу |
| и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какв |
| кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш д |
| се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је рад |
| рнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</ |
| е у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Мил |
| је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Стол |
| ћу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљ |
| Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Стол |
| о лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О |
| шити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се |
| ен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши |
| ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрил |
| ина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љуб |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда |
| и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза. |
| , где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се све |
| ђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ че |
| ај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би |
| менуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с т |
| ограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљ |
| ну светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа ниј |
| истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, к |
| ега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологла |
| ештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе |
| никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па ј |
| икама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело |
| коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, а |
| во да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Жи |
| вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, |
| } Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би б |
| било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, ш |
| ћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао о |
| а-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се ког |
| ни се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на |
| нко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагл |
| иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова нав |
| ладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало п |
| ди, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је в |
| {S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно пот |
| к...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је |
| сле, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховит |
| и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капета |
| а, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беш |
| у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецају |
| тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу |
| обродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао |
| а не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а рад |
| ено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање туж |
| ан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, |
| и:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам! |
| нио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!.. |
| и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити. |
| b n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, |
| ат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби! |
| ругу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити |
| да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, |
| ију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до |
| м!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па н |
| лупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногари |
| м, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим ј |
| абринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим |
| ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шт |
| гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, |
| е?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин ј |
| попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узи |
| , одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијег |
| наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи |
| лића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, |
| оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћи |
| ци...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n |
| ан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја |
| ...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, |
| , нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> |
| амак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако м |
| оју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} |
| и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше |
| мком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо к |
| кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!.. |
| , да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, |
| алцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне пост |
| изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна чов |
| /p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на ог |
| Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумачено |
| додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се |
| погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p |
| је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, |
| иљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна |
| а, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадн |
| све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодн |
| вици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!. |
| ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— |
| звучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје |
| сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој |
| орат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи с |
| латко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> |
| више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се |
| ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — |
| дети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па |
| та!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар поле |
| , а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан запове |
| ка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако |
| нога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, |
| Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет р |
| ка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} С |
| После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!. |
| е у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову з |
| у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стиг |
| му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> |
| дседник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на в |
| на два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, |
| <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуд |
| > <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине |
| огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, па |
| у, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе |
| рајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, пр |
| сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме биј |
| у, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— |
| ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, |
| ила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера г |
| помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици |
| тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о нај |
| цу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— |
| а-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, де |
| је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме с |
| ешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од ј |
| еститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Т |
| , ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве |
| нчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, |
| ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхтал |
| де у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-И |
| вица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим свето |
| ако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу |
| у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све и |
| има, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара ли |
| мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађ |
| га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечн |
| — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је |
| кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p |
| сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв р |
| <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован ос |
| веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и |
| о прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајк |
| <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао св |
| p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накаш |
| ена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од |
| поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> |
| а јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ват |
| погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јо |
| ју, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога гост |
| е скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда виде |
| одуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак б |
| је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Мил |
| али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак |
| господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <m |
| е, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља т |
| таше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</ |
| ерити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а |
| планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се |
| где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за госпо |
| пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече |
| главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни ра |
| пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора |
| рима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци пр |
| лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се С |
| унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече |
| -дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ б |
| дине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} |
| идите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, госп |
| ођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је |
| зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-И |
| плаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље |
| м, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуд |
| теван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави ма |
| ама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, |
| и, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну н |
| ом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну м |
| ном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мал |
| шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти ц |
| Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... н |
| , немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чу |
| господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у |
| беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастит |
| олико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне |
| ик, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!... |
| ао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, |
| нао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере |
| је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца |
| ти право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она дру |
| <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је оно |
| жем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за биро |
| {S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се до |
| м, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, |
| хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљи |
| ма иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други н |
| га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити кале |
| роз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама прос |
| и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечи |
| ћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, де |
| по, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу уд |
| Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{ |
| ? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у За |
| међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поште |
| ирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као |
| бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбољ |
| <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — С |
| аше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је |
| е је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не за |
| се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Госпо |
| на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакр |
| ава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождер |
| хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — |
| баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, бра |
| оји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити пр |
| о поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} |
| м светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S |
| е учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине |
| исам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!.. |
| оји је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмет |
| наваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина пошт |
| а је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео |
| ам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово |
| дговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме |
| о ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не |
| говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се |
| } Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувш |
| ну лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" / |
| а мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; |
| мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар |
| тру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оц |
| <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом |
| у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам по |
| еше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим |
| > <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p |
| о би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, |
| а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да |
| у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чич |
| остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на |
| дица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мај |
| сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је |
| — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам д |
| е ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образ |
| и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љу |
| ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— |
| сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека ја |
| ш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толи |
| изу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу |
| . Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ак |
| други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казив |
| Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што |
| <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у |
| љо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто прог |
| у, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди |
| лагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па |
| . — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваково |
| о, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> |
| марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче |
| жбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! |
| , ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а има |
| пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док |
| , а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и |
| не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље |
| одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око |
| ле немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S |
| е, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам |
| и не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше пр |
| ине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу к |
| ку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с |
| као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато ка |
| атере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— |
| одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто |
| икаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских в |
| пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, |
| се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се ужи |
| пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно |
| теде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— |
| <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте |
| е лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења. |
| д стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у сел |
| својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" |
| , сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке удар |
| Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици ди |
| ку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку при |
| ама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко |
| капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква ј |
| а-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко |
| ад огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, |
| рело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скач |
| планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побле |
| ју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, |
| /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светло |
| во судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се ста |
| е иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда ид |
| своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после |
| p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, |
| глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — д |
| ово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује г |
| ста помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе м |
| , али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од уз |
| — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје ку |
| господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама |
| а!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица до |
| ..{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно п |
| игде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Н |
| сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти дваде |
| шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујањ |
| век...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који ј |
| емену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" |
| — Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко о |
| једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— |
| зданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у ис |
| ка.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда |
| , баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпе |
| хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину.. |
| еше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суд |
| ва кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлиј |
| Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> |
| ше; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} К |
| раха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити |
| ов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају ше |
| и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и кап |
| p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу ко |
| ик Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} А |
| речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је сл |
| суде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, б |
| калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је г |
| у заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село п |
| е им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осра |
| у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" |
| чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на |
| ник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину |
| ече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — п |
| вул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone un |
| Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Мили |
| људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне |
| цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти |
| дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трго |
| рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч поврати |
| је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао |
| арамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, си |
| толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} |
| уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, |
| па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је |
| /p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— С |
| Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он |
| тати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> |
| се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се |
| о кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?.. |
| о уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор |
| замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље |
| си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спре |
| д њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, |
| земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бој |
| е још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао |
| , но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи |
| е ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га |
| падија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није |
| о кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него ш |
| пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, ма |
| , скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубит |
| капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, |
| киде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се ок |
| ровода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисав |
| ао на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете з |
| момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!.. |
| n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све |
| амен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање пла |
| у, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покр |
| ежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набу |
| што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А о |
| >— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наз |
| еларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеж |
| } Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— |
| суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сеља |
| узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} |
| миљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, си |
| акав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву д |
| вај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговор |
| позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сва |
| раком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, |
| Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остав |
| ућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се |
| механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао се |
| кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зов |
| е забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и остал |
| капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, А |
| читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непр |
| х у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа з |
| беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима за |
| Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и |
| > <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате |
| ћи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га |
| едном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке |
| анина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љ |
| послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У |
| Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код |
| нко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавн |
| слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише |
| на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше ма |
| крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, |
| — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га |
| буђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући кри |
| рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> < |
| велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> < |
| страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је С |
| !{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова.. |
| после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страхов |
| ра лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је С |
| <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план |
| помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, |
| Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око |
| аздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених |
| e unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да |
| ала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењи |
| да Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је |
| , господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па |
| кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све |
| везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> |
| гни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајеча |
| оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест |
| здајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше та |
| у дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо |
| гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То |
| ="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сирома |
| црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назе |
| у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима и |
| кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није |
| пштински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рап |
| </p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако д |
| а нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: |
| ом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца |
| ас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} |
| аља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек и |
| ивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му о |
| тарији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без |
| и су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине |
| ине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир.. |
| ра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани в |
| они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари са |
| ћи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље зн |
| комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљ |
| ше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би |
| , узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их мог |
| неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу раки |
| сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо че |
| /p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучит |
| те Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, |
| јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки п |
| ча наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук |
| и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника. |
| Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, заце |
| таде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лука |
| они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта ти |
| Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео б |
| зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљ |
| у је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, |
| е облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSecti |
| и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад ј |
| зи сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше ни |
| у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу |
| ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — под |
| ча-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како |
| е због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове |
| еси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Мил |
| ичим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, |
| , седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за |
| и зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> д |
| ва погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисиј |
| о се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим п |
| ледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} М |
| асположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених |
| ако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илиј |
| , па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкају |
| бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја |
| виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледал |
| p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише |
| ти угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи |
| ђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо |
| н пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ он |
| о мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју ста |
| а да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизал |
| , пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека |
| ла.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, д |
| ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <mileston |
| па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, |
| љивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздрављ |
| ено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпље |
| дио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром |
| чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса |
| дрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ве |
| слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њива |
| зео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Мож |
| о да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, ј |
| и о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге ст |
| дицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} |
| разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики |
| ле.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та |
| и кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у |
| ме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његов |
| иљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши |
| осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а |
| Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ра |
| одножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас |
| лака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихват |
| чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовни |
| ицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О том |
| ко су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чи |
| И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом |
| Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, |
| е досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије |
| Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кук |
| нај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Је |
| зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да |
| путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде |
| те у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јеца |
| >Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> < |
| мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а ч |
| провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта с |
| ћи, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, з |
| властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} |
| далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена ср |
| подин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <mile |
| е чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> |
| путао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, как |
| ве-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто ост |
| дај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана м |
| ш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који |
| то?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{ |
| ка и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капе |
| је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да |
| ј лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p> |
| ала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин б |
| људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n=" |
| p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима посту |
| одина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и да |
| , планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти |
| њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад |
| ече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме |
| убав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиља |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београ |
| ОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нис |
| , коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, |
| ка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захва |
| том, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим |
| јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст. |
| >— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те ј |
| <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја |
| дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јат |
| г бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га ј |
| опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p |
| ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, |
| е проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досети |
| убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто би |
| <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, |
| ицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жи |
| ’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} |
| руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по |
| оји се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си |
| доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — д |
| скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, |
| љаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI |
| кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи |
| огледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа |
| ов је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у н |
| урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секи |
| рднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— |
| ...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да |
| учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} П |
| лију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, п |
| сти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, не |
| даше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђа |
| ..{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе |
| мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља |
| ати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена в |
| ујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би изв |
| несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. |
| да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — п |
| ђе ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад |
| ратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.< |
| ване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном |
| </p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како |
| Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом |
| дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, ј |
| гњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у |
| њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} |
| ма газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у |
| <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, т |
| е, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о своји |
| S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модри |
| ицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, с |
| сподину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оно |
| своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и пошт |
| х груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба поз |
| , да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па вид |
| види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, су |
| гано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло |
| чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, о |
| е, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса јо |
| нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време |
| ћи кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стоја |
| из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он зва |
| на с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он |
| едаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и о |
| он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на |
| простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па он |
| окривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је |
| о на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану |
| екао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове |
| ш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гла |
| азумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога к |
| рто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам |
| сле се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— |
| би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад |
| елети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу |
| ирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у |
| ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање с |
| аче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смрк |
| овуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, |
| Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, |
| јан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све |
| а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебд |
| одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах изл |
| проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p |
| акнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли с |
| лио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...< |
| погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш |
| и изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; |
| аса чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљуб |
| ла!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос |
| плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима |
| је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад м |
| ор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, с |
| ед капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече: |
| амо два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верн |
| уби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у се |
| л’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о ди |
| у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиља |
| знавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; |
| из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Ли |
| једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, |
| ине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гла |
| о му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се уп |
| а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p |
| уже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опе |
| > <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и мој |
| осподин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете км |
| кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и п |
| рашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша с |
| углој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, |
| ! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је јо |
| јмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ће |
| е ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Св |
| њи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за т |
| ви напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога |
| Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све |
| петана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слу |
| и онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} |
| толе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p> |
| трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипај |
| м.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али з |
| иво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрав |
| нутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мора |
| какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу |
| хотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, |
| гори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готов |
| е час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом |
| ао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јур |
| буђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <mileston |
| ожеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, п |
| исам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад |
| p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, |
| ки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" / |
| о, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>А |
| а...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућут |
| а је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, |
| ном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи |
| ацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чаши |
| Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило |
| ивен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде ј |
| ако ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд |
| ед вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} С |
| ах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и по |
| муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око |
| горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кро |
| т, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао св |
| е са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испрат |
| откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом... |
| ава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака кр |
| држати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож |
| у.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснут |
| за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нис |
| ваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића |
| >— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч |
| је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом о |
| ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође |
| <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} О |
| ана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, |
| , каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате |
| међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље н |
| з Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе |
| е, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.< |
| , а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му |
| падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, |
| твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, |
| лас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — дев |
| када тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је до |
| ла...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, п |
| /p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јави |
| одату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као д |
| , али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натр |
| иметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојано |
| и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто |
| поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео и |
| , спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} |
| рем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар |
| , а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А |
| тојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, |
| пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем к |
| ало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила |
| т тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травк |
| а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није дале |
| >Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом је |
| ком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, |
| де и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, ук |
| ад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре |
| — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} |
| Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, |
| твори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још ни |
| алом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши оно |
| и, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата к |
| .{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, гос |
| у бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у |
| у?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уто |
| сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет |
| сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је |
| је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> |
| Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— |
| опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, |
| госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трго |
| некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, н |
| рхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усуди |
| о је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако н |
| у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <m |
| ап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све ви |
| на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ |
| </p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој з |
| ..</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посавето |
| чки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се |
| уче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може |
| и и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебел |
| <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, т |
| ни викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звал |
| ка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често љу |
| стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучен |
| кале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капета |
| ко је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти у |
| очекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочи |
| , у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не пл |
| двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринк |
| жаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се сте |
| и, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} |
| нка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о леп |
| њем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњиви |
| акоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди |
| ити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавш |
| subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља исле |
| </p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А |
| можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> зна |
| ли је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчан |
| чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше С |
| в му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.< |
| ушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда |
| ва.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSe |
| а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше... |
| ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?. |
| а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар о |
| >— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око |
| ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} |
| ле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, |
| а некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да |
| /p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет- |
| Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мо |
| па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у а |
| ијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, ок |
| је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди |
| ешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече |
| а, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, рук |
| ене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се |
| шити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капет |
| — Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни |
| ча-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за |
| ад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb |
| је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а |
| ово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У |
| траховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Сто |
| ејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p |
| на човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.< |
| е знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му |
| гођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на |
| p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лаган |
| ово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пре |
| вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одоб |
| најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и |
| до ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, изви |
| аш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим |
| та је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у п |
| е кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се мо |
| жно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно |
| ило, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође |
| даде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{ |
| заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <mile |
| е, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} |
| л’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} |
| ам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине т |
| <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то |
| сплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — |
| обио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш |
| , и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стој |
| ажио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{ |
| p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све |
| тајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, |
| </p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко п |
| одине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш |
| не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— |
| више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесв |
| ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> |
| арочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја го |
| мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо |
| .{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздра |
| итије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту с |
| о, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Ј |
| то ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се ок |
| колу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, рук |
| — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спр |
| ати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али |
| каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жен |
| у.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и ст |
| ерио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија. |
| >— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:< |
| би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки |
| ши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, |
| а из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми го |
| д ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема ку |
| обру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерај |
| Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога п |
| е поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха дода |
| ринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му свој |
| натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милов |
| ије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зг |
| једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председни |
| ан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо. |
| и на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у друг |
| ути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом |
| ре ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевен |
| попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као д |
| , вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пез |
| Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни м |
| ца.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојаж |
| лисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођ |
| седник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако |
| а поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} |
| а-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, к |
| још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече |
| озовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене |
| уо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, к |
| .. — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а |
| епеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ п |
| А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угоје |
| о се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, |
| ао што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!.. |
| пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јо |
| /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока! |
| о друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— |
| n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десети |
| а ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p |
| по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми |
| р опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше |
| ов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лиси |
| <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, |
| бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, |
| о, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, |
| , да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и ов |
| учицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован |
| сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе |
| „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар о |
| у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да н |
| ! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбић |
| Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сл |
| него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капета |
| А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него |
| , Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ћ |
| ...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Б |
| жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!< |
| ?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безакони |
| , лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та госпо |
| баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпеку |
| де:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш |
| <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p> |
| а ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде |
| не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који д |
| у грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми ле |
| д га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу р |
| уци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко |
| сије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема |
| н; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино |
| <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, ок |
| се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана |
| удало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомил |
| трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљ |
| свим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још |
| га ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога |
| ву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване |
| имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> |
| ..{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми ви |
| откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нем |
| ан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте м |
| етанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне |
| , можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи глав |
| ето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете |
| нко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са слу |
| угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, врте |
| — А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се |
| и је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу |
| и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није д |
| не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се |
| знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, ка |
| ало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p> |
| простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је |
| врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивил |
| да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слет |
| S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћ |
| љавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од ме |
| здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, |
| а је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Ми |
| илисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим су |
| положен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених г |
| је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма |
| ан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Х |
| па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нис |
| нувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на |
| ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?.. |
| љо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препаст |
| и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{ |
| м зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, шт |
| аки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним |
| ик отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо |
| зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „ |
| е несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мег |
| ћи ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану! |
| /p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, по |
| .<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим н |
| стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милов |
| је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га ве |
| реми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко |
| е беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Нико |
| у, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само |
| и нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па т |
| p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита |
| омогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, м |
| о, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, |
| ко сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пус |
| енога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, а |
| мерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али у |
| /p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S |
| сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, сво |
| а измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као за |
| се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Уч |
| побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце пр |
| , гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од |
| дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на |
| мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угу |
| , добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо п |
| чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекај |
| остију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у ут |
| усту планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајни |
| окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво |
| нина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева паст |
| Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; |
| та је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је |
| си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту |
| ном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он |
| ића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око к |
| subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашн |
| е шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти |
| еже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S |
| поду; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, |
| стила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{ |
| верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помисл |
| мом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар н |
| и!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова |
| па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те |
| ча Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мај |
| о капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога фе |
| о бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у не |
| позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцал |
| ја, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господи |
| > <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љу |
| сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становни |
| <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми |
| али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лаже |
| е девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; |
| спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, |
| ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући. |
| мка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{ |
| еш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице |
| КОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису |
| сно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црн |
| им од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, ви |
| широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а де |
| са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> |
| пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам б |
| кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишт |
| с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиљ |
| м мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — шт |
| у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су |
| аху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је |
| звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да ј |
| шљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, |
| авајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар м |
| у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвен |
| се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> |
| се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцари |
| маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око |
| <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задо |
| размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен |
| >— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што по |
| зговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S |
| Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече: |
| !</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забр |
| о!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му |
| филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> < |
| и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет по |
| ј софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он |
| лу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p |
| се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његов |
| амотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом |
| арочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио о |
| е било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе па |
| груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>К |
| е, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> < |
| а.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ |
| S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су |
| .{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, бра |
| ко направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника рас |
| у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда- |
| тим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све |
| , уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао |
| раваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда- |
| димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно |
| ђе црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђ |
| ци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као |
| ћути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран с |
| око у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, |
| се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише |
| њкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb |
| су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па ле |
| !...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; а |
| што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, из |
| трастима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> < |
| гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се |
| ска, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам |
| онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувиш |
| це:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> |
| !..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га г |
| </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; |
| суза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му |
| :</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздиц |
| љаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и так |
| н ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешт |
| што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Д |
| је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпра |
| их није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, |
| } Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали |
| ји:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметс |
| други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако пра |
| њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш |
| ела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мора |
| а призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, |
| а.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону дево |
| шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за |
| стошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби с |
| те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се о |
| чима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Сми |
| — Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда |
| ови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу. |
| ш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око |
| е знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш |
| стила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охраб |
| атио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада |
| раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расп |
| , па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово |
| а Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле |
| во у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се |
| ад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> < |
| ја, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{ |
| о камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p |
| у воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, |
| ту не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> |
| застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну р |
| пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово п |
| b n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он |
| попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не свак |
| аестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> |
| ут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће |
| Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко л |
| оју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, ов |
| , шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја |
| о ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренут |
| лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што |
| де га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прег |
| — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, |
| су разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти |
| S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво |
| <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни в |
| !...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринк |
| Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили |
| браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стев |
| о, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p> |
| чити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети |
| осподина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он вол |
| ву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пре |
| па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма н |
| дала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да |
| о.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану |
| а, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака |
| S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!... |
| шта, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и |
| а се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да |
| једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали с |
| ћи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, м |
| силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— К |
| да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли |
| подин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га |
| дравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље |
| и га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, б |
| брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећ |
| Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зев |
| , погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— |
| } Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба т |
| ...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p |
| лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти |
| ове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабран |
| стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, |
| плашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто |
| <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одг |
| а нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту |
| је пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи н |
| њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> |
| ајбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је |
| Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али са |
| и без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је ве |
| има поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, |
| иже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дренова |
| на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном пов |
| <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта |
| синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, од |
| тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?. |
| <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, |
| три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнак |
| бродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, голог |
| каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто гово |
| ет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он ко |
| Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју |
| апетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, к |
| е.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бар |
| е, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на |
| -Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава тре |
| ипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Б |
| гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!.. |
| .</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Марин |
| ледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим |
| и капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге |
| ше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренут |
| ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, п |
| де из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а ч |
| праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што |
| аш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Авра |
| с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> < |
| — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стој |
| Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па не |
| апред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу д |
| ошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се |
| газиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је |
| јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p |
| {S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n= |
| м, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је гр |
| ати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је |
| у и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је по |
| <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па |
| као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, т |
| ...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и |
| >Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше |
| бући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде т |
| tion" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, |
| и, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је уме |
| е, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми га |
| ога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гор |
| ју своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће к |
| попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњ |
| слушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у н |
| али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш б |
| на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — |
| но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још п |
| јући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— См |
| а, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима |
| на, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му обр |
| му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, |
| олико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу в |
| људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отво |
| р ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што |
| невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пу |
| — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S |
| Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива. |
| бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од г |
| ешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n= |
| села лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу м |
| о шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, с |
| оме вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим ка |
| </p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће т |
| ако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — |
| ало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — |
| рави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сок |
| плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ћ |
| </p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, |
| нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да из |
| ва, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уз |
| у.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњиш |
| >— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, |
| Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жу |
| ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те од |
| це, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не |
| ини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи дес |
| — Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — с |
| допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мисл |
| окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао |
| већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку |
| е...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} |
| пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати |
| оштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и ка |
| гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, ш |
| е, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве |
| оме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је |
| де наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво |
| !</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија |
| p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледа |
| ишта друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), до |
| и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко мом |
| е Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас н |
| изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, |
| срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> |
| дине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по среб |
| напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију |
| т-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила |
| м...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним |
| су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећ |
| само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је |
| сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо је |
| и пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крма |
| и.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све |
| љатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна |
| } Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се |
| е Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли |
| дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, км |
| оде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога |
| ај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо |
| каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу |
| љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо нев |
| епротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш б |
| јан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени |
| а отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; |
| и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави |
| о времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу |
| као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груд |
| ича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао м |
| {S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару не |
| у шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?... |
| у; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринк |
| <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим |
| <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, |
| исам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао |
| пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у мој |
| од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога уг |
| ш озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасв |
| у; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују |
| погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двап |
| као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ он |
| ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Д |
| pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, м |
| 160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио св |
| нутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учи |
| и капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан |
| чке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити на |
| кукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је стра |
| тра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сад |
| софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његов |
| </p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... |
| и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле |
| га, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} По |
| ле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да с |
| {S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> < |
| с а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада |
| , иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га |
| — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позове |
| знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а |
| о, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, |
| е!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једв |
| {S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте |
| подин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити |
| оса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји. |
| тан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, |
| Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од пре |
| како те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто с |
| ме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда |
| некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с |
| е овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи оду |
| ...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та |
| ла:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражи |
| питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме |
| рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— |
| бесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?.. |
| не! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> < |
| елике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом дев |
| н брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> |
| невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се |
| му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Сто |
| да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> < |
| крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам |
| , где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да н |
| капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару |
| н га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— С |
| т-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Б |
| ећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> < |
| .</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p |
| и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Ка |
| ле се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S |
| ро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> < |
| ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} |
| ио тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мен |
| } Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, д |
| Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.< |
| Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S |
| етан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Г |
| ва!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две ли |
| Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из |
| кипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господ |
| дија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није др |
| претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брд |
| осподину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је |
| цима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише |
| е мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, |
| де по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за |
| <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека с |
| >У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што |
| ну да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па д |
| ограда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић |
| ивања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone |
| ени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, |
| ало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с бр |
| с’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут П |
| сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је о |
| ов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n=" |
| стерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава |
| а гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше ж |
| спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом З |
| </p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна јед |
| , данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, к |
| о, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах |
| х дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чува |
| , брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — прод |
| и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича- |
| равио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме |
| напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — ре |
| ме другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не |
| ри, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу с |
| јача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> < |
| <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да виш |
| а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом |
| у своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а |
| зговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Ст |
| } Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p> |
| ..{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стис |
| ог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака |
| к комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више г |
| ом загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли ц |
| раше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капе |
| ба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се |
| го притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је |
| Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, |
| .{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те ум |
| од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра |
| p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му рец |
| Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одист |
| је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави |
| вим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његов |
| Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи јед |
| ере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе пис |
| слаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме ра |
| скуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао гл |
| ће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту д |
| .</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, г |
| набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао |
| умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ ха |
| што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што п |
| рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да |
| ла моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од |
| Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; |
| тао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према |
| аругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се |
| ом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чед |
| ш за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори |
| тимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, |
| т Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, |
| е сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим верес |
| е и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А мо |
| ће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стаз |
| у људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нис |
| споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш ту |
| есетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хо |
| све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} |
| ећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.< |
| жеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у мног |
| м, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гла |
| и...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, ко |
| вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да в |
| и сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="12 |
| ...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и кав |
| ита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздат |
| ајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На |
| Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци ве |
| нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, |
| песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и с |
| , тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети ст |
| као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све м |
| Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, |
| меневши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наста |
| То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је пр |
| о беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом |
| ти и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да |
| ару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред кап |
| пов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба |
| ...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да ост |
| апетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта |
| више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, ис |
| е се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пу |
| ри, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не веруј |
| , стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија |
| ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да |
| , али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром |
| итељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} С |
| проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} |
| одине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господин |
| могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео |
| нове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим свој |
| пије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти м |
| ником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на |
| ди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свр |
| о!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете |
| подином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их |
| .{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n= |
| наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободно |
| <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" |
| ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{ |
| ча-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужим |
| е; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред госп |
| га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао |
| по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, шт |
| улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, |
| Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где т |
| овалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече |
| у, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњено |