• а 200
  • А 92
  • авлије 1
  • авлији 1
  • авлију 5
  • Аврам 17
  • Аврама 5
  • Авраме 9
  • Аврамом 3
  • адвокати 1
  • Аја 1
  • ајдуке 1
  • ако 31
  • Ако 6
  • ал 18
  • Ал 21
  • Ала 2
  • алевога 1
  • Александар 1
  • Али 15
  • али 47
  • Ама 1
  • ама 2
  • амове 1
  • Ана 1
  • апотекару 1
  • Апуј 1
  • Архангела 1
  • астал 2
  • асталом 1
  • асталу 1
  • асурама 1
  • асуре 1
  • атлукани 1
  • ах 1
  • ашикују 1
  • ашов 2
  • ба 1
  • Баба 1
  • баба 7
  • бабама 1
  • бабу 1
  • бадава 3
  • бајаги 1
  • бајалицом 1
  • бајати 1
  • бакрач 2
  • бакрача 1
  • бакраче 2
  • бакрачету 1
  • бакрачиће 1
  • бање 1
  • Бањи 1
  • бар 6
  • бардака 1
  • бардаче 1
  • Батали 1
  • батина 1
  • батинама 2
  • Батине 1
  • батине 2
  • бацајући 1
  • бацао 1
  • баци 1
  • Баш 10
  • баш 62
  • башти 1
  • башту 1
  • бег 1
  • бежи 1
  • без 9
  • безаконик 1
  • безаконика 1
  • безбрижно 1
  • безграничној 1
  • безданицу 1
  • бејаше 1
  • беле 2
  • Белиград 1
  • белим 3
  • Белог 1
  • белом 1
  • беломе 2
  • белу 2
  • Београда 1
  • Београду 2
  • бесан 2
  • бесмо 1
  • беснога 1
  • беху 4
  • Беше 2
  • беше 33
  • би 39
  • Бива 1
  • бива 2
  • бивало 1
  • бије 2
  • бијеш 1
  • бију 4
  • била 4
  • били 7
  • било 16
  • био 11
  • бир 1
  • биров 5
  • бирова 5
  • бировчино 1
  • бит 1
  • бити 24
  • Биће 1
  • бих 10
  • благим 2
  • благо 1
  • Благо 2
  • благодарна 1
  • благости 1
  • благошћу 1
  • блаженом 1
  • блата 1
  • блед 2
  • бледо 3
  • бледоме 1
  • ближе 7
  • Близу 1
  • близу 3
  • Бог 9
  • Бога 3
  • богами 1
  • Богами 1
  • богме 2
  • Богме 3
  • Богом 1
  • богословија 1
  • богословију 1
  • Боже 2
  • бој 3
  • бојажљиво 2
  • бојао 2
  • боје 1
  • Боје 1
  • бојеви 1
  • бојећи 2
  • болан 1
  • болело 1
  • болеснику 1
  • болесноме 1
  • боли 2
  • Боље 1
  • боље 6
  • бољи 2
  • бољу 1
  • борише 1
  • борова 1
  • браздом 1
  • брајко 3
  • браника 1
  • брат 19
  • Брат 4
  • брата 1
  • брате 7
  • браћа 2
  • браћо 10
  • браца 1
  • брашна 1
  • брда 2
  • брдо 1
  • Бре 2
  • бре 4
  • брезове 1
  • Брестовачке 1
  • Брестовцу 1
  • брже 3
  • брзим 1
  • брзо 5
  • брзу 1
  • брижна 1
  • брижним 1
  • бризну 2
  • брини 1
  • брисала 1
  • бркаше 1
  • бркове 2
  • броју 1
  • будало 2
  • буде 3
  • будем 2
  • будете 1
  • будеш 1
  • буди 1
  • Буди 1
  • будни 1
  • будућност 1
  • буљина 1
  • буника 1
  • бунтовник 1
  • бунтовника 3
  • бунтовником 1
  • бунцало 1
  • бурне 1
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • вајде 2
  • Валакоње 1
  • ваља 1
  • ваљан 1
  • ваљана 1
  • ваљанијих 1
  • ваљао 1
  • ваљда 2
  • вам 9
  • вама 2
  • варијацијама 1
  • варош 1
  • вароши 2
  • вас 10
  • ватре 7
  • ватри 1
  • ватром 1
  • ватру 7
  • ваш 2
  • ваше 1
  • вашем 1
  • веже 1
  • вежемо 1
  • вежете 1
  • вежите 2
  • вежу 2
  • везали 2
  • везан 1
  • везана 3
  • везаном 1
  • везати 1
  • везуј 1
  • век 1
  • веле 2
  • Веле 2
  • Вели 1
  • вели 4
  • велике 1
  • велики 2
  • великим 2
  • велику 2
  • велим 4
  • велимо 1
  • Величанствени 1
  • велиш 3
  • Вељка 3
  • Вељкове 1
  • вељу 1
  • веран 1
  • Вере 1
  • вере 7
  • вересија 1
  • вересије 1
  • вересију 1
  • верига 1
  • веригама 1
  • верма 1
  • верности 1
  • веровала 1
  • веровати 1
  • Веруј 1
  • верујем 3
  • верују 1
  • вес 2
  • весела 2
  • веселије 1
  • веселији 1
  • веселити 1
  • весело 5
  • весео 1
  • вести 1
  • Ветар 1
  • ветар 2
  • ветра 2
  • Већ 1
  • већ 19
  • већма 2
  • вечера 3
  • вечерајте 1
  • вечерамо 1
  • вечерао 2
  • Вечерас 1
  • вечерас 3
  • вечере 2
  • вечери 1
  • вечеру 3
  • вечити 1
  • вечито 1
  • вечитога 1
  • вечиту 1
  • вечноме 1
  • вешти 1
  • вештијег 1
  • вештица 3
  • вешто 6
  • ви 14
  • Ви 4
  • виде 4
  • Видела 1
  • видела 2
  • видели 4
  • видело 1
  • видео 7
  • видесте 1
  • видети 8
  • видећемо 1
  • види 6
  • видим 4
  • видите 2
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • виђао 1
  • виђу 1
  • вију 1
  • викаже 1
  • викао 1
  • викати 1
  • викаше 1
  • викне 2
  • викну 4
  • вилице 1
  • вина 5
  • Вино 1
  • вино 2
  • винограда 1
  • вином 1
  • виси 1
  • висила 1
  • висину 1
  • висок 1
  • висока 1
  • високо 2
  • витез 1
  • витицама 1
  • виче 1
  • виш 1
  • више 26
  • вишње 1
  • Власи 2
  • власти 2
  • властима 2
  • Влах 2
  • влашка 1
  • вода 2
  • воде 1
  • води 1
  • водило 1
  • водицу 1
  • водише 1
  • водом 2
  • воду 1
  • вола 1
  • волела 1
  • Волео 1
  • волео 2
  • волеше 1
  • воли 1
  • волим 1
  • вољи 2
  • вољу 1
  • воћа 1
  • воће 1
  • враж 1
  • врат 1
  • врата 16
  • врати 2
  • вратим 1
  • вратима 4
  • вратимо 1
  • вратио 1
  • вратити 1
  • враћа 1
  • врдају 1
  • Вредни 1
  • врела 1
  • вреле 2
  • врелу 3
  • Време 1
  • време 7
  • времена 4
  • временом 1
  • времену 1
  • времја 1
  • врео 1
  • врисну 1
  • врло 3
  • врљике 1
  • врљику 1
  • вртећи 1
  • вукући 3
  • вуну 2
  • вуци 1
  • вуче 1
  • вучеш 2
  • вучију 1
  • г 4
  • га 120
  • гадне 1
  • гадну 2
  • гађају 1
  • газда 5
  • газде 2
  • газити 1
  • гаров 1
  • Гаталице 1
  • гаталицо 1
  • гвожђем 1
  • гвоздена 1
  • где 18
  • Где 4
  • гдегде 1
  • гиљаше 1
  • глава 3
  • главе 4
  • глави 3
  • главом 7
  • главу 4
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • гладна 1
  • гладни 1
  • гладницама 1
  • глас 10
  • гласа 2
  • гласније 1
  • гласно 3
  • гласови 1
  • гласовима 1
  • гласом 20
  • гласоношу 1
  • Гле 2
  • гле 7
  • гледа 3
  • гледај 1
  • Гледај 1
  • гледајући 1
  • гледала 3
  • гледали 3
  • гледао 3
  • гледаћу 1
  • гледаш 1
  • гледаше 6
  • глоби 1
  • гневно 1
  • говеда 1
  • говече 1
  • говор 2
  • говора 1
  • говоре 1
  • говори 3
  • говорили 1
  • Говорио 1
  • говорити 5
  • говору 1
  • годила 1
  • година 1
  • годинама 4
  • године 1
  • годио 1
  • голема 1
  • голо 2
  • гологлав 5
  • гологлава 1
  • голубу 1
  • гомила 1
  • гомилаху 1
  • гомилаше 2
  • гомиле 1
  • гомили 1
  • гомилу 2
  • гоне 1
  • гонитеља 1
  • гонити 1
  • гоњењу 1
  • гора 1
  • горе 1
  • гореше 1
  • гори 1
  • горко 3
  • горопаднога 1
  • горостасне 1
  • горостасних 1
  • господа 1
  • господара 1
  • господе 1
  • господин 21
  • господина 13
  • Господине 3
  • господине 39
  • господином 1
  • господину 6
  • господо 1
  • господу 4
  • госпођа 4
  • госпође 1
  • госта 2
  • госте 2
  • гости 2
  • гостима 1
  • готов 1
  • готова 1
  • готовити 1
  • грабљиве 1
  • грабљиви 1
  • гради 1
  • грађанин 1
  • грбави 1
  • Грбић 1
  • Грбића 2
  • грдећи 1
  • грдна 1
  • грдно 1
  • грискао 1
  • грке 1
  • грку 1
  • Грлица 1
  • грлици 1
  • грлицу 1
  • грми 2
  • грмљава 1
  • грмљаве 1
  • грмљавина 1
  • грмљавином 1
  • грне 1
  • грознице 1
  • Гром 1
  • громким 1
  • громови 1
  • грохотом 2
  • грош 1
  • гроша 1
  • груб 1
  • груди 11
  • грудима 4
  • гулио 1
  • гунђајући 2
  • гуњу 1
  • гурави 1
  • гураше 1
  • гурну 1
  • густа 1
  • густе 1
  • густи 1
  • густим 2
  • густих 2
  • густу 2
  • гушобоље 1
  • гушу 1
  • д 1
  • Да 16
  • да 310
  • Дабогда 1
  • дабогда 2
  • даде 2
  • Дадер 1
  • дадох 1
  • Дај 1
  • дај 5
  • Дакле 4
  • дала 1
  • далека 3
  • далеко 2
  • даља 1
  • даље 8
  • даљину 1
  • дам 1
  • дан 10
  • дана 5
  • Данас 1
  • данас 3
  • данашњи 1
  • дангуби 1
  • данима 1
  • дању 1
  • дао 2
  • дате 1
  • дати 2
  • два 13
  • двадесет 3
  • двадест 2
  • дваест 2
  • дваестину 1
  • дваестпета 1
  • дванаестину 1
  • двапут 1
  • двапута 2
  • две 7
  • двојица 1
  • Де 3
  • дебеле 3
  • дебелу 1
  • дебео 1
  • девојка 3
  • девојке 2
  • девојку 3
  • девојци 1
  • девојче 7
  • девојчицом 1
  • девојчуре 1
  • дед 1
  • деда 29
  • Деда 7
  • Деде 1
  • деде 3
  • дела 2
  • делите 1
  • делити 1
  • дер 1
  • десет 2
  • десетину 3
  • Десетпута 1
  • деси 2
  • десила 1
  • десило 1
  • десио 1
  • десна 1
  • десни 1
  • десницом 1
  • десну 1
  • Дете 1
  • дете 15
  • детету 3
  • деца 2
  • децо 2
  • децу 2
  • дечица 1
  • дечицу 1
  • дечку 1
  • дивља 1
  • дивље 1
  • дивљој 1
  • дивљу 1
  • Дивна 2
  • дивним 1
  • дивну 2
  • дивокозу 1
  • дивоте 1
  • дивотне 1
  • дивоту 1
  • дигли 2
  • дигло 1
  • Дигните 1
  • диже 9
  • дизале 1
  • дизао 1
  • дим 4
  • дима 2
  • димове 2
  • диму 1
  • дира 1
  • дирај 1
  • дирек 1
  • Диса 2
  • Дису 1
  • дланом 1
  • Дне 1
  • дно 1
  • До 1
  • до 15
  • доба 5
  • добави 1
  • добар 2
  • добије 1
  • добила 1
  • добило 1
  • добио 1
  • добити 1
  • добра 3
  • Добри 1
  • добри 6
  • добрим 1
  • добро 15
  • Добро 8
  • доброга 1
  • добродошла 1
  • добродошлица 2
  • доброј 2
  • добром 1
  • добру 1
  • доведите 1
  • довели 1
  • довратак 1
  • довукао 1
  • довуче 2
  • догађа 2
  • догнала 1
  • догоди 1
  • догодило 3
  • додаде 14
  • дође 17
  • Дође 5
  • дођи 1
  • дођох 1
  • дођоше 3
  • Дођу 1
  • дојурише 1
  • док 13
  • доклегод 1
  • докотрљају 1
  • долази 5
  • долазити 1
  • доласка 1
  • доле 1
  • долети 1
  • долини 1
  • долину 1
  • домаћину 1
  • домаћици 1
  • домови 1
  • дому 2
  • донео 1
  • Донесе 1
  • донесе 4
  • донесеним 1
  • донесеш 1
  • донеси 1
  • допадала 1
  • дорат 1
  • дората 1
  • Досада 1
  • досада 2
  • досадио 1
  • досетио 2
  • досетком 1
  • дослуку 1
  • доста 2
  • досуде 1
  • дотерајте 1
  • дотрча 1
  • доћ 4
  • доћи 10
  • доцкан 2
  • доцно 1
  • дочекали 1
  • дошао 11
  • дошла 2
  • драги 1
  • драгу 1
  • драм 1
  • дрвен 1
  • дрвена 1
  • дрвеном 1
  • дрвета 1
  • дремежу 1
  • дремован 1
  • дреноваком 1
  • Држ 1
  • држала 1
  • дрљави 1
  • дртино 1
  • друга 5
  • друге 2
  • други 11
  • друго 6
  • другога 2
  • другоме 2
  • другу 6
  • друкче 2
  • дрхтала 1
  • дрхтао 1
  • дрхташе 1
  • дршћу 1
  • дршћућу 1
  • дубини 1
  • дубље 4
  • Дубока 1
  • дубоким 1
  • дубоко 2
  • дувајући 1
  • дуг 1
  • дуга 1
  • дугачки 1
  • дуго 4
  • дугу 7
  • дужан 1
  • дукат 1
  • дуката 1
  • духа 1
  • Духове 1
  • душа 1
  • душек 1
  • душека 1
  • душо 1
  • душом 1
  • ђавола 1
  • ђаволским 1
  • ђакона 1
  • ђе 1
  • Ђоле 2
  • Ђорђевић 1
  • е 2
  • Е 34
  • ево 11
  • Ево 4
  • ексик 1
  • ено 3
  • Ено 4
  • ето 2
  • Ето 4
  • жалбама 1
  • жалосно 1
  • жалостан 1
  • жалости 1
  • жалостивим 1
  • жао 1
  • жар 1
  • жара 1
  • жбуна 1
  • ждрела 1
  • ждрело 1
  • желео 1
  • жени 1
  • женици 1
  • жестином 3
  • жив 5
  • жива 1
  • Живана 1
  • живети 1
  • живи 1
  • Живко 4
  • живом 1
  • живописац 1
  • живот 3
  • ЖИВОТА 1
  • живу 4
  • жице 2
  • жмиркале 1
  • жубор 1
  • жури 1
  • журила 1
  • журио 1
  • журише 1
  • журно 1
  • За 4
  • за 72
  • заблагодари 1
  • забленуту 1
  • заблистала 2
  • заборави 1
  • заборавио 2
  • заборавити 1
  • забринут 1
  • забринуто 2
  • забринутој 1
  • забуни 1
  • завеје 1
  • заверио 1
  • заветрини 1
  • завиди 1
  • завидљиво 1
  • Завијача 1
  • завијачу 1
  • завијте 1
  • завирио 1
  • загазили 1
  • загазиш 1
  • загледајући 1
  • загледао 1
  • загрејан 1
  • загрли 1
  • загрлио 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 1
  • загушљивим 1
  • задахне 1
  • задевен 1
  • задеде 1
  • задовољан 3
  • задовољно 2
  • задовољством 1
  • задрхтао 1
  • задрхташе 1
  • задувани 1
  • зажелео 1
  • зазвони 1
  • зазврјаше 1
  • заиграло 1
  • заиста 2
  • заједно 2
  • Зајечар 6
  • Зајечара 2
  • Зајечару 7
  • заклетве 1
  • заклети 2
  • заклињати 1
  • заклони 1
  • заклоњен 1
  • закољем 1
  • Закон 1
  • закона 1
  • законици 1
  • законом 1
  • закону 3
  • закопан 1
  • закрилио 1
  • закриље 1
  • закукаше 1
  • закуца 1
  • залајао 2
  • заласку 1
  • заливен 1
  • Залогај 1
  • залуду 1
  • заљубљен 1
  • заљубљена 1
  • заљубљених 1
  • заљуља 1
  • замерити 1
  • замислио 1
  • замишљен 2
  • замишљено 2
  • замотао 1
  • занесен 1
  • занимљиво 1
  • заносу 1
  • заоре 1
  • заостало 1
  • западу 1
  • запали 2
  • записана 1
  • запита 5
  • заплаче 1
  • заповеда 2
  • заповедајући 1
  • заповеди 1
  • заповедио 2
  • заповест 3
  • запремљена 1
  • запроси 1
  • запсива 1
  • зар 6
  • Зар 6
  • засадио 1
  • засађена 1
  • заседама 1
  • заседе 1
  • заспи 1
  • застаде 2
  • застао 1
  • застиђено 2
  • застрта 1
  • засуче 1
  • затвореним 1
  • затим 2
  • Затим 2
  • зато 7
  • затресла 1
  • заузима 1
  • захвати 2
  • захити 1
  • заходу 1
  • зацело 2
  • зачуђено 3
  • зашт 1
  • зашто 2
  • Зашто 2
  • због 3
  • збогом 2
  • збрчкани 1
  • збрчканих 1
  • збрчкано 1
  • збунила 1
  • збуњена 1
  • звала 1
  • звали 1
  • Званице 1
  • звао 5
  • звонце 1
  • звук 1
  • звуке 1
  • звуку 1
  • згледаше 2
  • згодан 1
  • зграде 1
  • зградица 1
  • зградицу 1
  • згрчио 1
  • згурени 1
  • Згурила 1
  • Згурио 1
  • Здрав 1
  • здравили 1
  • здравља 1
  • здравље 3
  • здравца 1
  • зевне 1
  • зевну 1
  • зелене 1
  • зеља 1
  • земаљски 1
  • земље 1
  • земљи 1
  • земљу 6
  • зеца 1
  • Зими 1
  • зимовник 1
  • зла 1
  • Зла 1
  • златним 1
  • злато 1
  • зли 1
  • зликовац 2
  • зликовца 1
  • зликовци 1
  • Зло 1
  • зло 6
  • зловољно 1
  • Злот 4
  • Злота 1
  • Злоту 6
  • Злоћани 1
  • злочинство 1
  • злу 1
  • змија 1
  • Зна 1
  • зна 4
  • знају 3
  • знак 1
  • знала 4
  • Знам 1
  • знам 21
  • знао 4
  • знате 3
  • знати 3
  • знаћеш 1
  • значајним 1
  • значило 1
  • знаш 14
  • Знаш 2
  • знојем 1
  • зове 2
  • зовем 1
  • зови 2
  • Зовни 1
  • зовну 1
  • зову 2
  • зоре 1
  • зором 1
  • зору 1
  • зраку 1
  • зрацима 1
  • зуби 1
  • зубун 1
  • зубуном 1
  • И 31
  • и 449
  • иако 4
  • ивицу 1
  • играо 1
  • играху 1
  • иде 12
  • Идем 2
  • идем 5
  • идемо 2
  • идете 1
  • Иди 6
  • иди 7
  • Идите 1
  • иду 2
  • ИЗ 1
  • Из 2
  • из 38
  • иза 6
  • изабрани 1
  • изабрао 1
  • избавиле 1
  • избаци 1
  • извади 1
  • извадивши 1
  • извалио 1
  • изведе 1
  • извиди 1
  • извија 1
  • извијао 1
  • Извол 1
  • извору 1
  • извршити 1
  • извукао 3
  • Изгинућемо 1
  • изглед 1
  • Изгледа 1
  • изгледа 2
  • изгледале 1
  • изгледало 1
  • изгледаш 1
  • изгледаше 1
  • изгледу 1
  • изговорена 2
  • изгоре 1
  • изгубити 1
  • издаде 1
  • издајник 1
  • издиже 1
  • издржати 1
  • издржи 1
  • изеде 1
  • изиђе 6
  • изиђоше 2
  • изишао 1
  • изишла 2
  • излагао 1
  • излазе 1
  • излепљени 1
  • излетео 1
  • излети 1
  • измаче 1
  • измолити 1
  • измучених 1
  • изнемогао 1
  • изненадиле 1
  • изненадило 1
  • изнутра 1
  • изобиља 1
  • израз 2
  • изразу 1
  • изрила 1
  • изручи 1
  • изузетак 1
  • изумео 1
  • изумрли 1
  • икада 1
  • икакав 1
  • Ико 1
  • или 11
  • Или 2
  • Илија 14
  • Илије 4
  • Илији 1
  • Илијом 1
  • Илића 1
  • им 13
  • Има 1
  • има 15
  • имаде 1
  • имадох 1
  • имају 3
  • имала 3
  • имали 2
  • имам 4
  • имао 7
  • имаћемо 1
  • имаш 1
  • име 2
  • имењак 1
  • искану 1
  • Искао 1
  • искапи 2
  • искапимо 1
  • искрено 1
  • искупе 1
  • искуства 1
  • ислеђења 1
  • испизми 1
  • испиј 1
  • исплакане 1
  • исплаканим 1
  • испливити 1
  • испод 5
  • исправи 1
  • испрати 1
  • испратила 1
  • испребијан 1
  • испрекидане 1
  • испрекидано 1
  • исприча 1
  • испродавао 1
  • истерао 1
  • истерати 1
  • Истерујемо 1
  • Истина 1
  • истина 3
  • исто 3
  • истресао 1
  • истрчаше 1
  • ић 1
  • ићи 1
  • их 22
  • ишла 1
  • ишло 1
  • ишчупа 1
  • Ја 19
  • ја 44
  • јави 1
  • јавим 1
  • јавио 1
  • јадна 1
  • јадне 2
  • Јадно 1
  • јадно 2
  • јадну 1
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јако 1
  • Јами 1
  • јао 1
  • Јао 2
  • јареће 1
  • јарости 3
  • јаругу 2
  • јасним 2
  • јасно 1
  • јастука 1
  • јатак 1
  • јауче 1
  • јаучући 1
  • јахала 1
  • је 447
  • Је 7
  • једа 1
  • један 14
  • Једанпут 2
  • једанпут 5
  • једва 11
  • једина 1
  • јединици 1
  • јединицом 1
  • јединицу 1
  • једна 7
  • једнако 5
  • једне 4
  • Једни 1
  • једним 3
  • једно 9
  • једног 1
  • једнога 1
  • једном 4
  • једну 13
  • јели 1
  • Јер 1
  • јер 9
  • јес 5
  • Јес 6
  • Јесам 2
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • јест 3
  • Јест 4
  • јесте 3
  • Јесте 5
  • јецајући 1
  • јецало 1
  • јецање 2
  • јецаше 2
  • јечала 1
  • јечам 1
  • јечао 2
  • јечи 1
  • Јова 42
  • Јови 8
  • Јовин 1
  • Јовине 2
  • Јовицом 1
  • Јово 32
  • Јову 6
  • јогунаст 1
  • јогунасти 1
  • јој 16
  • Јок 1
  • Јончић 3
  • Јончића 1
  • јорган 1
  • Јоцом 1
  • Још 1
  • још 43
  • јунаци 2
  • јуриш 1
  • јурне 1
  • јурну 2
  • јутрос 2
  • јуче 1
  • Јуче 1
  • к 2
  • ка 7
  • кава 5
  • каве 3
  • кавом 1
  • каву 10
  • Кад 17
  • кад 50
  • када 2
  • кадгод 1
  • Кадикад 1
  • Кадикада 1
  • кажем 6
  • кажеш 1
  • Кажи 5
  • кажи 6
  • кажидер 1
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажу 2
  • казала 1
  • казао 3
  • казати 4
  • казивање 1
  • казивао 2
  • казуј 1
  • казујући 1
  • кајати 1
  • кака 1
  • какав 2
  • Каква 1
  • каква 3
  • какви 4
  • каквим 2
  • какву 1
  • како 28
  • Како 5
  • какових 1
  • какогод 1
  • каку 1
  • калабалука 1
  • календар 1
  • каљав 1
  • камен 8
  • камена 2
  • Каменац 5
  • камените 1
  • каменички 1
  • каменом 1
  • Каменца 1
  • Каменцу 4
  • Каменчане 1
  • Каменчани 1
  • камење 2
  • камо 1
  • канцеларија 1
  • канцеларије 1
  • канцеларијским 1
  • канцеларију 3
  • Као 1
  • као 90
  • капатанове 1
  • Капетан 19
  • капетан 48
  • капетана 29
  • капетане 2
  • капетани 1
  • капетаница 2
  • капетанице 1
  • капетаницу 1
  • капетанов 1
  • Капетанова 1
  • капетанова 2
  • капетанове 3
  • капетановој 1
  • капетанову 1
  • капетаном 3
  • капетанско 1
  • капетану 12
  • капи 1
  • капља 1
  • капљица 1
  • капу 2
  • Кара 1
  • карактера 1
  • карарскога 1
  • каскуљајући 1
  • Катад 1
  • каткад 1
  • каткада 1
  • качамак 2
  • качамака 2
  • кашиком 1
  • кашичицу 1
  • кварити 1
  • кевће 1
  • кер 1
  • кидају 2
  • кидисао 1
  • киша 1
  • кише 3
  • кишу 1
  • кладе 2
  • клепетушо 2
  • климали 1
  • климаше 1
  • климну 2
  • климнути 1
  • клисуру 1
  • клони 1
  • клонило 1
  • клону 2
  • клупе 1
  • кључаоницу 1
  • Кмет 13
  • кмет 43
  • кмета 6
  • кмете 4
  • кметова 1
  • кметове 1
  • Кметови 1
  • кметови 3
  • кметовима 3
  • кметово 1
  • кметовских 1
  • кметом 2
  • кметски 1
  • кмету 5
  • кнеже 14
  • Кнеже 3
  • књаз 1
  • књаза 1
  • књазу 1
  • Књазу 1
  • књига 1
  • књигу 1
  • Ко 10
  • ко 12
  • кога 7
  • когод 1
  • код 14
  • кожу 1
  • Која 1
  • која 6
  • које 14
  • којекако 1
  • којекаковим 1
  • којечему 1
  • који 28
  • којим 1
  • којима 3
  • којој 5
  • коју 7
  • кокошка 1
  • кол 1
  • кола 3
  • колено 1
  • колибице 1
  • колибици 4
  • колибицу 1
  • колики 1
  • колико 3
  • колутима 1
  • коме 6
  • комисар 1
  • Комисари 1
  • комисарима 1
  • Комисија 1
  • комисија 5
  • комисије 6
  • комисији 1
  • комисијом 1
  • комисију 1
  • комшија 1
  • комшије 3
  • коња 1
  • коње 3
  • корак 3
  • корака 1
  • коракнеш 1
  • кораком 1
  • корачајући 1
  • корачаше 1
  • корила 1
  • корито 1
  • коса 1
  • костију 1
  • косу 1
  • кочијашити 1
  • кочије 2
  • коџа 1
  • кошкају 1
  • кошутица 1
  • крадимице 2
  • крај 1
  • крајинскога 1
  • крајичак 1
  • крајње 1
  • красна 1
  • кратко 3
  • краће 1
  • крв 4
  • крвимо 1
  • креветом 1
  • кремена 1
  • кренем 1
  • крив 1
  • крива 1
  • кривица 1
  • кривицу 1
  • кривише 1
  • криво 1
  • крила 5
  • крили 4
  • крилима 1
  • крило 1
  • крити 1
  • кришом 2
  • крмача 1
  • Крмача 1
  • крмаче 2
  • Крмачу 1
  • крмачу 4
  • кровином 1
  • кроз 6
  • кромпира 1
  • кротког 1
  • крпа 1
  • крстила 1
  • крупна 1
  • крупне 3
  • крупним 1
  • круте 1
  • крушака 1
  • крџака 1
  • крџе 1
  • кршећи 1
  • кршила 1
  • кћери 1
  • кува 4
  • кувај 1
  • кувати 2
  • Куд 1
  • куд 3
  • куда 1
  • Куда 2
  • кук 1
  • кукање 1
  • кукаше 1
  • кукуруза 1
  • кули 1
  • кулу 2
  • кулука 1
  • кулучити 1
  • кум 1
  • кума 1
  • кумим 1
  • кумова 1
  • кумови 1
  • кундаком 1
  • купила 1
  • купусу 1
  • куражи 1
  • курјак 1
  • курјаци 1
  • Курсула 1
  • кућама 1
  • кућани 1
  • куће 11
  • кући 13
  • кућица 2
  • кућице 1
  • кућици 1
  • кућна 2
  • кућом 1
  • кућу 11
  • куца 1
  • куцала 1
  • куцнуо 1
  • л 15
  • лавеж 1
  • лавом 1
  • лаганим 1
  • лагано 6
  • лаж 1
  • лажете 1
  • Лажеш 2
  • Лажу 1
  • Лазарове 1
  • лаје 1
  • Лаје 1
  • лак 1
  • лако 1
  • лаксир 1
  • лане 1
  • лапарав 1
  • ласкави 1
  • ласно 1
  • лашчино 1
  • лебдеше 1
  • лево 2
  • левог 1
  • левом 1
  • лежао 1
  • лелекаше 1
  • леп 2
  • лепа 1
  • Лепа 1
  • лепе 2
  • лепим 1
  • Лепо 1
  • лепо 23
  • лепој 1
  • лепом 2
  • лепшом 1
  • лепшу 1
  • лет 2
  • лети 1
  • летњем 1
  • летом 1
  • летрожелом 1
  • ли 32
  • ликера 1
  • липово 1
  • лисица 1
  • лисицу 1
  • листак 1
  • литре 2
  • литру 1
  • лица 6
  • лице 12
  • Лице 2
  • лицу 3
  • личим 1
  • лов 5
  • лова 1
  • ловац 2
  • ловачки 1
  • ловци 1
  • лола 1
  • ломише 1
  • ломљава 2
  • ломљавом 1
  • ломљаву 1
  • лонцу 1
  • лопов 2
  • лопова 2
  • лоптила 1
  • луг 1
  • лужина 1
  • лука 1
  • лукаво 1
  • лупи 2
  • лупкајући 2
  • лутао 1
  • луше 1
  • лушу 1
  • љубав 4
  • љубави 6
  • љубећи 1
  • љуби 2
  • љубим 1
  • љубимце 1
  • љубљаше 1
  • љубљену 1
  • људе 4
  • Људи 2
  • људи 38
  • људима 1
  • људске 1
  • људски 1
  • љутећи 1
  • љутито 2
  • ма 4
  • Ма 5
  • Магдином 1
  • магла 1
  • магли 1
  • маглу 3
  • мазани 1
  • мазила 1
  • маја 2
  • мајка 27
  • Мајка 3
  • мајке 2
  • Мајко 1
  • мајко 10
  • мајку 1
  • Мајор 1
  • мајци 3
  • макао 1
  • макар 2
  • мала 2
  • Мала 2
  • мале 1
  • маленоме 1
  • малену 1
  • мали 5
  • Малиник 1
  • Мало 2
  • мало 47
  • малога 1
  • малој 1
  • малом 2
  • малу 4
  • мане 1
  • ману 1
  • Мара 1
  • марамом 1
  • марим 3
  • Маринко 46
  • Маринкове 1
  • Маро 1
  • мастан 2
  • матер 1
  • матере 1
  • мати 9
  • матори 1
  • маторим 1
  • мах 7
  • махну 1
  • мацкама 1
  • маши 1
  • ме 33
  • мегдан 2
  • медведа 1
  • медведом 1
  • међу 6
  • Међутим 3
  • мелодије 1
  • мене 10
  • Мене 2
  • мени 6
  • мера 1
  • мери 1
  • мермера 1
  • мерници 1
  • меса 1
  • месо 2
  • места 1
  • место 3
  • месту 3
  • метанисати 1
  • метао 1
  • мете 1
  • мети 1
  • Метите 1
  • метле 1
  • механе 4
  • механи 6
  • механички 2
  • механом 1
  • механу 7
  • механџија 3
  • мечко 1
  • мешаш 1
  • мешине 1
  • Ми 4
  • ми 55
  • мила 1
  • Мила 6
  • Миланове 1
  • Миле 38
  • милином 2
  • Милисав 15
  • Милисава 2
  • Милисаве 14
  • Милисаву 1
  • Милићем 2
  • Мило 1
  • Милова 1
  • Милован 24
  • Милована 3
  • Миловане 7
  • Милованов 1
  • Милованово 1
  • Милованом 1
  • Миловану 4
  • миловао 1
  • Милово 1
  • Милову 1
  • Милом 2
  • милостива 1
  • Милу 3
  • мимичним 1
  • мио 1
  • мире 1
  • мири 1
  • мирисавога 1
  • мирисом 1
  • мирише 1
  • мирнији 1
  • мирним 1
  • мирно 6
  • мирном 1
  • миром 1
  • миру 1
  • мисле 1
  • мисли 8
  • мислила 4
  • мислим 1
  • Мислим 2
  • мислио 3
  • мислите 1
  • мислиће 1
  • мислиш 2
  • мито 1
  • Михаила 1
  • мицање 2
  • мицањем 1
  • миче 1
  • млада 1
  • Млада 1
  • младеж 1
  • млади 1
  • младић 1
  • младића 1
  • младићи 1
  • младо 1
  • младом 2
  • младоме 1
  • млађега 1
  • млађи 2
  • млађим 1
  • многа 1
  • Многа 1
  • многи 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 3
  • многоме 2
  • мном 3
  • мога 1
  • Мога 1
  • Могао 1
  • могао 11
  • могла 1
  • могле 2
  • могли 4
  • могло 1
  • могоше 1
  • могу 5
  • модрикастим 1
  • мож 1
  • Можда 3
  • можда 4
  • може 8
  • Можемо 2
  • можете 2
  • можеш 6
  • Мој 2
  • мој 7
  • моја 6
  • моје 14
  • моји 1
  • мојим 1
  • мојој 3
  • моју 6
  • молећи 1
  • Моли 1
  • моли 2
  • молила 1
  • молимо 1
  • молити 4
  • мољакати 1
  • момак 7
  • момака 1
  • моме 1
  • момка 3
  • момком 1
  • момку 1
  • момци 1
  • Момче 1
  • момче 2
  • мора 11
  • Мора 4
  • Морам 2
  • морам 3
  • мораш 7
  • море 1
  • морили 1
  • моћ 1
  • моћи 1
  • мраз 1
  • мразили 1
  • мразимо 1
  • мрака 1
  • мраку 1
  • мрачан 1
  • мрачније 1
  • мрачнију 1
  • мрачној 2
  • мрднуо 1
  • мрзео 2
  • мрзи 1
  • мрзости 1
  • мртав 1
  • Мртав 2
  • мртва 1
  • мртвац 1
  • мртво 1
  • мршава 1
  • му 80
  • мудро 1
  • мука 3
  • муке 1
  • муку 1
  • муња 1
  • муње 1
  • муцајући 3
  • муци 1
  • мучили 1
  • мушки 1
  • на 157
  • На 6
  • набавити 1
  • набрало 1
  • набусито 2
  • навали 1
  • наваљиваше 1
  • навео 1
  • навечерао 1
  • навици 1
  • навише 1
  • нагази 1
  • нагли 2
  • нагне 1
  • нагнути 1
  • нагонио 2
  • нагрдили 1
  • нагрдити 1
  • над 2
  • Над 2
  • нада 1
  • надао 2
  • нађе 2
  • нађемо 1
  • нађи 1
  • Нађи 1
  • нажао 1
  • наже 3
  • наздравимо 1
  • наздрављаше 1
  • назеб 1
  • назирати 1
  • најбеље 1
  • најбоље 2
  • Најбоље 2
  • најгаднијим 1
  • најгоре 1
  • најгорњу 1
  • најдубљих 1
  • најмање 1
  • најматорија 1
  • Најпре 1
  • најпре 3
  • најруменије 1
  • најсветије 1
  • најстарија 1
  • најстарији 1
  • најчеститије 1
  • накани 1
  • наканиш 1
  • накашља 1
  • накашљао 2
  • накитио 1
  • налазила 1
  • налипајте 1
  • наљути 1
  • нам 4
  • нама 5
  • намами 1
  • намеру 1
  • намести 1
  • наместити 1
  • наметањем 1
  • намргођен 1
  • намргођено 1
  • наниже 1
  • наново 4
  • напаја 1
  • напиј 1
  • напије 1
  • напоље 8
  • напољу 2
  • Напољу 2
  • направи 1
  • направити 2
  • напред 2
  • напрезању 1
  • напуни 2
  • напусти 1
  • напуштају 1
  • нарави 2
  • наравно 2
  • Нареди 1
  • наредио 1
  • Нарочито 1
  • нарочито 3
  • наручао 1
  • наручју 1
  • нас 5
  • насељен 1
  • насиља 1
  • наскоро 1
  • насликао 1
  • наслони 1
  • Наслони 1
  • наслонио 4
  • насмеја 1
  • насмејао 2
  • насред 2
  • насрећу 1
  • настави 1
  • наставио 1
  • настаде 2
  • настадоше 1
  • настрану 1
  • насуво 2
  • натаче 1
  • натерају 2
  • натклопила 1
  • наточи 1
  • натпевају 1
  • натраг 3
  • натуштен 1
  • натуштише 1
  • наћи 1
  • науке 1
  • науман 1
  • наумио 2
  • начел 1
  • начелник 4
  • начелника 3
  • начелником 2
  • начин 2
  • наш 5
  • наша 2
  • нашао 2
  • наше 3
  • нашем 1
  • нашему 1
  • наши 5
  • наших 1
  • нашу 2
  • не 129
  • Не 16
  • небо 3
  • Неваљали 1
  • неваљали 3
  • неваљалцима 1
  • неваљалцу 1
  • Неваљао 1
  • невеселији 1
  • невесело 1
  • невесео 3
  • невешт 1
  • невиђене 1
  • невино 1
  • невиности 1
  • невоља 2
  • невољи 3
  • невољу 1
  • невреме 1
  • нег 1
  • него 30
  • Него 5
  • недара 2
  • Недеља 4
  • недеље 2
  • Недељину 1
  • Недељом 1
  • недељу 1
  • Недељу 1
  • Недица 1
  • Недицу 1
  • недодирнута 1
  • нежно 1
  • нежну 1
  • незване 1
  • незванични 1
  • неисказано 1
  • Нек 1
  • нек 9
  • нека 18
  • Нека 3
  • некад 2
  • некака 1
  • некаква 1
  • некаквог 1
  • некако 6
  • неке 2
  • неки 9
  • неко 10
  • неког 2
  • некога 6
  • неколико 4
  • неком 1
  • некоме 1
  • неку 5
  • Нема 1
  • нема 10
  • немам 1
  • немамо 1
  • немило 1
  • немилостиви 1
  • немо 2
  • Немој 1
  • немој 6
  • немојте 1
  • неморална 1
  • необично 1
  • необичнога 1
  • неокречена 1
  • неофарбан 1
  • неплодно 1
  • непогоде 1
  • непознато 1
  • непоштени 1
  • неправде 1
  • непротумаченоме 1
  • нерасположен 1
  • нерасположења 1
  • несигурним 1
  • несрећна 1
  • несрећне 2
  • несрећни 2
  • несрећник 3
  • несрећника 1
  • несрећнога 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • несташни 2
  • нестрпљиво 1
  • неће 16
  • Неће 3
  • нећете 2
  • Нећеш 1
  • нећеш 7
  • Нећу 1
  • нећу 9
  • неуљудни 1
  • нехотице 2
  • нечега 1
  • нечем 1
  • нечувено 1
  • нечувеном 1
  • нечујних 1
  • Нешто 2
  • нешто 23
  • ни 31
  • нигде 3
  • низ 2
  • није 50
  • Није 9
  • ниједан 2
  • ниједна 1
  • ниједне 1
  • Никад 2
  • никад 6
  • Никада 1
  • никада 4
  • никаква 1
  • Никако 1
  • никако 2
  • Нико 1
  • нико 9
  • Никога 1
  • никога 5
  • Николи 1
  • ником 1
  • никоме 2
  • никуда 1
  • нисам 20
  • Нисам 4
  • ниси 9
  • нисмо 2
  • Нису 1
  • нису 15
  • нит 1
  • Нити 1
  • нити 3
  • нитков 1
  • ниткова 4
  • Ниткове 1
  • нишан 1
  • ништа 14
  • Ништа 2
  • Но 10
  • но 8
  • нов 1
  • новаца 1
  • ново 1
  • новом 1
  • новцима 1
  • ногама 3
  • ногарима 1
  • ноге 1
  • ногу 3
  • нож 2
  • ножа 1
  • ножем 1
  • нокта 1
  • нос 3
  • носи 1
  • носити 1
  • носу 1
  • Ноћ 1
  • ноћ 12
  • Ноћас 1
  • ноћас 2
  • ноћи 12
  • ноћу 1
  • Ну 2
  • ну 3
  • нуђаше 1
  • ње 4
  • њега 19
  • Његов 1
  • његов 2
  • његова 6
  • његове 2
  • његови 1
  • његовим 5
  • његових 1
  • његово 1
  • његовој 2
  • његову 5
  • њему 4
  • Њене 1
  • њене 2
  • њеним 2
  • њених 1
  • њено 2
  • њеног 1
  • њеној 1
  • њеном 3
  • њивама 1
  • њим 4
  • Њима 1
  • њима 10
  • њиме 8
  • њих 6
  • њихови 1
  • њиховој 1
  • њихову 1
  • њој 3
  • њојзи 1
  • њом 1
  • њоме 3
  • Њу 1
  • њу 8
  • о 28
  • О 7
  • оба 4
  • обарених 1
  • обасула 1
  • обвезан 1
  • обвила 1
  • обесиш 1
  • обешене 1
  • обиграти 1
  • обичаја 1
  • обичају 2
  • обично 1
  • облак 1
  • облака 2
  • облаке 1
  • Облаци 1
  • облаци 3
  • ободраваше 1
  • обојица 1
  • обори 1
  • оборивши 1
  • обрађују 1
  • образ 2
  • образа 1
  • Образи 1
  • образи 5
  • обрашчићима 1
  • обрва 1
  • обредише 1
  • обриса 2
  • обузме 1
  • Обући 1
  • ова 6
  • Овај 1
  • овај 9
  • овако 5
  • оваковој 1
  • овакој 3
  • оваком 1
  • овамо 5
  • овас 1
  • овде 11
  • ове 6
  • ови 4
  • овим 2
  • ових 2
  • ово 9
  • овога 2
  • овом 1
  • ову 1
  • оглоби 1
  • оглобити 1
  • огњишта 3
  • огњиштем 1
  • огњишту 1
  • огрнула 1
  • огромни 1
  • Од 4
  • од 72
  • одавде 1
  • одавно 2
  • оданде 1
  • одби 1
  • одбијем 1
  • одвајала 1
  • Одвали 1
  • одвалимо 1
  • одвалио 1
  • одведем 1
  • одвојио 1
  • одговарао 1
  • одговор 1
  • одговори 5
  • одговорни 1
  • одграђен 1
  • Оде 1
  • оде 19
  • одерала 1
  • одећу 1
  • одиста 1
  • одјаше 1
  • одјекивало 1
  • одјекивао 1
  • одјекује 1
  • одјутрос 1
  • одлази 1
  • одлазити 1
  • одлете 1
  • одломљено 1
  • одмарао 1
  • Одмах 1
  • одмах 4
  • одмори 1
  • одобравајући 1
  • одобраваху 1
  • одобраваше 1
  • Одонда 1
  • одонуда 1
  • одох 1
  • Одох 1
  • одоше 3
  • одрече 1
  • Одрешите 1
  • одроне 1
  • одрони 1
  • одроњеног 1
  • одужили 1
  • одустајте 1
  • одустале 1
  • одшали 1
  • ожалошћеној 1
  • ожђелдија 1
  • озбиљнији 1
  • озбиљно 3
  • озбиљски 1
  • озлоједио 1
  • ока 2
  • окану 1
  • окануо 1
  • окачио 1
  • окинула 1
  • оклепаницо 2
  • око 22
  • околини 1
  • окорелим 1
  • окрвави 1
  • окрене 1
  • окренувши 4
  • окрете 6
  • окривљења 1
  • округло 1
  • округлој 1
  • округу 1
  • окружено 1
  • окују 1
  • окукао 1
  • окупу 1
  • окусио 2
  • окусити 1
  • окусиш 1
  • окушамо 1
  • Омирисао 1
  • Он 4
  • он 56
  • она 22
  • Она 7
  • онај 7
  • онака 1
  • Онаки 1
  • онаким 1
  • онако 15
  • Онамо 1
  • Онда 1
  • онда 29
  • Онде 2
  • онде 6
  • Оне 1
  • оне 3
  • онесвештен 1
  • онесвешћен 1
  • они 15
  • Они 2
  • оним 4
  • Оно 1
  • оно 12
  • оног 2
  • онога 7
  • оном 3
  • ономе 5
  • ону 8
  • опази 1
  • опазио 2
  • Опак 1
  • опаке 1
  • Опаки 1
  • опанак 2
  • опанака 1
  • опањкали 1
  • опасности 1
  • опачине 1
  • опачини 1
  • опет 32
  • опколисмо 1
  • опколите 1
  • опомињах 1
  • оправдања 1
  • оправдање 1
  • опростио 1
  • опсовавши 1
  • опћински 1
  • Опчинила 1
  • општине 2
  • општински 1
  • општинског 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • орао 8
  • орошеним 1
  • оружје 1
  • осакатила 1
  • осакатио 1
  • освестише 1
  • освета 1
  • осветиће 1
  • осветљавала 1
  • осветљаваше 1
  • осветом 1
  • осетили 1
  • осетио 2
  • осилио 2
  • оскорушу 1
  • осмејак 1
  • осмејком 1
  • осмејкујући 1
  • осмехну 1
  • осмехнувши 1
  • основаним 1
  • особина 1
  • осрамотимо 1
  • осрамотити 1
  • оста 2
  • остави 4
  • оставили 1
  • оставио 2
  • остаде 2
  • остаје 1
  • остала 1
  • остале 1
  • Остали 1
  • остали 4
  • осталим 2
  • остало 2
  • осталој 1
  • остан 1
  • остане 3
  • останем 2
  • останете 1
  • остани 1
  • остао 1
  • остарео 1
  • осташе 1
  • остругана 1
  • осу 1
  • осудио 1
  • Отац 1
  • отац 3
  • отвара 1
  • отварајући 1
  • отворена 2
  • отворено 1
  • отвори 3
  • отворише 1
  • отео 1
  • отети 1
  • отиде 1
  • отимати 2
  • отимаш 1
  • отићи 1
  • отишао 3
  • отишли 1
  • отишло 1
  • откад 2
  • откако 3
  • откине 1
  • откуд 2
  • откуда 1
  • отпочела 1
  • отуда 1
  • Отуда 1
  • ох 1
  • Ох 6
  • охрабрен 1
  • охрабрени 1
  • оца 3
  • оцем 1
  • Оцепио 1
  • очајник 1
  • очајним 1
  • очекује 1
  • Очи 1
  • очи 11
  • очију 3
  • очима 6
  • очински 1
  • ошинуо 1
  • оштрим 1
  • па 143
  • Па 34
  • пад 1
  • падала 1
  • падале 2
  • падати 1
  • падаше 2
  • паде 4
  • пажљивије 1
  • пажљиво 4
  • пажљиву 1
  • пазе 1
  • пази 1
  • Пази 1
  • пазите 2
  • пак 1
  • пакосни 2
  • пакосним 1
  • пакост 1
  • пакости 2
  • пала 1
  • пали 1
  • палио 1
  • пало 1
  • памет 1
  • памети 1
  • паметнији 1
  • пандур 6
  • пандура 4
  • пандури 1
  • пандуром 1
  • пања 1
  • пањић 1
  • пањкају 1
  • пао 1
  • паприке 2
  • пар 1
  • парбу 1
  • парица 1
  • парник 1
  • парнице 2
  • парницу 5
  • парничара 1
  • парничите 1
  • пару 1
  • парче 2
  • пас 8
  • паса 2
  • пасје 1
  • пасти 2
  • пастир 2
  • пастирчићи 1
  • пасуљ 2
  • пасуља 1
  • пати 1
  • пашеног 1
  • пашенози 1
  • пашче 1
  • пе 1
  • пева 1
  • пегице 1
  • пезевенк 2
  • пеки 1
  • пенџерлијом 1
  • пепео 1
  • перетом 1
  • перце 2
  • песак 1
  • песнице 1
  • песницу 1
  • пет 3
  • петаго 1
  • Петар 3
  • Петра 1
  • Петре 1
  • Петру 1
  • пећине 2
  • пећину 1
  • печење 2
  • Пиј 1
  • пиј 3
  • Пијан 1
  • пије 1
  • пију 1
  • Пиле 1
  • пиле 2
  • пилета 1
  • пили 1
  • пилића 1
  • писано 1
  • Писма 1
  • писмених 1
  • писмо 5
  • писму 2
  • пита 2
  • питање 1
  • питао 1
  • питаше 14
  • пићем 1
  • плавоме 1
  • плакала 1
  • плакати 2
  • плакаше 1
  • Пламен 1
  • пламењем 1
  • план 1
  • планина 8
  • планинама 1
  • планинац 1
  • планине 4
  • планини 3
  • Планинице 1
  • планину 6
  • плану 2
  • плати 4
  • платити 1
  • платненом 1
  • платну 1
  • плаћам 1
  • плач 1
  • плаши 2
  • плаштом 1
  • плетера 1
  • плећима 1
  • плот 1
  • плота 3
  • плотова 1
  • По 3
  • по 42
  • побије 1
  • побледевши 1
  • побледела 1
  • побледелим 1
  • побледео 1
  • побледеше 1
  • побледи 1
  • побогу 1
  • поболи 1
  • побратиме 1
  • Побратиме 1
  • побратиму 1
  • побре 1
  • поваздан 1
  • поверљиво 1
  • повећом 1
  • повечерај 1
  • повољно 1
  • повратила 1
  • повтораваше 1
  • погине 1
  • погинуо 1
  • погинути 1
  • поглед 2
  • погледа 18
  • погледавши 1
  • погледај 1
  • погледала 1
  • погледе 2
  • погледом 12
  • погодио 1
  • погодити 1
  • погођен 1
  • погурен 2
  • Под 1
  • под 4
  • Подај 1
  • подбада 1
  • Подгорац 1
  • Подгорца 1
  • Подгорцу 2
  • подере 1
  • подигао 1
  • подигло 1
  • подигне 1
  • подигни 1
  • подигнуту 1
  • подиже 2
  • подижу 1
  • подизала 1
  • подићи 1
  • подли 1
  • подлих 1
  • подло 1
  • подне 1
  • подножју 4
  • подражава 1
  • подругљивим 1
  • подругљиво 1
  • подсмеваше 1
  • подсмеха 1
  • подсмехну 1
  • подуже 2
  • подупрто 1
  • пође 6
  • пођем 1
  • пођеш 1
  • пођоше 1
  • пођу 1
  • пожалимо 1
  • пождеру 1
  • пожелети 1
  • поживите 1
  • позвао 1
  • позваше 1
  • поздрави 5
  • поздравили 1
  • поздравио 2
  • Поздравље 1
  • позеленео 1
  • позиваше 1
  • позиву 1
  • позлило 1
  • познавао 3
  • познаваше 1
  • познајем 1
  • Познајемо 1
  • Познала 1
  • познао 1
  • позове 1
  • позовем 1
  • позовете 1
  • поиздаље 1
  • поиште 1
  • појас 1
  • појаса 1
  • појасом 1
  • појасу 1
  • поједном 1
  • поједну 1
  • појести 1
  • појмови 1
  • појури 2
  • појурим 1
  • покаже 1
  • показује 1
  • покајах 1
  • покара 1
  • покарати 1
  • поклони 1
  • поклонише 2
  • покоја 1
  • покојни 4
  • покојним 1
  • покојног 1
  • покојнога 1
  • покорава 1
  • покоравати 1
  • покори 1
  • покретом 1
  • покри 1
  • покрива 1
  • покривена 1
  • покрила 1
  • покупиш 1
  • покушао 1
  • полети 1
  • поливен 1
  • полици 1
  • половина 1
  • половину 1
  • положају 1
  • полочу 1
  • полусенци 1
  • поља 3
  • пољака 1
  • пољаке 1
  • пољаци 1
  • поље 1
  • пољу 2
  • Пољуби 1
  • пољуби 4
  • пољубити 1
  • пољубише 1
  • пољупцима 1
  • помагала 2
  • помало 1
  • помешам 1
  • помилова 2
  • помирите 1
  • помислила 1
  • помислим 1
  • помислити 1
  • помогао 3
  • помогне 1
  • помогнем 1
  • помози 3
  • помоли 1
  • помолише 1
  • помоћ 2
  • помоћи 1
  • помоћник 1
  • помоћници 1
  • помрчина 2
  • помрчини 1
  • помрчину 1
  • помучити 1
  • понашању 1
  • понекад 1
  • понекада 1
  • понеки 2
  • понеког 1
  • понеку 1
  • поново 2
  • понорима 1
  • поносито 1
  • понуди 3
  • понудивши 1
  • поодмори 2
  • поп 1
  • Попа 1
  • попа 19
  • попадија 4
  • попадије 1
  • попео 1
  • попивши 1
  • попин 2
  • попина 2
  • попио 2
  • поплашена 2
  • попо 9
  • попова 1
  • попови 1
  • попом 1
  • попу 1
  • попушташе 1
  • поразговарамо 1
  • поразмислићемо 1
  • Поред 1
  • поред 12
  • порезу 2
  • поробио 1
  • порода 1
  • породица 1
  • поругљиво 1
  • поруке 1
  • поруменевши 1
  • порумени 1
  • поручиш 1
  • поручује 1
  • посаветова 2
  • посаветуј 1
  • посао 3
  • поседи 1
  • посејао 1
  • посестрима 1
  • посла 4
  • послао 1
  • послата 1
  • послаћеш 1
  • После 11
  • после 28
  • последњи 3
  • последњих 1
  • послова 1
  • послове 1
  • послом 2
  • послужавник 1
  • послушати 1
  • послушнога 1
  • посматрајући 1
  • посматраше 6
  • посрамљени 1
  • поставе 1
  • поставио 1
  • постављено 1
  • постаријих 1
  • постепено 1
  • постићи 2
  • постоји 1
  • поступа 1
  • потамни 1
  • потврђујући 1
  • потмуло 1
  • поток 1
  • потпраши 1
  • потребе 1
  • потребује 1
  • потрошиш 1
  • поћи 2
  • поубијати 1
  • поуздати 1
  • походи 1
  • поцрвене 1
  • поцрвенео 2
  • поцури 1
  • почастити 1
  • поче 1
  • почевши 1
  • почела 1
  • почем 1
  • почеше 2
  • почивању 1
  • починио 2
  • починише 1
  • пошао 1
  • пошла 1
  • Пошљи 2
  • поштена 3
  • поштени 2
  • поштеним 1
  • поштенога 2
  • поштеном 1
  • поштеноме 1
  • пошто 1
  • поштоваху 1
  • поштују 1
  • право 11
  • Право 2
  • праву 1
  • праг 1
  • празника 1
  • празником 1
  • прате 1
  • пратила 1
  • пратио 3
  • пратити 1
  • први 4
  • прво 1
  • Првул 2
  • пре 9
  • пребаци 1
  • пребледеше 1
  • превалило 1
  • превара 1
  • превари 1
  • преварио 1
  • превија 1
  • превијај 1
  • превијајући 1
  • превуче 1
  • прегледао 1
  • прегори 1
  • преградицу 1
  • прегрши 1
  • Пред 1
  • пред 29
  • преда 1
  • предаде 1
  • Предај 1
  • председник 11
  • председника 1
  • председниково 1
  • пређе 2
  • прежи 1
  • презирући 1
  • презриви 1
  • презривим 1
  • презриво 2
  • преиначио 1
  • прекидао 1
  • прекипи 1
  • преко 8
  • прекорним 1
  • прекрасноје 1
  • прекрстили 1
  • Прела 1
  • према 2
  • премерили 1
  • преместила 1
  • премећући 1
  • премишљајући 1
  • пренемагати 1
  • пренемагаше 1
  • пренемажући 1
  • препасти 1
  • препеченица 1
  • препеченице 1
  • препеченицом 1
  • препреден 1
  • препречио 1
  • преседео 1
  • прескочио 1
  • преслицом 1
  • престарео 1
  • престаће 1
  • пресуде 1
  • претварајући 1
  • претећи 1
  • претећим 1
  • претио 1
  • претите 1
  • претрнула 1
  • прече 1
  • прешао 1
  • при 3
  • приближи 1
  • приближује 1
  • приближујући 1
  • привиђењима 1
  • придружио 1
  • приђе 2
  • призива 2
  • призивали 1
  • призивљу 1
  • призна 1
  • признао 1
  • прија 1
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • прикрива 2
  • прикривају 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • приличи 4
  • приљуби 1
  • примали 1
  • примати 1
  • примаче 2
  • пример 1
  • примети 1
  • приметила 1
  • приметио 1
  • приповедала 2
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припретио 1
  • Природа 1
  • природе 1
  • прислушкиваше 2
  • пристајем 1
  • приступи 1
  • притворнога 1
  • притворном 1
  • притегни 1
  • притиснуо 1
  • притиште 2
  • прихвати 2
  • прихватимо 1
  • прихватио 1
  • причека 1
  • причекај 1
  • Причекај 1
  • причувај 2
  • пришану 1
  • пришапну 1
  • пришуњао 1
  • прљавих 1
  • прну 1
  • пробали 1
  • провалија 2
  • провалије 2
  • провалијом 1
  • провалу 1
  • провода 1
  • проводаџије 1
  • проговори 4
  • проговорим 1
  • проговорити 5
  • прогутао 1
  • прода 1
  • продату 1
  • продиванити 1
  • продужаваше 1
  • продужи 1
  • прође 2
  • прозора 1
  • Прозори 1
  • пројина 1
  • проклета 1
  • проклете 1
  • пролаз 1
  • пролази 2
  • пролеће 1
  • промени 1
  • промеша 2
  • промуца 1
  • промуцао 1
  • проневаљалио 1
  • пропраћајући 1
  • просеца 1
  • просипаше 1
  • простирала 1
  • простире 1
  • простора 2
  • простртим 1
  • прострто 1
  • проте 1
  • протепа 2
  • противити 1
  • противноме 1
  • противу 1
  • проћи 1
  • проучи 1
  • прочастити 1
  • прочита 2
  • прочитај 1
  • прочитати 1
  • прочуло 1
  • прошао 2
  • прошевина 1
  • пррр 1
  • прсију 1
  • прста 1
  • прсте 1
  • прстима 2
  • прстићи 1
  • прстом 2
  • пружи 1
  • пса 3
  • псе 1
  • псето 1
  • пси 4
  • псовао 1
  • псовку 1
  • пун 1
  • пуна 1
  • пуним 1
  • Пунио 1
  • пуно 2
  • пупољка 1
  • пусти 1
  • Пусти 2
  • пустим 1
  • пустио 1
  • пустиш 1
  • пустоши 1
  • пустошну 1
  • пут 4
  • пута 1
  • путем 2
  • путове 3
  • Пуцајте 2
  • пуцао 4
  • пуче 1
  • пушака 2
  • пушила 1
  • пушка 1
  • пушке 1
  • пушком 1
  • пушку 10
  • пуштајући 1
  • пуштао 1
  • пуштати 1
  • пушташе 3
  • пушци 1
  • работа 1
  • рад 8
  • ради 4
  • радије 1
  • Радисав 1
  • радо 4
  • радознали 1
  • радом 1
  • радосно 1
  • радости 2
  • радујеш 2
  • ражљућени 1
  • ражљућенога 1
  • разбијаху 1
  • разбијеш 1
  • разбио 1
  • разбојем 1
  • разбоју 1
  • разболи 1
  • разборит 1
  • развезао 1
  • развијаху 1
  • развукло 1
  • развучених 1
  • разглави 1
  • разговара 1
  • разговарају 1
  • разговор 2
  • разговори 1
  • разговору 1
  • раздвајаху 1
  • раздиреш 1
  • раздражен 1
  • раздраженим 1
  • раздрљене 1
  • разиђоше 3
  • разјасни 1
  • разлагајући 1
  • разлегао 1
  • разликовати 1
  • размишљавајући 1
  • размишљаваше 1
  • размрсити 1
  • разни 1
  • разнога 1
  • разузданости 1
  • разумели 1
  • разумео 4
  • раја 1
  • Раја 3
  • Раје 1
  • ракија 4
  • ракије 9
  • ракији 1
  • ракијом 3
  • ракију 5
  • ракице 1
  • раме 2
  • рамена 1
  • рамену 1
  • рањенику 1
  • рањенога 1
  • рапорт 1
  • расејан 1
  • распали 1
  • распалио 1
  • распаљених 1
  • расположен 1
  • расположењу 1
  • расте 1
  • растегоше 1
  • ратари 1
  • ратарче 1
  • рачун 1
  • ребра 1
  • реду 5
  • рекао 4
  • рекла 1
  • рекну 1
  • рекох 1
  • рекоше 5
  • Рембрантовим 1
  • Ретко 1
  • ретко 2
  • рећи 5
  • реци 1
  • Реци 1
  • реч 5
  • Рече 1
  • рече 72
  • речено 1
  • речи 1
  • речце 1
  • рикаше 1
  • робију 1
  • росе 1
  • рт 1
  • Ртањ 4
  • ружичасто 1
  • рука 2
  • рукав 1
  • рукаве 1
  • рукавом 1
  • рукама 1
  • руке 5
  • рукова 1
  • Рукова 1
  • руковавши 1
  • руковаше 1
  • руком 3
  • руку 17
  • румен 2
  • румене 1
  • рундови 1
  • руци 5
  • ручицама 2
  • ручице 1
  • ручицу 2
  • руше 1
  • С 1
  • с 47
  • Са 2
  • са 52
  • сабира 1
  • сав 8
  • Сад 13
  • сад 25
  • сада 6
  • сажаљења 1
  • сажвакати 1
  • сакрива 1
  • сакрије 1
  • Сам 1
  • сам 45
  • сама 5
  • саме 4
  • сами 3
  • самих 1
  • Само 3
  • само 32
  • самога 1
  • самоме 3
  • самоћу 1
  • сан 1
  • сана 1
  • сановима 1
  • санћим 1
  • сањали 1
  • сањао 1
  • сасвим 9
  • саслушао 1
  • састави 1
  • сасу 1
  • сат 2
  • сата 1
  • сахрани 1
  • сачувај 1
  • сачувати 2
  • Св 1
  • Сва 1
  • сва 3
  • Свађају 1
  • свака 1
  • Свака 1
  • свакад 1
  • свакада 1
  • сваке 1
  • сваки 7
  • сваким 3
  • свакипут 2
  • свако 2
  • свакога 1
  • свакојаке 1
  • свакојако 1
  • сваком 2
  • свакоме 2
  • сване 3
  • сванућа 1
  • сват 1
  • сватове 1
  • сватови 1
  • Све 4
  • све 58
  • свега 1
  • сведочио 1
  • свежу 1
  • свезујући 1
  • свекра 1
  • свет 3
  • света 1
  • свети 1
  • светио 1
  • светлост 2
  • светлости 1
  • светлуцао 1
  • светом 1
  • Светом 1
  • свету 2
  • свећа 1
  • Свећа 1
  • свечанију 1
  • сви 11
  • свим 1
  • свиње 1
  • свињче 1
  • свога 3
  • своге 1
  • свој 9
  • своја 3
  • своје 14
  • својим 15
  • својих 4
  • својој 6
  • својом 4
  • своју 11
  • свом 1
  • своме 2
  • Сврати 1
  • сврши 1
  • свршио 1
  • свршити 1
  • сву 6
  • се 364
  • себе 4
  • себи 3
  • севале 1
  • севаху 3
  • северне 1
  • севкајући 1
  • седе 4
  • седела 1
  • седење 1
  • седео 3
  • седети 1
  • седи 2
  • Седи 6
  • седне 2
  • секире 1
  • секиром 2
  • села 3
  • село 6
  • селу 8
  • сељак 1
  • Сељак 1
  • сељака 4
  • Сељаци 1
  • СЕЉАЦИ 1
  • сељаци 9
  • сељацима 2
  • сељачки 1
  • сељици 1
  • сенка 1
  • сенке 1
  • сенци 1
  • сеоска 1
  • СЕОСКОГ 1
  • сеоскоме 1
  • сести 1
  • сестрицу 1
  • сетан 1
  • сети 1
  • Сетио 1
  • сећа 1
  • сеџаде 1
  • сешка 7
  • сешком 1
  • сешку 3
  • си 43
  • сиву 2
  • сијну 1
  • силно 1
  • силом 1
  • Син 1
  • син 3
  • сина 1
  • сине 2
  • Синко 1
  • синко 15
  • синовца 1
  • синовче 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 2
  • сину 2
  • Сипајте 1
  • сиромах 12
  • Сиромах 3
  • сиромаха 1
  • сиромашној 1
  • сиромашноме 2
  • сирота 14
  • Сирота 2
  • сироте 2
  • сироти 1
  • Сироти 1
  • сиротиње 1
  • сиротињи 1
  • сиротињске 1
  • сиротињу 1
  • сиротних 1
  • сиротом 1
  • сироту 1
  • сироче 3
  • сишао 1
  • сјајна 1
  • сјајни 1
  • сјајну 1
  • скачући 1
  • скиде 4
  • скидоше 1
  • скин 1
  • скине 2
  • скини 1
  • скинувши 1
  • скинуо 2
  • склони 1
  • скљешти 1
  • скокова 1
  • скорије 1
  • скоро 4
  • скоте 1
  • скотови 1
  • скочи 2
  • скривило 1
  • скривиш 1
  • скрхао 1
  • скупе 3
  • скупили 1
  • скупише 1
  • скупљали 1
  • скупљи 1
  • скупо 1
  • слабим 2
  • слабо 5
  • слабост 1
  • Слава 1
  • славе 1
  • слагао 1
  • слагаше 1
  • сладак 1
  • слађе 1
  • сланине 2
  • Слао 1
  • слатке 1
  • слатко 1
  • следује 1
  • слеме 1
  • слети 1
  • сликама 1
  • слике 1
  • слику 1
  • слободнија 1
  • Слободно 1
  • слободно 3
  • слободном 1
  • сложио 1
  • сложно 1
  • Сложно 1
  • слози 1
  • служавник 1
  • служавником 1
  • службе 1
  • служе 1
  • служи 1
  • случајно 1
  • слуша 2
  • слушајте 1
  • слушају 1
  • слушао 1
  • Слушаш 1
  • сме 2
  • смеде 1
  • смеду 1
  • смејао 2
  • смејати 1
  • смеју 1
  • смејући 3
  • смем 1
  • смеше 1
  • смешења 1
  • смешење 1
  • смешењем 2
  • смешећи 1
  • смешила 1
  • смешише 1
  • смешно 1
  • смилуј 1
  • Смиља 13
  • Смиљана 4
  • Смиљанина 1
  • Смиљаниној 1
  • Смиљаном 1
  • Смиљану 2
  • Смиљина 6
  • Смиљину 1
  • Смиљо 16
  • Смиљом 1
  • Смиљу 2
  • смиримо 1
  • смо 8
  • смотрењу 1
  • смркавало 1
  • смрти 1
  • смрћи 1
  • снагом 1
  • снажна 1
  • снажним 1
  • снажно 1
  • снажног 1
  • снажном 1
  • снашла 1
  • снебива 1
  • сневају 1
  • снег 1
  • снила 1
  • соба 1
  • собе 2
  • соби 3
  • собом 3
  • собу 4
  • Совра 1
  • совре 1
  • Соврина 1
  • совру 2
  • сокака 1
  • сокаком 1
  • сокола 1
  • соли 1
  • солнце 1
  • сомун 1
  • сопствено 1
  • софри 1
  • софром 1
  • спава 3
  • спајаху 1
  • Споља 1
  • споља 2
  • спомен 1
  • споменуше 1
  • спора 1
  • спотакнеш 1
  • спотакнуо 1
  • спреман 1
  • спремати 1
  • спремаше 1
  • спреми 7
  • спремимо 1
  • спремиш 1
  • спремљена 1
  • спустио 1
  • спуштала 1
  • ср 1
  • срамота 1
  • Срби 2
  • Србији 1
  • Србијо 1
  • сребрним 1
  • сребрњаке 1
  • среза 1
  • срезу 1
  • срећа 1
  • Срећан 1
  • срећни 1
  • срећу 1
  • сркнуо 1
  • срна 1
  • срну 1
  • срца 3
  • срце 4
  • срцем 1
  • Ст 1
  • ставши 1
  • стаде 6
  • стадоше 1
  • стазицом 1
  • стазу 1
  • стајао 1
  • стаклиће 1
  • становник 1
  • Становници 1
  • стара 14
  • старац 4
  • старачким 1
  • старе 2
  • стари 13
  • Стари 5
  • старијега 1
  • старији 1
  • старијих 1
  • старинске 1
  • старој 1
  • старом 1
  • стару 1
  • старца 1
  • старци 2
  • старцима 1
  • старцу 1
  • старче 2
  • стати 1
  • ствари 1
  • сте 11
  • Стеван 3
  • Стевана 1
  • Стеване 1
  • стегоше 2
  • стена 1
  • стене 5
  • стења 1
  • стењао 2
  • стење 3
  • стењући 3
  • стигао 3
  • стигла 2
  • стигне 1
  • стида 1
  • стиже 3
  • стиснувши 1
  • стиснуо 1
  • стићи 1
  • сто 1
  • Стојан 62
  • Стојана 8
  • Стојане 1
  • Стојанов 1
  • Стојанова 6
  • Стојанове 1
  • Стојанових 1
  • Стојаном 2
  • Стојану 4
  • стојим 1
  • стока 1
  • стоком 1
  • стократно 1
  • стоку 2
  • Столе 37
  • Столету 2
  • столица 1
  • столицом 2
  • столицу 1
  • столичице 1
  • стражарно 1
  • стране 2
  • страно 1
  • странпутицама 1
  • страну 4
  • страсно 1
  • страсног 1
  • страсти 2
  • страстима 1
  • Страх 1
  • страх 5
  • страха 2
  • страховите 1
  • страховитим 1
  • страховитом 2
  • страховиту 1
  • страшан 1
  • страшљивим 1
  • страшљиво 1
  • Страшни 1
  • страшно 1
  • стрејом 1
  • стрела 1
  • стрепеће 1
  • стрепњом 1
  • строг 1
  • строгим 1
  • строго 3
  • стропошта 1
  • стропоштао 1
  • стрпљења 1
  • студен 1
  • ступила 1
  • ступио 2
  • су 70
  • сув 1
  • сува 1
  • сувише 1
  • суву 1
  • суд 2
  • суда 1
  • суде 1
  • суди 1
  • судија 1
  • судим 2
  • судио 1
  • суднице 2
  • судници 2
  • судницом 1
  • судницу 2
  • суђен 1
  • сузе 9
  • сузица 1
  • сукметица 1
  • сукметице 2
  • сукнену 1
  • сукно 1
  • сукобила 1
  • сумњате 1
  • сумњивим 1
  • сумњиво 1
  • суморан 1
  • суморних 1
  • суморно 1
  • сунца 1
  • сунце 3
  • сунчеве 1
  • сунчевим 1
  • суро 2
  • сусрет 1
  • сутра 11
  • Сутра 7
  • сушке 1
  • сушку 1
  • т 1
  • Та 10
  • та 11
  • тај 12
  • тајне 1
  • тајни 1
  • Така 1
  • таке 1
  • таки 1
  • Таки 1
  • Тако 14
  • тако 53
  • такође 2
  • такођер 2
  • таком 3
  • тама 3
  • Таман 2
  • тами 1
  • тамна 2
  • тамне 1
  • тамној 1
  • тамну 2
  • тамо 11
  • твога 1
  • Твој 1
  • твој 6
  • Твоја 2
  • твоја 3
  • твоје 2
  • твојим 2
  • твојом 2
  • твоју 1
  • тврди 1
  • тврдим 1
  • тврдио 1
  • Те 3
  • те 72
  • Тебе 1
  • тебе 12
  • Теби 1
  • теби 2
  • тежака 1
  • тезгом 1
  • тек 12
  • Тек 5
  • текоше 1
  • тепелук 1
  • терају 2
  • терао 2
  • терет 1
  • терете 1
  • тешила 1
  • Тешко 2
  • тешко 5
  • ти 127
  • Ти 14
  • тигар 1
  • тигра 2
  • тија 1
  • тим 2
  • тих 1
  • тихо 1
  • тицало 1
  • тишина 1
  • тишини 1
  • ткала 1
  • то 79
  • То 8
  • тобом 1
  • тог 1
  • тога 6
  • тој 2
  • толико 5
  • толиком 1
  • том 1
  • томе 9
  • Топчидер 1
  • травке 1
  • траже 1
  • тражи 2
  • тражимо 1
  • тражио 2
  • трајало 1
  • тргла 1
  • трговац 2
  • трговаца 1
  • трговачка 1
  • трговачке 2
  • трговачкој 1
  • трговачку 1
  • тргох 1
  • треба 10
  • Треба 2
  • требало 1
  • Требало 1
  • Требаће 1
  • требаше 1
  • тренула 1
  • тренутак 1
  • тренутака 1
  • тренутку 2
  • тренутно 1
  • трепавица 2
  • трепавицама 2
  • трескови 1
  • трећу 1
  • трже 3
  • три 12
  • Трипковић 3
  • Трипковићевој 1
  • Трипковићем 2
  • Трипковићу 1
  • трипут 2
  • трипута 1
  • троје 1
  • троноге 1
  • трошку 1
  • трпала 1
  • трпим 1
  • трудио 2
  • труђаше 1
  • ту 33
  • Ту 8
  • туде 1
  • туђе 1
  • туђим 1
  • туђој 1
  • тужбама 1
  • тужбом 1
  • тужбу 1
  • туже 1
  • тужимо 1
  • тужићемо 1
  • тужним 1
  • тужно 1
  • турих 1
  • турска 1
  • турску 1
  • тутњала 1
  • ће 50
  • ћемо 7
  • ћеретала 1
  • ћеретао 1
  • ћете 2
  • ћеш 5
  • ћоравих 1
  • ћу 14
  • ћурка 1
  • ћурке 1
  • Ћут 1
  • Ћутала 1
  • ћутао 1
  • Ћутао 1
  • ћутати 1
  • ћуташе 5
  • ћутећи 1
  • ћутиш 1
  • У 23
  • у 248
  • Уби 1
  • уби 3
  • убијаш 1
  • убијен 1
  • убио 4
  • убица 1
  • уведе 2
  • уверен 1
  • уверити 1
  • увијени 1
  • уво 4
  • увукосте 1
  • угојена 1
  • угурсуз 2
  • угурсуза 3
  • угурсузе 3
  • угушеним 1
  • угушујући 1
  • удара 1
  • ударати 1
  • ударивши 1
  • ударио 3
  • удешено 1
  • удовица 1
  • удри 1
  • удуби 1
  • удубише 1
  • удубљен 1
  • Уђе 1
  • уђе 15
  • уђеш 1
  • уђоше 1
  • ужасни 1
  • ужаснута 2
  • уживања 2
  • уживање 1
  • уживао 1
  • уз 3
  • уза 1
  • узаном 1
  • узбуђеним 1
  • узбуђених 1
  • узбуђеном 1
  • узвереним 1
  • уздахнеш 1
  • уздахну 2
  • уздисаји 1
  • уздисао 1
  • уздице 1
  • уздише 1
  • уздржавајући 1
  • уздржати 2
  • уздрхталим 2
  • узе 14
  • узела 1
  • узео 1
  • Узео 1
  • узимају 1
  • узице 1
  • узицу 1
  • узјахала 1
  • узми 2
  • Узми 3
  • узмогне 1
  • узорима 1
  • ујдуриса 1
  • ујдурисати 1
  • Уједанпут 2
  • уједно 1
  • ујутру 5
  • укаже 1
  • укипио 1
  • уклањаху 1
  • уклопи 1
  • уколико 1
  • укоченим 1
  • улаз 1
  • улази 2
  • улазиш 1
  • улизице 1
  • уљудно 1
  • уљудноме 1
  • ум 1
  • умаче 1
  • уме 1
  • умеде 2
  • умела 2
  • умем 3
  • умео 1
  • Умео 1
  • умерите 1
  • уместо 1
  • умили 1
  • умилостивити 1
  • умилостивише 1
  • умиљавајући 1
  • умиљатим 1
  • умиљату 1
  • умирала 1
  • умире 1
  • умирем 1
  • умлати 1
  • умора 1
  • уморан 3
  • умори 2
  • уморио 1
  • уморите 1
  • уморноме 1
  • умотају 1
  • умотала 1
  • умрети 1
  • Умрећу 1
  • умуче 1
  • унапред 2
  • унесе 1
  • унутра 3
  • унуци 1
  • унуче 1
  • Уосталоме 1
  • упалио 1
  • упарадила 1
  • упита 1
  • уплашено 1
  • уплашио 2
  • упозна 1
  • упорству 1
  • употребио 1
  • управо 2
  • упрепашћенога 1
  • упропастила 1
  • упрти 1
  • упути 1
  • уради 1
  • урадио 1
  • уреди 1
  • урекоше 1
  • урока 1
  • усијаним 1
  • усиљено 3
  • усиљеног 1
  • Ускрсу 1
  • усне 3
  • усница 1
  • усницима 1
  • успе 1
  • успешним 1
  • усплаћам 1
  • успут 1
  • усред 1
  • уста 3
  • устражи 1
  • уступит 1
  • усудила 1
  • усудио 1
  • усхићено 1
  • Утекао 1
  • утера 1
  • утече 1
  • Утом 1
  • утом 2
  • утоме 3
  • Утоме 4
  • утопли 1
  • уторак 2
  • уторника 1
  • утроби 1
  • ућута 3
  • ућутало 1
  • ућуташе 3
  • ућути 2
  • ухватили 2
  • ухватио 1
  • ухватише 1
  • уче 2
  • учи 1
  • учини 2
  • учинио 7
  • учините 1
  • учинити 5
  • учињена 1
  • учио 1
  • учитељ 2
  • Учитељ 5
  • учитељу 1
  • Учитељу 1
  • учо 7
  • учом 1
  • учу 1
  • ушао 1
  • ушију 1
  • фес 1
  • феса 1
  • филозофу 1
  • филџана 1
  • фрулицу 1
  • ха 9
  • Ха 9
  • Хајд 3
  • хајд 5
  • хајде 3
  • Хајде 3
  • хајдук 3
  • хајдуке 2
  • хајдучки 1
  • хајка 2
  • хајку 1
  • хаљине 1
  • хапс 2
  • хапсом 1
  • хапсу 2
  • харамијо 1
  • хартије 1
  • хвала 2
  • Хвала 3
  • хвата 1
  • хватала 1
  • хватам 2
  • хваташ 1
  • хе 3
  • Хе 7
  • Хеј 2
  • хеј 3
  • хиљаде 1
  • Хитро 1
  • хитру 1
  • хладио 2
  • хладно 2
  • хладном 1
  • хладовини 1
  • хлеба 1
  • Хоће 2
  • хоће 8
  • хоћете 3
  • хоћеш 1
  • Хоћеш 1
  • хоћу 2
  • хранио 1
  • храну 1
  • храпавога 1
  • хте 1
  • Хтеде 3
  • хтеде 5
  • хтедну 1
  • Хтела 2
  • хтео 3
  • хујање 1
  • хујаху 1
  • хуком 1
  • хуља 1
  • цвеће 1
  • цела 1
  • Цело 1
  • цело 2
  • целој 2
  • целом 1
  • целу 2
  • цео 2
  • цепали 1
  • цивилизација 1
  • цигљу 1
  • Цинцарин 1
  • црвен 1
  • црвеног 2
  • црева 1
  • црне 1
  • црним 4
  • црно 1
  • Црнога 3
  • Црној 1
  • цртица 1
  • чађаве 2
  • чађавију 1
  • чађавој 1
  • чађи 1
  • чарапе 1
  • Час 1
  • час 10
  • часа 1
  • части 1
  • чаше 1
  • чашице 1
  • чашицу 4
  • чашу 5
  • чвор 1
  • чедо 1
  • Чедо 1
  • Чека 1
  • чека 3
  • чекај 1
  • Чекај 1
  • Чекају 1
  • чекала 1
  • чекате 1
  • чело 5
  • чему 1
  • чепа 1
  • чепали 1
  • чести 1
  • често 5
  • четворо 1
  • четири 1
  • четрдесет 1
  • чибук 2
  • чибука 2
  • чивилука 2
  • чивитар 1
  • Чигрића 1
  • чизма 1
  • чије 1
  • чији 1
  • чика 1
  • чико 1
  • чим 2
  • Чини 1
  • чини 6
  • чинила 1
  • чинило 1
  • чинио 1
  • чину 1
  • чисто 7
  • чита 2
  • читав 2
  • читава 1
  • читави 1
  • Читај 1
  • читају 1
  • читао 2
  • читати 2
  • Чича 13
  • чича 47
  • човек 15
  • човека 2
  • човеку 1
  • човече 2
  • човечји 1
  • човечуљак 1
  • чојали 1
  • чорба 1
  • чорбу 1
  • чувај 1
  • Чувај 1
  • чувају 1
  • Чувао 1
  • чувши 1
  • Чудан 1
  • чудим 2
  • чудне 3
  • чудним 1
  • чује 3
  • чујем 2
  • Чујеш 1
  • чујеш 3
  • чују 2
  • Чула 1
  • чула 3
  • чули 4
  • чуо 12
  • чупави 1
  • чупаву 1
  • џезвом 1
  • џелати 1
  • џеп 1
  • шалу 2
  • шаљ 1
  • шаљи 1
  • шану 1
  • шаптао 1
  • шапутале 1
  • шапутање 1
  • шапутао 1
  • шапутати 1
  • шапуташе 1
  • Шарбановац 1
  • шарено 2
  • шаров 2
  • шева 1
  • шерет 1
  • шеретски 1
  • шест 1
  • шећера 1
  • шибајући 1
  • широка 1
  • широке 2
  • широки 1
  • широким 1
  • школу 1
  • шкринула 1
  • шкрипећи 1
  • шљива 1
  • шљивовица 1
  • шљивовице 1
  • шљивову 1
  • шпекулативнијега 1
  • Шта 28
  • шта 40
  • штап 1
  • Штета 1
  • штети 1
  • штету 2
  • Што 5
  • што 98
  • штогод 1
  • Штогод 1
  • штудираш 1
  • шубаре 1
  • шубару 2
  • Шундић 4
  • Шундића 1
  • Шундићу 1
  • шуњаш 1
  • шурује 1
  • шушка 1
  • шуштање 1
14419 matches
каже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се  
 беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од с 
рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, 
више газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добр 
 имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ће 
ије могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје 
, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{ 
ури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је рак 
ман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гол 
о понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па ка 
овачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, бра 
бице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за по 
анем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се 
ка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S}  
е путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије с 
рло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако н 
 је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце к 
дити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p> 
о.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачет 
ко силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— 
слила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <p 
ремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио  
е још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је,  
ови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсиј 
<p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигур 
 нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, с 
едник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— И 
 дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ 
, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>По 
.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каме 
вијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар он 
.</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њи 
и да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо л 
ка...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p> 
ки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се 
...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напа 
ешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало 
је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их 
т Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из бл 
љаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије  
стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг од 
> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се з 
лисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говор 
} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: 
S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео  
то да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капет 
па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа,  
осподин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре  
мо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.< 
идела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, как 
...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашик 
је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о непло 
еден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p>  
4" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом п 
исав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп  
ли једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ н 
нова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авл 
 си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а  
моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зај 
!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кме 
цом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Пр 
нам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва 
чувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада 
/> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — 
да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, не 
И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице 
 тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попив 
о!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе 
 час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Ш 
Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Св 
све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена 
мах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да од 
авде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{ 
мишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушиј 
} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним 
ребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p 
у Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</ 
о је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом 
Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде 
 драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Ве 
дише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} 
{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно н 
је Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи 
, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} 
о.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спрем 
рочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у про 
ађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пре 
апетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господин 
не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, н 
 био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, у 
се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да 
му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и  
ене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено  
ш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан! 
ба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без пор 
 онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; ч 
...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S}  
евара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само то 
ако је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче п 
Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>—  
>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — при 
се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Ј 
 ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Кр 
каше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И,  
<p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" />  
господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> < 
</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако по 
 али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде 
n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би 
људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташ 
а кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону м 
тасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље 
Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку 
не?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене па 
рсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио р 
ко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде 
 први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара др 
но јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га доб 
да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа  
магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој 
а не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?. 
124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто  
ите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви  
/p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном  
.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капе 
олини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добр 
1" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сас 
ати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у  
нио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава  
 мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, 
н орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалиј 
<p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим а 
толе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} 
 и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; вел 
 <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, сво 
страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противит 
ђутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи обла 
.{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се 
 а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш 
ше.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за  
е, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од с 
и?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољ 
деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али 
Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адв 
зиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није по 
а је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газд 
бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо д 
гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Марин 
на, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насре 
ан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господи 
нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по п 
 коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S 
 сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе 
 и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га  
све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и њего 
 вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало  
егов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају  
?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p>  
рбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним  
га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и з 
 руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним поглед 
ицом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117"  
томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна мо 
осла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чеп 
лио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, ко 
а, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад 
пштинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могл 
рче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мело 
ају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима  
тењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изг 
, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто 
 ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е 
 кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</ 
 — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о по 
мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Гос 
реме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S}  
ад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело  
ога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, та 
љали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку 
лова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до.. 
о марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> 
јанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што  
, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, к 
ти да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p>  
е, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У та 
звони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, 
оздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напо 
едва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у ме 
есеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао М 
ово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у 
ново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ ка 
огом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба п 
о, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S 
иле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’;  
 ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је у 
 ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину. 
/p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно 
 по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} З 
а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пез 
оме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчан 
н Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је вид 
рош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умо 
 црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта 
, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и к 
о, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи 
чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш сл 
пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало 
нчић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, По 
 отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме,  
риво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Те 
бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја  
 кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> 
ави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чу 
оју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} 
 буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то зна 
о оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином прат 
ема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, вол 
т ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога  
по нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> < 
 <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ни 
ма, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму  
и њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности 
е помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, 
ро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!< 
беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево  
о, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим не 
ц није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим 
ушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— 
ено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше  
текару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’ 
само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника к 
гне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки сво 
 порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ га 
ано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да с 
ели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски 
анијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда,  
 готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</ 
} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви с 
а плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан 
, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини б 
а неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни по 
> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио ка 
>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, 
ара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубљ 
ко потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест,  
е — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам 
о си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај 
т Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас  
к из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та п 
а само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и п 
да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А ж 
.{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми по 
а ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповед 
петан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаш 
меја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар т 
 рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.< 
...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре свану 
ем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.< 
р им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> 
— пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На т 
гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да им 
се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти м 
 мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајн 
ече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не 
о сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пуст 
тањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...< 
ци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису  
ланине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то жив 
о ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрет 
ну и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p> 
мет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш 
, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то р 
адила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени доб 
увани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога мла 
сом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, ни 
 једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж! 
ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да  
и орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан нек 
ко нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро 
уби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, 
но из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њ 
Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S 
ожемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа  
Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p 
 и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија,  
 а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А  
 ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капета 
отињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ног 
 и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не  
p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио  
ка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она 
кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p 
ад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Ј 
тојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, С 
амишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље р 
ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га ум 
 /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри  
 самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би о 
 осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беш 
сам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана зва 
, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p 
помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Пр 
 После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Је 
то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до ка 
и овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, 
м.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Ст 
<p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више 
</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте.. 
бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p>  
, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је г 
ги добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; 
одаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="1 
 — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда- 
ме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмет 
мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео 
бити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> < 
ше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твоји 
си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати 
е, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече к 
ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који 
расна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</ 
н често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Ав 
а знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које 
 и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — пи 
 као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђују 
{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје 
!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S 
{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа  
 да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш  
и претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног 
ве је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога ј 
дан по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> 
, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви 
оџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове п 
пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико 
морална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву  
доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, вез 
, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти сла 
штица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{ 
} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S}  
и, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а 
тан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit 
мун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И  
, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу. 
 браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје ст 
ружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> < 
ека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за др 
 и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Авр 
у!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учи 
 ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао д 
, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и ме 
} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема  
т од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>—  
ву злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао;  
емљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па 
р Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду о 
е и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви ра 
ва, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“ 
 нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p> 
мо ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кув 
рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за  
</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ћ 
 <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш п 
је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p 
рија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, 
рота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи... 
 ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од мој 
љу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="1 
?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p 
.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволски 
 био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти чов 
морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да  
е погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео б 
тра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!... 
, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капета 
, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, 
огао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S}  
 иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши и 
, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се 
ет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, к 
} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p> 
 се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудн 
 начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је л 
са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бац 
од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту ц 
оте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурав 
.</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>—  
му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у 
 — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</ 
у?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде 
вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачи 
да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети...  
 напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Ј 
инула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Авра 
 шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то 
е пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни б 
лас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ват 
 сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећи 
ље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а им 
везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је 
мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да 
о завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато 
</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, с 
о је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два  
инкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу. 
 авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаш 
ао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јонч 
 куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново  
ве, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена 
а Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу 
ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан 
сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он 
аш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми  
го тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих река 
, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а п 
г, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је 
ашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији  
} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из в 
 беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је 
и...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао 
 уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и,  
де на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} 
p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прош 
у господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још д 
но додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је запове 
ина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у  
доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он —  
нко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако ј 
ами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађуј 
 лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближу 
и, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уз 
 Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина п 
 нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> < 
— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та 
е, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а  
{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, 
лио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погл 
ље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! —  
} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо  
p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p 
— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— К 
и!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а 
н је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим 
 не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да  
оже, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одош 
сне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну 
оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже 
преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb 
а прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка зн 
у и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, ма 
не су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним  
еда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јау 
вала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг н 
 се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!... 
ати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетан 
Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капета 
о, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих  
 ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже  
маче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није 
 живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па 
 баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па  
 где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, 
ј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Ма 
 се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} 
а је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: 
е доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, 
проси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се 
седниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p>  
 су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у 
е седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да 
ново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде  
е — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме р 
, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Он 
, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестин 
е, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милости 
 лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље 
 ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, 
а иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — 
а!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш  
Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, к 
 турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена,  
бук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо 
бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан  
!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно  
је Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једн 
одај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још 
 ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трг 
, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте д 
а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрсти 
 погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред 
и прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мет 
еветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а ос 
зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет  
беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле  
то, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно б 
 остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и проси 
живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, 
ше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло  
а.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и доте 
оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из  
 да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</ 
могао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мра 
и и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вел 
кну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, 
, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није  
 вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред д 
?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зо 
51" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црв 
е вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на  
 поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видет 
 те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчу 
ој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина 
 Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови км 
on" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т 
је, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: 
цу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зл 
: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико  
 својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше по 
ено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а пор 
 је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати 
газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово,  
"133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити.. 
Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Ла 
тивити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p 
оћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у 
.{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!. 
} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јаха 
а-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи  
нцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим г 
/p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле по 
 нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, си 
 солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — ре 
е то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се 
и баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице! 
и сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, т 
е чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!.. 
си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај н 
у.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајт 
 све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје 
место да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пуш 
паше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у р 
их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направит 
дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ он 
 нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p 
м, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гл 
год оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} З 
 овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — А 
је опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не мо 
е вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="15 
ропаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио 
им сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече  
а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је  
па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од ус 
<p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад  
и.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити  
е кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>И 
акви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и к 
; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива 
е ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису бил 
ти у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и 
 веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари М 
роневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу,  
са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије 
на тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?.. 
вала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мо 
е, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и суз 
у“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица о 
 на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} П 
о ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право 
моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао са 
 ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам 
 свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> 
— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу 
лила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд 
а још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траж 
</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и тв 
и вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја 
о селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За  
 неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А жел 
и, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви слож 
е знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господ 
ан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како  
ску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеж 
ебује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Ј 
је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже 
и имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као с 
<p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи 
ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милис 
воја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме 
ео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стат 
Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узв 
еху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb 
 ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сеља 
ек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке 
иле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуња 
мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му  
 моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе,  
 n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Та 
 знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија веш 
л’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће 
:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Е 
, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} 
да тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселиј 
ом у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најче 
зузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један 
Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест п 
 њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S 
ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивови 
<p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама ба 
Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио  
 без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, г 
целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у 
/> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и госпо 
е то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што  
S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си пр 
 рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га ни 
хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, пр 
о; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело  
елити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочит 
S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој 
ин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур ка 
год на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Уто 
} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, кој 
е провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много п 
еш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. 
етана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих 
рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па ко 
ле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта  
 је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише  
црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који 
овалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се  
 руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним поглед 
оле!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва  
блаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подн 
зивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> 
лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недоди 
шила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.< 
ако се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али  
љка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више < 
 мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад 
е баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајич 
али прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</ 
зну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и х 
целаријским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као  
е се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у свој 
S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова...  
су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине,  
} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да не 
а не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хај 
баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе,  
је се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао б 
збојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста т 
ана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави прип 
ти починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто вре 
<p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба 
кога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чич 
" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} С 
а навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служ 
 дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, 
ошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грд 
ата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Авра 
 коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је  
иш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина. 
се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту м 
места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутња 
елом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, 
арницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — ре 
о гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да км 
алим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{ 
Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко 
 unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и с 
а јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, 
ти од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали 
ави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглоб 
стаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, р 
, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много. 
о соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу н 
андур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним оч 
нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, 
 својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> < 
 збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову. 
 ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милова 
то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!. 
им гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често 
ваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Треба 
 је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога 
и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лу 
иља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту све 
 у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојк 
т-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb  
кији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико л 
ћу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" />  
е Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет 
ала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата 
чима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имад 
ебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат 
ољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешк 
, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад б 
амо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и 
него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте 
са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове 
...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, 
{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, б 
ло подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше 
га сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, х 
заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред  
сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељак 
е: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S}  
че Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Т 
у.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су 
 нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако,  
шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао  
 је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза 
ујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> < 
одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну 
ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, 
ужи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с 
ј мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу ра 
остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да ут 
 би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пу 
и?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — те 
аменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа  
ланину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нера 
?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича И 
} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} 
потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заје 
— а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га 
јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али ст 
 Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је в 
у љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред 
аниш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-М 
</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп споме 
уо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ло 
p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога ста 
комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га  
ро?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне прог 
т пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, 
ога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да 
е да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песн 
ма, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лаз 
ра готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише 
 Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наз 
 и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?.. 
у пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликам 
.{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крм 
, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе по 
лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетани 
това, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан 
ундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шу 
 кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Бо 
 кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и по 
тинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле  
у момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли 
 да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> 
ком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мал 
алошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазит 
 пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, б 
не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом сп 
ости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла 
 Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брај 
.</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илиј 
о не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Та 
распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако 
ао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час 
оликом упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капета 
 Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по ре 
се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала 
 Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{ 
 зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p 
S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се завер 
омак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља ов 
во, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, оп 
му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву! 
</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући 
као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с н 
ким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с  
ци.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је 
е мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— 
 А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако буде 
</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p 
/> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, м 
p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— 
у код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече км 
 она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе д 
и попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука,  
гова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не к 
 кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и 
>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p>  
следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио 
/p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао шт 
ко ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пу 
је било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали  
 су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико  
 хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-т 
 поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа к 
ра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p 
рема његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупиш 
ла, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала. 
ад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се 
> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали о 
е, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!. 
право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга  
 је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календа 
ђу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеном 
b n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад  
 помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право 
вор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се по 
руго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој по 
груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само 
} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћ 
ина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механ 
ас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави 
он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милиса 
ово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} 
/p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као ка 
њ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — св 
се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па з 
 није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му 
Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, ста 
 прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, сва 
тила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Или 
пава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће 
г, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путе 
огледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записа 
сестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како г 
о, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Ја 
т човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>О 
ди, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, вид 
 је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоко 
о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Н 
аш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-М 
ривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али 
p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, ус 
али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалц 
танову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе о 
а-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Мило 
де, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена вра 
жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> 
ћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди 
 исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра 
је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протеп 
рикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљ 
је?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове пе 
обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо 
несе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме тво 
</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онак 
 налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си м 
!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, 
будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла  
качући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га к 
{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за 
 пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим пер 
.{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, 
 код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — 
по и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!. 
ње спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм  
p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари љ 
 Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> 
а коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само за 
-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не  
, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S}  
а сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом 
о?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{ 
рашни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турс 
иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди  
 „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред к 
Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква  
S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не  
акону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет! 
 а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — до 
из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мис 
ну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, А 
е умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и 
екипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени љу 
Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, кл 
тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твој 
ле кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пр 
н-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су  
 да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су 
укло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Мил 
ури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуц 
аринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, 
 кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава  
атре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му 
едведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Мари 
ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар 
, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине 
 лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, моли 
p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном заг 
 додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вешт 
хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Ил 
вне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у 
јој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођо 
 на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метан 
и!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>—  
ру, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само 
а још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Сми 
обре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко вели 
иш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш  
и ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепш 
исати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и 
} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава гл 
 образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота  
!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо  
ана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, уч 
дом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, госпо 
 мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је  
кине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— З 
ало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шт 
какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; ота 
, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</ 
јим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> 
едва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш 
а, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш 
а!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко  
ехану...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде,  
илика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али м 
о је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па  
подине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — р 
ако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, к 
е, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали 
Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на  
 Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одгово 
" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси 
дник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да је 
а ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши. 
 мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажит 
кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад 
био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с  
што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели пок 
баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, 
ака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се стар 
а други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продива 
ћ — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb 
Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а  
и и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, 
...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчур 
стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос ко 
 зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и 
’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је  
ча-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошли 
ет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, д 
у више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој 
анице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, неср 
е људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он 
с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама  
о загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумов 
деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, не 
 шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другог 
кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са  
а они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кме 
лаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — ре 
ти, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла не 
овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша  
 шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{ 
 ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сеш 
е јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једн 
де право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихват 
д механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио,  
 шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркава 
мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам послед 
{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чич 
то већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} 
{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђо 
помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Мил 
дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више оку 
а једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајућ 
гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће  
но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи п 
бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе  
p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка 
уо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру 
ође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбо 
па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на в 
уже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у ха 
и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натра 
цкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p> 
и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је 
Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у  
ма мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S}  
у руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је  
а онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, д 
кали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку по 
е.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!.. 
Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ ли 
апутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрају 
и узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте т 
ију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, ре 
старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да 
 да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му  
град...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, 
их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сам 
ара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, син 
уди...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш 
ерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше. 
е, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И  
} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће  
ко не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати  
је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер и 
уку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Т 
рази и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и по 
..{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у јед 
S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш,  
 се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало к 
есан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него 
ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором 
} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>—  
 па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда  
, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод им 
етра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p> 
ута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш к 
и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ  
 о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из  
ш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чи 
} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С јед 
аветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас  
нате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, о 
о, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} 
само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и поп 
чо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш дру 
е људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и 
 се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} 
 да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја 
ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајк 
док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте ч 
 у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</ 
 питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није 
 Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова т 
чините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, н 
оје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар 
мисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе 
кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, гос 
ићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{ 
S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трг 
такнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети 
ује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</ 
е, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{ 
 другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још по 
некада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и плани 
а и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме 
<p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то  
ју — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити. 
уцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе С 
се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, ал 
!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, —  
да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n= 
рекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је при 
дсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Т 
дустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— 
 /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} 
ари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-М 
та ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно  
а, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар 
ма проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога,  
и се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није примет 
се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стар 
рвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб. 
ене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуч 
 <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј  
на викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{ 
а изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе р 
је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету ве 
и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу,  
та лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, уда 
це и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако без 
 „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, 
алакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само в 
.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обо 
хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, 
 хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Ме 
едио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана! 
! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућн 
ет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунто 
ба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не буд 
ило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја и 
а дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али за 
о капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па по 
ар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама на 
 док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му оти 
пколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да 
и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb  
ер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке м 
вио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима,  
гли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дођ 
да и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту  
адницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву! 
 Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извор 
и неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сироти 
пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, к 
ајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} 
јку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај 
 и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и он 
шташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози с 
трос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје вре 
чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаниц 
ти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, 
 скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од стр 
дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштр 
оворити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> < 
н; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p 
{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — ку 
ијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што с 
е окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо 
 поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете  
рбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и  
а...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} С 
 мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а 
не стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим ма 
н-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добр 
изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, по 
етана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару глед 
 опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p 
лот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако  
 не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из 
 попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чи 
 n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, 
 Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен 
па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад та 
 претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвоји 
 је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу! 
 недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разгово 
инко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се до 
њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господи 
атерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, н 
м, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S}  
мати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што  
те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S 
е болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} 
промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ  
аве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува  
нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахал 
гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан 
ело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што 
е:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!... 
а напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гата 
енички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато пр 
ио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни  
како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та 
 као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од т 
говачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сир 
илима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S 
једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини,  
стих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж п 
ате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људ 
и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онам 
26" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана 
ина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада 
мо да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролећ 
 скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича 
нице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине! 
но скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, от 
е, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови. 
ја и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — 
е муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће  
.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та л 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се ди 
: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} 
као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тог 
 још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће и 
4" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да 
и кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупил 
онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али ни 
 <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само 
јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов.. 
да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетан 
о по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пре 
 који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те ода 
а је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене ј 
</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S}  
дине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n= 
ве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p 
еде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо бело 
вити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S 
!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-А 
аче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја 
а је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајк 
иже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а  
јте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима пом 
ма да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А С 
Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтед 
на, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као шт 
тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Ст 
 само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна 
S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Ми 
ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да 
 — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S}  
ане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо мари 
} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му ук 
доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а  
и, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додад 
, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се  
атимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, па 
, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој н 
 су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара... 
ајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и  
 рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе с 
е све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан 
ити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја со 
клопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу с 
све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из рук 
ују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке 
радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту лом 
жу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, по 
т донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чи 
 шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му  
верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу виш 
?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најмато 
итога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу стр 
аш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кев 
та; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у 
ваново Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи,  
ом Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> 
у ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{ 
 па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничи 
е их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председни 
ецо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапс 
атинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мац 
њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скин 
ете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Да 
едник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или  
петану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине 
помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прек 
} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу 
 Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!.. 
 да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p 
 Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, т 
ора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно  
 а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си 
 парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шар 
 и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мисли 
се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један г 
еда Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла б 
ку, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, нека 
љине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу  
е; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> < 
једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постеп 
 никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Милован 
оседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову 
уташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Сто 
Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> < 
, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха 
обро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да 
 што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмирка 
аном десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да ка 
ли, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја с 
ма, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да с 
нило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш  
е овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ  
 тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење 
ованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући ј 
е, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па 
иља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њо 
се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири ду 
утра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њем 
а вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечера 
 Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сл 
опадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Ни 
нтовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: ви 
 црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p 
чким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити  
ико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове рак 
илисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мал 
 сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, 
ена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме нећ 
вукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрч 
 Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће 
е је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, 
јан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мр 
н. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S 
S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми 
кривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи ту 
ам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хвата 
а, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њено 
 је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива,  
ме споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је ј 
ивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Си 
а те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула ниј 
на момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још 
учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ у 
.{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У  
Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Ј 
ој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујућ 
ок још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, 
та си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му сева 
<pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као н 
упе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан,  
ад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки,  
дне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре 
а пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брж 
, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</ 
..{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На њ 
, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{ 
ндур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече 
. — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „В 
— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш  
и волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнув 
одине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него ц 
да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стој 
ала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракиц 
ко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога  
 нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све бе 
 удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака;  
 пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики н 
 на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за  
во.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>—  
ут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није ви 
 Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испо 
полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало  
сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подн 
јке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од гу 
 само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— 
<p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као т 
> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село 
по, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш ј 
лој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и п 
муло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, ал 
 дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђ 
...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mil 
 <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, г 
e unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред 
о.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула 
то му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> 
Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, ка 
емој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону 
ије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, 
иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме мом 
илисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да ј 
 врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој кол 
лота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118 
о, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — 
p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} 
своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да б 
чицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим 
, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Мил 
а кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се 
тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да зн 
хала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти  
— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти поп 
о?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p> 
очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи,  
о, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме по 
од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p 
ластима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} И 
/p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одгово 
то:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због не 
че је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био 
, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале 
ла Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе ка 
 умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће меши 
и наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија,  
е, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, оп 
ругоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врда 
оје је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, до 
боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S}  
Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је после 
/p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се с 
обали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај он 
регрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана д 
ва био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени љу 
S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не  
нце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима  
 не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-И 
идим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, г 
Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбо 
, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме,  
за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капе 
ио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догоди 
ари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то  
p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш ни 
е засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, п 
ојој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед,  
ајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило м 
их послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду.. 
 измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу 
ош једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме  
, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључа 
че.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупн 
то да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу н 
вац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима зак 
е отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам. 
зице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица;  
е око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и  
, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше 
, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на 
стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а 
мо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли он 
на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као с 
у, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што с 
 који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— 
 напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — реч 
 сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> < 
 видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи 
је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе  
кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А 
 <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она 
едседник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу 
ти из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и 
сто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више н 
, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису ба 
ррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> пос 
пковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде не 
.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нем 
 то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јарећ 
етану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина. 
 рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера,  
е он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било. 
 кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је  
-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остру 
рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кр 
-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попади 
камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкив 
закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и наче 
е, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бес 
milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у мал 
<milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда по 
штена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> 
ш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} 
ш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, стар 
е деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, реч 
е они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се т 
а иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајк 
, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је  
вадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Рт 
па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући 
 ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба  
зала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином  
<p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су м 
н, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога к 
, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала 
рихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да 
S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њи 
диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се,  
 најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песа 
како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отво 
зу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Ј 
а мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је мл 
 нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није п 
 нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из 
рв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући нит 
 молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шт 
 а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, о 
>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послов 
 А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо 
...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону 
момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо 
ра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а спољ 
кинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га  
 рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} 
та је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, го 
и Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, 
овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други до 
е га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу... 
а прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у 
о посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црн 
а плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, 
су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчиде 
 ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> < 
га књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту роб 
во, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а,  
а заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама 
анџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја  
p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељ 
ош једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>—  
ча-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не  
им гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> 
еј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из  
је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „ 
н, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја  
ичи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синк 
S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Х 
има записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига 
S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда- 
а бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, у 
 треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е 
овек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама прил 
ога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>—  
 баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не  
та, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господин 
а баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радоз 
здрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па к 
ру суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, ш 
омче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га н 
ше не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју а 
ва?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стеван 
ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је 
 чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{ 
ао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>—  
ристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми н 
се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ра 
 оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — дос 
нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао;  
нула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после  
 и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа у 
 лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нароч 
ехану, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па он 
 извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n= 
аље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек  
а се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко,  
но осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добр 
уди не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувш 
 <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцела 
ручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеж 
поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који  
дом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и,  
ка, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника т 
пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици 
јде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим 
 сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простир 
 онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, 
м, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пра 
а још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана 
амо ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тиш 
/p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на теб 
ову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци н 
/p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су љу 
бро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је виде 
ави калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што ј 
на, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је ова 
ао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То ј 
Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, бле 
 и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јов 
готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало к 
у сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наме 
 па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није ист 
Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И о 
је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а 
мо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Ју 
а.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком 
постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад  
 сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте ко 
 пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> < 
господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечера 
, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, 
и на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак,  
нко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукан 
то се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из  
{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Се 
о, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је 
.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из 
ао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га  
госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио 
тру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, 
ван?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{ 
ли, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш 
једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те  
ј је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угу 
и мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> < 
 бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> 
 мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити  
је знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита 
 га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, у 
ко близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари  
{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, с 
 <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Камен 
ћност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у свом 
е сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву 
!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у р 
вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу  
чићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви с 
е псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар 
 <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али нека 
сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ ни 
ачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није мог 
љају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело сел 
у беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако  
ао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, 
..</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном бла 
 ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете мој 
ети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на 
ајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то  
 од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вере 
Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, н 
 да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</ 
 ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испро 
оследњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што  
никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој забор 
тало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што  
 прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и 
е, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што  
p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Г 
оћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n= 
узе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно нећ 
ало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p>  
том се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, т 
ченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, о 
еленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо  
збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, ка 
S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш 
ва сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, п 
дражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" / 
а.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и п 
ом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу до 
} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S}  
А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах ч 
о? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам  
же.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се јо 
и знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракиј 
 јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добав 
где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезев 
рева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта в 
ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете  
ила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добро 
еда у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> коми 
екај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа ма 
ире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротн 
 из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, д 
утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неко 
гова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S}  
га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгуб 
ва филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, 
.. — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на с 
ем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у та 
миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако 
..{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина в 
ици и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и н 
 попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе;  
ше лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити  
</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба дец 
{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — 
шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> 
ајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p 
 мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p>  
аринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кмет 
ли већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде.. 
узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> < 
, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисл 
ћу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Он 
оле; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разгов 
појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога 
това...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, сам 
Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се 
ве што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!... 
а је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки к 
..</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед к 
стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао. 
 твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она 
а долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков  
једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим  
у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим вариј 
Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општин 
— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, н 
им побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива 
, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке 
уташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, 
о и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај н 
у страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен о 
а настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази до 
</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је ос 
е мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји  
ао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужа 
ћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бо 
p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире с 
p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За 
и учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе 
, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га,  
ржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли о 
врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Нитков 
о главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још да 
убљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љуба 
>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обич 
о малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је у 
... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p 
ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, д 
146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, б 
лова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то з 
 тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?. 
 био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" />  
 после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротко 
нда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у 
есницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позив 
вереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао 
ујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не 
чиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича 
ико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!... 
иком ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај н 
 га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па о 
>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{ 
 Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је 
еда и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!.. 
како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цел 
и баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да 
своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га го 
о; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац  
чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; не 
<p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине 
 пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазил 
д ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, 
е жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p 
 снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учи 
 баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, ње 
{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S}  
саве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна,  
д ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем,  
настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чем 
о да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаг 
ом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба пом 
р, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, р 
тећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, ка 
 на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљава 
ако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> < 
лону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широки 
ицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „тргова 
ше се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички 
менцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{ 
се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</ 
едни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> < 
, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по м 
, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту. 
ици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи,  
ријих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва 
Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута г 
!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао прав 
Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево  
и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и  
ругога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољуп 
н слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима так 
ико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука м 
киром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним  
хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Сл 
} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих љу 
 председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу р 
апетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авр 
ократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај  
 човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јо 
 онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете ск 
ло смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно 
и ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спрема 
ачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно 
 <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасн 
а-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао кура 
ву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире с 
S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење корак 
о је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му 
у дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном  
ази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на астал 
тртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако,  
 кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, ма 
ко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то 
леда пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:< 
Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак једа 
е паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњ 
t="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собо 
ападу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који п 
еђутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ 
 му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> < 
лићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамак 
="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадил 
вратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића п 
жао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет. 
своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цел 
 послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете 
оме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем,  
 пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весел 
а срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламе 
је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за зна 
 синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка,  
чидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, ш 
а ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> 
је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем 
 ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме упл 
 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премери 
ом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне к 
имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газд 
амо ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не  
 и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај  
несе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и он 
асти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта сто 
е!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек по 
тио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ак 
 то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без порук 
ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} По 
<p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подруг 
те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло,  
ао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презрив 
 изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, х 
ави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко 
 n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога  
вори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се н 
 прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, нај 
е изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свако 
ашљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као 
 па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, ви 
уо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа  
 кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно м 
те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкај 
одсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; 
 јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто  
Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милиса 
едну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко,  
моћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кул 
јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут бе 
не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n=" 
ко му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Ј 
си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је по 
ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим п 
м основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то  
 од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те  
е већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану  
кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измо 
к’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он ј 
 <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а 
та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добр 
ве.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга м 
ј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за  
о гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима 
рио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош,  
а им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте 
ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га  
p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— О 
 у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново  
наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морил 
орђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше  
сом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чуј 
 господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим зној 
л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама  
с? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p 
 да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра ка 
, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p 
 се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; 
еће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање,  
ко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна коми 
који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав ис 
утра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола. 
о што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није з 
} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори ч 
ше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p 
 да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше 
 си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти ј 
 кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног  
едва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрд 
а:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао 
ече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комис 
ави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. —  
— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, б 
 туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људ 
 капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јов 
а пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у 
нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих 
раду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хте 
вори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеос 
еби дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!. 
еван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, покл 
е мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што 
ија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при 
>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет  
капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви  
обро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вр 
екире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у  
т-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Ј 
ш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију  
е мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-М 
.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда при 
умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше ја 
p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами 
аш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јо 
н вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, 
</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа 
 били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S 
ин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мал 
а га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-М 
а онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А дана 
 жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком бр 
ветом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друг 
синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSecti 
веном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сирома 
мета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним  
а што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} 
.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно  
 и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једн 
и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку 
ко неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бањ 
 му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који с 
аја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десн 
 ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам  
ти, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S}  
или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш 
ко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њи 
 који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не з 
и кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} 
а пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се коми 
740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да т 
 беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија доне 
лавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваз 
ам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, 
у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Н 
е, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у 
дом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капет 
ко њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту с 
 грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Н 
облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — пита 
А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао б 
 помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукоб 
а не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело глед 
 терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век 
огао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А 
ући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене 
егова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе 
м и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, ст 
еког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умире 
оји је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гад 
, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Км 
ош већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта  
уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{ 
аченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити мој 
, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам  
њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пс 
} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми ј 
а би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p> 
им?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, х 
би, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се 
авога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим с 
лас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли 
осним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те с 
оји при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођ 
 носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди  
ањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила 
га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба  
си, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, о 
мешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и дв 
вим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече С 
се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До  
 даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине,  
овите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, 
— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју пл 
ао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му с 
о, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку с 
а сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога м 
облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection 
ледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, ок 
 снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.< 
лободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о 
не дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо с 
а је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи приз 
је могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, 
, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример 
си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се 
тино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изглед 
да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се на 
 овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађ 
е сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове пре 
ули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос... 
 оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим ве 
и.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде си 
о, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам да 
ру, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> мук 
тови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине.. 
оле дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа зас 
да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је 
, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па  
и шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, 
аци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича 
спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позив 
још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо 
ојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека.. 
 с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке 
..{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јес 
ој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече 
а комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости по 
Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.< 
а, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћута 
рисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро доша 
у ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, ш 
уде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сач 
та шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; ал 
 стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопи 
е се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме 
говац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шал 
и и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSectio 
ити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула  
раћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упо 
 не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га  
дно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Ст 
 сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — 
 Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ј 
о је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само  
да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је  
та тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, па 
е ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милиса 
нити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и  
pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу сток 
а кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док нис 
</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</ 
 начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, п 
и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — д 
ију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p 
же Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и  
у тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Ка 
е село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пиј 
о своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете б 
 <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на 
 Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова ма 
, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А м 
и казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p> 
го се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> 
зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара м 
ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S}  
е знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, в 
 пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела св 
ко огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдури 
за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од 
љиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа к 
о суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капета 
дахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изи 
аш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други 
а да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула  
дно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне 
ко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно 
оклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим немо 
p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на  
 од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо 
 се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, у 
н...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{ 
 ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова сино 
етови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати ча 
са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и га 
је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или 
га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милиса 
 Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми 
ан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> 
 и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина 
 Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим 
себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко 
 — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи  
поведа.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник 
даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу 
 љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су 
, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет 
срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је преша 
ер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је 
они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је ка 
петана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примат 
 а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира 
, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вр 
танове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> < 
...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па д 
о!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пуш 
 каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не св 
о мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је р 
мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi> 
толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове  
пина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девој 
вица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан ј 
сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а зб 
ропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога  
 и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не с 
 бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она  
е, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учите 
p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је  
ојим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео. 
јим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури кр 
} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се б 
влију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрди 
е?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Је 
 Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног в 
неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо 
{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} 
{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је до 
; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали,  
па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топч 
ј ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко 
ти је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или п 
6" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати  
?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, не 
>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без 
 И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а 
Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде с 
рвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</ 
а, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, 
 га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p 
ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Љ 
 спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чаш 
губити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> < 
...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с  
.{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Ка 
ов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S}  
ачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци ску 
 дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен 
 Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с  
 долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај  
е.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-кап 
 Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једв 
љиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају пар 
ј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме  
а дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар из 
Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан.. 
 лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гле 
ох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да с 
{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал 
није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим  
ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!< 
ељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се 
Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове 
> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, п 
га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под но 
е могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје у 
} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек 
 господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!.. 
 из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њег 
.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра  
— питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јо 
арно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Су 
а то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода 
е врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему 
во у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="1 
 кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за б 
p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом предсе 
н је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кмето 
и; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S 
да-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви с 
p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе... 
мао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па ј 
тимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетано 
е, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој 
етан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваш 
ветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет  
нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он ула 
никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — до 
не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше  
о; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, д 
 дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрз 
еља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпи 
евари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтед 
ину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе  
и Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, ка 
длазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћ 
ћу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> 
гушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да мол 
 уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</ 
>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чека 
, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас  
де.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се 
е падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се  
 мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стој 
 то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{ 
тељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једн 
љо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота  
ребаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан шт 
годило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ј 
 Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише к 
ушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће 
хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач 
ојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном 
лео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га пог 
не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко прол 
ћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже 
о мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у  
баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајк 
, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају забо 
ота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису  
но мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату 
па, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле  
лизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S 
— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближ 
ираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печењ 
амога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту  
та Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поп 
 у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господин 
аше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштено 
о ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши п 
суза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе 
 Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро,  
вађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Ме 
а!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја 
подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p>  
ео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код  
снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој 
 нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, 
ца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као  
уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свеж 
асни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина к 
комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци  
ође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на биров 
мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре 
 у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, 
.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пу 
и!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао пар 
ћ и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богос 
 мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кме 
лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</ 
 заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-кап 
и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај пос 
а иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе  
 и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!. 
ићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око ку 
ћ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека... 
и кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — реч 
с’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваес 
 Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подру 
 њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они друг 
је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија? 
овори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећ 
два сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чу 
ће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио 
 ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толик 
 наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{ 
ако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} 
 се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачува 
} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — реч 
 Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила,  
-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек им 
ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb 
па застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено м 
о се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и су 
сао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно прем 
 усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под бе 
рчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечк 
</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — 
са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа 
ха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, —  
..{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни он 
 зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти,  
> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, 
ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! —  
је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је 
ма и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пус 
ти најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; 
да та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, 
као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам 
о очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уве 
гло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек мо 
о на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам,  
чару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу пос 
 знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек  
епо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господи 
капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднији 
ичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, 
сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово,  
ите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’  
 ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска 
еца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му с 
ега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити к 
ам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш 
д осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, м 
 <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, —  
м упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој 
ушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А 
ала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се ис 
е хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије н 
го се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, 
га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он зан 
ић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, ост 
ца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ва 
ко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а зл 
тан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ по 
 нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су  
 кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим од 
 одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметов 
д га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-п 
рат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p> 
а, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, 
 не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате ваше 
етио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод 
 очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој н 
јом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а 
д? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они  
 па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, п 
к и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав к 
коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека 
так, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од  
p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину 
 четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једн 
м дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му 
толе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Б 
о, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога 
ред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода,  
тан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, 
 нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари 
је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислил 
т!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти 
и ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђају 
-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хај 
једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару 
 с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође 
белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља 
уда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја бр 
уре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S}  
бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником  
о, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="1 
рукче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она 
ише смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канц 
ше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колиби 
се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се  
 оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован  
 више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и су 
им радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочул 
лована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па 
p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту 
е! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме зак 
ти, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, р 
је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим ц 
 волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака,  
о жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, ско 
има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу са 
ше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као 
 моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе р 
ети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећн 
28" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не г 
рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Су 
 чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, 
.{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се 
онда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета са 
едаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху.. 
е попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи.. 
дарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у  
и удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим  
н тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара  
мала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се с 
е читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала 
ри, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају сво 
/p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, прес 
ра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то м 
е, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се  
еним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Мар 
си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учи 
и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко 
{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест,  
као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развија 
л’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву 
а, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет сам 
убави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> < 
рите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу р 
у столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му 
да-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав  
нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...< 
рова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина к 
нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запи 
читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посав 
 Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар  
ћа.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p>  
 доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мал 
рата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан за 
мести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у  
 у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом ш 
обрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, св 
 мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, и 
 једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>—  
на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га 
м, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и в 
не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио ш 
едао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> < 
ан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се оп 
 ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије 
 у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би та 
дава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два 
чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> 
а ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајк 
S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинс 
собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> < 
 Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</ 
нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке  
м креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет,  
ога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, как 
?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али оп 
 мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{ 
ети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим з 
.{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, х 
але од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Ниј 
иј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту? 
а, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ бл 
вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечи 
ред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p 
 ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио 
адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова 
p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина  
обро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, је 
ијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и м 
, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, исп 
ивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него ј 
е опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова до 
ти у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, и 
стала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.< 
баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње  
сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси 
 — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад због 
г жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса 
о, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да зн 
нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга  
милуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; с 
/p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Ст 
 ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова па 
 рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо 
омисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мат 
илисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, он 
 Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те н 
.. — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, м 
сом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-М 
оле, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је да 
молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе д 
 после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанов 
пет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишл 
ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте 
, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клеп 
апетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни к 
а све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренул 
 Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се 
 се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мо 
риса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем 
ине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да 
дака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладе 
ти он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па ш 
пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упор 
мао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо 
 грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије! 
>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом 
</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно  
напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету 
 од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко ј 
, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шу 
и ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, 
вајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење 
сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић  
p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљ 
гао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја дв 
и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па с 
смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да  
о.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на 
ла је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да м 
{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног  
не; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Ст 
као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али с 
ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="# 
и њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича  
ло што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав  
 као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што 
је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало 
који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје посло 
амо вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Ш 
тају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p> 
осетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне а 
} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; ве 
.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти 
 зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, п 
јд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на опш 
а дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали ста 
ре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомиња 
мах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на та 
у:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће  
subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди  
е она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} 
еко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове коч 
 у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он  
е врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пако 
, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n=" 
це; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за поја 
че пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше 
.{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло  
амеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{ 
 свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше гор 
.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још  
ћи по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти ка 
 Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешт 
ворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су  
у л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бес 
мој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у ми 
једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како с 
кра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Ј 
 вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћ 
аш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а ба 
 приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у  
 синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.< 
ко се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком п 
те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да врат 
до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће 
 села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово  
 чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара 
 старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} 
у и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p> 
равајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{ 
 што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> < 
осподине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се 
ш поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p 
хвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе г 
е једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да 
 својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, б 
чи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слем 
 је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беш 
</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли. 
смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан  
ца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз њего 
смејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајн 
> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Сми 
ој сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка 
маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Св 
 га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних ск 
т си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено гус 
памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: бе 
читељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича 
оја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Ка 
еше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник ком 
ш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па 
ди.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, 
призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то  
 хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави. 
инко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старци 
ку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да прого 
освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све п 
оворити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то ис 
а Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти  
pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а  
а коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, к 
ма и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде  
 соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврам 
у курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбе 
и.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати п 
ног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <mile 
чена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и 
и...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова прибли 
дух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набр 
апољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни. 
имо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{ 
> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено,  
у, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно,  
Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шт 
} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ так 
 службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и 
ивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мис 
ш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</ 
 се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од сте 
а“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна сто 
вдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине 
 хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даљ 
{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а са 
ришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет 
љачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138 
ве по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стој 
аш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта  
ет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Ми 
у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у 
узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!< 
љу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан  
ајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> < 
сни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде  
ве поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу о 
лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, п 
, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провал 
е Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не  
екаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у 
аснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила о 
 остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимц 
чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а го 
имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко  
 благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погл 
{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S}  
оваца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу стран 
 људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{ 
рат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јес 
бо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа 
 Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те а 
не, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она стра 
 ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три ча 
у...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, 
ници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, д 
аке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S}  
} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да с 
S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!... 
ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, 
да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} Посл 
им озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, м 
о поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече  
 чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је б 
што на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Сла 
а-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да  
и.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђ 
ајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, 
 нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовнико 
 цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили 
— рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него 
це и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S}  
ед судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од 
 ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо виде 
 могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново  
е му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> < 
и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислит 
 сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, 
и га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-М 
 моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може 
:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако 
 а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капе 
{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било д 
а говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јов 
ну избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са  
, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке не 
амне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлост 
, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{ 
тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, 
ко које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то пре 
ђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој гов 
што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претв 
дрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта 
му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их чове 
о да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво 
 баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушк 
 лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за на 
 <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам доврат 
 После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи  
шају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после по 
а он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би  
{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?.. 
ли пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни св 
 откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — ри 
{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и о 
>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несре 
д је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај с 
ободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле 
ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око ра 
ђа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку стол 
 осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти  
говим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образ 
ратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, к 
че попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта  
еп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута 
е наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у њего 
о прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаве 
арио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Ст 
ану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, шт 
и, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кућ 
им кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота пост 
ло, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је  
 ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се М 
 зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га  
ита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p>  
отовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> 
сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим 
а.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, к 
еки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одша 
ог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него св 
 видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алево 
.{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, —  
 дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голуб 
и се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из дал 
 што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву след 
ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да се 
о; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="sub 
а ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} 
.{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ  
м лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и н 
ан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану,  
елене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију  
ратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, ник 
етету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљ 
 то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комиси 
и, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама против 
у! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидо 
ија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотр 
едан, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, 
а-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, р 
ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа белом 
саветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну по 
осле прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> 
синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе,  
 али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пу 
} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека с 
следњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и у 
хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пу 
</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама д 
ад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капет 
ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је  
ке, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја так 
осподине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби 
ашни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га  
му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Та 
 А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пре 
и ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> < 
у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће 
квим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што б 
о, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, к 
чевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често преки 
ирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{ 
 као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је  
ро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака 
.{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја 
а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, с 
уци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> 
егде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих план 
подине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, 
нске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да  
 останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Мило 
, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, 
} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош  
, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено: 
баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза 
ла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју 
о, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам  
уднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан д 
 што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:< 
 две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринк 
ам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Ка 
арија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој 
 Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господин 
..{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S}  
тајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не б 
лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донес 
p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом  
погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чи 
капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ћ 
због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове,  
џерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал 
бри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с  
све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка,  
енцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управ 
ајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S 
Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, дед 
 овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да в 
уги?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, 
ао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако 
млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога! 
 спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару 
да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али ве 
{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојч 
но, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно,  
 Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, па 
радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинс 
ес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опко 
а сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зр 
а сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док ј 
!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће 
сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом пл 
опин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису 
 пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладн 
д тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је  
сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p> 
ину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га уби 
господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке с 
..</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да 
кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?. 
е на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није п 
сподине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се д 
ође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си  
ницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од своји 
ти и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!... 
 пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна те 
<p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану.. 
силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и по 
{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</ 
, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајк 
p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а д 
 слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на 
пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракиј 
н узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига  
бу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи 
и простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необич 
ја, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово  
— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а 
сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као 
ете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!. 
аде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По ова 
ан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним кр 
, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас 
о и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-д 
{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео 
е, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— С 
 чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу 
га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то сур 
ше газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри  
 били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је раз 
нио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то 
аш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољ 
да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јеца 
 богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави п 
атити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала 
 — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p>  
ан; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судни 
 само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га гл 
ора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, 
на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога свет 
војка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељ 
е...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{ 
и да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p 
>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер  
стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село  
другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али  
сејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и 
} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипко 
 да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p 
 живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, С 
ла, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пит 
из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеј 
ј се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, 
авом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове  
а...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ з 
ао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Неди 
 Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари мех 
це обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где  
мет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грозни 
елики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у  
иде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груд 
ти, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто уч 
е најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, 
грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек ј 
доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховито 
и ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p 
навао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком  
" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чи 
 отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p> 
миља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не ум 
 господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!.. 
метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију;  
у јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинул 
 чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што 
аптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управ 
реба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, дола 
{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога  
таше посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђош 
излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он 
 планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле  
о сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и о 
 и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за с 
о пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитр 
 сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ  
ен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с ча 
д вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу  
примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власт 
 ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот 
 <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше н 
еси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окрену 
 били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе 
а, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код  
— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека 
а, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и о 
је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете мо 
 за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе  
о се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај м 
може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Кап 
ако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" / 
чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад к 
Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му 
<p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе оста 
!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — р 
ву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</ 
аменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашт 
ејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа 
 ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> 
ме, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Н 
ече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан д 
а да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму 
а, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!... 
ћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћуте 
главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови 
исам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним 
а, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Кап 
а је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и 
клегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S 
 вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... —  
атили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} З 
ети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац,  
 није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не 
оручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, ч 
ку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, ш 
нове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n= 
ом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у цело 
етски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, 
а; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у 
 горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мис 
 да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисм 
колико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика! 
талим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — ре 
и, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш  
бијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је 
рамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше и 
-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш м 
мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших ку 
 благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мал 
сле се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{ 
.{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— 
о:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек х 
 браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са непра 
нко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па  
Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица,  
батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нис 
он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да  
бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док  
кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени 
ив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, н 
 се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} П 
} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и ка 
и своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па м 
 је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бит 
им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> < 
Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази! 
етан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, шт 
ја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и м 
рђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла  
кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав ба 
его у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи. 
овек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шуруј 
— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку См 
ош пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић д 
ако те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да  
, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> < 
{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да ј 
n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите 
 што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње  
ко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа 
угу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са свој 
се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покри 
ећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова,  
, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадн 
 <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{ 
?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на пот 
, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по  
в, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после бац 
девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени  
да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале. 
одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило 
е у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки своји 
у спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би по 
људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време п 
м десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемога 
 му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуш 
ова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S 
/p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене б 
 нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро п 
етанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А  
 неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћ 
те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње  
апетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак 
у посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Не 
онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се 
оштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Госп 
а ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Б 
 кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да и 
сија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још  
л?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Ж 
 поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га 
о њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад ј 
да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег уг 
ности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!< 
о, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p 
АЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу с 
љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти 
кори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, наср 
огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и 
н се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде св 
латну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну ј 
а:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је зн 
а је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено сме 
о корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} 
итегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и о 
н седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала  
ео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао 
на?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесе 
да-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сиро 
 после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћут 
оцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Див 
воја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија је 
{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ног 
ресија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за п 
 куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи,  
ецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш 
и своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован 
илован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?... 
аспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — до 
 ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад  
Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блат 
м, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва с 
ти право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо дес 
мет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> 
орезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газд 
 кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Сед 
 није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек јед 
нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама 
 А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и о 
, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се  
аху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драг 
ене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте  
иле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као м 
, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу  
те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако 
рела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџе 
ивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао 
соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, прип 
је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био 
нпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљ 
ше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе  
/p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао 
 баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучи 
 руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше 
о се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још 
е, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} 
>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>К 
е строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже д 
вом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се сн 
ом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш  
S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Мил 
, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један 
 знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</ 
ама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли х 
ш једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринк 
ли грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову. 
еш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш! 
 његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако н 
ав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо!  
> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја 
олико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корит 
 Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ра 
ине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево ув 
 попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто 
 кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Мар 
на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?. 
у, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет т 
.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у 
 капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, б 
ључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више 
 а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се  
, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, неср 
це, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p>  
де...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p> 
нашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капет 
а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке 
, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На том 
<p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до 
и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у план 
ка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада С 
, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради св 
а, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекр 
на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, а 
наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S}  
зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од  
а ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој ку 
 се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога 
етљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли  
 капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку из 
е пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и кора 
 видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва п 
тави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју м 
 се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића. 
</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја љ 
н, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу  
апи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу 
 обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је  
господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па он 
итар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих об 
који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} У 
 не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсм 
епо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш  
 имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше из 
ype="notes"> <note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало 
а-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоће 
 с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, наг 
једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене к 
ине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Из 
рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче,  
пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни б 
p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S 
забрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и 
шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али к 
оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљај 
таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ст 
 је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном  
си!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...< 
 пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве 
нио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</ 
де са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није с 
Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Ш 
се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим неб 
их гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Д 
у се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још т 
p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, м 
ћи испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи с 
ку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, син 
о је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах  
зити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човеч 
ва пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме 
p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капе 
ио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њи 
је му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погле 
 загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук г 
 погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедал 
Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он  
азили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а  
 сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гл 
војом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> 
сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударат 
е са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се т 
езали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p 
ко будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone  
 Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не з 
ревалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> < 
овица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем 
му и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и тргова 
лиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p> 
 прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знај 
 он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, ба 
вовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље  
ер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... 
е уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео 
Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково 
и.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а  
те: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети 
ћине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, висо 
о смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушк 
велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су... 
нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мисл 
 ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај на 
ди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. П 
власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А т 
т-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш 
— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је п 
з који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се р 
S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како  
p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила  
ана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање свој 
, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, 
 Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече предс 
о у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попад 
а трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</ 
облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад  
говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очи 
као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је саж 
кају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечит 
ас, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгл 
рачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапут 
и спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вета 
 хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дош 
пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он 
аше густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се 
овори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет  
ицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, 
 <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво б 
и су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још 
кад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по  
ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све ви 
шљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи 
p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Сми 
а да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p>  
 коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним 
/> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се гу 
ринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га  
кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто,  
а нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено 
у пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Мил 
но, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине  
а га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господ 
 мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ни 
</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Ј 
а идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а как 
 међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— С 
е капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво с 
 окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутр 
n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици  
!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка 
} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{ 
ако насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нек 
добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред го 
!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако тр 
лица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је 
је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесе 
 Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је п 
....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S}  
 уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господи 
ва:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен 
. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не пла 
 је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, 
</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав К 
бе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини 
оносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Ми 
, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је 
> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се 
си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди 
ти, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, д 
сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, бра 
да као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тог 
планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" / 
, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више 
ажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас сло 
сти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад км 
 сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него с 
сподина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у 
је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, п 
 доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по  
мљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се 
 страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле вод 
ше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима см 
раховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чу 
о сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напољ 
оворим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао с 
е га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао пр 
ва није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто 
еше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се  
p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p 
ди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, 
{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако л 
 да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Сто 
ао закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито  
дупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста 
ка.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становн 
 узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; п 
у је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројин 
S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра  
 а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је 
рњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> < 
{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку  
а моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о 
евога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погл 
 му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те зна 
здрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим 
зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек  
Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему де 
 га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа р 
рнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Марин 
 вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од  
 Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S 
 не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, д 
S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не 
е по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетил 
ен шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p 
е, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јо 
је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> 
.</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се 
е око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куц 
 Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> < 
, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа г 
кољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри  
/p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја  
ам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве,  
Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, г 
помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку,  
стима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца и 
ао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а ка 
и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, 
ина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, м 
к пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, по 
и нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час ок 
ело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годин 
м неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмог 
рџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакр 
реко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Сп 
и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој с 
н се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде каза 
е, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове заве 
ла, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица,  
селији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, г 
м младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабо 
ицу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То 
д се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP187 
уће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози 
га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господин 
 Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздр 
ју, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мир 
откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по  
, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгле 
тају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} 
ло кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово  
је заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није и 
ласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао д 
 господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине! 
ара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашо 
и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим  
ру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури  
нити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим г 
 сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од  
 погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисија  
а хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу 
а својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умот 
лу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо! 
а баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше,  
 закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, 
 маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе М 
..{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p 
и је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Ст 
сији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га с 
људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече 
те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, а 
а никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојц 
..{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи. 
 и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба не 
ро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на поли 
е тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призив 
 ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као к 
, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште,  
х!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо 
застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован? 
лико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Б 
и на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар! 
и л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милис 
м ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника 
ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а к 
ан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко по 
то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капет 
уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</ 
p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план;  
unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да и 
> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, 
етану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад с 
анас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. < 
А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало ког 
ата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног с 
{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав 
иди!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво...  
се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код оно 
рсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" />  
ао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, 
, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, д 
 тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебе 
ечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?.. 
сле уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе 
e unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, ц 
жи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој провод 
52" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре,  
S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу 
 слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако 
, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p 
ут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћу 
> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’! 
е гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S 
-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо 
у су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: 
 Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати т 
 /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасви 
намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио кача 
да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше С 
ану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се мож 
езаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја х 
 бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваки 
естовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће б 
 зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се ба 
.{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="1 
никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не зна 
!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</ 
е је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме ј 
>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за госп 
> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није к 
о знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање 
— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што пр 
предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво 
мају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њо 
да, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж п 
ић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подг 
иљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него 
<pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преин 
 сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред 
и забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа  
е г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовиц 
163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде ко 
S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Мож 
и; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— К 
 У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верм 
Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио  
богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигну 
дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попад 
Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И ка 
 што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парни 
петан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он к 
 а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S}  
, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе 
а ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја н 
уво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!... 
, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина 
мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опана 
а тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља пл 
, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па 
и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљ 
 по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе де 
 мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа не 
н!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, о 
м, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јо 
а дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто 
да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p 
ом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p 
s"> <note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, 
ник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: 
!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати,  
!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А т 
/p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те сп 
 махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете,  
елим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи игра 
њенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако ди 
ворити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, 
данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, 
овца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, ка 
 и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p 
{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије сток 
ла је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, 
 и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из  
{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш н 
ој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, 
једно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Марин 
је покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци об 
ви.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, г 
ено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мо 
ек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами 
 но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, С 
S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, св 
 <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах з 
ј се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, в 
е батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на  
рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стева 
начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао. 
?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</ 
p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и зла 
.{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то 
 којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n=" 
ароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све ле 
о пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} И 
а турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и ште 
а уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине св 
 којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед 
 бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек на 
..{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та 
еће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S 
 <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривиц 
па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали п 
говаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Под 
{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, 
 Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за он 
ди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе н 
S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Нева 
о; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зај 
>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривиц 
ж, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone un 
умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога све 
 Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави 
о!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде,  
д нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, ни 
нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; каж 
давао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из н 
ни не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича 
S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p 
здан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</ 
 чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа  
 Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио 
оји су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала  
акође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у нај 
е куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Вл 
.{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, у 
Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојо 
дбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писм 
После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека в 
цу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="12 
Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се мог 
 него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна з 
 буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као  
 Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам гос 
его ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселиј 
орних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак,  
и Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улаз 
отови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да за 
Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра  
миљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S 
ека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом н 
то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сир 
бе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада зна 
друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се ка 
арених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка 
алајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видет 
, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добр 
, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера,  
 учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по ре 
> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после,  
 као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господ 
 бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гл 
 је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је 
ојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате 
ричекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову со 
} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје 
да-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржав 
стан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ј 
рој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, 
и било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и 
ј Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже  
сав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио 
кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице.. 
?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао. 
ам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало ве 
њ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p 
пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, чове 
о сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости  
.{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сеља 
баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једа 
 варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже 
 баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а нап 
 пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом до 
 стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледе 
 будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гом 
 не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши с 
 <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи  
, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео б 
пођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, р 
} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> са 
{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Де 
го, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, 
се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече го 
е да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко је 
ја се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам  
нео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p>  
 па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А н 
 јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а су 
нко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодар 
 одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено 
 је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, си 
p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што 
</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао св 
у; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све на 
поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, по 
инише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свако 
пољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стоја 
зјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина 
гледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Ниј 
се му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те з 
моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, к 
знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде,  
черамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit 
>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покуп 
јим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а т 
о, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} 
ије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не о 
уго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их 
овор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, 
 мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком  
о исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, реч 
посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, 
е је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на гру 
могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја  
рдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко С 
едом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са  
ди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најма 
ачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о ш 
и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњи 
 јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, 
 саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо п 
 жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђе 
е мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче 
?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Са 
тарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не поме 
у, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да зај 
:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S}  
 људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним 
два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта 
ли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да  
ој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И п 
томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши не 
 плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе;  
ну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весел 
ре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на про 
 — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p>  
о је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашо 
подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, б 
лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми  
ир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се  
чију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пр 
је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудн 
 се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упреп 
егао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четвор 
а, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељ 
тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није п 
у него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се км 
S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре  
к комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руц 
та, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре  
.{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>М 
 ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Милован 
<pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло ма 
срећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова 
ца затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљи 
 један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као шт 
ленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!. 
тера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда о 
 и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече 
 у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У  
ном, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>С 
а вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити 
џана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју  
кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутр 
о и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је мал 
а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке м 
ане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, 
 се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме з 
лити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, 
тину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у меха 
> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зов 
Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим у 
 ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је  
p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а м 
 причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима пр 
штенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, 
ила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, гос 
и.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је ма 
 њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, 
ја!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, 
 да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао стр 
-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек  
 баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога  
качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова,  
один је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур  
ине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— 
 наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најс 
 одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, клим 
обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој си 
да у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит чо 
p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вар 
 врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које 
 али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да 
 се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148 
намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе  
 умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али 
сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да  
уо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко б 
ој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А тр 
Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе 
.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде  
ознавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуко 
м снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и  
ко будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви 
 Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подиз 
 потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена 
е!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде. 
едан дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запр 
<p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у  
ше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, —  
е пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> < 
 никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских 
идоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и 
е, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да  
годило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то вла 
а и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone uni 
и га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав  
S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?. 
 беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око ње 
видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му  
аменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, упр 
 досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајеч 
и попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не св 
он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још ка 
вињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај  
љина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко 
е вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, ка 
 <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је ка 
 људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде 
снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено 
ад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S}  
еко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје 
чијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господи 
..</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде 
ш мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше м 
е помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. —  
 Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и  
!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе 
ве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали јед 
таре мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така п 
попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем 
у никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заб 
по, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу ис 
чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, до 
ше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се с 
пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад 
 у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да каж 
него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— До 
 Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето  
боли од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, 
ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Марин 
у... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру 
о и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па 
з, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка 
у за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, в 
 противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледо 
ладо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, из 
.{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!. 
а у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а има 
ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Вид 
 дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бир 
 ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> < 
{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш,  
нпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Ав 
ко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S 
таде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе н 
Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којека 
а је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’ 
аместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда 
"126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капета 
 је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је поз 
{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — 
} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ отк 
осподин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој др 
озовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма сл 
путале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова  
е сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и станов 
/p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У 
мета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и 
ја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гон 
о, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав оп 
 Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав  
ље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре 
, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад 
ада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Или 
 се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш 
 парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S}  
иде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Ст 
ати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, п 
попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и гос 
у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не р 
ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857 
мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Мар 
е је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне 
нде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи  
на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а 
ла за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Стол 
ћ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово 
се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе 
љно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо? 
 не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, п 
тивнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Ј 
гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и 
ти, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не 
 озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му н 
тојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао 
је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, каж 
глав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p> 
толе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајк 
едном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачк 
може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер мо 
лу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, м 
ала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога прим 
е се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p 
етала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је  
т и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презр 
 куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широ 
ем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одв 
>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p> 
 син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Мали 
у, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати д 
јом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ 
баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види  
Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се гру 
еко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше... 
Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао 
 ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S}  
н, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, нарав 
и, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, 
...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотека 
Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти 
о; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи  
е у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Б 
а?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да  
јан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p> 
деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче  
 оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калаб 
у нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјах 
> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти 
то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, т 
дом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудн 
дин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијо 
тогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>У 
ете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова гла 
ћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старин 
и не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-М 
и капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} В 
ну — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере,  
е, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Су 
ече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправ 
се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми  
 иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а 
о сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко 
ђе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лоп 
 <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати,  
 могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— 
 прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit= 
јгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стид 
тави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде  
ојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срц 
ит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јог 
ешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича 
ати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана,  
 па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке о 
врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек 
ет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква  
аново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво пос 
milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, ка 
јим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по окр 
> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за кап 
оран, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка  
о је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да  
ла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — пит 
 Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме плани 
ј је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим 
, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао,  
г, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јај 
апетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је с 
то си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечег 
 те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле 
и се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно  
, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161 
ног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако  
тре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А зн 
а, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p>  
’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином  
и изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи,  
лу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, с 
агази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на  
 наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додад 
 децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте 
ака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али  
ес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p 
о се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни  
ору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо:  
лука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин 
а...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ н 
ене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно 
 наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час м 
анцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, ка 
ори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S 
ај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у  
незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечуве 
ва мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија 
 волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То 
Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти  
трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у с 
ве наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Са 
ном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом  
га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете  
вету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</ 
здаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена  
, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по 
му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb  
ај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирот 
мо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва 
 кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једни 
лоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је  
ред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту... 
 нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{ 
..“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он про 
-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води с 
 са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву 
е мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што п 
етан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко  
асти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та  
а га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, 
 — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дат 
 се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га 
ет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или,  
 је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ оп 
омак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, ру 
ењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада  
тојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи све 
е нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе,  
рајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После  
, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си шт 
е дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би,  
пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.< 
 они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљан 
оване!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, д 
а!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, 
 ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection 
аху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у г 
..{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <mil 
ут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру рак 
те нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинам 
е кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>К 
рах, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је н 
нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да ид 
ије био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора би 
шта није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем п 
, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину 
орба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој нав 
не од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурн 
ењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут! 
одирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час с 
желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро  
Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Н 
 бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жи 
оше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p>  
н обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном же 
 је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да 
 кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуд 
ма, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље 
десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у  
 Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали гл 
ече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме ј 
аве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p> 
 умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прст 
је, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, уз 
ењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљи 
а гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учини 
 ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с  
зити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу м 
ајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи 
/> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га  
ло и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан. 
аручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} 
 и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јов 
p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p> 
 слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу ци 
 нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S 
рни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, н 
ајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав од 
трах, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш 
дрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и н 
 оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледо 
 нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> < 
сподине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лакс 
авље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попуш 
ну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капе 
о додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у 
ата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па ка 
о те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не  
ad> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горост 
раш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још 
ога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135"  
сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му  
 му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њ 
е више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена к 
? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови,  
то га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, про 
> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Ре 
 крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласо 
ио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка 
грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и  
 са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи,  
 приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, је 
реме се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у с 
ије далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узиц 
етан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му н 
 <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја 
 је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, р 
мо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Ј 
кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p 
 врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна 
сто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — 
да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака,  
 — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из  
да га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љу 
оле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, в 
ну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом,  
мах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толи 
о због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се п 
ilestone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, поми 
 беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној кол 
чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-М 
уша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, п 
адне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним 
мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну ок 
а превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p 
</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од бр 
нај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вече 
би се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш  
о сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кме 
жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни  
} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а св 
 шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче 
че порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није  
е...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— М 
ваљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што  
ја, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже 
начио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стиг 
ана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио 
, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, стр 
дно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} 
онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, как 
сав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног 
</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио 
омисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости почин 
мак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом з 
бави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, ш 
ма се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="1 
е дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сирот 
е се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био ч 
за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше с 
{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, се 
рипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох:  
ред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише 
 луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише  
огледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?< 
н добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена в 
Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> 
а ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим да 
о чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепа 
 овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала.. 
 зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, из 
 што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити 
есто једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у  
 тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те ст 
а добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан 
, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капе 
> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мр 
едина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубин 
> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши  
т Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, не 
мачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, доб 
цама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{ 
огледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао с 
омоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати 
</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и 
је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p 
, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га  
а-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p 
> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да 
риви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи 
о што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>—  
 ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да  
им пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Сто 
ва, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, п 
м дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена бу 
лада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике  
сположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек  
залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га ве 
миљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо  
апетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље гово 
 гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а 
м, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Сто 
} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан с 
 све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— 
 Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне  
S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, 
крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепав 
прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јо 
а говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше чов 
нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже,  
ажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено н 
дали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јо 
ога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву 
} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекид 
ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другог 
има се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој там 
на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{ 
ите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од 
„Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p> 
 Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови  
 ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена  
гоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, го 
, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест 
ова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви о 
RP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’  
/p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> 
ко би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпу 
ећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога сте 
њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде  
анични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега ду 
е отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и ут 
дмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш  
а ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, 
 Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат- 
 чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је 
о, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јо 
ћеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и ра 
је нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас г 
 као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо! 
ве најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људ 
 сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо 
е један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о 
, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а 
 велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју ме 
и, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а 
оубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?. 
ук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порез 
поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га  
нда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту  
леда га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, б 
p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини 
 Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат 
а натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа 
.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам 
лавом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их  
тари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране к 
ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан ку 
ова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити,  
оди са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи  
туј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послуш 
Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и с 
ли?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није,  
 већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Ј 
p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и 
бљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— 
 које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одма 
м рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, син 
начајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, гос 
то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?... 
сам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се  
Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„У 
квог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да  
. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје 
уј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква 
 уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она н 
тани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господ 
<p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све нав 
пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати.. 
о, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та  
 у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и 
 нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јо 
њах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда 
 Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Ку 
стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ниш 
око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за  
што друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, 
 То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богослови 
ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за С 
м!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледал 
 право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе;  
Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а 
 бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни д 
је старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајеч 
а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 
ди?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе  
 оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше 
 али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном 
ку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ж 
ици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти. 
 ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски с 
вети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, с 
а столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у с 
ле, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} П 
ут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Авра 
о за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А ова 
лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а  
инко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>—  
шека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да м 
ле сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p 
>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за 
фу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На окр 
име о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, 
 те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; 
вицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њени 
дом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, љу 
турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету 
 <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за госп 
 к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? 
са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је в 
{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућ 
 добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.< 
гли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој н 
ра.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љути 
тио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат- 
143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако м 
рого лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му з 
а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освет 
момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, С 
Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече ка 
 по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледа 
 <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се 
{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било. 
 морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно пи 
p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава.. 
ипретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису 
дан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га покл 
Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако у 
а му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али 
о лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нис 
ру Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p> 
 брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини кап 
руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу,  
ди поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="16 
ри, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније 
 већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора д 
1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радо 
 ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја н 
и не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре 
им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је би 
 канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његови 
...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb 
с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, ш 
, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, 
рију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки 
им очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен 
 шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду,  
 све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од  
а на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом не 
ат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе мес 
дића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ен 
т — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изед 
онише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механи 
сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Стол 
ре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођош 
а пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit 
орена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ 
беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препре 
е две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто  
 његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Г 
цом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он ј 
грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напр 
 не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине 
>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Ш 
 чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и  
 гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, де 
} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз кој 
ца, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што 
е се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад,  
 зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то? 
ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И  
је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикр 
, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, ве 
прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам дода 
 нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} 
ог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја  
ни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти  
јко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога 
 литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрв 
>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, при 
 деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но леп 
 било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да ид 
ецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, 
ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам 
овац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кме 
те не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Ил 
ри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо  
} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало 
 код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Св 
ула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели:  
ћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници. 
н и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник 
ош ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто с 
тра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — 
 питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је спољ 
вај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада,  
 са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јов 
p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посл 
Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто п 
марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> < 
кару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’,  
о шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се  
га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам 
ека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, п 
куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах 
единицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе 
рбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето ка 
е трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па  
!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинск 
ав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато 
аше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поште 
је, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и  
бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљ 
.{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе  
да...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ 
и су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико 
ас: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете  
ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ј 
 кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат ов 
ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега.. 
 продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, ка 
осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у је 
амом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из  
прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље го 
ћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш 
м и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу глав 
и, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> 
 без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пан 
Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко н 
сподине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у 
— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије 
.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе,  
ити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> мор 
ме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли до 
 Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана мол 
 заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непоз 
стављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породиц 
ато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-М 
 су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају 
етаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, 
ник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апо 
ао да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта 
ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод  
.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их  
, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога 
 ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је о 
, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрт 
и се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да б 
оја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест 
..{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као 
а, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, госпо 
ао на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте 
.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капет 
убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она с 
у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} 
г снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Ст 
ш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несре 
вицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, 
 примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је т 
 није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — 
реседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једв 
 па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По груд 
мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па не 
Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препечениц 
а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је 
е окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p 
метом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао н 
ече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p 
о, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>К 
ин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из  
, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, д 
и сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то п 
зи добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред 
отице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, г 
 од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја 
 сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја  
па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих 
.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{ 
ити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умир 
суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта  
ави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја  
а, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после пос 
пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа упла 
 до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина 
оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је уш 
е сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсу 
знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</ 
ст читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме н 
д куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и пом 
ше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на св 
о и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна 
 диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је  
ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А д 
ндур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој  
капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од ба 
 — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно... 
ви...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, 
још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава! 
вао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је 
без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</ 
еда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник св 
бљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су су 
аци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчк 
м страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p 
дељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветр 
ити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— 
огао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје ужив 
о није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S 
н је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{ 
о није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази! 
ога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додад 
 бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га поглед 
ирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборав 
мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, н 
ација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Е 
и, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капе 
аву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао  
 сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим 
, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према и 
> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — ре 
 <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то  
S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, 
та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, че 
...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато 
о сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод но 
љаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љу 
аца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Т 
 ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана  
ек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} 
и крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући  
, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога кл 
то приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Мн 
е љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово,  
} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, 
.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а  
разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што  
ј!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда 
ка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о 
и мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ 
везујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, сме 
д си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илиј 
ородица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова  
ме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, с 
очинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обра 
ако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је п 
ога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне 
рапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени,  
то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго л 
="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног 
 на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди и 
 кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падал 
еде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворно 
ј беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p>  
 ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њено 
ниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну 
да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто  
нина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је 
евши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговор 
 девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава  
ако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p>  
и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми 
> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, уми 
<p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бит 
се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, 
ио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га  
ечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рука 
е цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови,  
 стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад  
<p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју 
 пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се нан 
га половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асу 
и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца  
уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутр 
х, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> < 
 је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срце 
черас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред госп 
исто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхтали 
дин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима 
роговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича- 
мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се с 
 Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембран 
ења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стоја 
дно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе по 
 ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да  
довољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много  
рмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јо 
икад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта  
 — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — 
да скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаш 
 једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и  
ости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје де 
биљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим у 
едом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут д 
сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отид 
ли, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете ј 
ушо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти  
} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се 
диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S 
 те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми 
е. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта 
ата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— 
јње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је  
одинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капета 
S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>—  
.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С  
т на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина  
глав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а 
уке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— 
е кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без гро 
бра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али 
е светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се  
љ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наж 
ата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за неж 
инио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хл 
 као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p 
забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му с 
 ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жуб 
овори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласн 
љуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине 
.</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ва 
{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запит 
 пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насме 
рдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеј 
 би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су 
кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Доб 
утао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p> 
д је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даљ 
и сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздр 
Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне сво 
?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поз 
онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочека 
нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто  
 су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно ск 
ме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се  
ро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>—  
изнао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа през 
им послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Аврам 
, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p> 
о, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и нев 
ио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јов 
: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу. 
пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а о 
 кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, ш 
га грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше н 
се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те па 
е ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича- 
/p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још ве 
 не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш 
ј колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах 
ока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у наш 
ешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу про 
 гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве 
 Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлег 
{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богосл 
{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубљ 
 те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на 
, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кор 
е, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану де 
же дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде 
 да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> 
осподин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту панд 
е подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено обори 
чеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да  
ајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нис 
е са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не  
ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они  
 на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учин 
 ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та 
као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко С 
ко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те  
образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А посл 
ћи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се,  
што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се с 
начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има  
ештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме  
подине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> < 
 је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто 
о?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злоч 
ер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пи 
p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ет 
талицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си 
Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помис 
Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли.. 
!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p> 
расно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Че 
ам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му тре 
па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није и 
ави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији В 
ватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у 
вај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као н 
у пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, жу 
онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува ми 
 попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убије 
ави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, 
пс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом  
 рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушк 
у беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на  
а, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p>  
неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се оки 
наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после 
а!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, д 
а зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећ 
е чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући 
p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, ве 
број вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а о 
ем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те  
вео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати и 
— о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу пом 
одине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она с 
ино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на  
сподине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с м 
е тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светл 
јом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у 
?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград.. 
да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво из 
им механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакл 
 не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, к 
капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, 
ујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, госпо 
велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се  
ечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, 
да у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни  
:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре? 
.{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треб 
је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!... 
 онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица 
шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши ка 
а свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, сме 
дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишњ 
лати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пу 
...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару 
нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марам 
.{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пуш 
којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој  
 нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врат 
у, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој 
е оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.< 
својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним 
је дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити,  
наћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту н 
али назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемаг 
пред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он заст 
главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету 
добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са 
 одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше нек 
, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрив 
учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а 
аше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Жив 
и, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се 
о? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетано 
што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господи 
ри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али с 
оше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле б 
 Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с 
на не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом  
 угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем. 
и, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво,  
 је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све  
</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, бра 
војој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица 
т година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за пов 
и:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одг 
е, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му  
ојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су  
нати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка 
Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом о 
у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје шир 
то се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Не 
, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије 
ви: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пр 
тра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова ма 
/p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљив 
Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе 
.{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо. 
нога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се к 
тан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>С 
измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласо 
ати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{ 
гледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит 
ошу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, 
ина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разл 
на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загр 
ли окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљ 
 планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што м 
нају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, в 
/p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, кој 
.</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш 
..</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој пос 
..</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању л 
Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улази 
Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба 
 шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба 
личи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капета 
е, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господ 
ти?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо? 
 ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се с 
 је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми м 
 и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> 
в десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти п 
ланину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га  
ућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се з 
ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринк 
 сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао 
ва лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево 
у.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га н 
окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начи 
...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> < 
.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо 
људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би па 
 су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је  
се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрен 
 погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колут 
ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су св 
уо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, 
се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не  
лу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; треб 
на канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и т 
ра-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они н 
 га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учит 
{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици,  
, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Ј 
.</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој  
 па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану,  
> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све 
 ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одла 
 моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја каж 
беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} 
n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ 
кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу п 
аћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице.. 
ако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и  
есело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> 
дио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, к 
лица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и к 
илово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p 
је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да с 
кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћута 
 је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Х 
ружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падал 
 <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је о 
 И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде 
ом трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по во 
ође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мра 
иву начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су  
>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине 
, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу в 
ече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ не 
ме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани с 
ју, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него 
се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја с 
{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били 
јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је 
у!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p> 
оше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушак 
обије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> 
и.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се за 
о време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је  
да послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} 
мила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу  
 <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина  
 знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хв 
здрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Мари 
— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више не 
врама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака бра 
ритворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај  
 Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у д 
тва и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас н 
руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према њего 
ину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л 
на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме  
оје што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом: 
ак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самом 
е, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, д 
ћи.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, 
у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку сво 
<p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што 
рним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припрет 
 гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је за 
 па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема 
 немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли  
итом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају нем 
чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{ 
S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Мога 
 доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p>  
тари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с г 
шља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме бол 
ије се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n=" 
.{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе дим 
 стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у т 
 — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећ 
уцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узб 
 Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Алекса 
 је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматр 
и, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки шта 
ветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од 
, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хл 
лио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велик 
е сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; ал 
рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом за 
а, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи  
и у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа 
ватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изаб 
више расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв расп 
>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста  
а да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешен 
 се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— К 
очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, д 
ратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="s 
одно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака. 
, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш  
и кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје к 
Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојур 
S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" 
т Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако  
нчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као 
/p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То 
 сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако ок 
 с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p>  
евог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лаган 
га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се  
</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столиц 
и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе  
 трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, заду 
 <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код  
p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако дру 
уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од  
 чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споме 
одина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. —  
 ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву 
 и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, г 
 на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену  
нама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и  
/p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледе 
д својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га на 
>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> 
 чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту  
ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кне 
, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p 
господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже панд 
 је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Ко 
и остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и  
S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p>  
 биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викн 
 проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је на 
ересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба јед 
е — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем  
ајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, ду 
павицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лиц 
 баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше. 
 чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођ 
ан дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запрем 
дине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија 
 умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник 
гледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те  
нко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л 
Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да  
S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде бр 
 те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут 
идело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на уси 
?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тиг 
 је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега 
м нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх т 
 мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кош 
ети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а друг 
половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре. 
арије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим груди 
јаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набу 
по, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зе 
апетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није з 
жи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта  
аринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чув 
ла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам 
и онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читав 
вао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из нед 
д’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то  
су их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снаж 
е, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, н 
с беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у п 
ао кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапс 
здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој мл 
Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко до 
тао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непрот 
грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p 
 премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p> 
} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!.. 
 стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече госп 
егоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџиј 
И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан  
 овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу ј 
дмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече 
и кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у  
а једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице,  
и коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </ 
аш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капе 
и у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се. 
јан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и при 
ац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би н 
будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у  
су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на  
 /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће 
ан, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15.  
ш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи;  
/p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало 
n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви 
то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде бр 
 са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Заје 
<p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у  
p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин  
лом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже може 
 тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да  
 уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S 
ћу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађ 
> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!.. 
ов, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стој 
му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек 
ски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти  
:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да данг 
е да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Ил 
..{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње  
о се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p>  
 мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> 
идети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, ста 
премимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси,  
е притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза,  
о да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да г 
} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим  
p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћ 
ш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, 
матраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога к 
у, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се боја 
ки насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да 
Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, уж 
{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат- 
ојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти нем 
о на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћу 
 позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јо 
је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Бр 
 Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А може 
..</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су  
то.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обви 
ваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколик 
</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше понов 
аљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да мол 
и не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</ 
м хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немило 
.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира 
танисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клеп 
} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове 
еш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље за 
ија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али 
во питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Ка 
.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S}  
ачелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука. 
n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је 
</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пан 
о писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је оп 
 се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и 
пет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапу 
} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Ма 
ас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме ис 
обро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са испл 
а скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постариј 
сту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб 
о с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каме 
S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, 
у учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ ј 
Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји  
ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, 
ава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше сваки 
а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да 
хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру с 
е отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго пре 
 хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него 
и, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казива 
е, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!.. 
т!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу 
 нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p>  
сподина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије,  
Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве,  
 се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, п 
има помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака  
а, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се,  
} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не веруј 
ве пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p> 
/p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће са 
тана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или  
кије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетан 
огнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} О 
, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p>  
 с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Ка 
где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко оти 
, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S}  
 а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је  
 јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро де 
ан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао. 
из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> 
испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је сто 
Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну,  
... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капет 
аза, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица  
а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га 
<p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у  
 те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу 
упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему  
читељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, 
<p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми с 
и се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу,  
ли главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и 
уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам д 
/p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, д 
ази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Ав 
 толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — 
о испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не пошту 
као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је и 
испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући 
саву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерам 
 испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извад 
гама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо  
} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — 
не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погод 
колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и  
а, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наум 
је пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у меха 
, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— 
 кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а  
ори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г.  
 ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Н 
о, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико  
е кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто  
бота сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на  
 оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућам 
" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану М 
законика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?. 
сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве 
је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле 
е?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; ум 
аслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо при 
у.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетко 
езана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капе 
е кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — пит 
панак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, 
л’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави ч 
} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мо 
ољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друг 
 на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђ 
о.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш... 
 /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој  
дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирот 
</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> < 
у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говори 
а, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше  
рим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена,  
да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, си 
 Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досад 
јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну про 
та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан,  
ше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом прен 
, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало,  
ла је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше 
људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу п 
} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви 
ше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-М 
 где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном 
је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — 
по, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпо 
 мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а н 
аљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га 
хаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога 
ш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио  
и већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако д 
кине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „тргова 
це му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све нек 
осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродо 
>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац  
 кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он  
тен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукн 
вде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p 
е погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад 
че:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко,  
 — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уоста 
е, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа См 
и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђ 
p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао  
прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота 
р ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад 
м га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим —  
ма, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браник 
воје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих 
миљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже 
Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама б 
а у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио  
уће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога ви 
ору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступи 
 <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да  
м ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше  
у на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> < 
брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како 
о може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом 
за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у п 
само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила 
е видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме 
Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина- 
ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се св 
ловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика- 
на Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где ид 
а његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме  
 сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио 
>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од 
клопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући 
оје пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови м 
д стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бада 
т посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — р 
b n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети  
ад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чин 
омени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је  
 јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта ле 
а их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, 
> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне дв 
дан Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова т 
 А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад м 
а и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... 
..</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Ст 
 да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та де 
ажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмач 
а онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S}  
{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову,  
 у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, он 
 погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S}  
онесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако т 
 Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако на 
рији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помеша 
вра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако 
ринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на 
госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се  
уги сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до  
нко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!. 
акрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће поча 
вник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мра 
оваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну сп 
адикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам госпо 
S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад  
к, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <bac 
...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чич 
инко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдук 
.{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, км 
почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А  
, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не ост 
о, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник 
а врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за 
..</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а  
и ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стра 
 ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту 
арактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Оту 
ге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање 
ми Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неу 
и жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} 
, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он на 
 насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало 
{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих воле 
то чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он  
 времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>—  
 да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој и 
е ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Ис 
аке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхт 
рисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка  
>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука нег 
ом покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, кој 
слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Мил 
ретрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а по 
и и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како чов 
ојима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да за 
рно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p 
ала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка  
} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, зд 
једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру;  
ртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо 
то говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало г 
ко је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде,  
.{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Ве 
њући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгле 
 отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о поја 
х заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Госпо 
ли...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку н 
нове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је 
они.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, з 
није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим у 
и су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски н 
неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа 
емо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и  
 нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, на 
 сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А гд 
а нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана 
ове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— 
Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје де 
ни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они 
егове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинс 
 Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> 
ан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> 
’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао 
а томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беш 
они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сва 
га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров зал 
ди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>М 
а, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Ал 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако р 
{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне 
идео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и 
рао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо до 
 и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са 
аканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође ц 
ће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и не 
Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосн 
и саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да 
аскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> < 
е признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа  
 загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих неда 
у слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, 
зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} П 
ли своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кув 
се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’  
 капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као  
 — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и дед 
катио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један 
у се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је п 
ет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после њего 
ема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но 
} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и са 
 — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово,  
ин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чаши 
S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам 
— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће 
<p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице  
-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p 
дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле 
обогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу 
што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри  
 сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</ 
 Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас  
ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што 
ом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их п 
ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{ 
...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стој 
нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да 
е мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши 
, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив  
ди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, и 
/p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољак 
уку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да 
 Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погл 
копан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Под 
љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и ч 
 <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица  
Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p>  
.</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</ 
сула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није  
 рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало,  
ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом 
окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>С 
 Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше ле 
јаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p 
је био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет тв 
е звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака ди 
ам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Мари 
една комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко 
, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па  
ведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био б 
аш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најста 
.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на у 
 и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је п 
е нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’  
епено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао 
м...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би из 
мка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n 
ашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>К 
иром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се  
ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваља 
бично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пе 
, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче ј 
уша...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у к 
ше.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпу 
медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а  
его ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и  
! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, бо 
 некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном 
глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капет 
у.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам ј 
прича ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам 
с код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ј 
ва хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако  
е, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је —  
ље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Н 
им; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, в 
ди, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као  
стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим леп 
 рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S 
а, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај 
уг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ о 
и га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у је 
ме прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момк 
ва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у меха 
логлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има  
ицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не по 
ео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта  
ли од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, л 
а појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</ 
тиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си 
-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, 
ад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрав 
е.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и  
ише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред п 
ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, пл 
 месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим 
ицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у пон 
о водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу по 
ађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стењ 
поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад 
ђу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, 
ући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је н 
ече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S 
ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао изл 
у везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p 
 начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они 
ланина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни р 
 баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао зн 
оње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас д 
ромови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијани 
да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да  
 они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене сво 
бог некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се поко 
 „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна з 
 господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри,  
p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у  
апетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, о 
лоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирни 
устоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар 
 Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, 
раховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а к 
ије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и и 
ула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, каж 
е, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним па 
.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику  
> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост 
узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу  
тао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како  
кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, чове 
гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> 
ао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — реч 
поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако н 
е, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међути 
.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да ј 
је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, ис 
ли то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Неде 
ротепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако ње 
вори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Мило 
 све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној 
 „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека,  
ако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојног 
а које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је гриск 
мејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба  
ме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на  
уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно  
 — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p 
ваху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима за 
мене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а по 
а згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш,  
сно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је слад 
и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благ 
опа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече  
страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака 
..{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте н 
мерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, 
уца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па н 
" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере  
 шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред 
?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Ј 
а немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну 
е лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше  
у, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</ 
 не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да 
вде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине 
 сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним б 
ођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — ре 
 у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А  
’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље 
 те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешк 
 није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дуг 
се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сирома 
одмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не в 
никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невес 
! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов 
 оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механ 
ћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— 
унђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински те 
е бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се оти 
а онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, п 
ало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>А 
момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда 
 ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џ 
преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село 
рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво  
клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад М 
е рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као зако 
муче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</ 
гама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном л 
ено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала ј 
е светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао ви 
а сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: тр 
ас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ г 
аље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим 
} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; 
} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не  
једанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине 
се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни са 
. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ак 
а“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, к 
.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, 
ту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад 
и.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Ника 
увши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; 
није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погл 
p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ак 
..</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити  
м питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Ме 
и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи ни 
-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, мл 
округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који те 
арости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, л 
гда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она ње 
а врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљен 
p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убиц 
 је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава! 
он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{ 
ном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, ис 
ежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} 
ад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће стр 
есио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је с 
тко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави 
те, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по з 
Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стој 
а!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко и 
ш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!. 
p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, два 
ешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто  
господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше из 
>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже  
и скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово 
етана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те 
S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, п 
ник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има 
<p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се зам 
 /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пун 
>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој  
уку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом 
и!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е,  
 сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај  
p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништ 
ије то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, 
етлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на  
вест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — ре 
одинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као  
 Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:< 
затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А д 
ле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом баја 
лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о 
5" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђ 
мешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, го 
 и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Зл 
p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јов 
осподин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Д 
>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господи 
— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе 
 <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златн 
е, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је,  
в је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио ј 
ра, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он  
Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рек 
д комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{ 
нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мо 
и.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{ 
 јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капет 
, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако  
>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{ 
<p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устр 
одаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да  
ла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једв 
Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало,  
.{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ов 
и наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче нан 
/> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана прев 
 ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га пр 
најем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се по 
p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест г 
черас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још 
.{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S 
 као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окрену 
у ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита 
диле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а 
ри лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p 
а, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затво 
Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем 
те скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да од 
сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости 
ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и  
моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, 
на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p 
петану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, беса 
ека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш 
ушек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека с 
: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — паз 
чела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.< 
но девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико 
м и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу 
ом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштен 
у осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p> 
ам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га  
p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па ка 
таше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.< 
едан корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, 
и; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито шт 
 Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш 
<p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хте 
 досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је з 
p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да  
ик све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па  
о и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милис 
к комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и  
л из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit 
уди зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне м 
је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из в 
ислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка 
...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и к 
— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишља 
вета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, ре 
{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и 
да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чич 
ени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!. 
, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те  
осподара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама не 
шао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па 
..{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> < 
по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан  
иле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мрта 
н је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, голог 
ало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш на 
 ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакри 
е когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што 
сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом др 
ао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на с 
 дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и  
, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе  
ш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао 
 ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Са 
у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— 
?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комиси 
тков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и 
 али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами 
за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p> 
е да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S}  
ра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће виде 
бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ 
, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њен 
Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чу 
 знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој су 
анина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се 
p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов гла 
<p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — св 
ољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет  
и с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан с 
евенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине 
к Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан  
тим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна 
{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча пр 
аш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се каког 
тите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p>  
ричека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одм 
укама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто ма 
ји је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сому 
бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува с 
ридружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј,  
} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Ка 
звом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, ког 
вати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизац 
ава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да 
.{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из дал 
> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило 
чала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> 
ва, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p 
lestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каља 
 <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљ 
агла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; он 
 <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ 
е боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни 
/> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа 
т-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па 
/p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отва 
ча-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гат 
а посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Т 
 поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се  
овели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гл 
 Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се ме 
 је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету,  
ћући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако ј 
 се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У 
n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомила 
е на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољ 
глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отв 
, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе 
е после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручиц 
> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне к 
="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Милов 
једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здрав 
ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догод 
 вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико трену 
 једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га  
аквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, 
, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, 
...{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чи 
>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће  
 тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Мил 
још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са 
а пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако 
вади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="12 
ов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и 
, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од пос 
</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ће 
ме месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то 
не јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим ве 
...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не  
p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?... 
 строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко  
а ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у 
</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— 
баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и к 
"117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незвани 
гра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p 
мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја ј 
 димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p 
оља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко  
 капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, 
ограду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учи 
<p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде  
о хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим 
овек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, к 
те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше  
рам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоће 
.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на прост 
по ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми ка 
јд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ују 
 па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуг 
по, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а 
будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно забла 
амо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео! 
сетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имад 
ало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе дру 
ошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, 
— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше к 
 Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти  
 памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у к 
не! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу. 
, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>—  
 њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме: 
 имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p>  
<p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на стр 
ја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће  
з дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, по 
о разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје,  
брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше п 
 овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, н 
ојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда 
тко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше п 
 кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшиј 
сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући 
и ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, 
увши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S}  
 је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али 
 деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p> 
па, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем,  
зиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки ра 
 Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они 
 кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видел 
p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки да 
Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— 
е у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, на 
а што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> < 
аше; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="1 
ноћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо  
ном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој 
у ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} 
> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно,  
 што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p 
 главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’ 
јпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и пос 
решите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си до 
ан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше б 
чувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препече 
ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не 
нако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Авра 
, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му ка 
ича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и 
и Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно в 
рачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ 
 на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да см 
о...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је к 
ас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу 
 ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћ 
авши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд с 
дур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту  
а себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p 
вши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју баш 
к, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу  
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић  
те моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га пр 
и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</ 
ко неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му  
 зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S}  
расноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p 
јена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S 
 А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су 
познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина п 
ожда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је се 
 да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?.. 
пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, к 
дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па  
 знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Ј 
уцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја с 
епетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је  
 настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, 
не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јов 
ом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> 
ја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти  
м одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, нико 
лота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, бр 
 смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има 
ојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо,  
крете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>—  
 Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени 
е прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је  
оље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е 
е и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, с 
орачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове  
, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и  
нтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдук 
 оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, бр 
човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спреми 
и беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога 
ству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; 
Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта  
 сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Ста 
 има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами н 
ојекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="12 
 <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој варош 
Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд 
>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S}  
е, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не б 
{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</ 
д своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо 
 су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће д 
 и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов оса 
урну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру  
</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— 
у лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb 
но.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо о 
сле тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се о 
клони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чел 
 подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кров 
дише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, 
 јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше 
мах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а  
било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све 
довољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је 
 оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиште 
ње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вун 
рној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планин 
ти и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} 
се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у 
ивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> 
, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзи 
 парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан тр 
>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурни 
 слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се ч 
 да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса,  
" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и ми 
ао да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и  
уди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познава 
 је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S 
 се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сирома 
нко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко,  
авши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и ку 
е смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се дв 
тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као  
час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да  
сматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него  
бра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p>  
ре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој го 
сива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!. 
, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— 
ј љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети  
 У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути гл 
дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред закон 
 кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, он 
сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал 
одиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и км 
но! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу 
енутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице 
се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показу 
ишта!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да ид 
о што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом 
по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопадн 
>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода... 
ледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Ми 
ио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, з 
 бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се  
S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пиле 
вљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена  
мерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац 
еним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата ш 
гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим нога 
гових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастир 
имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S 
а бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарени 
ђе унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, о 
њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и 
ко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан ве 
угу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде  
 оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection"  
Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише. 
на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{ 
 диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред 
 је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се п 
ен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје ку 
би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{ 
</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S 
>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их 
 и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упи 
 сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће т 
м својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је  
гаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад,  
утњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, 
ислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно с 
анини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи 
tion" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је 
ни, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како 
ироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} И 
 деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе: 
 неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се 
мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на 
ените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо из 
и, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А 
ветлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче 
 огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у 
Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о 
 <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S}  
азликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, ч 
петан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а  
омисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко панду 
о у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="1 
 те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су  
ion" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа н 
Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влаш 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајеч 
уди? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окре 
сари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га о 
</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски  
162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме может 
осподине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули гово 
прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем. 
ове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, ш 
 ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелни 
 жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника  
о, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; јед 
м и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све ст 
мој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си  
сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко,  
зиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га про 
ди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један чо 
/p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, гос 
подине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем од 
ајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком —  
етаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Т 
видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих  
 гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се два 
S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, 
амо много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље вре 
које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови  
ло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-М 
ла у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидај 
ао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и о 
омоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S}  
ви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако ст 
в, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се т 
ућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави к 
т-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред  
в одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље 
неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p 
, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре с 
ла се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела б 
матраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Мило 
ов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом  
 би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, љу 
ош навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нер 
лубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па он 
д су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — пит 
 сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како с 
демо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота  
бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја  
еници, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја 
еше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је 
сподину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p> 
ку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Ј 
кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче гр 
 хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђ 
 некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове  
а „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p 
колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила.. 
 кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још н 
 су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви с 
ости.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, 
ам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као б 
би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и н 
оја је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други поља 
.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све т 
а само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери 
у и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро  
на, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове мет 
> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми слав 
 стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала 
ом милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари в 
 образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, п 
летео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p> 
, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну к 
еханџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе,  
нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се  
 вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубо 
а. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSect 
јка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо х 
како стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљи 
ле вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасу 
ушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> < 
Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у г 
л’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А  
, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му од 
истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп на 
ратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше 
 одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, к 
алосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, 
ачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат- 
/p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима 
широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема к 
; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну  
м судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} 
говори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја н 
, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђ 
таше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене д 
> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али 
="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова ма 
ма његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та  
сних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље ј 
благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, а 
орко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али,  
 <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда 
огунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Е 
ја, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кук 
<p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, км 
ђи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено 
подине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, 
ту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом 
 њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти 
 а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном 
изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е  
атерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у  
виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, к 
ча-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ  
ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </bod 
 вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије 
дена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господ 
!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, неће 
хану, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> 
 бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону за 
јега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би 
поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пушта 
 ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, па 
ке; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости са 
иље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља 
у...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капет 
знога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов п 
је и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p 
челника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао... 
, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што 
, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајеч 
они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Т 
у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илиј 
Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је 
p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гле 
и смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем мл 
/p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мат 
е; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом н 
 што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само 
кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...< 
се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође 
ини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и 
У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе  
ш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква 
њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те  
и.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} 
што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај 
..{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око с 
ила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но 
шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, 
је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да к 
е — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је ма 
да-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,... 
че, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и  
 далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу,  
га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећ 
ник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све 
 већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са 
асти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па  
а своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој виш 
ћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата 
се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно че 
ао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не ск 
с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџак 
оштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не  
 нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи поп 
 мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ј 
м благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђ 
ction" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешк 
че, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмеј 
не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих п 
било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и  
{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па с 
t="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с пресли 
не улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три  
аш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пуш 
ду било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S}  
а <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину 
} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, ха 
лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења... 
ти; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p 
на врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се г 
хане оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сест 
мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару 
о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге стол 
, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, зах 
ка се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кн 
двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле 
а паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више 
 ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије  
кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — пи 
а се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> 
имали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је тако 
је погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тв 
едео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва с 
 ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима 
во, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека  
...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и 
з далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је св 
чу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, 
 деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председ 
 чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису има 
 се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе 
усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>—  
ш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— 
и:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не  
ица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у 
 се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је г 
 Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином 
резове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко  
} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемаж 
де сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових в 
} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, д 
идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> < 
 <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као  
сје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало 
би!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p 
 гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на ва 
 погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" / 
 земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени  
бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде закл 
е то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам 
алајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p>  
и чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже 
ш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти м 
, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} 
 би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича 
ем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати  
лоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крај 
ло од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на нога 
— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрд 
рсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="s 
а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешт 
 — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме 
> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезо 
, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио 
 Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване г 
ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на  
p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао узд 
вакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејућ 
ари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, ку 
оре.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљав 
 спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем 
ајпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело 
ле су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном р 
тигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено,  
а, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце,  
ија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудр 
ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за  
тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам б 
ра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p 
о и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на 
.{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али мо 
са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао о 
добраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и са 
куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице м 
рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се 
нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како 
то ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и ве 
 мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попов 
лој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка ниј 
уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е 
био?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад с 
дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-М 
а за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, т 
ет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди 
} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме 
енула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразгов 
> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!... 
S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на  
ре ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још 
тије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на своји 
а се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти ј 
ина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од з 
огођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том про 
.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме п 
ије тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао 
е, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости с 
 он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматр 
учили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бада 
јним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господи 
ко се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је  
?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ 
се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а по 
је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. 
ољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред  
ти него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— 
он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> 
:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> < 
ају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац,  
 парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми 
мејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} Т 
ра бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута 
аше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, ми 
} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Ми 
елу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, 
та:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаест 
сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља 
... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{ 
мо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и  
ежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Гр 
ије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псе 
тана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то 
рдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку нес 
 пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро раз 
дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p 
 продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш н 
...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, 
е с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве 
, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао 
оје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен  
target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за ј 
клиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
ише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пе 
 довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колиб 
у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све 
.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом 
1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </ 
 његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њо 
, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са 
лака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у  
 и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздо 
 сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама  
метица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му јед 
кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда!  
 сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„ 
 <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи ка 
а је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да  
какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједн 
зицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— 
ибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа 
 сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, См 
лим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован 
ла очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је в 
аса на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p>  
огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадн 
омагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одо 
ао поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован в 
Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му ј 
 начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S 
 пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забр 
а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узор 
; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради 
ом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече  
 ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у л 
ео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Д 
даше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мал 
.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, дов 
досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије по 
и није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се ст 
још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сен 
 и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко  
овечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледа 
 гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почива 
лио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да 
ланину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, ком 
 један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а ка 
стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне 
су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планин 
у догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и 
чамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га  
је куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем? 
љућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежа 
га:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита,  
ти:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј 
лован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слаб 
оши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепш 
, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се на 
но нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе 
а бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— 
 тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и  
 за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако  
и чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, с 
капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — З 
е, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце н 
, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, прич 
ромеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те  
а два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија један 
ошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, 
сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је пис 
рихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{ 
тале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова но 
, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих св 
аши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка 
јим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" / 
еће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p 
 младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца по 
<p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</ 
ше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти 
лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} С 
шом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу каза 
ран и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако п 
доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколик 
ила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отет 
} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе зам 
ас по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, т 
се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, 
тојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стар 
, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Д 
ед раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у 
, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину слани 
ла.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине д 
еза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме,  
 њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи 
питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па 
а онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Ми 
то, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а  
ао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не 
га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом! 
о ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији  
х, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, 
моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к  
> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаш 
итељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совр 
?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу  
а миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кме 
ије!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним глас 
} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да по 
у му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га о 
’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!. 
, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Зн 
врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немо 
 како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан 
 кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капет 
де ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, 
ље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојк 
...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица доби 
она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p>  
.{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међ 
очитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учи 
шије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, н 
грића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с 
Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у 
чинио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, к 
таше и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан по 
ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S}  
ли у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан у 
ће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаш 
дер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, 
/p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p 
га млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли 
та у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и с 
, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропаст 
је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја 
па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако  
 код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и л 
</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} 
ко стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им  
том смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи  
..{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и п 
>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто,  
 Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чу 
огледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ра 
, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да прог 
 планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја са 
 се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових 
ла одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носит 
завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела  
оте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Мили 
и у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су  
за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише 
о посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. 
алендар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, поп 
ао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме,  
зговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она гла 
ва мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Ст 
тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов... 
{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету  
{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми. 
зила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о 
крачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши  
разговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па  
братиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече дед 
 јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то 
јке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевин 
 дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то  
е по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, 
 изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, 
lestone unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушоб 
ућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а 
> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође 
олету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p 
Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донес 
ав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој  
м, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог 
{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов 
> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је понов 
а не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубље 
 на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана ниј 
>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да остан 
, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — К 
p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио п 
 час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па ј 
нина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Мар 
 клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече 
е то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, ма 
 што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам 
еко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, 
, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p 
 ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{ 
 што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан с 
дара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више ни 
>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, ма 
ила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као д 
ојих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је  
 ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па  
 мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p> 
p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p> 
Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако 
де осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе 
а, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{ 
су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око  
S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ с 
S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, к 
ад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види стр 
 му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватр 
а, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћерета 
део поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је  
горца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на ко 
е у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од судни 
канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капета 
ње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{ 
и и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован каз 
који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му  
м зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, 
нова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Ма 
 баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно 
 — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога! 
све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели  
Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте,  
едним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме 
/p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринк 
Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте 
 да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека! 
помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беш 
ш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, по 
оље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред 
бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти 
p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зе 
кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јест 
ија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја отк 
е наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, 
сте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо до 
 говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече 
рти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбиј 
тресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} О 
Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, с 
 нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Ве 
 </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и с 
д, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде 
{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, ув 
о до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила сте 
азговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што  
по, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у  
 механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове веч 
е неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што  
а чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— П 
у...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ 
, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти 
изу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне 
стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чаш 
апетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S}  
 каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> < 
нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане о 
даџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда  
 уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— 
 и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Ње 
 после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p 
иш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посе 
, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сам 
ом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу  
 видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља  
Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала! 
вру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{ 
ву сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text>  
т-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од ста 
а, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде д 
ne unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с  
д кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њ 
 шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичиц 
нке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</ 
p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши св 
ликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>—  
војој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде 
с’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин- 
 образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n= 
/p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутр 
 зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, н 
 слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну 
ног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабал 
> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чаш 
/p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ с 
по, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и 
нко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: к 
е једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, п 
, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу 
> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, 
и:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p>  
у псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође. 
ш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ћ 
реба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...< 
и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама  
збио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те  
дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер 
S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде 
ко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док 
о убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А т 
ина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{ 
агу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зор 
 али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би б 
> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракиј 
’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref  
наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у 
{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њим 
м повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју  
-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало 
ли с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да  
Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све 
дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твој 
Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори 
шке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не мог 
 а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Ме 
е је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је оста 
....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим  
 батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и к 
оступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него 
ригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом  
 И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо 
орака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако сте 
шлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав,  
ко друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на 
н долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња,  
 Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, 
 седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на аста 
е са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А  
 <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, д 
нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти 
, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако,  
 мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам врем 
тру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађав 
е на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћ 
би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио  
<p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само ш 
да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...< 
миља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом  
 оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапу 
а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је поб 
<p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зл 
<pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојано 
еш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ. 
њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији за 
...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{ 
 Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад 
 Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, 
ици; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грох 
 у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, зати 
ако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред  
х, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и  
нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p 
м расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, —  
е је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи 
 крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на ј 
е!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јаро 
т настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, 
дила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јес 
ити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И  
S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси л 
ац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.< 
а, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је г 
шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — 
д некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ з 
А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај с 
:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога  
творо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне п 
 да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само 
и баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, 
ј мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио  
а се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи  
ћи се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, с 
нуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман ме 
тојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је М 
је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки  
 припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Д 
та ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је уб 
бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S 
 гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да 
га госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки т 
торија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је  
боју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети 
м, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека о 
богом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, 
 нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали св 
јка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло у 
инио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако не 
оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар г 
пет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може д 
лу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свињ 
нице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине 
е мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што 
Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} 
..{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p>  
етаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капе 
творена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече 
, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p 
Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — р 
 и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговор 
 и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватр 
и управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из 
ом водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, 
вољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а  
вадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени  
је догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хај 
мој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она 
е!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отвор 
 послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, ш 
ван, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} 
?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте нес 
{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из 
ене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам  
говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p>  
дели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му по 
к, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере  
ац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све дол 
уде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће би 
и је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Мар 
ојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насу 
<p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капет 
 рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас 
бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница при 
адовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си о 
и, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S}  
итицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на р 
горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под који 
јој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако  
јаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекив 
а то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састав 
могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, нем 
искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, 
д је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно 
ала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жести 
 добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много  
.. до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали,  
то свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не зн 
<p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича 
покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, нарав 
 <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена,  
ане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два про 
рзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами 
перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болесн 
 чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одм 
>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стојан и 
stone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилов 
> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу,  
кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта 
еше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би  
 он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је  
ича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса п 
ј твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест 
дин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milest 
е мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, 
дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>—  
 ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капата 
венк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечк 
вода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве! 
еже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све от 
тински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапор 
да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер 
ка.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватим 
ме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си 
ћ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А гд 
а се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима милова 
рку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и 
зати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, го 
аде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима 
ојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу 
 и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у рук 
/p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, к 
ни кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати к 
е, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, 
ше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147"  
 је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин- 
етњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти,  
 навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерат 
та је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј 
ра, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву с 
 уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и 
..{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку  
и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, не 
, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати! 
-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И т 
ве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу  
осподине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И он 
на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некак 
овчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће  
м се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако те 
аше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S 
љу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, а 
ју, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него с 
е.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно жи 
 хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмеј 
д овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су  
ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи 
је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А С 
рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити! 
ат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p 
дно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко 
ик комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окр 
ко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Бело 
ицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по 
сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, ст 
{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана  
е, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, нек 
нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>См 
није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашиц 
p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује 
ту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — дода 
егдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право ј 
!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ ј 
> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стар 
хангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p> 
знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{ 
не, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за ње 
ујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} 
ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо,  
ти, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, 
 самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је к 
ио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове 
 стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механ 
син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} 
 господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се  
...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чест 
 гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити ка 
ш те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже св 
е капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прик 
у погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</ 
, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S}  
ио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Сто 
p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега. 
-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S}  
<p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додад 
азирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јас 
а, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине 
гао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за 
...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но прит 
капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом гос 
 нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па  
 Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — приша 
х сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Сте 
ам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и 
азглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три 
арајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу,  
 жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор  
148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чу 
/p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> 
одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало п 
тојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.< 
време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — д 
и, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’.. 
е гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је  
у не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на  
ало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сиро 
ов — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо 
ну, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капета 
 је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да 
ан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овак 
како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога по 
 стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде 
шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си н 
 а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чу 
 хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би 
, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, 
еку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? 
д, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљ 
воје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? 
и се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А 
, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту 
ар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажн 
ек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојано 
 једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је запо 
 одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спр 
ле“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка  
летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву 
којни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом  
 напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало рас 
јајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар оног 
немажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио 
ере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије за 
мојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и д 
ринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетан 
кајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>—  
у, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива св 
нак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на  
и зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својо 
о повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчк 
 Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богм 
 бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допад 
 не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан с 
 Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењу 
ве се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скуп 
еница и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио 
 а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нис 
једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не 
онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га 
ако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш о 
тим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње 
кин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канце 
> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћ 
еба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{ 
езању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара о 
од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p 
изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још ј 
> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те  
...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле 
таше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, 
Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несре 
 ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придру 
> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се л 
ење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се пос 
 брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их з 
....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе,  
 ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина 
и и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и  
ича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се 
 назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати 
 и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на з 
 на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</ 
, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече  
ао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?.. 
але.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>См 
миљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако вез 
о него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вра 
зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p 
Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из ус 
тиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину,  
p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p> 
, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, М 
о!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад 
 Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} 
>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећ 
, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142"  
} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се,  
би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а 
м дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није мог 
/> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лага 
чи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- С 
верљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Дос 
гоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</ 
га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматра 
елику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш гос 
тепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирот 
иља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела 
 па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на но 
них скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како  
на кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препр 
а...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је 
 све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешт 
страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки 
о, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда ј 
ра бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао 
, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече вес 
ицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице 
 Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, 
пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>—  
ћи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чи 
љо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S 
 два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића 
> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то в 
то су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опе 
о, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао  
никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подс 
пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb 
 се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите г 
пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао 
олину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки 
све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће 
...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећ 
је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко  
о каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда  
а и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша своји 
 макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала гр 
 га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар  
 разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, ш 
ном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао 
вци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш 
 својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, п 
е остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ра 
а: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.< 
љи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, по 
, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Нај 
ом, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу 
тојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о са 
... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи он 
 ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе 
се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пла 
?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} 
што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — пр 
раши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај ло 
удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љу 
ала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ вр 
ате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ј 
<p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси п 
аринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’к 
у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ма 
нији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удуб 
 уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, д 
де, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили 
од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хо 
 троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не сме 
је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Сто 
и, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — пита 
кат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам веш 
суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише;  
 по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако  
е Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где 
оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <p 
е, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па  
а и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га,  
нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> прок 
дравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Сми 
>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јест 
, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће д 
мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свако 
 <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а мом 
атеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе с 
...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози д 
риво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, св 
е, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?.. 
ћама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде к 
ци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро св 
ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни 
авио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, дана 
, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио наче 
ор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, з 
трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи  
ћи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> < 
{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г.  
а, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена  
е нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све н 
мисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљењ 
о на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можем 
трого председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћ 
лакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха 
 лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај  
најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S 
о, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога о 
ом пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} С 
бледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари 
> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљ 
чин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом 
.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би 
ше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{ 
јан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац ум 
жну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг,  
Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девој 
оља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} О 
том у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада 
 дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, би 
је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне н 
ве опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су  
ногих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана т 
постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{ 
е кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад,  
а у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би 
па и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> < 
н, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен ил 
н и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председн 
арим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљ 
 баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ ид 
били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p>  
као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчев 
у!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки ру 
мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу 
ан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко п 
ан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздравља 
} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћер 
... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајн 
ада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="15 
шинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом ди 
уде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати 
Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три 
ромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за веч 
, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — ре 
p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смеше 
ао да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала  
ко лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном преп 
45" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви ост 
ас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145 
 али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ н 
везан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председн 
а, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи,  
пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то  
— имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господ 
/p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо  
} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шунд 
 га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се н 
век!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре 
 неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео  
ш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтед 
} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели 
 страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручи 
о, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и 
он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је  
.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Сми 
<p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли < 
опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би бил 
а целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Л 
Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!.. 
идети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те ц 
мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>П 
ре мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така про 
 груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, в 
p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља р 
во, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме,  
 с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому  
лио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој  
ао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, 
и, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакати 
.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Је 
 чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати. 
о ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто дру 
га гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га са 
а широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?... 
ца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!.. 
о, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти.. 
ти...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, 
 говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешк 
о?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром од 
Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право. 
 <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика д 
, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров 
 Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, се 
 добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме дет 
.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више 
и жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, а 
"118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све д 
ножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе 
ово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти  
/p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Сов 
аном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} С 
.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> < 
војче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше ру 
</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њом 
а на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вел 
љивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли к 
е.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S 
, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" / 
Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, см 
воју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, с 
де се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на  
е, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелоди 
се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недиц 
го он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га ј 
е иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од те 
с’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину 
само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено 
ј, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?... 
аповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га т 
и с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, и 
е неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му  
гли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиро 
ол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка! 
еже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад 
 жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је 
/p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободрава 
то пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало п 
 госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — р 
е, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром. 
} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размиш 
 посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече  
аном нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека о 
Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет м 
ћ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у меха 
, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи 
 али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он 
улучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси и 
упави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још п 
овест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — р 
— Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумел 
тима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси  
меду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али 
у и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се с 
смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо и 
!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових под 
после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове  
 моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиљ 
ло.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем  
говац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p 
ш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по сел 
тићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад мол 
раш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb 
 ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти 
си више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та за 
рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разум 
не! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њег 
ницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбано 
 да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његов 
S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују 
 господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, м 
са, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице 
/p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живет 
ним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и доб 
мо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом 
и, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, по 
и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p 
ије погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страх 
 мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка  
>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ов 
алека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца 
ече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону 
 сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу 
то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обв 
у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити ма 
жу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе,  
; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се 
 на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју за 
је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остал 
 — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле по 
 као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> < 
 га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Сто 
е се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово 
 је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине  
/p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирот 
се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је ку 
воју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше 
ана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.< 
за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира шт 
што необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, ка 
 кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богослов 
етанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим с 
сав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича- 
ућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га  
га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на  
ом, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} 
, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан ј 
а, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако  
ину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Ум 
p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама 
а у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гом 
дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапута 
ча Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пас 
качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ак 
у уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смеј 
S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрл 
S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јов 
ена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да 
p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а  
досно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, 
... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>О 
лико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиром 
и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила  
вонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако  
Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p 
ли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на 
е приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је ве 
т, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S}  
ом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у п 
тојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетан 
 се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна дев 
 па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не б 
старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод об 
осле се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним 
 и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Мар 
p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Але 
Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од ра 
о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут п 
> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче нож 
 <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p 
тојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипе 
 Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав  
а мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањени 
гао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила жи 
ара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише 
не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{ 
, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну ч 
, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га пове 
е и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — 
 па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако 
и казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана 
акви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролаз 
е из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осме 
Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо < 
ако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако у 
сну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посм 
уморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се так 
оју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње.. 
ана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је о 
ости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки  
ио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, д 
, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мал 
 осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси 
ући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је 
сео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Даде 
дан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћ 
крилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на ве 
тора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је  
е видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на  
д капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се 
е друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се  
 хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је у 
ељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет 
 господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е 
ече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан. 
о ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан 
Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и д 
чар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан  
а извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожал 
ледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хлади 
<p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом р 
емишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми ве 
 деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра,  
 Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан  
у...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набуси 
S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те 
паја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим 
ао на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суд 
е, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила 
 вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се  
у светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно дево 
 и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} З 
 удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе  
После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!.. 
чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко ку 
ед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презрив 
етећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— 
ет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их 
 те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капета 
рига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обар 
ице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора сел 
S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ к 
 А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш  
су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p> 
ву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није пого 
аринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте н 
!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао  
а.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку,  
цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи 
отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је? 
а не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо 
ена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љуба 
ивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p 
 густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су к 
Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак 
 сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле  
 усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти неде 
> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, на 
село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу 
она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у к 
 или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака 
ишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен вета 
господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јо 
ичанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивот 
тице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од ј 
јажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> < 
ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, поју 
рош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити... 
свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеш 
ле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича- 
 и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p>  
учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слаби 
нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова  
 остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав 
ан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!.. 
али ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом 
ва...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљин 
ко вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози,  
в и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а по 
но љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо  
еше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на ком 
господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо!  
 и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас неви 
и механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с глав 
 дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио д 
ала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од  
ицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан ст 
оша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него прит 
 окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила р 
и!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто мех 
 онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догод 
слити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила п 
ећ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изи 
, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> 
у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никад 
у то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем  
ије дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стар 
ни, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га 
, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази 
бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже  
л’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом 
блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим 
у још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све  
се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно ос 
се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је 
миркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече кап 
, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И пок 
 затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви 
, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаш 
јко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те 
ти.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу  
 и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: зас 
тарци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро 
 ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред 
и ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљи 
оде; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и как 
>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се. 
ди, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем т 
 мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p>  
, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, г 
} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А си 
ве више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко 
е?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и пр 
т Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање  
гар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кљ 
иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи... 
ао, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром 
у!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом,  
више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога М 
киде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува  
обила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не  
и парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми  
уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје гост 
аринске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару;  
{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S 
Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим  
ко гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p 
чке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за ас 
м, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну  
в. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече ст 
етлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети 
и она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну. 
 <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седе 
то из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно с 
да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, не 
аме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, 
ом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ак 
оштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну 
аклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан,  
равих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек ид 
 А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле пости 
ше и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања 
ла дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и о 
Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек 
ај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p 
ој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> < 
и са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те  
езана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав ј 
мо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збун 
че кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободн 
м путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уз 
ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, с 
 се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пош 
е још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Ш 
 миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше кр 
беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега бил 
што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>—  
} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све бил 
ва нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом  
 месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану. 
м.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони н 
ајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближ 
м погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гла 
 само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не м 
 вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села  
ши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p> 
ле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" / 
ао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши  
и, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и 
ед зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече км 
ка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету 
а је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе си 
дроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно г 
 дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчестит 
је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио тако 
заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Сто 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу  
 Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна кру 
, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мал 
 се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али с 
} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, к 
ибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну... 
 зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима  
едом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није  
 не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб изра 
>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи 
м гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, 
 а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина,  
, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добр 
и...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао ш 
у!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се 
S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти м 
..</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p 
гинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих,  
а кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад д 
а-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да 
т Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсм 
те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео бра 
 би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" />  
 а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стоја 
 његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле  
аде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли,  
 је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари ч 
, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох,  
едео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а  
S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да  
ође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за  
љи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га о 
 Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља  
во!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућ 
ово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</ 
ам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е 
весео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше 
иже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, 
ице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући  
ших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S}  
 дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу! 
унцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, с 
д крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.< 
У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним п 
м добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти,  
 капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко,  
бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни 
ком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, пр 
 што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, д 
Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ови 
пова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и  
ожда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.< 
и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу  
 тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господи 
етан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p 
аринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке 
екога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, 
 вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> < 
 мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p 
ла, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нек 
аш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ак 
..{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S}  
е Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ,  
о, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па 
драви с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S}  
е?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притисну 
 </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш л 
не капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муц 
 госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си г 
и сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним г 
реми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко 
аш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>—  
n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку,  
ио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разу 
 — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти  
S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да на 
 потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кн 
улу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, в 
тра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича 
ко ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти 
цу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, 
ге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији ј 
а тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S 
ке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с 
а ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капет 
стивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, уп 
показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, са 
p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина ост 
стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну  
уо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га пон 
, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше  
е!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, ми 
!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше,  
пет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас од 
си ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас 
да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p 
зврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није ск 
 једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да  
м нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Мило 
pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са по 
нко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Ште 
лед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — 
људноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи 
а Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p 
авеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најрумени 
ци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Ст 
ш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи 
ећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе гу 
марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и 
век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{ 
а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад  
пом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо,  
.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извук 
есрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — 
д...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p 
ег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, дон 
е бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141"  
на учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају д 
> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова 
т, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, он 
 покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, 
 на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим  
л’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} 
ад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапн 
у, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи 
сталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Је 
хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Вла 
тана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он  
 <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ 
вио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, м 
им добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи 
 Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дош 
.{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, 
но подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разгов 
чере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" / 
 Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, го 
је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Т 
 да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан 
иједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, 
о место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледа 
и лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни 
, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајућ 
ан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, го 
у је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен ст 
је одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци при 
брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе 
отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули,  
иким ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара биров 
али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, з 
 задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на ве 
 а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ т 
9" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</ 
и доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села  
илован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се 
Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда 
времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у р 
д је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p 
ва мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је  
тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј 
 прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> 
шу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито 
тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, памет 
ало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила 
.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> 
ољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза не 
 дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p 
е, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Г 
га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово 
ин природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малини 
S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му 
ак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљив 
тари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледели 
и.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао  
тарац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, с 
 А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испли 
.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости. 
ише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме 
 Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем 
м опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ т 
а, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактер 
трењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Б 
...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, д 
ију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе з 
Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општин 
е, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Т 
ан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти г 
p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржат 
од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" />  
<p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће 
ан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им  
куд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} 
е за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола 
брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} 
Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за 
и, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун  
 коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у 
{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме к 
— рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да н 
 — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p> 
и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, С 
о мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти н 
чито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у проти 
би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p 
 <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини,  
ма је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба  
пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где  
о, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо на 
, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирот 
 плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу  
— а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашч 
 Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, нећ 
а?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла  
ко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се 
 село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све б 
 њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле 
 вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћет 
один-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе  
к...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n 
о!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти к 
каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато 
 ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, 
то помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној једин 
 чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?... 
p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S 
е, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Ј 
мешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја  
м.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те ј 
о, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не  
нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети 
слила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и мо 
су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу оп 
дустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се каја 
е га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља 
и дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе прек 
 ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хо 
вца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини 
е, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучи 
ле, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они 
азвукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича- 
да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме  
 она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: 
S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се!  
 не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш о 
г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан 
е Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане! 
крач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ва 
из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та пор 
омози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, —  
наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капе 
ро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих се 
нко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S}  
осаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога 
узе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањ 
, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и к 
> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p>  
огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисат 
.{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S}  
Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде 
сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одм 
 је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се испра 
валимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!. 
А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— 
ок се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма 
гонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А  
да-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо,  
д ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све м 
ницом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јо 
 ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш је 
тином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у к 
ава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нара 
 више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га 
ле, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p 
 А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, 
ко не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачк 
p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог сп 
 сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за  
рхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путов 
S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, 
та, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите 
угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143"  
метови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у се 
 као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно с 
 свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за 
али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него с 
та, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио  
one unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме  
ремена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме  
имо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Та 
и дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, пог 
 ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба 
хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из 
 ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шт 
едну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би 
с вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми кав 
 <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!< 
 Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добр 
 им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p 
, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а  
— пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" />  
>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, б 
 баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она р 
ђа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, реч 
о, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна 
е добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је позна 
аљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} От 
не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Мил 
“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочи 
ћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама  
и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа 
</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао бат 
ахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужас 
етан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина предс 
то за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>—  
ао комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него  
ашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!... 
груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није 
 <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за г 
} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си б 
о на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} 
— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — 
— а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ 
 сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здра 
ота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде 
по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> 
 те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе го 
ао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и ос 
та мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто 
.{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Ч 
е увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је по 
а постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо  
а ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам ј 
дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђо 
 Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек,  
ад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у ка 
ло:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Об 
ло као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш  
 Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после њ 
 ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућ 
е би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из  
рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{ 
јечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе,  
штају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ћ 
а, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде о 
ито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле,  
лавом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, ре 
S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, 
 човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш  
цима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јо 
 је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички уз 
</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речен 
леда, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет  
 прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се  
ану...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па мак 
омињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одо 
о ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови 
 <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{ 
ела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у вета 
ва из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с  
и да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загуш 
једио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је ст 
оне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра  
у, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њ 
ана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гро 
игао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо он 
да...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се п 
оји је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Мар 
амо Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка ј 
ојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди 
е кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу,  
p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; 
а својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маг 
.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је 
бледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па  
љи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Ј 
е.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одг 
 па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила 
а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и па 
 и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани вик 
иметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари уг 
петана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је  
ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави в 
и се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не  
дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>—  
ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако 
 презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве,  
мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} 
нији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и 
Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао  
е у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бо 
 <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те 
Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије... 
хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S}  
а господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу рак 
ову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само о 
је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, 
а звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>—  
 је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гла 
Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је и 
огами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капе 
сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако 
оку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми 
 што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућн 
ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Ј 
 рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој 
 кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на р 
товцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе нек 
..{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезво 
валија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако не 
 то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Пр 
обро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе! 
ше <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти на 
 је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће 
аиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се нак 
господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с р 
асред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— 
има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле дим 
од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова 
ка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој  
), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она,  
— али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог 
Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што п 
 јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ак 
 кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају с 
{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рек 
ан знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, ка 
 је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући 
 док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p> 
о је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детет 
Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и 
Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приб 
уном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <p 
икрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Сми 
аоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више кр 
 захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кун 
p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се 
одиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуца 
одине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, п 
дно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђош 
а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и 
S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, с 
не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајт 
 Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде,  
.{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климал 
 не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљив 
га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?... 
 га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А 
подину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{ 
ган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — дод 
и и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да  
ису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капет 
но вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone 
у парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео 
Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће б 
ан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин- 
дио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Де 
аклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на д 
е, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, голог 
 и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да пла 
 дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и да 
ли хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Кам 
толе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p 
сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак ос 
 од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, 
јашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине 
{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше нек 
м одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</ 
његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужиће 
е тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— С 
д ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци  
ш с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај  
тељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете,  
окорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми  
пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође 
на девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега 
њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> < 
зрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже,  
капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове св 
 лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, 
и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" 
 наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук од 
ом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући др 
; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе дед 
ога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди д 
— рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених љ 
ата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потреб 
> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климн 
 веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сирот 
/p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече С 
о, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме ог 
 чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе 
вићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.< 
 њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда м 
ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваља 
пут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плака 
укобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече  
о.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с  
к за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, та 
омљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одр 
е може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре не 
а и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче пор 
 болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у 
на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у р 
а.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ру 
кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно п 
} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види 
мела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи п 
упаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, 
руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе пад 
мет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти нес 
 заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треб 
воје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после М 
ганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просец 
ну, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда  
S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’  
љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, 
, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Ч 
а кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од  
у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биро 
уку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Мари 
ч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати,  
>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’ 
жна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} 
ка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и јед 
ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни о 
ш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види по 
} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, т 
та и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја п 
и, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране каме 
рнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господи 
 — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојан 
 опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чува 
 рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Ка 
о очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костиј 
..{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава,  
 одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, 
ш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се т 
 ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треб 
бљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на 
гло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и  
е, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх 
е нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико п 
 а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто 
ако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео 
да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они 
јка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, у 
и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју не 
, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и ча 
 соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга по 
 се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто ст 
зарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која 
јку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало ј 
 господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Беогр 
 наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име 
енутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:< 
 свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења х 
вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с  
то је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb  
нутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p 
ц, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мег 
Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Ил 
/p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лопт 
Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом 
авијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нис 
ва проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и поб 
/p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да  
и људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости 
ubSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, п 
 знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо,  
вши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узе 
и орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођ 
којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају  
е је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да н 
 ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те тв 
рини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-чети 
ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Ал 
оји је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао. 
гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је до 
 угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и  
ну: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближ 
 пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у  
ву се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па 
Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли в 
..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} До 
о?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено д 
е неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и оп 
{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p 
а он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха 
S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133"  
та отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...< 
 Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и за 
, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули ст 
ајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела к 
инцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...< 
ине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот  
ио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око мо 
богом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као  
илисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире.. 
руди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну,  
 је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S}  
— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред  
ови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>По 
мо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како 
 <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти 
и?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... 
 бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, п 
 али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, зна 
када на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говори 
људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо има 
иле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капе 
челник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапа 
> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено т 
вољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строги 
цало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала,  
 <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што и 
 <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> 
 и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми о 
е надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148"  
ши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху  
тне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов  
сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да  
.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ниш 
од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој ду 
о?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, н 
етан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а 
 опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми 
застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мица 
Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истре 
миљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубу 
твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја сре 
/p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право 
вно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, с 
 онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, 
е замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S}  
господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда- 
рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца н 
дим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак. 
 наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад  
 се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну г 
гдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро за 
е Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто  
 на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и со 
ова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како т 
Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{ 
е се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним по 
му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други пош 
 је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и т 
 <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га  
 <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{ 
е се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину... 
и капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао ко 
рескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у См 
Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не сти 
е бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче,  
видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појури 
 никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са св 
екоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што  
ан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле 
огоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови  
у реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео,  
које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је би 
— рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у  
ико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми прет 
мљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се 
е или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљиво 
 Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој сво 
оћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белигра 
обави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је 
авиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везано 
 Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — пи 
ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан ј 
поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па де 
 дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је 
а је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узверен 
стави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После то 
не, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Мило 
глу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш л 
се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ 
ове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две 
ако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари. 
е белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Мил 
 n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ва 
!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе и 
д је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само пла 
 појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено  
агледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју 
!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем  
м у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало 
... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да та 
а, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Мил 
ио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши н 
ова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеж 
че слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— В 
чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, она 
ланину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете де 
<p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призив 
нде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овд 
сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стего 
одио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Сто 
те с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тра 
!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је доша 
 говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p 
мо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет па 
близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари ора 
ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> 
} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно  
као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепа 
 си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те нево 
и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешил 
 беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован тру 
ма, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, д 
а:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у 
у (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сва 
еп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким г 
у — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова  
ва те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, си 
менац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао,  
 у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде прав 
 снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S 
че чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивал 
законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на с 
 Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господи 
изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испр 
 Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p 
мљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, ле 
спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одрон 
оја, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са н 
за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред меха 
е, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</ 
овом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо мо 
; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! 
 јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да в 
а иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господи 
што и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онд 
м; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као 
 дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зи 
пом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стој 
е — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, 
тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу 
} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, 
осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} 
пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам 
еше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кри 
ојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стој 
е горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику го 
 дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још о 
 вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обе 
д.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам ј 
 никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А кап 
унца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у гус 
 загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је 
 га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би  
 се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада... 
ироке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим  
, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још 
ући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече б 
ање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, ника 
, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, 
 глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, ст 
је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И пос 
 загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Он 
иш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом р 
лити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али  
 селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па 
p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки м 
ти, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, ка 
 стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Д 
ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи,  
p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, 
{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Мил 
 продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му гово 
толе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, 
Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; са 
не? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао 
о...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече 
 сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’ 
замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко 
је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званиц 
— Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме г 
ати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, за 
је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чи 
м парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се с 
де, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осуди 
агнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наред 
Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад св 
ича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, 
вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како на 
колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе 
>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо  
 на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погл 
 до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, 
ти, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p 
иташе сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио 
иромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћ 
атине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који д 
кидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, 
ше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и  
, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <p 
 се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пуст 
адох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, н 
о, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — уг 
палио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подл 
.{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако 
 Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприч 
Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам  
а живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога нап 
 — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и плати 
 се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Ма 
, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине! 
 се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ак 
ино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукос 
а, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука  
невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>—  
 не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут ре 
>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људ 
 дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Ми 
<p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио! 
р онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>—  
ј наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри 
 Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад  
 И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.< 
 је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стој 
га Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с вод 
ом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а  
ију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожело 
тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које п 
отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је та 
 тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћут 
ао из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубље 
та, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац баба 
p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им ј 
 подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама боров 
деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви ск 
раме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану ка 
 несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је  
ало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, уз 
 под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њих 
има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама. 
, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, ниј 
и није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у вис 
p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p 
ен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је  
грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали с 
кну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговор 
</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само 
маше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине,  
илице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака.. 
 се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба 
стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n= 
еба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ на 
рговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе 
је оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, го 
а ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме  
ар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкал 
хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али зал 
и ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко  
механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Ил 
наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курја 
га нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!.. 
апетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милов 
 Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угур 
а ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака  
ин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да  
ундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија,  
о села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам в 
е детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, С 
го код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може 
:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом дет 
> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина ма 
 тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало пораз 
т’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице,  
мотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошл 
цем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија 
о и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмет 
ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје л 
о те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па 
?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по км 
p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А 
> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан 
чке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромаш 
аш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде 
Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поз 
ву, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било 
џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове. 
ља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак ха 
 Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Х 
а голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек где 
 собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за астал 
попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко 
, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а 
 Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао 
ила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дн 
 скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, ни 
шка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погл 
, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч по 
 Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’ 
бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме 
тресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — 
 сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} 
 је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крма 
га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, с 
ри путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; 
о за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господи 
аховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају 
ама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих 
че, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље 
...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>—  
p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу  
 Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља,  
 травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курја 
да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти  
ледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је н 
е, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пу 
о, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p> 
ушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а 
а...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом ч 
<p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће д 
ше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и  
{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Д 
јан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче. 
 крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у  
 — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније  
стане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је 
Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на 
S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} С 
 Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: 
апетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућ 
 тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је  
ли, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова к 
ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чује 
, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи н 
, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу но 
свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени 
ни, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађег 
 <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не запл 
е чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша доброд 
 је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова н 
 <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у к 
ише приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљанин 
у, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да с 
омах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари г 
 чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој виш 
ађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би д 
 а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се так 
ц хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} 
ората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!... 
о му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку проч 
еле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, пос 
 опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа п 
 месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Ш 
оје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њ 
га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочит 
уга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како 
 да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринк 
ом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет са 
милу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где  
го.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123"  
о, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи  
а по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет- 
ина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље 
е у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом о 
, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка 
Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад  
сом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у ум 
ако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, с 
нскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, п 
 га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смеја 
е ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да  
ала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је ми 
е, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му 
ојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати 
надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још нав 
аслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут м 
нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... < 
, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капета 
зраз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је 
има ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; 
дним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Из 
ечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико ни 
S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то п 
м да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом мл 
о у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши у 
у стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама пл 
 прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притвор 
јим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си 
 <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа 
, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, п 
p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није  
</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њен 
 живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, з 
мак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остал 
 И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваља 
обина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју 
 неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не уми 
науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невинос 
љану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сиро 
 она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, раду 
S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на с 
тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада  
и, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре  
рпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па тре 
ак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на 
заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село под 
 се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у  
 кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но,  
; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снеби 
 потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и т 
..{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту  
у Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскор 
вај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па  
а са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата,  
 Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p 
етове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринк 
а ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S}  
омах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити 
ову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко,  
 да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељ 
у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зач 
ј ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана мој 
на врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат 
 Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу п 
овим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пеги 
 да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечи 
о да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отво 
а, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану п 
е парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, госп 
се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе 
, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрз 
у пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико по 
рете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров 
Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S 
а не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини 
иповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер г 
 нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то  
, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у  
ав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву див 
ић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је треб 
 слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му  
ах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам из 
аности починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто 
епречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући  
, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{ 
S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова  
а за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарост 
="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, м 
 очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном дес 
љиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— 
; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви  
 да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, 
ан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате в 
 — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, 
зјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад  
 напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрт 
мрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а  
 Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није са 
ореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата 
да се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смеши 
пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, 
лећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку насло 
S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је мн 
ринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан 
сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу  
} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тре 
девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се 
м гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрач 
ну гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено дево 
, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови  
амо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши 
се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{ 
део.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог  
 је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости 
е црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, ко 
му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, 
ео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже. 
и двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Мари 
 громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усија 
 наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мај 
оћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, 
ушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно 
ајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам  
уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко  
ко сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо о 
војим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" 
ла попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе 
љацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни криви 
редседник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на 
дале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном 
ви се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто  
ради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је 
 кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, с 
 руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у 
и.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>—  
м?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парниц 
ћ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мал 
на слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутр 
јана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, госпо 
схићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена 
ше не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га ни 
ела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и  
олико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде ма 
 богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благи 
p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара 
Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао,  
ци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе  
у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бив 
 стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — ре 
планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p> 
гледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима 
0" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p>  
ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, д 
т, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на т 
— викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{ 
е?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па  
ти је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова  
, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде прав 
је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо  
со раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану...  
оји нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> 
илован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукме 
 било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Ујед 
е...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено па 
етан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај 
 очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи,  
у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали. 
..{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на па 
 </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци 
 А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p 
удим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом 
еханички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, в 
— па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка 
н, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствен 
аринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, 
чекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве.. 
 га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је стр 
{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, шт 
!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ј 
е л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милис 
p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада н 
 у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мрт 
</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осв 
 <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све п 
капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беш 
 сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и  
 <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који ж 
p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— 
уги поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити 
л’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је. 
 служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко 
е препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} 
а, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом  
/p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да  
приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа 
ми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, 
ем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p> 
ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да 
 оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стој 
ајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{ 
p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај  
верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш  
ио чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо 
унчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе п 
ебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пра 
<pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора 
е мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи хр 
ритиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си наум 
{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, с 
; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S}  
у, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?. 
досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S 
{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова  
сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад с 
м погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, 
лепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци,  
и је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Ба 
ка.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p>  
, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, ова 
релу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које ј 
вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачн 
не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бог 
аше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га там 
дети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњ 
страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му вод 
рце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мал 
 сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупа 
огу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру 
, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Ст 
 сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комши 
оворити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зли 
 смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него ле 
два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они до 
о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак 
у авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ј 
њи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан  
нама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан с 
порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе 
<p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</ 
одом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баб 
 рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући 
 — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, с 
дуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу! 
 ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече п 
ј навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, у 
иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> 
сна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, 
 у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на н 
 уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} На 
исава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори пече 
насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича- 
 неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме с 
то проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом  
пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну кр 
но, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за он 
пљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јас 
стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI> 
мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често 
p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па с 
изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, 
.{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не в 
и први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш  
кушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Марин 
уда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцају 
како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Пода 
цу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе ок 
ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике 
анију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним  
! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле 
е и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која 
 од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокр 
молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} 
.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па 
есни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасј 
ајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило 
бановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њи 
ио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите п 
о доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо 
кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом см 
 ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за неде 
0_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> 
ољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога поглед 
ан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шап 
л. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Пор 
ж задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је  
малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате,  
} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда 
дило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власт 
 додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати. 
{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи  
 окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле би 
Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући 
ило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучил 
Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догна 
а више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиља 
дрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нис 
је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бун 
на, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута,  
љуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Мом 
к, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али 
господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скину 
оћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је 
ожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је чи 
 чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удеш 
p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, 
 не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим 
рила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дува 
тео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањен 
/p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, разм 
и и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Мл 
густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је та 
м говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам  
з гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мра 
иванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S 
„Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, к 
е мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш 
вен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено,  
ија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не 
p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно пи 
</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са с 
 приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стој 
вом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S 
, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула 
{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, н 
ежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемаг 
ажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело 
 то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме ј 
а, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и л 
ако грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S 
е: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милов 
S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас од 
а идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А  
> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има 
ети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по ко 
ета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији 
ш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{ 
заном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је 
} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p 
она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што ј 
рмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се изди 
е, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си мома 
да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше. 
— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па шт 
асом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли 
, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је екс 
м. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно 
забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине,  
} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича 
 орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, ш 
се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад к 
 пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка,  
...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне б 
и се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа ре 
рио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забри 
ао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у  
ра, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром 
м нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је  
рзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p>  
и очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у зас 
мет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом  
рај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих обр 
мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто кр 
nit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју 
 је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} На 
ричувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима прог 
дговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну 
риса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син  
.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он 
 Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше  
 донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћ 
а свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А з 
па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав по 
 веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину,  
е о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, 
 ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро,  
о у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном распол 
учених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовим 
нини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијација 
е Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је  
ну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе  
> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан  
паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по п 
ази му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после,  
ланинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушк 
<p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:< 
 а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.< 
И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господи 
оје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} 
 авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p>  
 орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путов 
Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покара 
 и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, с 
аш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа ма 
да ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не  
 шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелник 
<p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, См 
Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш  
ницом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остад 
’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогун 
тише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, 
— није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чис 
е гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — 
о завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страх 
камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се  
 и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понек 
 ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако бол 
...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли  
орац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хо 
 оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ож 
су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p> 
/p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не 
јну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?... 
читељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељаци 
, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p 
p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним  
 духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо,  
 замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали... 
<p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, о 
’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински ра 
у са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат 
есрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је ур 
а малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву р 
ло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све 
че слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај 
<p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стре 
о гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А  
ливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога в 
 тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
шка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и  
"116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери  
ара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толи 
ини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро  
 много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="1 
ах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још 
ра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стоја 
војче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава пад 
остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш дв 
, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац  
 Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори  
срећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то 
 Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, н 
е, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p>  
 Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ 
другљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, пог 
к ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро 
 ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb  
е још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причу 
висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у с 
м благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан т 
за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те с 
ом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, 
ојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јов 
 ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: —  
н ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово 
е грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је та 
да презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Си 
и, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по П 
логлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Марин 
а кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, п 
смо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би г 
петана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— 
 можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господ 
ица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с р 
ља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па  
оту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од кар 
књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију 
 јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са о 
</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пре 
омили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао 
оле, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и нев 
 ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне  
 долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеш 
етана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од барда 
Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бит 
будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о  
 Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојн 
пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно нег 
ом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’  
соношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад веза 
есен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subS 
даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, какви 
ку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, п 
S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он,  
 учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> 
 <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што 
миљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао р 
и, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабр 
је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете  
 ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милиса 
p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често  
 да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога ср 
аш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из з 
а или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој з 
 киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се 
, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се к 
кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону мој 
 у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је з 
ромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и 
у кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се 
 кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле,  
баше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, 
ом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на љ 
 нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде п 
е је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и  
у, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушк 
не, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је су 
е расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаље 
S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоц 
дине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Н 
тојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око ње 
д ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше 
ићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно 
умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере п 
них планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, шт 
..{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</ 
 се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам по 
p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све  
рамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit=" 
 сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече ч 
 Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?... 
{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме 
 се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> 
и, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све 
моме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је крив 
бом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме гос 
ећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био т 
 — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у 
а узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} К 
аде ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{ 
убље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је 
могао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у 
још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа 
нко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богм 
оклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим мех 
је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> < 
 ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро,  
пет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га  
 после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстар 
>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</ 
а га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим  
че.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, д 
е, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... —  
га дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице 
право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десети 
 те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди изви 
ица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме гос 
 опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се н 
дицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p>  
а...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом ник 
 мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирот 
ао добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин 
ме те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки 
осетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар 
ане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да  
х, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не  
„Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е,  
ег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Н 
е скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капет 
а, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе л 
м, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија  
бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно пе 
 око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покр 
аде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, п 
 механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} 
..{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{ 
ило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоћ 
 башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, п 
 рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и  
ок, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед к 
ој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред  
а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама,  
ги, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинил 
ест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаћ 
 а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухв 
<p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{ 
постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, реч 
е јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како  
тојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — м 
p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, к 
н, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свако 
а на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побрати 
 како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, —  
обри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после 
, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним п 
 сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.< 
та ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура,  
е са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њи 
о дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало. 
глед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово 
енога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="12 
и погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а посл 
{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно. 
а, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на 
 неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза п 
ију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, а 
к у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи 
е, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не р 
а и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кне 
ку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, ба 
е ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрља 
, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше  
 мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је прат 
у, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p> 
ао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете 
 ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш там 
обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, 
 трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</ 
еда још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p>  
Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено р 
е здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не  
н од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце  
ру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако 
сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако  
.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> 
погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p 
 другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, закло 
ом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мн 
ово шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посма 
кад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са своји 
ам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасној 
.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па  
машној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, си 
је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда  
у дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз 
је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљ 
м успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округ 
очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз ч 
и га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче  
Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> < 
ј чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ 
</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из кан 
 Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једа 
ли се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:< 
 дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Стол 
миљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној 
понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад  
.{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикуј 
рам памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле 
анин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред  
орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом 
ла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепал 
{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпу 
жу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањ 
е вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} 
во, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо 
ди, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам,  
ине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> 
тан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...< 
ме застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако б 
 Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше г 
умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особин 
ја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо 
7" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прил 
Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штог 
једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши 
 изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред т 
ми, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича 
епо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; уч 
дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком ж 
 врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине? 
го и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође 
l:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.< 
м вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p 
агаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у 
да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!.. 
зда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хв 
 газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дођ 
...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p>  
то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да до 
капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зај 
, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањ 
, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, б 
</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину 
ицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео  
 унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{ 
} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку прили 
, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу иска 
 капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима изл 
у и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, 
его запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зли 
ову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са  
ај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</ 
раничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће по 
но, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код 
венео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна  
а, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када вид 
 Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>—  
жи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа 
тру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S}  
а твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест,  
а, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо 
остоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као 
 се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а посл 
 наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља х 
зите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом 
же.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кме 
> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби  
н долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврат 
и су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> 
е читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и 
} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плак 
ан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад 
овем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слуш 
 наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у се 
ходи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана 
ја додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо  
ије детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, уме 
 да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине 
је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи,  
нце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} В 
ичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, 
мо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у план 
 ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, до 
рилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртиц 
 баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, 
<p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и 
о читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p>  
— Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се 
 тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у та 
 невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах 
ујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љуба 
!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова 
 невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— 
о све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Сто 
 их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе нап 
S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ују 
 више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, 
олела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То н 
а га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога,  
е већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти н 
ати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали  
 па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и о 
 имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се 
етан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То 
аше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а о 
акијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што  
 се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде,  
Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведи 
а га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куд 
и ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је,  
се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што 
ља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Н 
утра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је пр 
 санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их 
мак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да зап 
м!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ва 
охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбам 
!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само 
 <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дак 
 Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је мног 
викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" />  
шан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по пла 
орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком 
S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није 
 али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају  
перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим 
а вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гла 
} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут про 
срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде п 
 плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забрину 
 хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо 
ена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет  
е, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> < 
ne unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и ж 
} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — п 
т Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод пом 
е у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раз 
} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{ 
није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, исп 
миљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутр 
 тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је  
Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти,  
 је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <miles 
си л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа.  
p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече  
је!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јов 
ојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није вид 
>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти ст 
ло, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне но 
p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ би 
 општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S 
тањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, 
ечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, поглед 
бити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и 
<p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур н 
рам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кне 
!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скин 
 Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од ње 
 већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на  
наш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши  
ринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пс 
e unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у пл 
кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милис 
и својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још мога 
 коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се  
ело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и н 
 песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту  
ама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лав 
>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асу 
жи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{ 
 ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Ка 
 пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на  
ину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</ 
ку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о ште 
збиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не  
па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} 
у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни оти 
се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио 
 и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, уч 
азао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кме 
ад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Ка 
, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од 
рати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, б 
ом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој т 
ш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење,  
у отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не сме 
е и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли М 
атори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад ј 
шао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви 
.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде  
е као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живопис 
 рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они гов 
 си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкај 
} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако 
с сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка вел 
, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па 
је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направи 
него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у к 
д као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим пл 
p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше 
аднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида  
не!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p 
p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p 
апетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом в 
жете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише 
та се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта с 
ву.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не 
{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да  
коше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јес 
 ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите 
ој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, 
апетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се ма 
 заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посра 
м ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> < 
те деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја  
 ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у утор 
иримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако  
 па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим п 
рет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и з 
окојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов 
чуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} 
ти <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p 
ломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута 
 и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јо 
рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то рет 
ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Ве 
е још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана не 
 дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако в 
н Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а д 
ћ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, 
исам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</ 
до лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Милова 
тала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</ 
мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, к 
а својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја 
ритиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На тр 
ете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног уда 
> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше  
 свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p 
укметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху  
рви газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газ 
 се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти вел 
S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ус 
ише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелат 
у подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред кап 
о се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људс 
ца му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растег 
ше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шк 
.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за ру 
петан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.< 
вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, так 
стива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} П 
шла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше  
Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави  
Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са  
ли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у плани 
ено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши с 
ца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као ра 
миљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су ј 
 се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили:  
 болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скину 
девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капета 
 пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, не 
лаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго врем 
а му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан  
миљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да  
е издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кне 
љака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— С 
крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има 
 што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit 
Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз  
е га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>—  
ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S 
ан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер д 
дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, 
, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у З 
ису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је  
 од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, 
оле је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у рук 
е брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</ 
а се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој д 
оду, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом пита 
аше.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја з 
ан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А  
, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама п 
ест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени 
е унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који ј 
дио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља  
 турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А 
о ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта  
ојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме  
д урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример ра 
 ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо в 
ем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је но 
агим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало.. 
 не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити з 
 свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p 
шу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци 
 кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе,  
т, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити та 
„Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред г 
ћи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако  
се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налип 
уката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, госпо 
а.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л 
у га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, ра 
и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхт 
сподин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усниц 
 поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} П 
му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат 
 глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е 
стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине 
а проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чи 
је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што с 
 ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су маза 
о момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да г 
Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је п 
ојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш ка 
<p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје 
руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p>  
це преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело с 
 Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са н 
.</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом пре 
, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> 
ирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одреш 
тења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпут 
 прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, 
на и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на в 
p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на мл 
еларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сеља 
{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Ремб 
ашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећ 
оран је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички км 
нуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— 
а!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек 
 више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у мој 
види; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама 
p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овд 
..{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти 
 ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, 
а, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди са 
ика ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш  
.{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све 
, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован;  
о, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак 
, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се усп 
 сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n=" 
лав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесени 
ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти љу 
слиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном с 
ао обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е,  
 се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати 
огледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</ 
е чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој  
ташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а  
еченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби ос 
јаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“... 
 деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какв 
д тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако  
 попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, ни 
ована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и  
 ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, вел 
ајстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не п 
ш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ен 
малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p>  
а-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— К 
врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта с 
ј лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку л 
на!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да уб 
ложења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Ст 
иници...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <p 
ме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p>  
 ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је 
ти на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухвати 
.</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе 
очинио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а 
?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође кли 
ј дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међут 
о, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:< 
дуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа 
</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а 
ивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у  
опова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Сте 
 лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу 
ову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужа 
уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе 
 за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги,  
реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да  
а је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба  
 лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развук 
 задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Мно 
ао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим 
ине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{ 
ек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича М 
и имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} П 
и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја 
другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, св 
p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господ 
ло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основа 
едан од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче пер 
поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p>  
е беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже  
о његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крај 
ећ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна:  
ише никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са 
/p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мора 
толицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не 
и спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донес 
ждеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то т 
д те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, је 
ти и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и ко 
добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p 
 воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш,  
у крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже 
е мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S}  
ћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{ 
да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Ав 
, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, ш 
ари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да т 
о су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе,  
>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши 
ним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природ 
сађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више  
 бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хај 
</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да 
ну — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Авра 
вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капет 
лу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек она 
> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао да 
и одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и 
да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у гр 
аповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — 
баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више 
е био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и  
испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо,  
 мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милис 
ао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу,  
је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш 
таде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p 
и се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— 
ајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по ова 
е све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору С 
сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видел 
ан она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија,  
{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:< 
огледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> к 
храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада ве 
тање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само п 
карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; руме 
авих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, не 
укавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — к 
х је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у м 
миљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После с 
и!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази в 
крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела. 
аса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је  
 једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у ку 
исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече  
ега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, и 
} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из лу 
p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега  
, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвај 
ати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>—  
вој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде свој 
зданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах 
ји су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу 
одаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ 
> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би п 
 ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те в 
ца добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац 
 је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено 
ротивноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом  
а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се б 
спизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле  
дерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено,  
ка, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?.. 
о, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, г 
, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути —  
ао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв 
ко усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а 
мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био ка 
и! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, ре 
да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва т 
хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово,  
ину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном бл 
ога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури зн 
влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ  
ма тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шт 
руке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p> 
ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разл 
 је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зло 
ад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, гос 
гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Ми 
р из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је 
оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у л 
осу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који ј 
је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и пре 
еше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега 
иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Мило 
то мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за со 
био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на 
да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; преста 
 што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: 
 нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на друг 
е, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} 
о, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу  
ам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да де 
> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!.. 
/> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а 
ово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћор 
{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су  
ан глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...< 
p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сеља 
и јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, 
ре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно  
у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним ру 
ледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се  
и је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{ 
суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> < 
вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти 
мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас л 
ји залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!< 
о вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, 
етушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле  
 а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с 
ле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на 
p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колиб 
акости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Ал 
 Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, л 
еба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S 
м дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а 
 борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да он 
о није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на 
 ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком 
којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако с 
браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, 
, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри  
, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александа 
ипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парн 
 него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакос 
 рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S 
својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужи 
; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју  
њазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђеви 
ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, при 
или.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекр 
м ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, 
иво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, си 
ибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда  
ано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си 
чупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у  
о ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S 
, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила ју 
оштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који с 
 да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје. 
етан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сиш 
 си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега: 
ечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Бата 
ане, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелнико 
је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се 
да Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пре 
лу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам 
апетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јонч 
, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, оно 
p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Н 
дила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибај 
ј ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јеча 
е гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава 
пљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам г 
>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудира 
 <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а  
рска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А гд 
а отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела ј 
а капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде 
 од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу 
у:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јов 
тету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију њег 
 Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али 
в плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан 
 ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота  
за совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а с 
ти, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти шт 
ан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али ј 
ве на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— 
дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p> 
дин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету. 
љу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она д 
 Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> < 
а!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао чи 
</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара је 
е кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме,  
ав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак до 
дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала  
...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар  
ше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе 
<p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи 
дине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим наст 
/p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нек 
ану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка 
и.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, 
p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу д 
— Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а к 
ово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа 
те, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, поче 
орцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, 
уљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Прву 
та.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ј 
p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече бр 
 кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и пос 
ступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у неврем 
ко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу в 
о трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и  
нство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчи 
покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, —  
сподину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога 
, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} 
 томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бл 
о у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p>  
ађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај св 
ече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</ 
шу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим 
 Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свеч 
а узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљ 
мах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, —  
гођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба сум 
разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше п 
тних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> < 
нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир 
о даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а ве 
Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде з 
ни, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну сам 
ла јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, 
d> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у т 
.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу  
ђе ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим. 
о цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гор 
</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" />  
 колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, св 
<p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Ми 
екао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код о 
р може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки пог 
пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека л 
о корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камен 
 састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећућ 
време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко п 
S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја ни 
велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да 
амен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере м 
39" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вуку 
дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ев 
је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја 
тићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>М 
 син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће  
и, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам! 
ења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја доб 
ење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакн 
потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник сумо 
 суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокрече 
а.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је 
пира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, коко 
рда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику  
у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, п 
чувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: 
ан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад 
 зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинс 
ле гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим н 
ча-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту наша 
својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти 
ко је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову тре 
о мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице 
ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као 
 по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда и 
не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница  
 је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забр 
обро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Ка 
 вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што 
а му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вере 
рова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Км 
бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>С 
анцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а бра 
по све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} 
таше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова дола 
брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мо 
Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досе 
ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало  
само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну 
истак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није 
е то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, госп 
уго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се ни 
 идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p>  
, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући граб 
њче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај ша 
> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У т 
<p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти ј 
војче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним ос 
 се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, у 
и мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе  
ише пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Ниса 
уго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, з 
ела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на захо 
-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их  
д господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, нем 
 даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама;  
сту маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се о 
се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са з 
Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован  
ута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут ур 
кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци с 
но време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш прек 
те, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стоја 
 зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирот 
 држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу  
 па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p 
.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разлико 
p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у 
 дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућут 
.</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару 
пут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нис 
а и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па ка 
етски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Х 
p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљав 
аш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена.. 
урка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо 
шу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S}  
 кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, про 
’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђ 
ет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи,  
а заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која  
о јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А 
и остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мил 
ча-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, му 
!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег,  
и, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p>  
апетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћ 
 председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што  
их усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице  
одо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти љ 
тари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, бра 
о.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и ост 
ше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <mile 
Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтел 
 записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, к 
 онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе 
 Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, А 
аћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, о 
{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:< 
уника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да 
ише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Би 
аваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јо 
 сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њени 
господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете мла 
. али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај погл 
же Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јов 
ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима неш 
а.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опе 
м новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, г 
е њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, д 
етан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мириса 
ко <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе 
/p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бриз 
тојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци  
и.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су он 
љубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, ч 
ти.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јес 
аслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Ш 
мисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих? 
 није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише стр 
 је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSe 
ови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље,  
ила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јов 
је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, ни 
гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се  
b n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло мале 
едан човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што  
 премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав л 
 којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме обл 
у о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима не 
ицо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није  
} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S}  
и излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Миха 
е!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки да 
, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од 
 шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, 
, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} З 
 су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича 
и, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; 
овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је о 
ин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам с 
миља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>—  
д има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако 
 се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са ч 
је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано леп 
 старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко 
 из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерни 
оме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосн 
у могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места м 
пет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом ре 
ти још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац 
Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —< 
доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као шт 
, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село К 
а помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мај 
 кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију  
лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>—  
е...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као 
воје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучени 
начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да 
...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на б 
у, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капет 
; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта м 
и, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном 
ше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с р 
лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а ч 
 побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојано 
о! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио св 
на.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пре 
{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало 
на радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{ 
тан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напи 
не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке ч 
ринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сва 
о претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти 
јаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, ре 
е сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа... 
ти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та ка 
е из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p>  
абогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изоби 
 би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чи 
вакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, ка 
увај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног 
>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у ме 
ка него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-к 
ла; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди сто 
а, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је 
упио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко 
елника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по  
ле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном д 
ару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и га 
> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтед 
ји се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то,  
... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова М 
вала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала 
вим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густ 
о ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и  
ветлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се тру 
а само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме биј 
>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> 
 ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а к 
/> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених 
 на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти нис 
ину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{ 
и...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S 
 дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S}  
о, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта ч 
ла: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, И 
лука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао то 
орумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слуш 
ку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ни 
е у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те 
же!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па 
ћ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође  
’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: ос 
ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, с 
 ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво ук 
петанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву  
тре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави 
н трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</ 
заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замо 
љу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S}  
однија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, 
ући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} За 
 и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, 
капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше  
ћемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:< 
 У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак  
{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега 
во није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са  
/p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p>  
јд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео 
а теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но оп 
 и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи м 
пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца де 
 То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора 
ко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за св 
, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а 
ћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на с 
, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p 
и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празнико 
гледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно,  
екога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда- 
; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> 
 случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке 
..{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на  
>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све виш 
ти о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа 
тал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом 
уди!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде к 
скави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је  
ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па о 
а; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, ок 
ди, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге  
> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти 
да, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — з 
бе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и само 
де, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољ 
не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћ 
та ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да  
черу спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што ск 
 мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева 
мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али 
ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије 
о механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим г 
Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов б 
а Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија 
/p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби 
 с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а кап 
али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбу 
 ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p 
.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, један 
ubSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ве 
Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, на 
де право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу,  
ота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одго 
се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и 
 мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дет 
 мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе м 
.{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици,  
Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, 
де — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p> 
 требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, 
д баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, 
 <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота С 
 но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — 
пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — ле 
S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.< 
ав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо нап 
е кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>К 
ујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на г 
ебало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он уд 
мо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина нач 
каних образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} 
аћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p 
јте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина  
<p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере  
азлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је 
ни други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам  
.{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Милова 
> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, тру 
 Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Св 
 опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} До 
есе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ј 
камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни,  
 мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за прод 
’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то 
 застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао 
че мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни м 
; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад 
<p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих мог 
к на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам ка 
е стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S 
ави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како 
>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председни 
ор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за ве 
е доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су ка 
људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као 
ча-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам б 
</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону де 
ећ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су клад 
ад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</ 
-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко  
е асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе н 
 је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} 
 цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручи 
а, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зај 
и видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</ 
ајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети. 
<p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну 
...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те неср 
 срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{ 
ди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови дру 
белу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, х 
стадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, не 
Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело 
ва, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакон 
рочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Н 
већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се ст 
.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загл 
 ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p 
убав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смеју 
 па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, п 
ану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их,  
ј глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и н 
кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И  
о, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину а 
ак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, руко 
, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не о 
 извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти 
..</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Ј 
.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Миловано 
окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мрш 
е то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и гд 
аву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити  
и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милис 
врама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, 
јд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?... 
о у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у  
ако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буни 
ме је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао 
ру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозо 
поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону  
вала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи д 
ош поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У тр 
 а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>—  
зи сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, 
тарче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самом 
>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, 
ction" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у ру 
S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошк 
о малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ниш 
м у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Проз 
оме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S}  
, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љути 
н не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, п 
жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; 
ала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у х 
 Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у вр 
старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао ни 
Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није  
шкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S 
е покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ни 
ћа поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капет 
сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам 
и дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљ 
ка, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, м 
а, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина 
е овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капета 
биља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи 
укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фр 
а зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега 
писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за  
p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Бео 
у у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш пу 
, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја  
 ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, о 
 Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали  
господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рук 
е!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стој 
 крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља. 
дине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медв 
...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су 
е председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправда 
амо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p 
 господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовц 
бост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуч 
оту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузд 
во, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудил 
лије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети 
о!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо 
ељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, м 
>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, о 
Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је  
{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више н 
после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме  
 просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Авра 
дано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око з 
угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ та 
и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неко 
љина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини  
; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако че 
/> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, проп 
ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.< 
 Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам 
ући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</ 
ела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву 
х, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одла 
рви мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дрти 
да-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али п 
о, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које 
 их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од 
о парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше за 
ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедај 
аш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознал 
!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачува 
 да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кр 
 онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће 
 нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, 
.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле  
, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, 
чинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду 
p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на 
 и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, бога 
е од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, г 
исам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милис 
 више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке 
а белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање 
и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit= 
н га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>—  
ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читав 
ни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што нап 
вићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не  
законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви ст 
 видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} 
А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и 
ича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуд 
нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ за 
нуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!... 
е по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, 
е!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, с 
тала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест,  
јасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSection" /> 
зао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину. 
ово шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заис 
м, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са 
јој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед 
 запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — п 
и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан 
учи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, п 
 би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим оч 
обледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву нијед 
сности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бит 
не жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити 
оље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чув 
ецу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни  
јруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива 
?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од п 
први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{ 
 дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари К 
дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је  
омиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразил 
апетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни 
раме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако 
мислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласо 
, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу  
 бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића н 
 Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни  
Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била  
ише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} 
 често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што см 
ељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то проч 
дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш,  
ко шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на  
 пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматр 
редседник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, кази 
ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета ци 
да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ни 
, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се врат 
</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврам 
пили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си 
и крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут д 
га насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена  
ше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Т 
 неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око с 
аринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јо 
ати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по 
тана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога  
ов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и  
 да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а н 
 начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и  
у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао  
ловија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Сов 
о, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?.. 
је?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже 
и, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сиро 
ав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћу 
...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капет 
казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Ав 
и дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах 
, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба ка 
оред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах с 
мо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба см 
недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="n 
трпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо 
и доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседам 
а тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадим 
"subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју мал 
о мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их п 
 велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, ста 
...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла,  
ћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по 
 то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква по 
м Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у сре 
евешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуст 
е крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Мило 
 будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.< 
...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се 
га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер.. 
p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све п 
а?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од нек 
де и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густи 
као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се  
, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не 
га, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно 
 је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је оста 
 судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде 
та се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, 
рне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко  
ош једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кр 
гим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио 
аш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спу 
во Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад  
Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</ 
ада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмен 
 загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде наср 
 Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у  
Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијаш 
доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу вика 
ончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! < 
ати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{ 
, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните  
 у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и вик 
и и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе но 
чкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му пом 
огу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се  
је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А к 
ису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово 
а зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђ 
нда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па к 
 <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, 
ишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{ 
/p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Сто 
ахвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стоја 
?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани,  
?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S}  
ху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о  
су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S 
!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече к 
и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио по 
бодном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву го 
 да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Д 
 пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме 
че председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и 
трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и 
ан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о који 
тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко н 
 као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто  
е дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије 
ше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начел 
 и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, 
 кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два  
селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127 
 гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од п 
е нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p 
д Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, нег 
ко се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао,  
 крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здрави 
о не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао 
крхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео к 
 умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и на 
м на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p 
и да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села поди 
 заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком 
 тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тиш 
p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал 
>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> 
/p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капета 
 господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да с 
вши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у мн 
</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићево 
о на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канце 
сам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан  
е ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Авра 
одло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p>  
 криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетан 
игните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што ва 
е по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јов 
издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p 
клети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова 
ж’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се ви 
тај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде чита 
поље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракиј 
Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па  
посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше нап 
.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те  
 председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Сто 
великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, зна 
 се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао она 
азивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио 
 мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија н 
са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У дес 
ета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не  
а нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p 
вајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком 
е доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Н 
ете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> < 
дећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет 
а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од пл 
уди, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео н 
вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, 
 укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Ч 
 Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем тк 
аравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде  
љен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мор 
не планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се јо 
<p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p 
. а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S 
е?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, реч 
ван казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да  
а и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици 
 вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опаз 
 људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике ис 
 близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве? 
во, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, не 
p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше св 
 зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани 
 Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се 
дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чи 
руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин п 
оред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред п 
мислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан об 
ка, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац,  
 мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — ви 
ељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>—  
се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је о 
иснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одго 
да-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шу 
 па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, су 
Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је виде 
руго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на кам 
ам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — 
стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу,  
сти облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује ни 
земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, 
шташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па  
} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mileston 
Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне п 
е мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар  
 Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!< 
!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћ 
а комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да ј 
али страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да 
како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{ 
рвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, св 
о нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће  
свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капе 
 ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин п 
 чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да 
или смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом дома 
 он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква ко 
о у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра 
бљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с тако 
х, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари госп 
послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — 
ни, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно  
вим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, г 
вши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио  
во, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, г 
ном, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљи 
останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан  
то казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо 
упиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби 
тање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: 
ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледа 
је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Н 
онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је власти 
тан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p 
па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким 
а вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне 
а, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју буд 
b n="115" /> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p 
 на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из с 
леди, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{ 
овник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као  
к пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разг 
 у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање 
 и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и к 
 су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капет 
ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје,  
адну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорел 
p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет- 
 и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.< 
јан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце мо 
тојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Сми 
</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који  
е таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету  
 — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а  
сто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као с 
у пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само о 
ицо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лаган 
p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету 
е мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом доб 
 браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу пр 
што ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се за 
 онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда 
тојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше нај 
љалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на ње 
зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лут 
 дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с бели 
 а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу нест 
ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо не 
"154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би,  
, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту 
е онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на сво 
ојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друг 
а некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p 
радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као  
де, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач је 
Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплаш 
 преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и  
ше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-к 
жи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и 
ле!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можд 
<p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} 
ота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним поглед 
!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јаро 
сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а г 
у се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован,  
 дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну рук 
а, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од стр 
ам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих 
низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек. 
 се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју д 
еше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, ба 
p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p> 
ци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори бе 
ра за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била 
з обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе ми 
ла кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да 
, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>—  
 Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушк 
 на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сир 
 и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S}  
еселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добил 
крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже. 
рно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче  
у, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи го 
 кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> 
да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капе 
Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје к 
же Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом. 
ином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез с 
је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов  
 на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расеја 
а крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у д 
 јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...< 
подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срб 
тали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у 
и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пр 
ош попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се  
ише неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто т 
е, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} 
у је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако ј 
аси јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> < 
ед комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац  
врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p>  
ује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Ј 
лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се 
е да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим с 
и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>—  
о чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан 
еже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу 
ђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме  
чамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, —  
{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, 
— рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи к 
..{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај уг 
 испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећн 
ова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па  
 да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо 
 јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан б 
утем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза с 
цима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час  
 на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на 
ар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити к 
его целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљи 
 се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица б 
а.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Уте 
адесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у  
p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!.. 
зу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! —  
е браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гла 
 раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога 
н климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господ 
 Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови 
.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па 
ш само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задо 
 кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на  
еокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од к 
звалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима 
/> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење  
ио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин  
/p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне суз 
у се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" />  
 на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на то 
 најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв  
Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што по 
илован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, ид 
 капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин кап 
не, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах  
све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имај 
нине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да 
ука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буд 
а му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли км 
као батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не  
да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више прен 
леноме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, 
нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуч 
p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт 
ени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу гу 
сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала 
анде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под њ 
лањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина уз 
оиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?... 
— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам,  
абим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Ср 
е до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно о 
ш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, госп 
и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прв 
ве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опа 
је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p 
it="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако 
ве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му ј 
 утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а  
 рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом н 
одинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, 
е живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала. 
 се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је сто 
грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили,  
 сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку нас 
инац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхта 
трицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S 
тир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срн 
 кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на 
тима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и пра 
чеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете,  
а дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Облаци с 
о да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не п 
> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и ст 
 онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, ма 
у је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, ч 
у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осака 
ат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си 
ако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже 
планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда  
ш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред оп 
ас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу 
и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад 
игла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадил 
ам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, с 
/p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло 
вде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чаш 
вију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старач 
 дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонит 
...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но,  
путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву 
<p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом 
тету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} 
спод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим  
, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала 
 судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво г 
ви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку д 
n" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чини 
ојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на  
те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао 
ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред  
 извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда,  
ка ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је 
ес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} 
једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се к 
, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух 
ветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</h 
т и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а гд 
а је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерли 
да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим цр 
о људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа др 
ј поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим г 
и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се љ 
који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка 
аш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, син 
љивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа 
она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа 
дин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е 
ше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за с 
м ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, 
p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није  
етовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учи 
</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, 
 у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху 
живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави ниш 
оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло б 
остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али  
бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — п 
, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" /> 
 управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то в 
е!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> 
риђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ о 
го сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на н 
лаве, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице 
; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се зг 
слонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му ј 
е нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет н 
ицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш  
еђу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих да 
је кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кро 
да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху  
и!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Н 
одсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши 
а да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, 
 човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И про 
и господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што дода 
своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан 
е починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у  
игла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није м 
ару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови син 
м тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због км 
<p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо 
S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу наба 
ри вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече  
кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p 
шиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и кав 
вана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Марин 
 у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, 
ом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде,  
ајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?... 
— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њ 
ајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе 
четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Иде 
чију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p> 
 рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било  
 капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Мари 
вије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраш 
 пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, п 
ао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово 
А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...< 
 му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му 
/p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Ст 
! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p> 
ино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи  
че Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти ј 
своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе 
служавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ев 
ћима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслони 
 од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заоста 
 угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га 
мо Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не може 
а, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога примет 
 коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, 
 донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта  
довини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе ко 
гло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини хр 
о.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је ор 
мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у не 
 једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане,  
p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста 
дикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, из 
е све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста 
емљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојаж 
еларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-А 
све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја 
е их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка 
арија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже  
сакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а з 
лије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви. 
ен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пу 
те им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунт 
акитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар н 
еним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па н 
} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок 
батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учин 
зника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note 
 ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Н 
пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p 
ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку 
га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од 
ост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у  
 још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и  
нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и са 
се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S}  
 и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’! 
 добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате 
.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија до 
; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасполож 
ет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите  
ВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти  
азао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</ 
орити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих 
гурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно 
рце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином 
удима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, к 
кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи 
ојим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево 
рата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с велик 
, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био 
— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан 
обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упр 
— лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p>  
, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се влас 
 шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, ал 
м погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо  
онудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми 
оје што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> 
мљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S 
него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кол 
 очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S 
едење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да иде 
еше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — о 
.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кме 
е пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше 
 да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде си 
</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро!  
n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине!  
ом...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипков 
Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета.  
едео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био  
="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, 
га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притишт 
а неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима  
а из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S 
ено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвал 
После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла —  
редседник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи,  
не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан.. 
.</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n=" 
кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам п 
одина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кид 
 дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно 
ан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кме 
ви ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан с 
тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба  
умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за с 
 у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> < 
ари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је на 
 књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то би 
 са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!... 
</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека  
— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били  
p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, го 
— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шу 
м, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав  
проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој 
а радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим д 
та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити чове 
</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе 
и крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, М 
ило да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S 
и.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за  
сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се  
Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни ст 
и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо. 
рогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Теш 
ани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса  
 <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и  
 могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попади 
анина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас 
p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам,  
.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном гово 
="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало  
им срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за жи 
него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај мла 
м, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, пор 
, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим 
 попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не зна 
{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу  
..{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме 
ткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој 
е, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним  
 <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов 
 га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, гор 
На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, изр 
ући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обас 
<p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли  
туштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад,  
илаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима  
а велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милиса 
стих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као  
 али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаш 
коме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је  
 живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги М 
о мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе 
уке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p 
стругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на сов 
ју у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне 
капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљави 
ка, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрен 
 једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, 
ича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p> 
ца...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се  
и, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, не 
и подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из  
аци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кућ 
у; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити.. 
као до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако 
зи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" 
 накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде м 
>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја ма 
ену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задев 
 питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, 
ом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, св 
алабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је гос 
скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити  
де капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окре 
ћи!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није м 
рији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без ба 
ће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије 
о оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења 
а њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом  
изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канце 
лакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, 
 <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, 
вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, а 
етану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{ 
ле постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима н 
амна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневај 
сти...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни уз 
у у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљина  
љски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као 
-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти 
седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за ра 
<p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чич 
ивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо,  
н призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p>  
.. — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је др 
...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе 
 видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, н 
орима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, 
е, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за ку 
 како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — ал 
а га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то с 
</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <p 
и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студ 
 им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх 
ме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но 
иромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се врати 
.{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске т 
онио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господи 
 поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред 
жавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још м 
потакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм паме 
.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанов 
ред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио 
 још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У  
 га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану 
а...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p 
ћне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, го 
де својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, 
ђа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Ма 
ови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заор 
јан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:< 
с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, т 
а се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S}  
ну, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је м 
 Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Треб 
увај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље б 
ана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јаро 
127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је пр 
 n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, 
пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај  
<p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па  
ану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наск 
, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, н 
егову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко 
– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Шт 
ко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се с 
ет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, у 
а миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Та 
.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне с 
же, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближ 
р Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општ 
љивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматр 
ри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, 
 све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!. 
 ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу  
он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника... 
ао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пс 
же са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их ј 
> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</ 
 прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село 
овој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави 
 све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величан 
винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две  
та, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохото 
 а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="1 
а ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А  
 она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да 
 овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко 
 синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, умес 
Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку н 
> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки 
ио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{ 
чеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цеп 
ет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свог 
ика!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>—  
а, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој в 
као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S 
ко је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, пот 
у плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиром 
дравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очим 
ујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећ 
дним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кме 
ку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно,  
дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће 
one unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је 
е бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење гор 
бље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је је 
 он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили при 
ашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> < 
 Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно 
p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан под 
ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у  
та, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај раки 
ада је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мај 
.{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку пр 
округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са с 
капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мир 
же нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може 
ак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада ов 
е, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају ни 
астао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш н 
кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p 
p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипу 
па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p 
>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; 
ито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу 
и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, згради 
 па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господи 
че оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући  
 <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих пос 
вас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па  
га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без 
ча, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је н 
-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах 
, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — реч 
 нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p 
 неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и  
с опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После уз 
.</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш  
ли?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовн 
 бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза к 
сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је с 
грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућу 
те моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан 
Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, ал 
а и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује 
чо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, н 
то су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати 
амо дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво ша 
..{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брес 
 мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-А 
ћи. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме раз 
ном марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она изм 
могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека  
ка, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво 
рт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Не 
ишапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „ 
p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то 
ве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, М 
узе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио рак 
лио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко 
е у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његово 
, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису ос 
кије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су 
совао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, п 
S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болес 
 сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, г 
ђе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, 
су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој 
мим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако ј 
сада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаш 
— рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би,  
 су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p>  
иров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево 
лити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="15 
ти, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— В 
/p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џ 
чеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — вик 
оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратил 
мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи 
ан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер 
 а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто к 
ако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S 
подин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћ 
ладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе? 
..</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних пла 
, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим с 
зан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, 
и ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дођ 
 ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са ко 
урује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи! 
с’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госп 
Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атл 
раћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окан 
заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази 
лих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p> 
ки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећ 
е се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прис 
Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија- 
ц, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом 
убока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљ 
.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дн 
 Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал 
таше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља,  
 сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово;  
, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је 
 мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и д 
 Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, 
еђу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он боја 
ио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subS 
<p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио 
 покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обре 
S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Са 
а им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страш 
синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штет 
кочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљи 
{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћ 
а ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други  
но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и св 
.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде п 
оврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Све 
ошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове 
па са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован 
а полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о гла 
боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи зако 
уди не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакр 
 дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно  
Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: и 
S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане  
толе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиш 
„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Зл 
<p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, п 
а и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено и 
е може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки поп 
и се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{ 
а-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта л 
толету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек св 
јка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби 
слуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије 
уди, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним т 
тим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан сти 
 стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш  
 хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У ха 
ло у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на нев 
а село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вај 
еше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јо 
н, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</ 
ољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова... 
{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан  
 шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са ка 
ви други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора 
варио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђав 
зумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с  
} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Ал 
ди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> 
мотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, ко 
еног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, неста 
ко не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и т 
од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, весел 
а, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже  
ачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али г 
 не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису  
, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи  
p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...< 
ајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на  
 противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, је 
ац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> 
гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p 
итру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, ода 
нила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али о 
ну учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак. 
ј кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назир 
ворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај зго 
него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет 
ње да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!.. 
 могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, 
ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S 
бе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат мо 
 нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гла 
 закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гон 
гови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зрак 
ест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, д 
{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та к 
естити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.< 
амо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сиро 
уше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ  
 Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће  
 механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан дола 
ајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан? 
ући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — 
 слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође уна 
рли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред с 
ио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се своји 
умњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке 
одинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, зап 
 гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса  
чекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу 
внијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес 
попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, ч 
ијих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> 
тала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и по 
p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се он 
иреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао  
мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче ч 
ко поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{ 
ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш коч 
/p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>П 
арник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ев 
еш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристаје 
учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! 
ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, д 
оставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p>  
 нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно мест 
{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је  
и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштен 
је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љуте 
вно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, бр 
 — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> < 
како кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — реч 
<p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен ост 
ти капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за госпо 
 на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Пра 
ну, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они,  
док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак 
о бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на п 
ч, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Ц 
 руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само 
а уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уз 
ма згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобра 
и неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, 
ој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно вр 
 иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе? 
 је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} 
 Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од 
нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је н 
ђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и д 
живите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, пору 
на, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је т 
ужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког  
ао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Мили 
позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако 
 Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако 
еше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задр 
идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи,  
дуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из ав 
 Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се 
саве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, 
е чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загр 
о баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, 
чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p 
леће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, од 
планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина  
н с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, т 
 у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а 
мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека он 
 пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађа 
ако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страхо 
е лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо 
ећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдино 
131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах,  
 као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама. 
тојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плот 
-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан,  
тко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> < 
поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа! 
е, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где  
та да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови љ 
се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све  
ују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, 
, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!... 
де, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} 
 и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и по 
> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да 
Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; 
и га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и в 
мету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да зна 
 саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учит 
а смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И т 
ј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око  
— питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова  
ћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са с 
канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти,  
је понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> шт 
</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стран 
в и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судн 
stone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака  
 брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се  
S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection 
е, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, 
под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће д 
 утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу удари 
асом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једн 
пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Ист 
 требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајеч 
Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам  
трожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, л 
а је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> 
очио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, п 
мејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, ид 
сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му 
 љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како ор 
b n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи  
некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корача 
једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш:  
иједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до  
код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</ 
!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је б 
ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му при 
а!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу 
ником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и са 
у.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу  
гове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грби 
е, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити ки 
<p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то сасл 
ем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости свој 
n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољс 
и.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече  
ји су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви воле 
} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да иде 
 Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у 
зи, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи  
Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око 
е ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио 
озори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантов 
рију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше  
шла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све т 
ано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада з 
ио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} 
S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд... 
извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Мар 
S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механи 
, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простир 
дседник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем п 
е је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, 
евољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше 
.</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви  
ељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, о 
ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слу 
 отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долаз 
дем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У  
увати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml:id 
ла гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, 
 и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капет 
{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао т 
 Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично  
рота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те  
ија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за поре 
 и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој баш 
 којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако ви 
а своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су 
> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чек 
препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си у 
стави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у З 
оћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изне 
 је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути  
кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над то 
аљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју с 
оју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, 
домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи љ 
у догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други кр 
рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S}  
 они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје 
окозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву 
.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља. 
ао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p>  
После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до са 
, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се је 
воме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада н 
оба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на 
стина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретк 
подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Са 
ло, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечуј 
били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.< 
 пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} 
тал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S}  
еда га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хај 
, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — 
и Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукањ 
и, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:< 
 даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво 
нствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте,  
 румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стисн 
 unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је да 
 и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина  
 је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То б 
о парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи 
разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</ 
бљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледо 
д здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а  
 да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима 
.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често п 
на врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамен 
 у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} 
 је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, 
подине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с 
иже њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, ка 
кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан,  
аше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим о 
" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, —  
оворити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било  
одари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени,  
слата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њо 
ајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако 
 — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком же 
извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужн 
се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S}  
е по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није ов 
кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда 
ога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, ст 
заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ 
ође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерај 
ти, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, де 
b n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати  
subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а 
је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у 
 и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је  
ти...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не  
едала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је 
е нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било,  
арницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се  
ном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке г 
, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="1 
м... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парниц 
ан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се 
ксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и 
 изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао  
у...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?. 
ала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради 
ни се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану  
тана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда 
. — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче! 
да-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председник 
>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је  
их четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново п 
 Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав 
баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>—  
у ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао п 
p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш 
пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирн 
ред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном каши 
е више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сир 
жалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— 
таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тр 
игао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила  
е разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, ш 
вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрз 
, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>—  
ако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад ј 
>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на ст 
 лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка 
сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа 
 је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и 
реми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу,  
вље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, н 
сподине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S 
иташе брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, 
 кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси 
о у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове  
ова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јов 
ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи 
толе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као ш 
адати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мал 
{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Сми 
аће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што о 
, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људ 
ају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метит 
исије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци ниј 
о, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре... 
S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу  
поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{ 
л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</ 
p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, ск 
, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу  
мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш... 
светиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало 
порству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој во 
и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави 
има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру 
е и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека јо 
ају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда дево 
, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, д 
а.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини ра 
 тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> 
 гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Ма 
и га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј 
амо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини п 
ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој 
ама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао н 
, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу ста 
estone unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде 
ога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете 
кавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија 
уди отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан до 
ницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на в 
уће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да д 
ојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Ма 
цу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледа 
рно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S}  
у, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у ч 
 знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала  
Section" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је бил 
коше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог д 
и...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила 
гледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, го 
 има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслон 
Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за 
а не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не оста 
 развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри св 
ава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, г 
} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то 
понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p> 
угачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим  
он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> 
 спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Мари 
рише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> < 
у, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују стра 
стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде ј 
 /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој п 
ром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој г 
/p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај 
во?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога  
.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче 
 у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремен 
на Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а  
е Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, умор 
 мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни 
е куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога 
е та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p> 
иромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на 
нде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жал 
а.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо,  
има показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало 
то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напун 
} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестова 
говору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уст 
 ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} 
 од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој  
амргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче 
де, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако веш 
д њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, 
кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, она 
купе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p 
Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац 
с.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било  
 нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на пра 
е Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око 
оред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, б 
веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Наро 
ујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију  
 писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли б 
е раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубље 
димице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћају 
те је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помис 
х се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’м 
о му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га јо 
 руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да пр 
 твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да з 
tone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, 
е мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито кр 
цао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — о 
 сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмо 
/p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као  
ам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше  
 вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помол 
опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене тр 
понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чуј 
вање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима,  
судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="1 
>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим госп 
во.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав 
е Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницо 
м стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Т 
е што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и 
иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису 
е ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али дед 
ен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне ст 
а-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак приш 
аш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта ј 
ише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p 
али никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовс 
тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласк 
>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са о 
ведала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђ 
 скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуж 
подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше ми 
ину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нераспо 
ребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно 
у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{ 
ујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, о 
није бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење  
 дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је 
ладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, нев 
 му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Милован 
, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то тр 
појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>—  
ије он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили  
 је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и 
...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{ 
ичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога г 
 хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, ш 
</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да 
ини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би 
сподине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb 
 деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад  
</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледав 
верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љ 
о плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n=" 
 имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи 
иково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— 
 су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капет 
ризивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, нег 
 Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га  
да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко п 
...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде  
 у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} До 
53" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити. 
 <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> < 
 Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</ 
 на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, за 
инућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главо 
и чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у го 
лук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да с 
..{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад  
 твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој И 
ашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље уву 
сли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S}  
амоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса д 
вено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а 
рила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је 
рже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" />  
пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лоп 
ше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је м 
 се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају з 
менцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошт 
ледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице к 
ве поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први м 
ете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала т 
подине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p 
p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих  
ати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, 
 ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ниш 
о покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном во 
без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам 
 препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацају 
, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза 
аљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право с 
ош само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица п 
p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је 
ilestone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три кора 
} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" 
</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мај 
у чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p 
да мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твој 
времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, вре 
ути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што ј 
бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац 
ан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, 
асније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Ка 
..{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, 
н заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Д 
равити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!... 
!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле,  
вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Ст 
мисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањ 
знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зли 
 од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован 
дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну прогово 
 видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти  
дељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо  
аш хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш 
 <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да ос 
ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, б 
те ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на ле 
као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, 
 смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> 
ст, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је гла 
ом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их нек 
, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати 
едну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвене 
 уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека  
p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова  
шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на 
 с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији 
и угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је 
а леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громки 
шком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, 
кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао 
 строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне м 
n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде 
илисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страс 
опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новци 
дине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, 
и су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јо 
ило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори,  
да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине  
ни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о кој 
н.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSect 
на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погл 
ша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се св 
} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...< 
е одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву  
{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком мили 
Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко  
све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о  
мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, с 
ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види! 
вај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до по 
не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна вра 
е Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци.. 
 догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то  
много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаће 
 провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаш 
 две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па сед 
{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у 
ице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна преско 
 после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p 
Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом б 
икну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он  
 Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капе 
> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским см 
ио, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, т 
ије на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже 
/p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао 
/p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149 
} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако  
 очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрож 
ој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене д 
је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једв 
 будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
реба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone  
{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p 
ременом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде п 
 ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куц 
ед собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p 
у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза 
} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</ 
сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта ни 
р, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S 
кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, ос 
ту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Мил 
 што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књ 
 /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спај 
{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у  
пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово  
није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда в 
лас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" 
.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан  
удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бл 
еш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разуме 
усито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због 
ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подер 
ва, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како 
{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које п 
у једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака 
ле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео раз 
ушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после 
анас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми  
 некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе —  
 Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан  
ине 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници прем 
ником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пр 
опа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи стар 
 необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као,  
 је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Мар 
као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жми 
 грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу 
еле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати. 
 — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она  
 уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој  
ему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцр 
... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише јо 
з чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну 
 њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљ 
 Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</ 
.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер м 
 додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> < 
де право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао те 
већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном поч 
p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштова 
 си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прего 
е подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један кора 
у само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о в 
о листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац н 
, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисиц 
 и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>—  
вом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разго 
су пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми 
огу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо  
а, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујућ 
} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пу 
 а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом 
, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p 
рима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми? 
је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му  
, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то  
p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја ве 
 Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ам 
 и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу 
 Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> 
 Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, 
и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... н 
</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стој 
им небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху 
ан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи  
еданпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и с 
ацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, 
е више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанств 
ар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе 
ет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гол 
ке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, 
Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> кради 
На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, ум 
У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела  
, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало 
атови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као 
и?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то 
варају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се  
тара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте ј 
} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те 
кав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован сед 
 да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та с 
себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, 
 растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вече 
чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће С 
дравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?< 
 те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илиј 
ити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се 
јка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету  
стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И 
дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али 
>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га н 
вој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи же 
!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, ниј 
осподин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој  
тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вре 
"135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од о 
уком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју 
аручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с ме 
ло, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачућ 
а камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало 
ре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску  
у покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересиј 
де весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Нап 
ха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <p 
им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамо 
озвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, 
и дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија 
имовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завид 
— не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мор 
еч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и в 
S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети б 
/> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па о 
рао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупк 
де се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врл 
 окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са 
му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се  
ад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; 
нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично зави 
не недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поре 
асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</ 
ло срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад  
note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од л 
е помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден 
sr"> <text> <body> <pb n="115" /> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из г 
ну!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subS 
.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која 
, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме чове 
пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећ 
! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! < 
ра; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледал 
ашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на 
ио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада  
знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161"  
head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци  
асом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То ј 
ише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> го 
ова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обрис 
рише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а  
ст и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она дв 
аше; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...< 
: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако  
апоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је о 
мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и њ 
уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трп 
оред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од 
у вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се  
еко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошени 
доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице 
 по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из По 
м га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено ме 
д његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p 
а-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој ма 
, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са ч 
де само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-М 
се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
 он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p 
ле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?.. 
де те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без  
} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Камен 
али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Х 
е старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра 
боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јеч 
двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је пл 
чију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверит 
 Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину ка 
епелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, д 
петана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од ј 
/p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и 
е исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче 
ом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, д 
в?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Ник 
, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здрављ 
{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш ис 
овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од 
S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и  
 моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе 
е лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} 
, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину к 
!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А 
јеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох,  
нде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је о 
</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту 
ним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, 
ош дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p 
а.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> 
о иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе 
ловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо м 
ите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше кру 
, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А ка 
пио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, ч 
Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже ча 
} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта с 
ба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно 
е као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сир 
 Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начел 
днога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио нек 
матраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет  
а крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила  
ти моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>С 
дан, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану по 
атром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане! 
ве поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Сми 
хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја п 
ка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{ 
становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш  
ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу п 
м, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да 
ижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те ј 
/p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде п 
на мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је т 
ову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озл 
, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с то 
оваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни 
усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!... 
 је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Сто 
че господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то 
, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Ст 
знао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш. 
а онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељ 
 некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у д 
весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу 
ла подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао 
е Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати,  
у и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у 
терати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се з 
ију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше  
...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина 
се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Кам 
иже капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} 
му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто 
..ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан до 
 учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p> 
идите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривај 
акије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је  
је дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> 
во удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после узд 
ј кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи 
<p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> 
 брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је 
тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача  
чар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не да 
н мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове 
 да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, са 
ше:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога с 
ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо 
ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш 
 мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руц 
ете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити 
 лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Сто 
рбији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизал 
нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: г 
света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане са 
, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога 
S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за 
 као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити. 
радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и  
 низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, д 
 смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави.. 
шању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми 
 крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гл 
ињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногам 
тојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Мил 
м; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је 
еном...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде прав 
ори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби ј 
ђемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговор 
да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по  
А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту с 
ао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним вити 
S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек ј 
усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би једа 
ба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован зна 
и, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају.. 
озна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се  
ад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Сми 
долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, за 
ричекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p> 
сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ о 
осподина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не у 
а не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, 
ица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам гов 
одина, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољн 
. </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистал 
јући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође к 
 видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, ј 
ло, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина п 
 дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на к 
итро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за по 
, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако длано 
, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га 
 кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пре 
ечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми 
дну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и 
те вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзост 
ао и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Ст 
 сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— 
четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново позд 
о то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} П 
илисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па 
{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав де 
ке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, 
једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда  
 што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само м 
 својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту 
вет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље т 
аш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синк 
..{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним  
у... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лиц 
и.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задед 
пио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.< 
ичи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забун 
ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна ма 
ме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом д 
ле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав За 
, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да доне 
шли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази... 
ш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{ 
даде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— 
де виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ 
и су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си 
теде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авр 
онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Так 
уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не  
 <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>—  
шт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи 
ао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти вол 
навао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њ 
ш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица 
>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју 
ад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, т 
гела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>Пос 
век, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p 
, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кме 
скорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> 
је!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па 
а та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а ш 
ело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даљ 
{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те 
get="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једн 
 преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S 
 је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила пал 
ој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица за 
или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после  
а тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци 
ед затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад с 
трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога п 
-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... н 
а кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће по 
утицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; 
 утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је п 
ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан 
 уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетан 
и је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, 
Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље,  
у страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају 
миљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и св 
..</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, ски 
p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p>  
ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, нам 
богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јо 
б израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није на 
али, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече 
ш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разг 
Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, дода 
S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и поло 
урну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У 
 фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је 
је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подра 
о псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сиро 
а, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, 
 бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућено 
господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити. 
о?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизи 
адија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наум 
леда уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уре 
у окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, 
у чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх,  
н оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хл 
еданпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унап 
се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма пр 
ице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћ 
{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S 
збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј 
зе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заи 
чинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је за 
љством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти с 
 да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те м 
ишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене са 
е заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— 
 још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> < 
бића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n 
а?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волел 
 онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не ос 
оред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је све 
аборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} К 
 ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнул 
 невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} З 
 хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге  
} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку  
петан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказа 
е на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је бели 
, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, ник 
зати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну 
, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Воле 
акога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као шт 
а је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заист 
 су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу 
ој малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљани 
и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као 
на капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни п 
 ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима  
ад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му ве 
же шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Не 
} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S}  
ом стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла 
њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урок 
пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда 
ратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо 
 умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће 
 и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер 
, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовц 
о су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива ср 
у, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам 
гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче 
ритиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људ 
своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама њ 
те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговор 
ште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепав 
еља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, с 
, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка  
а, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?.. 
 бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Мора 
цу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то,  
Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго пож 
ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се,  
моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окука 
.{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек и 
подине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија з 
има излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула 
ј јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</ 
 ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никак 
диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатељ 
вре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад је 
да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" />  
> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, госпо 
 посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S 
> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљ 
Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строг 
ви, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и  
м брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздр 
 позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Л 
 чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качама 
јка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p> 
брен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу 
/p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, 
илован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} 
 <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао но 
не изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим 
p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; н 
не, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти 
вију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрв 
а виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:< 
на столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а заст 
 сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још 
 он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал 
ћа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и р 
} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко  
смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онд 
сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p> 
 и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку прили 
а.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко ра 
но, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у ко 
а њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима в 
 пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да  
 се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у  
крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио 
и...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, припове 
е са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува мес 
жавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока 
 неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово до 
иђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, 
ва меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да ве 
ар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књ 
ш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанп 
 кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да каме 
one unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, п 
p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у су 
 и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче н 
{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Ра 
 не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да  
ху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> < 
летера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дим 
ле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пу 
ле, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш у 
д пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се 
аш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама,  
.{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... а 
здахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и г 
х чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи!  
тао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и 
дај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде... 
..</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не  
ам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кр 
учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамот 
лице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p 
pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилос 
ао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте јед 
зиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Марин 
 журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако 
ега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што ср 
 господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљиво 
алека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у 
ам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта 
воје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно зав 
p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мил 
би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су 
о ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... —  
о Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, к 
tion" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Ка 
ко да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S}  
 капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљив 
 га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и с 
е уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, и 
кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Бр 
; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне о 
сик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и п 
сле се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection 
ше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једна 
S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</ 
евом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам по 
де у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да  
ужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе т 
ибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсве 
 слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада 
 је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од на 
ас је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било с 
 глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је 
на, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ бе 
 умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим 
15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лиц 
 могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћ 
то слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући  
Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, та 
е од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма к 
бука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добр 
 преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопов 
 Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се н 
оше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и п 
е!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро  
вара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> < 
елики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <mile 
="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</not 
лаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и  
врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људ 
Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас?  
ејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је  
 се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S}  
 је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, ста 
p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси  
ушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио 
ви.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице  
, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Пр 
9" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде по 
бав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:< 
p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру 
ли љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да с 
е, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а 
за сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној 
, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на ј 
сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је т 
давно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву рак 
есрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија неш 
мну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо;  
ју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само јед 
е тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка!  
сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко на 
гао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорни 
 ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе! 
, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима  
сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоз 
ину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овак 
старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а  
имо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако  
штем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једн 
: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мал 
 у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у 
осеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш  
врдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се л 
а видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, 
е сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Неде 
едну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мал 
на страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, ал 
ивају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаље 
ецу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте н 
еже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} С 
нити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А 
ма не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес 
је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу  
тан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми  
чио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижни 
Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више г 
јана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет. 
ест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— 
е у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, за 
емован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да с 
рао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе  
 да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо. 
а ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и 
прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извр 
...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сиро 
 их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите? 
, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас 
ану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине не 
 ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу со 
Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу,  
...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кро 
њи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци 
ј брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене.. 
ође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p 
е под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али,  
е!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знат 
 — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p 
ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином ка 
, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре дв 
те?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шунди 
ћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори. 
 бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ра 
годе заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје сумо 
{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите пров 
иво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, к 
једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> < 
право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек о 
 са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем 
ожен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и о 
јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напр 
ње горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— 
пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је г 
 све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахн 
{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, ка 
ђе лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Ми 
/p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а  
вапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наш 
ије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро  
ј други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, 
ију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од не 
S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Камена 
петану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те ве 
могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле л 
 да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону,  
 је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши панд 
ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплакани 
S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако п 
ију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим глас 
рима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</ 
инко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне 
ћа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше о 
су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и 
, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако уј 
емљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати ж 
он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацел 
о се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили 
/p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да 
ојина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, пр 
оме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се 
и, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечера 
шла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, 
 је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Ма 
ила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb  
Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: т 
 Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи п 
да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Н 
нда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чин 
њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности,  
— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио св 
нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Уз 
еде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, реч 
ед собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао 
е Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље у 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздраже 
 њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи 
земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мал 
олибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, н 
едаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве ко 
јим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гл 
а прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад  
ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљив 
овалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у 
као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим но 
баци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је  
 Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по ов 
 неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта 
дем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од ст 
 њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као  
 Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да умори 
е одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се  
мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам 
ај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци!  
<p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и са 
 <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров —  
а.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни 
еже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Ут 
p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, ј 
</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!< 
ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мал 
ва доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја 
се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда 
 пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником н 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућ 
/p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним г 
воља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде. 
лађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, 
рео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S}  
а људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у  
 си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је 
д поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне  
 га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на св 
не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, 
тропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па о 
Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капе 
 и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију дов 
ети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, реч 
о.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој 
по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрс 
ом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у  
била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиљ 
 крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који 
јући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мо 
ља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на 
p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-тр 
се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто нео 
тила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро,  
о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао 
 — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у поднож 
заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх 
же Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала 
ано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па в 
ражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, пон 
Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет 
</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице  
етана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађ 
мена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време  
 она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га ж 
асно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јов 
утито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео 
е, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече предсе 
о тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђе 
ја, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих 
и.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен 
зи сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се о 
да га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије 
..{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за те 
.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Ч 
м викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— С 
омаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да ле 
 да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на ко 
!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изу 
е, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, м 
крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцај 
 му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то  
ојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, С 
и, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што 
 очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће  
ци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко  
комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у  
аху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, как 
е Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који н 
а до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пре 
ни досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме ј 
рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побл 
ојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! —  
 не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: 
у, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; ме 
 по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је н 
јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче,  
а је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Ми 
омуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити. 
видљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш 
миљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће  
е!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S}  
ди!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти 
је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и  
} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмо 
ано, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице н 
м се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено 
 својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изго 
и чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она 
 трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка бил 
ен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена ј 
етане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и по 
ита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођ 
а смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан  
 мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро до 
апетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрив 
 доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обуз 
лонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ 
дну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... —  
 је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно  
ну лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе 
; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепи 
 оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{ 
е каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> 
ће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке  
 на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што  
— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милиса 
испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-кап 
ворио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур,  
ране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те 
а овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не бој 
 тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио  
 остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сир 
се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стар 
мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је 
адеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и н 
, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав 
стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у бе 
н је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме зе 
ивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горост 
 и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечал 
ечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као нек 
арати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад 
подина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво 
обар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је  
ветом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Е 
ин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, з 
{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајд 
нпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опа 
а се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, не 
Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130 
ћим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Је 
и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Г 
 <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, 
а покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, коли 
 собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође 
ази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пу 
56" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погл 
а оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела 
ас му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта 
исли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену гла 
ра нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с  
 појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са тро 
челником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и 
чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој но 
ва!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има ч 
брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — 
ала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мал 
{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обич 
н је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Заје 
рока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разбо 
ога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсу 
ласи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудн 
а смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли 
р Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле 
у га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не 
!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну п 
це — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај  
} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао 
апетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?. 
ју, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда 
у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије 
да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном  
о, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који 
лико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилости 
 невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше стр 
ђутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбиј 
осити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини вид 
{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и к 
х могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ују 
> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви пошт 
/p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али н 
чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не пр 
аше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепел 
 је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом... 
овима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одо 
ељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Сто 
чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се  
} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио 
сподина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро 
толе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздиса 
 — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</ 
и; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ 
нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан оти 
!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не  
, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној дев 
ати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради 
 озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад  
то не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шт 
а је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиља 
Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћ 
ростора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта  
у се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше  
зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме 
 прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p> 
па, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} 
комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде 
лију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја не 
 бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — 
крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није  
у пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту 
исала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужав 
 зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </tex 
агрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело  
капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, ка 
о је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један к 
па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем,  
 томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некак 
лони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви  
у су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве —  
не!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал  
 то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим  
а опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом 
мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, ка 
на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И  
о, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладо 
шку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погл 
ни?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре  
} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-М 
рам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо,  
.. — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити п 
трану...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си  
на, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари 
— рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они каж 
 нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па б 
неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћ 
 сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која вр 
ли добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-тр 
лотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од њ 
је се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради 
понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће д 
, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, госпо 
 свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се 
, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p 
ем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се,  
утра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>—  
и и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој  
цајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо,  
ми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, кој 
и, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, пом 
у, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: до 
 <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>По 
о прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивиш 
вим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна  
в и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се в 
ама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама 
ао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо? 
т презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо!  
иму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом с 
лици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави р 
ета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморал 
аиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и  
.{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом ре 
је веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Рта 
рива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то 
 је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна пр 
S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене 
римаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њ 
 поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са севе 
 планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред ку 
ма: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капет 
; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прс 
 голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; у 
ти...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде с 
а троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нис 
 сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, 
 деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутр 
 јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана 
 браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари 
е му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада ни 
ораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> 
кога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечера 
унтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> 
сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Кап 
свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по о 
че брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Мил 
јући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: су 
и: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутр 
оле доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S}  
ораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спр 
-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавај 
сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости ра 
 ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми ње 
спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије 
тара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примач 
ју, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на прим 
а... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблис 
даде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удо 
а три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — ре 
сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а з 
атити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек 
у.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипков 
годило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он  
А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да  
пчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Ал 
ло стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из је 
„Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у 
јци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љ 
е, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Зл 
 мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми п 
{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако 
 а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има г 
Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако км 
примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње ш 
 брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти 
јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћер 
х срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и мили 
ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Су 
сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче 
згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>—  
да се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?.. 
релим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин у 
комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам  
 у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит чове 
е да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет 
ромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесе 
ену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" / 
ђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили 
 Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к  
еве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што 
отице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та  
јка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тр 
 Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-кап 
...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан с 
..“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, —  
а, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву  
тановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, м 
доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} 
ву казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о  
који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, 
ах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крма 
/p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше б 
 добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше 
једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврди 
јгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осе 
ек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Милова 
к је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна мом 
ику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p>  
, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке 
м:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, 
 весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{ 
ла Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p 
гала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете побо 
} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кул 
ђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука д 
 гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано л 
 Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шунд 
 климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да и 
м невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа 
ли мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер 
погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврди 
о је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам  
 пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека каж 
сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина кап 
е, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не п 
еба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, т 
<p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председни 
је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па  
ним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако  
не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија 
ред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капе 
а хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутица 
ога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се  
 није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљни 
ни је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад зна 
:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вешти 
 тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином ка 
виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не 
тањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{ 
е грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-М 
ни прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да с 
ешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио с 
ених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка ј 
љику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек к 
ко не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection"  
{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <miles 
 не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракиј 
 нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, 
к иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде  
пи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милов 
ло, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никак 
 <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће по 
, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки ку 
а, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се 
 камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби са 
 Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш ни 
 грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, госпо 
коше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлил 
а, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, 
ази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не  
 окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други се 
S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио 
коро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим корако 
к иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јов 
по? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен,  
 и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А о 
снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и из 
о, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мис 
p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb  
је...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·< 
 весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посе 
<p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сирома 
а деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове  
д ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; 
двајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.< 
ом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет 
 мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне из 
...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова 
 наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; к 
дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо л 
утове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде в 
орито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, с 
тим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци 
о, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвок 
ако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, ка 
господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква ком 
.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глав 
таломе, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту. 
га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако с 
, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Н 
азио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опрост 
 Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што са 
ојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.< 
ј се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недељ 
ојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаш 
ад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се ск 
боље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на 
ни!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л 
е окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} 
ља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, заж 
и, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је,  
се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући 
т Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само  
одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, до 
ла, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав госпо 
е обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти с 
 брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим см 
у:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; ч 
 хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S 
ј млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и  
, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не о 
а шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покаја 
го с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слобо 
 њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} 
е Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова 
 попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, г 
о уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је  
ости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њег 
ојурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашен 
о, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb 
го је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдуч 
усти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милис 
апсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не м 
ао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме 
о, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и гото 
де ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни см 
...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам х 
ет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S}  
е!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи виде 
влији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајк 
ио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру. 
, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, вид 
јај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не д 
 с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Нед 
мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком 
 сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи 
тра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађ 
омљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака 
гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се де 
томе приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је 
гледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан  
знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му пада 
 ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови... 
исија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али с 
</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној 
 све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, г 
имце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судн 
 бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кме 
на начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што и 
 то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе  
/p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капета 
каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, 
p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па д 
Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си м 
поведио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капета 
и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти  
најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја 
 душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу к 
и да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — 
, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, 
бро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, 
p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборав 
господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p 
е дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, 
овац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме  
треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован  
 те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чи 
ме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да к 
е то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко з 
 ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око 
а као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је верова 
ш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате  
матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} 
— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Д 
ш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу д 
ута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе 
!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, 
н се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, дед 
спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="su 
док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> 
> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Ј 
 гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да 
</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да ниј 
ет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича 
амен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопст 
хну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла  
и, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је с 
борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> 
 друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се 
 кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нек 
ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бри 
 синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су  
ше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, д 
воје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — 
м гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>—  
, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећ 
 окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кме 
 ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала? 
> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са свак 
старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беш 
на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме д 
ејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и  
..{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико п 
е да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је 
о људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем има 
сле чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ват 
} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S 
мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путо 
ростире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови си 
изивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb  
те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја  
роводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па о 
 да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров 
а била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, се 
дићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше 
орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лет 
ча-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана к 
че Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајц 
скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше з 
апетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ 
ше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, су 
писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило по 
 небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекив 
 глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да 
капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се  
... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, п 
, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, 
Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се ок 
} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, 
ц:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше бољ 
ше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки  
он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладни 
 комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу 
!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него 
, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у ве 
, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко? 
Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, ста 
{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?.. 
гурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је пр 
 пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше 
опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринк 
{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били 
се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја уј 
ну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах 
абавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!.. 
 ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака му 
доме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио! 
ас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p 
моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и 
ови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господин 
и можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, 
нко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> < 
упо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутро 
адујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— О 
{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијт 
а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти ј 
ре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека 
ши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме ме 
ничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Ш 
/p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш  
ат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; з 
оване! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у  
не постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш с 
јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дош 
/p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чин 
ро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Сто 
 те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немо 
 пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за  
о, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у к 
 и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи о 
помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, м 
Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте 
а лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље  
— рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ј 
S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потр 
.</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа 
ораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Х 
е страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што  
м сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — ре 
ело.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!< 
Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без те 
<pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} 
ри капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан  
у нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, 
верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, го 
им за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>К 
, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Срб 
 вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загаз 
есте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувш 
ете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одва 
а куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" / 
.{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко,  
ле, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија  
...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убија 
гога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињч 
ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После  
— јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>—  
е дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не 
газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити  
а нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S 
а се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а ка 
 се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бив 
еданпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог 
ају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, б 
е...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, т 
ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк! 
 па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошл 
и се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна 
 па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Мар 
тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> 
, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Ш 
и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} 
ли шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши 
бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде,  
у, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет 
ећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уст 
 а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро н 
нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-кап 
ити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p 
 а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како ле 
и су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега с 
опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?...  
дио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Ник 
 мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{ 
се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, вид 
че капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван  
нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ 
ка унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи  
 да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој  
било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и н 
S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци 
 кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да зајед 
...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се 
га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав од 
за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, веч 
ђеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p 
ах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разби 
/p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се з 
одужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни п 
 момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Ос 
ле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Сто 
те ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућут 
у самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се кос 
пствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони 
ћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S 
дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> < 
да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно за 
лдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је госп 
{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га п 
 господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које с 
мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио 
иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или ж 
ареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде 
нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздир 
парав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет з 
мамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и б 
да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, 
 бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Уч 
 корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то 
па.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S 
ојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, д 
в, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три в 
зала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубав 
p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.< 
.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да с 
ти, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач 
а плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други 
миш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајеч 
ерао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?... 
е — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми,  
!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поо 
 парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже 
 сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Ми 
ову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије ка 
ју!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И  
...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! —  
као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају мно 
амо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваља 
черао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти  
о на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше 
>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми! 
па. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} 
 јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чуј 
 гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом с 
орити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мал 
ле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им 
о моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући 
још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао па 
сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</ 
а се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је в 
ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а о 
аволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора д 
ра да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час 
 за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излеп 
} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S}  
 сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а об 
вој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо 
да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{ 
.{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци. 
а рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ 
не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!. 
 њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћан 
ичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, н 
ак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зо 
 кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ј 
леду и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану с 
ши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ј 
, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљу 
ав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп сп 
је.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку б 
не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?... 
он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад 
и.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чује 
дају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p>  
Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде 
тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!... 
 се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана 
атре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора 
ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S 
ова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се  
председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако т 
лињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојан 
 заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Ј 
 одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пу 
ују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...< 
чери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе 
пли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, н 
, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истеруј 
.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се 
ама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, не 
, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да м 
ије приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} С 
кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај 
м гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут дана 
ра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!. 
 бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још  
!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на  
 знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми не 
 су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кме 
а свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче 
 ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Ни 
ам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му  
рча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње.. 
на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Ст 
p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по 
ојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} 
њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо  
 <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај не 
 је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбам 
Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господи 
подина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у ме 
е пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не забор 
 треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру.. 
е и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео по 
вори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ниш 
ји је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — про 
али, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} 
ди; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенк 
ваца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подго 
 Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>С 
, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" 
 га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра би 
о, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p 
ну ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу 
 и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какв 
кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш д 
се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је рад 
рнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</ 
е у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Мил 
је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Стол 
ћу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљ 
 Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Стол 
о лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О  
шити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се 
ен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши 
 ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрил 
ина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љуб 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда 
 и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза. 
, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се све 
ђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ че 
ај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би  
менуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с т 
ограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљ 
ну светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа ниј 
 истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, к 
ега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологла 
ештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе 
никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па ј 
икама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело 
коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, а 
во да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Жи 
вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити,  
} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би б 
 било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, ш 
ћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао о 
а-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се ког 
ни се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на 
нко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагл 
 иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова нав 
ладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало п 
ди, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је в 
{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно пот 
к...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је  
сле, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховит 
 и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капета 
а, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беш 
 у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецају 
тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу 
обродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао 
а не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а рад 
ено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање туж 
ан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је,  
и:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам! 
нио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!.. 
и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити. 
b n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда,  
ат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби! 
ругу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити 
 да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, 
ију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до 
м!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па н 
лупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногари 
м, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим ј 
абринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим  
 ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шт 
гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет,  
е?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин ј 
 попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узи 
, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијег 
 наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи  
лића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало,  
 оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћи 
ци...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n 
ан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја  
...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, 
, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> 
амак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако м 
оју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S}  
и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше 
мком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо к 
кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!.. 
, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, 
алцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне пост 
изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна чов 
/p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на ог 
 Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумачено 
додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се  
 погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p 
је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло,  
иљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна 
а, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадн 
 све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодн 
вици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!. 
 ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— 
звучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје 
сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој  
орат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи с 
латко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> 
више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се 
ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — 
дети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па  
та!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар поле 
, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан запове 
ка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако  
нога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, 
 Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет р 
ка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} С 
 После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!. 
е у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову з 
 у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стиг 
му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> 
дседник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на в 
на два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова,  
<pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуд 
> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине 
огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, па 
у, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе  
рајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, пр 
сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме биј 
у, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>—  
 ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари,  
ила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера г 
помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици 
 тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о нај 
цу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>—  
а-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, де 
 је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме с 
ешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од ј 
еститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Т 
, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве 
нчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто,  
ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхтал 
де у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-И 
вица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим свето 
ако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу 
у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све и 
има, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара ли 
мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађ 
 га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечн 
— ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је  
кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p 
 сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв р 
 <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован ос 
 веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и 
о прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајк 
 <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао св 
p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накаш 
ена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од  
 поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p>  
а јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ват 
 погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јо 
ју, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога гост 
е скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда виде 
одуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак б 
је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Мил 
 али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак 
господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <m 
е, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља т 
таше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</ 
ерити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а  
планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се 
где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за госпо 
 пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече 
главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни ра 
 пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора 
рима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци пр 
лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се С 
 унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече  
-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ б 
дине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} 
идите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, госп 
ођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је  
 зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-И 
плаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље  
м, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуд 
теван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави ма 
ама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха,  
и, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну н 
ом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну м 
ном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мал 
 шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти ц 
 Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... н 
, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чу 
господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у 
беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастит 
олико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне  
ик, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!... 
ао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао,  
нао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере 
 је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца 
ти право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она дру 
<pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је оно 
жем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за биро 
{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се до 
м, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, 
 хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљи 
ма иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други н 
 га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити кале 
роз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама прос 
и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечи 
ћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, де 
по, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу уд 
Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{ 
? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у За 
 међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поште 
ирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као  
бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбољ 
 <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — С 
аше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је  
е је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не за 
 се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Госпо 
 на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакр 
ава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождер 
хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. —  
 баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, бра 
оји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити пр 
о поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S}  
м светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S 
е учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине 
исам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!.. 
оји је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмет 
наваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина пошт 
а је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео 
ам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово 
дговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме  
о ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не 
 говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се 
} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувш 
ну лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" / 
а мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже;  
мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар  
тру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оц 
 <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом 
 у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам по 
еше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим 
> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p 
о би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама,  
а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да 
у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чич 
 остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на 
дица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мај 
сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је 
— рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам д 
е ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образ 
и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љу 
ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>—  
сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека ја 
ш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толи 
изу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу  
. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ак 
 други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казив 
 Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што 
<p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у 
љо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто прог 
у, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди 
лагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па  
. — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваково 
о, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p>  
марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче  
жбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! 
, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а има 
пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док 
, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и 
не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље 
 одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око  
ле немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S 
е, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам  
и не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше пр 
ине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу к 
ку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с  
као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато ка 
атере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>—  
одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто 
икаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских в 
 пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, 
се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се ужи 
пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно  
теде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>—  
 <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте  
е лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења. 
д стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у сел 
 својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159"  
, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке удар 
Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици ди 
ку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку при 
ама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко  
капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква ј 
а-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко  
ад огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, 
рело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скач 
планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побле 
ју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи,  
 /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светло 
во судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се ста 
е иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда ид 
 своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после 
p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, 
 глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — д 
ово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује г 
ста помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе м 
, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од уз 
 — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје ку 
 господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама  
а!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица до 
..{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно п 
игде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Н 
сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти дваде 
 шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујањ 
век...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који ј 
емену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" 
— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко о 
једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>—  
зданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у ис 
ка.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда  
, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпе 
 хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину.. 
еше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суд 
ва кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлиј 
Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> 
ше; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} К 
раха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити  
ов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају ше 
и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и кап 
p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу ко 
ик Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} А 
речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је сл 
суде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, б 
 калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је г 
у заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село п 
е им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осра 
у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" 
 чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на 
ник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину  
ече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — п 
вул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone un 
Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Мили 
 људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне 
цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти 
дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трго 
 рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч поврати 
је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао  
арамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, си 
толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} 
уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају,  
 па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је  
/p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— С 
Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он  
тати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p>  
 се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се 
о кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?.. 
о уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор 
 замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље 
 си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спре 
д њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, 
 земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бој 
е још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао  
, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи 
е ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га  
падија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није  
о кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него ш 
пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, ма 
, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубит 
 капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, 
киде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се ок 
ровода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисав 
ао на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете з 
момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!.. 
n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све 
амен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање пла 
у, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покр 
ежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набу 
што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А о 
>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наз 
еларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеж 
} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>—  
суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сеља 
узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} 
миљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, си 
акав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву д 
вај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговор 
 позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сва 
раком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји,  
Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остав 
ућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се 
механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао се 
 кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зов 
е забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и остал 
 капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, А 
читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непр 
х у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа з 
 беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима за 
 Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и 
> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате  
ћи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га  
едном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке 
анина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љ 
послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У  
Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код 
нко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавн 
 слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише 
 на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше ма 
 крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу,  
 — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га  
буђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући кри 
 рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> < 
велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> < 
 страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је С 
!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова.. 
после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страхов 
ра лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је С 
 <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план 
помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена,  
Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око 
аздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених 
e unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да 
ала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењи 
да Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је  
, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па  
кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све  
 везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p>  
гни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајеча 
оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест 
здајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше та 
у дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо 
гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То 
="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сирома 
 црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назе 
 у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима и 
кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није 
пштински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рап 
</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако д 
а нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: 
ом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца  
ас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} 
аља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек и 
ивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му о 
тарији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без  
и су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине 
ине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир.. 
ра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани в 
 они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари са 
ћи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље зн 
комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљ 
ше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би  
, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их мог 
неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу раки 
сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо че 
/p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучит 
те Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље,  
јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки п 
ча наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук  
 и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника. 
 Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, заце 
таде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лука 
они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта ти 
 Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео б 
 зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљ 
у је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, 
е облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSecti 
 и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад ј 
зи сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше ни 
 у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу 
ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — под 
ча-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како  
е због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове 
еси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Мил 
ичим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, 
, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за  
и зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> д 
ва погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисиј 
о се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим п 
ледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} М 
асположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених 
ако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илиј 
, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкају 
 бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја  
 виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледал 
p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише 
ти угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи  
ђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо 
н пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ он 
о мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју ста 
а да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизал 
, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека 
ла.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, д 
 ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <mileston 
па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту,  
љивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздрављ 
ено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпље 
дио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром  
 чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса 
дрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ве 
слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њива 
зео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Мож 
о да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, ј 
и о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге ст 
дицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S}  
 разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики  
ле.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та 
и кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у  
ме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његов 
иљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши 
 осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а 
Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ра 
одножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас  
лака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихват 
чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовни 
ицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О том 
ко су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чи 
И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом  
 Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, 
е досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије  
Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кук 
нај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Је 
зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да  
 путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде 
те у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јеца 
>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> < 
мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а ч 
провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта с 
ћи, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, з 
 властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} 
 далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена ср 
подин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <mile 
е чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p>  
путао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, как 
ве-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто ост 
дај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана м 
ш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који 
то?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{ 
ка и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капе 
 је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да  
ј лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p> 
ала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин б 
људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n=" 
p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима посту 
одина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и да 
, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти  
њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад  
ече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме 
убав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиља 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београ 
ОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нис 
, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, 
ка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захва 
том, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим 
 јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст. 
>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те ј 
 <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја 
дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јат 
г бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га ј 
опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p 
 ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече,  
е проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досети 
 убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто би 
<p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето,  
ицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жи 
’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} 
 руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по  
оји се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си  
 доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — д 
скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, 
љаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI 
 кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи  
огледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа  
ов је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у н 
 урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секи 
рднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— 
...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да 
учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} П 
лију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, п 
сти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, не 
даше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђа 
..{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе  
 мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља  
ати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена в 
ујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би изв 
несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. 
да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — п 
ђе ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад  
ратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.< 
ване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном 
</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како  
Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом  
дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, ј 
гњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у  
 њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} 
ма газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у  
<p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, т 
е, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о своји 
S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модри 
ицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, с 
сподину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оно 
 своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и пошт 
х груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба поз 
, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па вид 
 види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, су 
гано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло  
чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, о 
е, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса јо 
нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време 
ћи кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стоја 
 из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он зва 
на с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он 
едаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и о 
он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на  
 простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па он 
окривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је 
о на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану  
екао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове 
ш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гла 
азумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога к 
рто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам 
сле се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>—  
 би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад 
елети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу 
ирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у 
 ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање с 
аче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смрк 
овуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица,  
Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, 
јан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све 
а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебд 
 одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах изл 
 проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p 
акнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли с 
лио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...< 
 погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш 
и изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; 
аса чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљуб 
ла!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос 
плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима  
је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад м 
ор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, с 
ед капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече: 
амо два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верн 
уби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у се 
л’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о ди 
 у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиља 
знавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру;  
 из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Ли 
једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О,  
ине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гла 
о му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се уп 
 а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p 
уже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опе 
> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и мој 
осподин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете км 
 кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и п 
рашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша с 
углој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, 
! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је јо 
јмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ће 
е ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Св 
њи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за т 
ви напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога  
Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све 
петана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слу 
и онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} 
толе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p> 
 трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипај 
м.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али з 
иво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрав 
нутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мора 
 какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу 
хотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле,  
гори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готов 
е час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом  
ао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јур 
буђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <mileston 
ожеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, п 
исам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад 
p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, 
ки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" / 
о, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>А 
а...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућут 
а је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, 
ном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи 
ацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чаши 
 Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило 
ивен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде ј 
ако ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд 
ед вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} С 
ах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и по 
муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око  
горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кро 
т, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао св 
е са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испрат 
откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом... 
ава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака кр 
држати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож  
у.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснут 
за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нис 
ваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића 
>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч 
је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом о 
ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође 
<p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} О 
ана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, 
, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате 
међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље н 
з Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе  
е, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.< 
, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му  
 падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, 
 твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, 
лас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — дев 
када тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је до 
ла...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, п 
/p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јави 
одату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као д 
, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натр 
иметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојано 
и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто  
 поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео и 
, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S}  
рем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар  
, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А  
тојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, 
 пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем к 
ало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила 
т тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травк 
а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није дале 
>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом је 
ком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, 
де и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, ук 
ад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре  
 — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S}  
 Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, 
твори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још ни 
алом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши оно 
и, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата к 
.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, гос 
у бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у  
у?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уто 
сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет 
сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је 
је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> 
 Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— 
опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, 
госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трго 
некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, н 
рхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усуди 
о је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако н 
у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <m 
ап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све ви 
на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ 
</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој з 
..</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посавето 
чки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се  
уче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може 
и и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебел 
 <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, т 
ни викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звал 
ка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често љу 
 стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучен 
кале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капета 
ко је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти у 
очекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочи 
, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не пл 
двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринк 
жаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се сте 
и, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S}  
нка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о леп 
њем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњиви 
акоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди  
ити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавш 
subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља исле 
</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А 
 можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> зна 
ли је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчан 
 чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше С 
в му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.< 
ушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда 
ва.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSe 
 а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше... 
ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?. 
а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар о 
>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око  
 ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} 
ле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се,  
а некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да  
/p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет- 
Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мо 
па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у а 
ијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, ок 
је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди 
ешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече 
а, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, рук 
ене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се 
шити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капет 
— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни 
ча-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за 
ад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb 
је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а 
ово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У 
траховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Сто 
ејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p 
на човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.< 
е знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му 
гођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на 
p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лаган 
ово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пре 
 вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одоб 
најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и  
до ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, изви 
аш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим 
та је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у п 
е кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се мо 
жно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно 
ило, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође  
даде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{ 
заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <mile 
е, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} 
л’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} 
ам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине т 
 <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то 
сплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — 
обио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш  
, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стој 
ажио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{ 
p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све 
тајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, 
</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко п 
одине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш  
не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— 
више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесв 
ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p>  
арочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја го 
 мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо 
.{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздра 
итије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту с 
о, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Ј 
то ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се ок 
колу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, рук 
 — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спр 
ати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али 
 каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жен 
у.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и ст 
ерио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија. 
>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:< 
 би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки 
ши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу,  
а из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми го 
д ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема ку 
обру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерај 
Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога п 
е поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха дода 
ринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му свој 
натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милов 
ије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зг 
једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председни 
ан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо. 
и на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у друг 
ути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом 
ре ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевен 
попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као д 
, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пез 
 Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни м 
ца.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојаж 
лисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођ 
седник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако  
а поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} 
а-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, к 
 још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече  
озовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене  
уо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, к 
.. — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а 
епеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ п 
А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угоје 
о се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, 
ао што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!.. 
пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јо 
 /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока! 
о друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>—  
n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десети 
а ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p 
по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми 
р опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше  
ов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лиси 
<pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, 
 бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, 
о, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди,  
, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и ов 
учицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован 
сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе 
 „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар о 
 у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да н 
! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбић 
Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сл 
него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капета 
 А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него  
, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ћ 
...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Б 
жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!< 
?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безакони 
, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та госпо 
баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпеку 
де:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш 
<p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p> 
а ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде 
не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који д 
у грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми ле 
д га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу р 
уци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко 
сије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема 
н; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино 
<p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, ок 
 се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана  
удало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомил 
трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљ 
свим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још 
га ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога 
ву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване 
имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> 
..{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми ви 
откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нем 
ан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте м 
етанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне 
, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи глав 
ето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете 
нко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са слу 
угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, врте 
— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се 
и је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу 
и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није д 
не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се  
знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, ка 
ало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p> 
простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је 
 врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивил 
 да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слет 
S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћ 
љавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од ме 
здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато,  
а је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Ми 
илисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим су 
положен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених г 
је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма 
ан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Х 
па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нис 
нувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на 
ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?.. 
љо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препаст 
и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{ 
м зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, шт 
аки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним  
ик отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо 
 зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „ 
е несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мег 
ћи ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану! 
/p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, по 
.<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим н 
стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милов 
је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га ве 
реми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко 
е беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Нико 
у, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само 
и нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па т 
p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита  
омогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, м 
о, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко,  
ко сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пус 
енога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, а 
мерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али у 
/p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S 
 сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, сво 
а измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као за 
 се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Уч 
побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце пр 
, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од 
дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на 
мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угу 
, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо п 
 чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекај 
остију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у ут 
усту планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајни 
окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво 
нина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева паст 
 Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; 
та је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је 
 си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту  
ном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он 
ића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око к 
subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашн 
е шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти 
еже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S 
поду; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије,  
стила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{ 
 верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помисл 
мом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар н 
и!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова 
 па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те  
ча Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мај 
о капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога фе 
о бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у не 
позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцал 
ја, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господи 
> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љу 
сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становни 
<p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми  
 али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лаже 
е девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; 
 спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти,  
 ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући. 
мка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{ 
еш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице 
КОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису  
сно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црн 
им од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, ви 
 широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а де 
 са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p>  
 пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам б 
кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишт 
с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиљ 
м мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — шт 
у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су  
аху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је  
звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да ј 
шљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, 
авајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар м 
 у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвен 
се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p>  
се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцари 
 маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око  
<pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задо 
 размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен 
>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што по 
зговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S 
 Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече: 
!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забр 
о!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му 
 филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
ку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> < 
и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет по 
ј софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он  
лу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p 
 се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његов 
амотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом 
арочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио о 
е било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе па 
груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>К 
е, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> < 
а.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’  
S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су  
.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, бра 
ко направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника рас 
 у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда- 
тим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све 
, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао  
раваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда- 
димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно 
ђе црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђ 
ци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као  
ћути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран с 
око у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, 
 се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише 
њкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb 
су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па ле 
!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; а 
што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, из 
трастима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> < 
гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се  
ска, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам  
 онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувиш 
це:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> 
!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га г 
 </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола;  
суза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му  
:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздиц 
љаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и так 
н ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешт 
 што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Д 
је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпра 
их није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, 
} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали  
ји:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметс 
други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако пра 
 њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш  
ела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мора 
а призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, 
а.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону дево 
 шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за 
стошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби с 
те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се о 
чима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Сми 
— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда 
ови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу. 
ш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око  
е знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш 
стила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охраб 
атио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада 
 раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расп 
, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово  
а Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле 
во у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се  
ад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> < 
ја, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{ 
о камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p 
у воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама,  
ту не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> 
 застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну р 
пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово п 
b n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он  
попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не свак 
аестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> 
ут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће  
Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко л 
оју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, ов 
, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја 
о ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренут 
 лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што 
де га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прег 
— протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она,  
су разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти 
S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво 
<p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни в 
!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринк 
Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили 
 браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стев 
о, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p> 
чити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети  
осподина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он вол 
ву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пре 
 па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма н 
дала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да 
о.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану  
а, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака 
S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!... 
шта, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и  
а се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да  
једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали с 
ћи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, м 
 силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— К 
да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли  
подин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га 
дравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље 
и га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, б 
брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећ 
Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зев 
, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— 
} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба т 
...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p 
лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти 
ове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабран 
стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е,  
плашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто  
<p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одг 
а нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту  
је пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи н 
њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p>  
ајбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је 
Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али са 
и без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је ве 
има поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, 
иже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дренова 
на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном пов 
 <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта  
 синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, од 
тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?. 
 <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, 
три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнак 
бродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, голог 
 каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто гово 
ет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он ко 
 Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју  
апетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, к 
е.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бар 
е, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на 
-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава тре 
ипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Б 
гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!.. 
.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Марин 
ледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим 
и капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге  
ше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренут 
 ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, п 
де из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а ч 
 праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што  
аш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Авра 
 с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> < 
— ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стој 
 Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па не 
апред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу д 
ошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се 
газиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је 
јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p 
{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n= 
м, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је гр 
ати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је 
у и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је по 
 <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па  
као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, т 
...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и 
>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше  
бући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде т 
tion" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била,  
и, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је уме 
е, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми га 
ога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гор 
ју своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће к 
попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњ 
слушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у н 
али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш б 
на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — 
 но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још п 
јући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— См 
а, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима 
на, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му обр 
му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, 
олико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу в 
 људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отво 
р ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што  
 невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пу 
 — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S 
Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива. 
 бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од г 
ешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n= 
села лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу м 
о шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, с 
оме вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим ка 
</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће т 
ако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — 
ало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — 
рави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сок 
плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ћ 
</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је,  
нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да из 
ва, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уз 
у.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњиш 
>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, 
Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жу 
 ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те од 
це, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не  
ини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи дес 
— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — с 
 допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мисл 
окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао 
већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку 
е...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S}  
пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати 
оштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и ка 
гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, ш 
е, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве 
оме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је  
де наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво 
!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија 
p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледа 
ишта друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), до 
 и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко мом 
е Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас н 
изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап,  
срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> 
дине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по среб 
напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију 
т-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила 
м...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним 
 су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећ 
 само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је 
сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо је 
и пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крма 
и.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све 
љатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна  
} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се 
е Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли  
дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, км 
оде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога 
ај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо 
 каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу 
љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо нев 
епротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш б 
јан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени  
а отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; 
 и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави  
о времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу 
 као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груд 
ича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао м 
{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару не 
у шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?... 
у; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринк 
 <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим 
<p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је,  
исам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао  
 пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у мој 
од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога уг 
ш озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасв 
у; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују  
погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двап 
као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ он 
ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Д 
pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, м 
160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио св 
нутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учи 
и капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан  
чке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити на 
кукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је стра 
тра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сад 
 софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његов 
</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... 
и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле 
га, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} По 
ле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да с 
{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> < 
с а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада  
, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га 
 — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позове 
знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а 
о, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, 
е!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једв 
{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте 
подин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити  
оса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји. 
тан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше,  
 Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од пре 
како те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто с 
ме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда 
некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с 
е овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи оду 
...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та  
ла:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражи 
 питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме 
 рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— 
бесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?.. 
не! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> < 
елике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом дев 
н брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p>  
 невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се  
 му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Сто 
да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> < 
 крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам 
, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да н 
 капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару  
н га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— С 
т-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Б 
ећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> < 
.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p 
 и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Ка 
ле се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S 
ро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> < 
 ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S}  
ио тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мен 
} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, д 
Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.< 
Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S 
етан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Г 
ва!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две ли 
 Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из  
кипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господ 
дија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није др 
претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брд 
осподину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је  
цима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише 
е мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле,  
де по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за 
<p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека с 
>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што 
ну да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па д 
ограда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић 
ивања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone  
ени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе,  
ало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с бр 
с’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут П 
 сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је о 
ов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n=" 
стерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава 
а гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше ж 
спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом З 
</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна јед 
, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, к 
о, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах 
х дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чува 
, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — прод 
и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича- 
равио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме 
напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — ре 
ме другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не  
ри, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу с 
јача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> < 
 <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да виш 
а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом  
у своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а 
зговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Ст 
} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p> 
..{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стис 
ог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака 
к комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више г 
ом загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли ц 
раше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капе 
ба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се 
го притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је  
Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, 
.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те ум 
 од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра  
p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му рец 
 Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одист 
 је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави 
вим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његов 
Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи јед 
ере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе пис 
слаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме ра 
скуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао гл 
ће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту д 
.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, г 
 набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао  
умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ ха 
што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што п 
рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да  
ла моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од  
 Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара;  
тао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према  
аругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се  
ом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чед 
ш за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори 
тимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, 
т Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш,  
е сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим верес 
е и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А мо 
ће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стаз 
у људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нис 
споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш ту 
есетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хо 
све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S}  
ећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.< 
жеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у мног 
м, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гла 
и...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, ко 
вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да в 
и сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="12 
...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и кав 
ита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздат 
ајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На 
Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци ве 
 нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде,  
 песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и с 
, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети ст 
као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све м 
 Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток,  
меневши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наста 
 То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је пр 
о беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом  
ти и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да  
ару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред кап 
пов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба  
...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да ост 
апетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта  
 више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, ис 
е се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пу 
ри, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не веруј 
, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија 
ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да  
, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром 
итељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} С 
 проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S}  
одине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господин 
 могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео 
нове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим свој 
пије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти м 
ником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на 
ди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свр 
о!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете 
подином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их  
.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n= 
наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободно 
 <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139"  
 ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{ 
ча-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужим 
е; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред госп 
 га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао  
 по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, шт 
улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, 
Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где т 
овалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече 
у, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњено